ија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би з |
амо прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета.. |
ј часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p |
ћан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Вели |
о срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>О |
орате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’вол |
анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судб |
ш?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Бео |
своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му |
лачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у |
..</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. |
Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се |
мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, |
ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање т |
а...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз |
ује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с |
му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— |
лавујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не |
ти љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> |
тура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као шт |
призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у ко |
<pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да за |
епо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим имени |
вај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш |
...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које |
и ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мал |
е њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на располо |
ожанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> |
у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих |
будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> |
два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{ |
?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Да |
нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се по |
ат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када б |
>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по |
ка остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ уз |
и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово |
Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељни |
ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак |
који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко н |
као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а руч |
> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— П |
од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао? |
/> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у сво |
— није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а- |
ареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p |
предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, |
нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ |
S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи |
, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да |
p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на зем |
га ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће |
Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> |
S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје гост |
ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p> |
Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{ |
. мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — |
поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живк |
четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, |
ли сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми |
а ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л |
ио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се поч |
.{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у |
ицу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батина |
.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати |
ао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Нас |
ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на |
о.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Ма |
ницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само |
о деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ |
јан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његови |
је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је по |
} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна н |
данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} |
о би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми би |
амо гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разг |
д се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш |
{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити ди |
Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Шт |
— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> < |
бити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си |
, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ћ |
Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те ов |
атворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити |
и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у о |
ећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше |
е и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једв |
!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се |
ој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...< |
Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај |
е ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сла |
ма и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и |
/> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је так |
у!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да |
{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И |
штеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце н |
Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и |
је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оц |
прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, |
та ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — в |
ва.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Д |
> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: |
и, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш о |
?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и каз |
! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n |
ћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, госп |
ски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па збо |
их људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће |
у.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И |
нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсу |
још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо |
p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, |
му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли |
</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине? |
ика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље |
Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све мо |
ако си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од у |
ек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“ |
<p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?< |
петана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како гово |
S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi> |
она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова |
<pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пр |
екрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} К |
каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га |
х!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — |
ет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шаба |
ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А |
постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и о |
а левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провла |
шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све д |
и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцелар |
о да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети и |
— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче п |
<pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) |
а топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... |
а сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није |
ог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p |
ва приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p> |
подине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, |
.{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу |
врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако |
лаве ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми |
Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— |
плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је ште |
во рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар н |
p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину |
ти човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> < |
нем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истин |
однећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> |
, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчин |
роваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="1 |
м дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дора |
ко сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки |
.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код ме |
д власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти |
ло ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p> |
изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта т |
ја кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају ш |
жај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хте |
<p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље |
жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што |
, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није н |
избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ства |
у а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> |
о, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па |
ле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни |
чо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти... |
Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и н |
говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</ |
еба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И |
а даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на к |
дну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да буд |
нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> |
капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче |
попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи б |
гуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202 |
можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’л |
оје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватит |
о жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p> |
тељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се |
> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад |
</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.< |
Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос с |
им кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} |
неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави ш |
сте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи |
а срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка! |
ећ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Чи |
што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не че |
ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то |
ас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цр |
.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео |
чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита |
завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам |
писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус |
ће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га |
чо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише |
p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — реч |
} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Мор |
сте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" / |
ви ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капе |
о моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку |
е може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’в |
..{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> |
{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; |
ко те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!.. |
рају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ћ |
ти?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p |
<p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си |
ш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече п |
Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састај |
оји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.< |
то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њ |
>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја с |
а иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!... |
ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара |
репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— О |
p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је т |
онудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смеј |
Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{ |
и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према све |
смеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да чита |
у и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А ш |
.</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’ |
о, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус. |
као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са |
ршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — р |
аљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом |
— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она |
Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само т |
че кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кме |
" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружи |
<p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p |
служи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> |
ј нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> < |
хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај сам |
Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А.. |
каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p> |
а.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!. |
чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу |
..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу |
и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине |
прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p |
а-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би |
вати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с |
> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p |
ву.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док |
p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се! |
<p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке до |
ети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсе |
> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не в |
добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако |
> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! р |
Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран свед |
ај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све |
p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко |
ло разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} З |
p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> |
лим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам т |
ку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?< |
— началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бо |
икиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађ |
>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањи |
стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капета |
ли да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти |
д попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путни |
ла коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недра |
н два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше ј |
обро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево |
м?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меник |
Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га пи |
знила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p |
>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али |
подине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ни |
а носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} |
На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у наза |
увом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али по |
знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> |
са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p> |
н дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад с |
ог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог с |
црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.< |
сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела п |
<p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов г |
о, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Од |
једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатара |
му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше |
ару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слаби |
ме и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не мога |
на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање |
тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је сам |
<p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгле |
подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше |
прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза р |
ли.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем заса |
} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p |
ега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p |
ктичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> < |
е свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Је |
<p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Т |
> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве |
уку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није |
p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S |
ма и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: |
тина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам на |
{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милан |
за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — прав |
p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{ |
о, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p |
ало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је |
га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У друг |
</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" / |
, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</ |
што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право |
ут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред је |
жио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође |
ку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо! |
Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је |
лу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве зве |
>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само |
часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе |
у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад |
..</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време |
S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно! |
ред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према ово |
.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо |
сна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дођ |
варед узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код гос |
рала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај |
дур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти |
му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...< |
“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла |
навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе |
пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, |
ј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини м |
ног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема |
ка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — |
> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За руч |
се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза пош |
еселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, |
а је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p |
>ДОЛАЗАК НОВОГ УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопа |
кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi |
..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господи |
ту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са пов |
упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства прест |
кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а |
кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вече |
љак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп |
је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то мо |
ио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, |
е! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је |
нима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ј |
у, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу! |
окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> |
>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Пош |
тресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико љу |
врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова |
се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цве |
ово, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његов |
/p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послат |
>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>П |
по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{ |
.{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p> |
још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а он |
ије ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њи |
исали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком з |
господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, з |
о испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И о |
/p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p |
</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом |
мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p> |
ивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; |
што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!.. |
оје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p |
} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ |
" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учите |
уме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту. |
ђе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречас |
S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p> |
ранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и ов |
још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у |
да!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> |
<p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, |
p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку. |
оварају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се |
ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да |
царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамо |
т, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се |
па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са |
/> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> |
кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане мо |
у опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћ |
параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко |
а.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!. |
о миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> |
п, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки |
не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убит |
и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мир |
, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја |
>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није в |
старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани |
учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p> |
<p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p> |
а!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп |
— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то |
ш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни |
ти ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> < |
о се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог |
Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутк |
ко мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао о |
n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што |
ј друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! те |
, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било нитко |
а тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... м |
— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Дон |
за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја |
елнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћем |
ан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече |
илика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до кл |
и ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће |
са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S |
ују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ н |
те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твог |
да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нис |
о“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретн |
и ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А ка |
{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја веру |
уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мај |
к ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта |
какаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно ш |
>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ј |
не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никак |
и ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш ка |
— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа |
е ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од вел |
— рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп |
те се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} |
} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако |
Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао в |
> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако |
вта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и д |
кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У |
<p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуш |
се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што ди |
цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га |
ка пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не |
ло ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он иза |
Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчи |
са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека |
м!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова. |
људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро |
да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да |
</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p |
радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме в |
а буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер |
п.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> < |
о; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми ј |
> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — р |
бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур |
Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> |
знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извешт |
н.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави ј |
S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби |
ао гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћ |
ите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се |
о!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћут |
саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче си |
иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није виш |
и речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што с |
е више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да |
<pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто н |
>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласн |
чаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> |
читајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он с |
сар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитај |
леђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа |
томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. о |
разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазв |
омуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је уд |
мог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу |
</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> |
дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта с |
и ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је т |
ду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио. |
о си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n=" |
тимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљад |
{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</ |
воја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па |
болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је |
а?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</ |
ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе |
ам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> < |
/p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад |
закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начи |
о то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његов |
на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, и |
звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p> |
њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и ја |
ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек изв |
а кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p |
S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, |
буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Шт |
овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може |
је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу ка |
ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до н |
ке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити ј |
да седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.< |
p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да мн |
Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му |
она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим |
и.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— |
— Хвала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Та |
.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— |
годарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела |
јаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене |
а „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потреб |
у</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођен |
пштежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек у |
ше таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он го |
па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: |
спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, |
оје место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— |
} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, в |
до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што ј |
<p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство |
сли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— |
ксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а |
ла.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стека |
зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао |
.{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати |
грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава па |
крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху |
око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам |
Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље по |
ечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао |
а, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагуј |
зашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера |
ена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити б |
чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста |
— рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се пит |
мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо |
могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичав |
{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у б |
ијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, ко |
и и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му |
о? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— |
тео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам каже |
тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијон |
можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати |
леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео |
ану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она |
ора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама |
трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од |
</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Мог |
оје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде |
е?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> |
>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} |
} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаве |
лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху г |
знујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — реч |
и она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још в |
оше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брис |
целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља |
а!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем |
p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљ |
го нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и на |
/p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би |
бе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја |
Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи |
оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га ме |
надно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која |
је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освр |
м?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Са |
рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Ра |
p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му го |
та да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизн |
на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, |
екао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не |
даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако |
pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рен |
е — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} |
/> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Л |
! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Жив |
кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, гре |
..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} |
ле дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по нек |
ити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо с |
колини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавам |
врејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознати |
а боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се |
.{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, п |
ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо д |
радити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!< |
арешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, |
ао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких |
е л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткив |
У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја |
S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p> |
не залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски |
о — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође н |
не као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p |
{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега |
а га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} П |
не чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је |
— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је |
н је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при пом |
вајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече |
у руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра да |
н је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из п |
подин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господи |
ужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе |
их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је |
се разговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— |
д.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако |
p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....< |
делу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{ |
> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираз |
дим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива |
а се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— |
оворио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе. |
Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи |
<p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p |
, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p |
је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао |
и учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection |
твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— |
Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Е |
</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p> |
њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је |
<p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку пр |
S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се ра |
} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати |
и!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</ |
мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти има |
кта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар б |
и ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p> |
p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{ |
сподине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> < |
“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, |
у, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад |
.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радит |
вен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљада |
еле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p |
о.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко |
тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — реч |
то — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} |
ече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад |
..</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си м |
е ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исп |
тну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — р |
>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... м |
мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је к |
Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p> |
Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Ци |
— мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Вре |
!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече |
г те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са сре |
ветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса |
богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у |
собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге го |
Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаш |
</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> |
о да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио |
аци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p> |
не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n |
вораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како |
име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</ |
ењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је си |
анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, |
n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето сре |
рећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао ми |
је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у црк |
{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући. |
и имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!. |
ељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> |
.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</ |
!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!... |
познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} |
ра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану |
.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— С |
ићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> |
већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи м |
p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што н |
дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне |
а је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школ |
заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и до |
коле.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учи |
/p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</ |
не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— |
бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, |
ро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак |
власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу |
— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> |
ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господи |
к.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе. |
у“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много |
ак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> < |
гова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упи |
ослужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе |
поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела. |
Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капет |
p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! |
часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходник |
>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољ |
pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком |
оша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p |
ан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196 |
ј да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда |
{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те |
ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он н |
астопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина м |
<p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за т |
биља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а пос |
екај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, см |
ућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си |
одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, |
одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p |
{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} |
друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах по |
..</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше |
S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{ |
{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — |
ки — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовоља |
вко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породи |
p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изнена |
лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, |
е се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто.... |
орли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</ |
>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не |
, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и.. |
јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“ |
се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ |
кој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров |
.{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{ |
читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страда |
примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, |
- Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање... |
казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи |
љан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б.. |
одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p> |
ече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја са |
.?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки |
кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више |
, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сун |
</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> < |
њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:< |
никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жиш |
ба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се |
</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мај |
д руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана |
заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротиц |
вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту сп |
p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!.. |
— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угле |
летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако н |
тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — |
ије вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И т |
мо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима |
су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио с |
..{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</ |
кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, за |
изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој б |
Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Жи |
и!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n |
урјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазв |
а!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах по |
дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло |
кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног в |
ити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва |
бу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или |
p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p> |
допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај |
Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о |
се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — реч |
је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</ |
, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p |
</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спав |
о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</ |
И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и М |
трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> < |
ек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> |
</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Е |
а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43 |
ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим |
> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општи |
о је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у ск |
> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу |
ни да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год чит |
ћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“ |
!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећ |
је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђ |
тмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био неми |
не зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљ |
је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу |
ти се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио то |
ревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног |
аредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узе |
у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцела |
.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига |
аже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по с |
подин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци |
! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја |
са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били |
/p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p> |
p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав |
у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га за |
/p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грц |
/p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — ре |
си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p> |
ана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова |
аље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш пр |
ве нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим т |
је — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој гос |
Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутал |
есте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, при |
упи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p |
ућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, |
т луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се р |
нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу |
</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука |
.{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... с |
А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од ког |
<p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичн |
азуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну |
гици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати са |
Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> |
а ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. |
е казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— |
не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набуб |
то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Н |
ри?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобо |
брадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — |
ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бог |
рдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку |
p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p> |
чо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> < |
ање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква |
ку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> < |
морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш н |
..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама м |
арушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке |
p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?< |
.</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац |
ра где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе пл |
в је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— К |
ран!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она |
рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, лед |
та!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ виш |
па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...< |
е био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} П |
и!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— Т |
Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.< |
Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: |
а много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала |
рећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је |
тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p |
е га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити др |
S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помо |
Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен |
о се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скр |
<p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако |
гаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар |
сопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа н |
славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> |
p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, ула |
.{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто |
ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} |
чи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S |
дио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се |
а — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И |
Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде |
није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> |
p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао д |
> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!.. |
без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p |
слим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... н |
<p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, |
економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три |
ије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} |
јд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за |
на мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А.. |
о у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> |
ма.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!< |
овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћу |
идиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Е |
Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима. |
>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђо |
ву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо |
о!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</ |
онеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по |
сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p> |
<p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и у |
, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рад |
S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друш |
<p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — |
е.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти п |
година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се |
6" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{ |
свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па ј |
е, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он... |
еди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; шт |
а....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p> |
клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} С |
ловију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство. |
да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца д |
ер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица |
/p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је не |
— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, о |
{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} |
е косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се к |
епше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она весел |
ребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао |
раху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом |
шта мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упи |
он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад зна |
тво — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега |
згред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву... |
— На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад |
’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта ни |
око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у |
ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало св |
д равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух |
ову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече он |
но овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, |
до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умива |
како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те сасл |
, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Д |
а, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас.. |
радовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" / |
205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти |
најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је б |
и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уст |
виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{ |
> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико |
ј коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио |
ј њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је при |
ече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И |
богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се |
8. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спрем |
а своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да м |
ему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим другариц |
редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p |
асти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не зн |
а тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам |
— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена |
о?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали |
је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с |
аше.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жа |
</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке</p |
</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ</p |
а се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p |
Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам д |
им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми |
п Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окуп |
} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, ј |
беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди |
n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се нас |
нило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} З |
{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси |
куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не м |
n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младо |
сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар |
с, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око |
су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беш |
баци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила не |
исети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо те |
ожемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од поч |
њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат |
у“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да |
па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше |
p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена |
ао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p> |
ног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци |
анџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> |
кни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти н |
укчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људ |
же доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, |
/p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог ч |
} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите м |
м.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине ј |
јак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима. |
че.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко пи |
да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Остав |
друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кре |
p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог пос |
изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.< |
јао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао ј |
Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе каме |
у и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из до |
а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер |
ли на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богато |
и“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и је |
> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и |
p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујн |
о је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком |
се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казивах |
туче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S |
нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n=" |
олови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се |
ној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> сти |
...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поп |
?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> |
авао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гле |
је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И |
их девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са ма |
<p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је кап |
аднио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар |
Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао |
чина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду... |
кође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канце |
о му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше ус |
бливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрх |
својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекив |
о са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> р |
и: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима |
уме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у |
и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!.. |
лариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} |
7" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова |
е жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S |
у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се зам |
Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао |
ојом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио ј |
<p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му |
да!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни јед |
о авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној |
на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не |
орачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочека |
е се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабу |
а попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он |
вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопи |
и.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше рав |
је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу. |
... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју |
е што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p |
лажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај р |
на Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? |
овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</ |
Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у |
ад.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опе |
p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те м |
же у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Т |
.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да |
S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужас |
И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</ |
њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} |
похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да |
спит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту |
ап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и пос |
руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу |
</head> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену поп |
>VIII</head> <head>ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава |
провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио |
сећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у креве |
..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о сн |
ујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену с |
ова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пр |
ст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти в |
p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне а |
рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — р |
> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога д |
а њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му |
да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше |
ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита: |
ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то р |
са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештав |
ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта |
срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је |
Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и |
својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се |
м — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал |
је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би |
ставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p> |
p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци |
е избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног |
од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, г |
гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} |
би ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p |
вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, з |
ему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој нећ |
м на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! |
јаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. |
/p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p |
— рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — |
Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се |
аши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти |
пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не ги |
жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!. |
х што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласт |
ју једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> |
акију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја са |
ајсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p> |
S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И |
с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући |
у је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разгов |
сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> |
а ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече |
нојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или |
S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> < |
ом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и |
— рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па |
, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За |
о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самрт |
енскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по |
еби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{ |
— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој пород |
а је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 год |
грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и усп |
у Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне годи |
пља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он |
никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма д |
орења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне не |
Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала |
а, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији |
ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава ње |
— рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p |
остајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p |
ге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и |
...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! |
је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави св |
p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеш |
ио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист ха |
му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n |
p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А з |
/p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и д |
p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси д |
То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка. |
раћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски спо |
е поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва |
ајвећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих ли |
мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живк |
је хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, а |
љак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чк |
ужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је |
јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну |
горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — |
>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n=" |
не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaj |
о ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне |
знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — у |
ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако ле |
али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим п |
е л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико н |
упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па л |
другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а па |
о је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} О |
Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} |
по.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су сам |
тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} |
...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n= |
амо да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, |
је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за |
а мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст шк |
цењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Са |
д видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам н |
иметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и поло |
ело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејк |
, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зе |
едног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> |
<p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина |
еш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> |
би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се т |
</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} |
даше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде |
це и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићан |
н био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудим |
<p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели саст |
е пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја |
то год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> < |
>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете |
а за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој |
: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да ст |
<p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бо |
: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао д |
S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас ј |
вачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна |
оп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. |
јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> |
ци шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстр |
то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она ид |
а...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, |
унила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p |
Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је |
аше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одб |
смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капета |
лила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњ |
то нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он |
Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} |
{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто |
пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те |
чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му |
роњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову |
ане изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сеља |
та се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету? |
у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ни |
а децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране з |
а ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам |
пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...< |
бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто |
главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?... |
емо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа |
{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с |
м.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што |
е у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше суви |
ћицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова |
д он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него поја |
а боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb |
та му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, к |
p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу нап |
ну на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу њег |
колу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кр |
Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добр |
.{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како |
разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице |
уке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машт |
о.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција |
ој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се м |
n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за ти |
о?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња |
<p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим рук |
, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа |
е хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до |
о може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она |
ак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто |
на напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} Д |
’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву! |
елео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад на |
али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких: |
че љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, |
више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И |
рам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушк |
е се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света |
бела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: св |
о ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако с |
елу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намр |
па....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је |
ограду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео |
шо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала су |
здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео вла |
уће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</ |
а, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p> |
tone unit="subSection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други ник |
n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школ |
је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој |
олу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радит |
то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу |
црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну |
д сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је по |
з М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени |
је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p |
— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с |
</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — р |
р не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p |
је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се |
> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — |
p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — |
а једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао врш |
зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном ча |
уташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и |
и растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> < |
овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста каз |
н треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: о |
Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, |
ислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> |
ди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар |
је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: |
а.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим пу |
ари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они |
е радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} |
>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, г |
о?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може г |
речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора д |
коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше др |
Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јови |
о ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; з |
</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; иша |
о у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div type= |
<head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, |
П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бр |
појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привез |
свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се ти |
{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учи |
дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Го |
<p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре леп |
озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јо |
послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко |
} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се |
p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић |
сети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче |
а то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препор |
јком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Забор |
оставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив |
тева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка |
ћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и |
има.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно |
зни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да с |
еској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према |
<p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је |
итељско срце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требал |
кутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила |
у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у креве |
се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислим |
ну на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!. |
учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељ |
све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone |
Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је л |
стаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> |
, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и н |
о је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела. |
Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што |
ојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о |
се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам |
књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против в |
срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве |
гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није ник |
<p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је |
је му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „ |
РШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Да |
а вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича М |
— рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> |
забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме при |
Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви |
и је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> |
d>XIII.</head> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна |
ичао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад |
— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, је |
ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је |
закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Да |
ђе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Глас |
тварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је за |
стаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш |
.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створе |
..{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него |
т... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{ |
.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— П |
ло да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозво |
уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Св |
Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу г |
да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много |
ма јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће п |
Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— |
реба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можем |
ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако за |
љу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p> |
да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</ |
ан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и |
а то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће |
/p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако |
То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уст |
Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да запове |
ода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсвети |
а, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} |
даху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало праши |
..</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам |
би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова |
пла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше |
учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставк |
а потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је м |
ог чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" /> <div t |
<head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених |
де девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста |
арије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако буде |
м задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати |
после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долаз |
{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капета |
то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, гос |
колу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу |
писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова |
питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, х |
/p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p> |
штину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог!</p |
акве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако ж |
pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то |
ела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сат |
а мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!.. |
; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако ј |
загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његов |
.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина |
о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш |
мо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p |
м ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са па |
ам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак |
вар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> |
p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћа |
p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад н |
са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>По |
окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу прос |
оска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешт |
је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он ј |
н.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>С |
ече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се нара |
— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ће |
> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам |
лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд |
е ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила нем |
на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!. |
p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, гос |
сао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и ле |
видео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — он |
еђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, бо |
анем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у ње |
/p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сеља |
њига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!. |
S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{ |
/p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго |
.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан |
а би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} |
иков шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не |
признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба |
како повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгуби |
говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у |
— „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“ |
/p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ће |
b n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет |
ем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше |
м да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!. |
лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братит |
губити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда |
жница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си.. |
азали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p> |
вде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p |
.{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче |
{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{ |
амо да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш |
место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та |
</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати |
сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и н |
ги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!... |
!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођ |
п.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућа |
p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам |
каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам |
у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп. |
. нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... моли |
м, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако ужива |
оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сут |
је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — сам |
икад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с крев |
, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а с |
неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене за |
ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у б |
..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља би |
ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добр |
јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> |
а тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чис |
част и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преста |
мислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, м |
ек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео |
одужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме |
очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све б |
кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.< |
га мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: |
Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Мла |
унак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} |
о бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S |
<p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> |
"54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми п |
м у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> |
и је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га из |
ећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздв |
ажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} |
/p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати г |
Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај мир |
ши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му дод |
готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — З |
е по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p> |
кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она |
се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <p |
, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S |
м његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у |
ити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испи |
те ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p> |
ко чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} К |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очи |
разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова на |
удеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!.. |
ча Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест ш |
..{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! |
у, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре |
Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш |
окаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је ки |
и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Сврш |
</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она |
.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" |
<pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господи |
ве већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n |
што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{ |
м мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> |
читељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је |
ознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примак |
ле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на груди |
p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; нећ |
из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— |
/p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог |
а ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да |
од околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ниш |
Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; о |
> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Уч |
водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p> |
аки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> < |
и на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа с |
нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук |
<p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на |
<pb n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је до |
и у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{ |
Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погл |
p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Ва |
> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме |
ње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу |
у.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као |
ци руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} |
рни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже |
бро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?< |
p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.< |
бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба ум |
ече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви |
мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се в |
рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог д |
рево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевиће |
г дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да |
та да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми |
ам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> |
укује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он за |
ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’ |
ече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ств |
.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од |
>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Жив |
!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> |
сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} |
једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и сед |
сти; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А |
та као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше с |
е радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сеља |
и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p |
} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p> |
ше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бо |
, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" |
дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако к |
го — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! |
војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> < |
сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћ |
не неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p> |
ијатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, м |
овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је и |
т, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — реч |
Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— |
вна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад в |
ла, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p> <pb n="49" /> < |
укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај о |
p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живк |
рен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.< |
е попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп |
ти! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се |
> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" |
У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима. |
p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им |
Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са св |
>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ва |
пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне сас |
рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лук |
.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — |
>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну кад |
и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’ |
бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрав |
Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Он |
исли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљани |
!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!.. |
<p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт к |
сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p |
м.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!. |
нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него к |
уди „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу |
о!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то с |
у је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончареви |
а свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још је |
ло тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, |
настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учит |
жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја ш |
!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што г |
нчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— |
иће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шок |
у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао са |
у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти м |
рејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и |
ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капета |
стојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л госпо |
је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала |
<p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је б |
м веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао верова |
..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb |
оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Н |
Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га |
ине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> |
јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p |
не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p> |
, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме уп |
наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За |
е око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учите |
p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— |
а пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је |
шта не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да |
Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у варо |
...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му |
меја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} |
никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара |
м началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} |
..{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!. |
ини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице он |
ила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, |
само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>З |
!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда о |
ржи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по |
вуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има |
ђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између м |
е онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </ |
ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> |
својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, |
ави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опе |
а стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</ |
Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</ |
<p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> |
; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли |
е богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа |
и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати к |
стао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; |
авку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагат |
да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка |
<p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути. |
n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.< |
си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> |
!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— И |
Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <p |
ма ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је |
<p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, |
ну...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово с |
ога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо п |
ш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— И |
вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и зап |
ођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на |
> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Ба |
... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумо |
и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много |
оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p |
ином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо једа |
паво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада ов |
рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њи |
ашта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао |
: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p> |
морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ |
е она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type |
знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...< |
дати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учини |
а зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта д |
<p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда |
о нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; |
ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе |
> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ оч |
ај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини! |
Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели ок |
.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше п |
ам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у |
ек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им |
очијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мот |
ече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошап |
ше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим |
треби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му |
>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не |
.</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта? |
виш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да |
овек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више |
мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све виш |
пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас наша |
шта ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш! |
та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе скл |
/p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман исто |
што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе свр |
Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се |
да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или |
} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се |
н у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Н |
.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то н |
! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Ал |
па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија |
а, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову к |
хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке |
би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се |
а’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ м |
емо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се |
како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад |
сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих |
жности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једни |
пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</ |
/p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се о |
>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опре |
у тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} |
стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по |
авалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе н |
им се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — |
упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну р |
ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с |
е и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, об |
лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И о |
се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} |
} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и |
е да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врући |
олест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да |
ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дије |
чим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p |
.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља от |
.</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао |
исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његов |
сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, |
<p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може |
жић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— А |
S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И руко |
Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!.. |
ваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао |
јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Нем |
Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где |
оме из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они |
{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само у |
о бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде по |
е може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— |
створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S |
ивадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и |
у Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену |
доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дича |
"64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за |
тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво |
вде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас |
више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} |
а што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи |
еше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p |
удућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га |
да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би с |
е поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би пост |
бро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— П |
Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо |
ли своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетан |
Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као |
ка!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Борим |
е!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{ |
за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да |
Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би |
њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да |
- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај |
Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша д |
народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жел |
text> <front> <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕС |
н.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕС |
две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом |
љици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину |
Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече п |
ста до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу |
. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоће |
хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па |
> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова г |
.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— |
S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Поглед |
једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало |
ела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се |
редњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа |
у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш |
неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобраз |
исићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот |
ће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово нек |
исли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме пошт |
еправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп |
аним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> |
оче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p |
надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо |
законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би и |
седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — |
/p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.< |
<p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} |
неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</ |
</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> |
еда прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб |
није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца |
сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 го |
очијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’х |
воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо |
други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав |
молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти к |
а то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> |
а је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А мо |
ече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Пи |
учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!.. |
никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио с |
м зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века мо |
дити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него |
ше цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким |
она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам |
ед мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити м |
> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Миј |
ри себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> |
?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак све |
атељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — к |
а и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоћ |
о за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове |
ори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S |
<p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капет |
а ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије одн |
’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће у |
к.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице |
њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрост |
епали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки |
поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} |
, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова |
иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити |
нима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа п |
рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него |
новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имам |
д, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p |
... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он |
} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те |
Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оц |
вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Ж |
баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што |
> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашт |
обије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за зд |
коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако |
било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. |
evi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога |
</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— |
ан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Жив |
е на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овам |
p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанем |
Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> < |
Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам |
десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда ј |
изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши |
по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посла |
днице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И проч |
о са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} П |
Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! |
за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силам |
з задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се на |
} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n |
је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Чи |
Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много тор |
</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво |
весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па |
на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја |
добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно |
јемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутк |
Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снаг |
уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу |
у та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш зна |
сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископ |
њаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све с |
ам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама.. |
намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана к |
мета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S |
..{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе г |
онио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у |
е добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само по |
батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других о |
је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше |
гову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини |
<p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И |
{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — |
ара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} |
ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у све |
и чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све ч |
.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; |
гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Каж |
би? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле поток |
о соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</ |
ам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и до |
и се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати пр |
та му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „с |
>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не |
е башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар |
ке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} |
е, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари |
ућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ при |
пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Мог |
’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На п |
ело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један |
! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> |
која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зеле |
говарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против н |
нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а до |
репавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} |
о сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а |
а је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јес |
исму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да и |
реташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још н |
амасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не м |
p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одо |
е ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p |
а бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако ј |
„Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сик |
<p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} |
<pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је |
се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он |
убити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар до |
... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну л |
о могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} |
њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} П |
очи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на с |
.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ с |
н је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити |
вом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је д |
што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и све |
у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му |
Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> |
олиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <p |
у благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Жи |
и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умива |
<p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко г |
а да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе |
е се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.< |
. то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{ |
е угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{ |
b n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по |
> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Д |
ели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прет |
Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да м |
доше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло доб |
} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу |
радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војск |
на није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини |
ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови сво |
ече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Ж |
е „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, жел |
бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни про |
ошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао |
један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао |
по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагује |
е жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> < |
расне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p |
60" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола. |
поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S |
дно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с лист |
ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?< |
сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад |
ог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> < |
ивај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живк |
м очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да |
ка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твој |
плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} |
ећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три ск |
<p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школ |
аеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, |
<p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> |
е да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина |
ив Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура |
те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Ка |
тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; |
ослаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p> |
може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан ос |
е!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Ј |
ше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже к |
и и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у в |
ра и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокт |
кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на п |
ло своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће |
е борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би иза |
то сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати н |
оштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му |
Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; н |
.</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и р |
мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S |
..{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз б |
аде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ |
<p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чује |
м местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Са |
и! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу |
не посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> |
ије јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су |
а дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш |
е тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још |
от.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} |
зило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео |
дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа еко |
јка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њен |
свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>С |
о исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а посл |
<p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да |
бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не |
а кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде |
нце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> |
ћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмирк |
цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуч |
е из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немил |
p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле |
а га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао ј |
и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао |
Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми б |
дите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вам |
лед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би и |
рпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да ре |
пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако с |
обом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И |
Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Ив |
и је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а ме |
сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Ив |
/p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар |
да ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно |
па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни по |
до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То ј |
ло, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} |
шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто |
о год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он п |
је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватић |
<p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у тво |
’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} |
га да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Шт |
>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне ки |
то заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је |
угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шеши |
одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајде |
ћ капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— |
и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p |
д, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...< |
<p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговар |
} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него |
штре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта |
ти све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у |
један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господин |
мог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> < |
p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </di |
<p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</ |
смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши р |
— нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да |
ну услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па г |
и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, ка |
ам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ |
!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Д |
а видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам ј |
, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он. |
нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди там |
здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти |
ша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— |
тив кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се мож |
у.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су |
еси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> < |
/> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p |
p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И |
<p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура мом |
имети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} |
у код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зека |
. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи |
а.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леб |
— рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} |
та кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли |
де год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> < |
дуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p> |
а брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо |
долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S |
За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени |
ни не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли |
’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би м |
</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак чо |
ци да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако и |
честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а |
није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мис |
сли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разгова |
Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено |
што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; |
?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И о |
ати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио |
пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} О |
е: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сва |
стурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље |
ене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> |
жно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, |
ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да |
..{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапн |
и!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узеће |
поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Р |
ет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— |
господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке |
е, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сав |
ласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прику |
рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан д |
ла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драг |
еду јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак н |
признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то с |
е наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрав |
шег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима с |
реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше М |
Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> |
тим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео ј |
капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!.. |
, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет по |
квих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш |
123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} А |
савијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са стар |
Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у |
— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.< |
гледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити с |
к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме |
е одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мен |
молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!. |
тарији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} С |
ад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми |
е.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једа |
еда Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Свршено!</p> <pb n="173 |
ова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече |
иш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима как |
дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Н |
..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шест |
Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом мес |
ћу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{ |
{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{ |
сподина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господин |
од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што ниса |
је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у |
и је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш |
који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од св |
ошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фише |
ине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} |
>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ в |
p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се |
p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно |
Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две |
капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ра |
ст пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га прија |
ед собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начи |
грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом ташт |
ћ свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколи |
{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, а |
о дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече |
вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} |
бу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвал |
јани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјах |
</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> < |
а желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су |
опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д |
оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се д |
<p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само збо |
раги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је |
— питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</ |
око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „преча |
Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху т |
ачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> < |
речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само уде |
и?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа.. |
Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, госп |
А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафа |
> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај. |
млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће проси |
Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би и |
жи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најм |
ри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, |
та, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није |
и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора |
себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу |
свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од те |
оше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</ |
одну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе с |
н.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека |
/p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин д |
бро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се |
тији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Обја |
у сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те |
<p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш |
} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> < |
бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми |
S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па |
шењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} |
tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— |
ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p |
м били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете |
Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: |
браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не |
м му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapter" n=" |
<p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми |
Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздра |
упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /><!-- ne |
буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је д |
ао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он |
оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— |
вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p |
и мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!.. |
природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладо |
ењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на по |
чну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекме |
како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је |
е пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби д |
уштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај ње |
сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја |
о.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је ос |
ан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задов |
болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час |
ити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А |
агодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако |
и, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p |
— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Зб |
Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капета |
рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао |
као је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.< |
силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> |
казали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на |
звештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Г |
сам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито |
вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио два |
е ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па. |
— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" /> <p>— |
дак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали |
ји и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава |
свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или |
заберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати |
етарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и с |
у него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како |
о би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без ње |
шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ о |
— уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чис |
узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и приро |
о бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
ве ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми ј |
један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb |
су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрско |
а за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!... |
о што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издр |
а нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше о |
} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше ра |
и; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Ч |
Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином |
Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш |
Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад пита |
удем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</ |
сећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="2 |
{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у |
инистар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за |
моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје д |
наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих с |
нам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати |
једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад виде |
ча Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита ч |
<p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, в |
ан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле |
Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавол |
а су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</ |
p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом |
p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му ње |
ураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама са |
} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... |
алимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, сла |
п Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — им |
веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жу |
замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца ко |
Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да |
ера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џ |
>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема |
трос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си пок |
имо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека в |
а веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а |
та вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу |
га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; нећ |
<p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p |
ци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благосло |
д, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не м |
у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели |
виш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Ст |
</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’х |
ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — |
ћ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један ч |
тавила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војено |
гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се каз |
> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те н |
ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шт |
И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“. |
p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у ра |
чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ |
ан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш п |
па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> |
овек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ П |
а војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце п |
и зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — пр |
. тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метн |
када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p> |
же ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара |
Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</ |
ad>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б |
војка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> |
ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} |
ање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професоров |
и бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за |
кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Ј |
рицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их |
к са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са |
жи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог |
цу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да ниј |
дати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</ |
прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зо |
о човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опушт |
ео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не до |
ом.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је пр |
ку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда |
би, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код |
није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, |
сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нов |
<p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ниш |
очетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам |
{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше зам |
</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени |
, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми м |
тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и нам |
?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком д |
даш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} |
бро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вал |
у да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</ |
..</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити пору |
тупити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— |
еш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћ |
е Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори |
Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>О |
<p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што го |
p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу т |
сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.< |
то овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p> |
>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— |
Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено.. |
ди.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p |
за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кр |
а част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</ |
нда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Ј |
му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..< |
во Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{ |
оваца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као п |
у“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! |
ивко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујн |
d> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Жив |
у.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та |
>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помер |
, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.< |
“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић |
ног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, |
SRP18891_C13"> <head>XIII.</head> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јо |
дим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така г |
ругим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љу |
је поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда |
} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ т |
>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око |
{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да |
, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши н |
а стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — |
о је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} |
.</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; |
жијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— |
чима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује |
о па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је |
м за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао б |
— и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте м |
та велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n |
дити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша |
тиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> < |
них груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове... |
то је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво |
— рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{ |
срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад |
заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтед |
СКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне |
СКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ |
прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Ство |
ар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе |
дам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „з |
је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га |
друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гле |
вога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином.. |
е боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>О |
>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: |
рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти |
о!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте |
{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено.. |
p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subS |
p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара.... |
народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали |
ише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви с |
p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p |
више астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} |
вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гараш |
ше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или |
</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p> |
росијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>М |
а свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Мл |
е волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу |
е!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени |
>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — реч |
и има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши к |
ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најла |
је:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{ |
pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пр |
<p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с |
како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет |
ра.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што |
ом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али поср |
} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. |
еоград.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је |
она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још соци |
чила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђак |
ад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша |
о.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По |
рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на |
а казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му кос |
{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> < |
а примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у |
S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту |
<head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече |
.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распишт |
е радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. уп |
угу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.< |
ло, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пи |
повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али |
етку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Го |
умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њи |
руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види с |
ала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p |
ње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</ |
свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} О |
p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе |
ту да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан в |
да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, ил |
она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси |
дура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} |
иљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова х |
ренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} |
афу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То б |
реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме |
.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на л |
о се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут- |
е она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свас |
жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у др |
остеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да на |
/p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Ко |
посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд |
ачунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврш |
дала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоско |
> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже м |
си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p> |
га дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{ |
ало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно |
е муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теж |
усти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} |
у болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апоте |
Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља |
<milestone unit="subSection" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да |
жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Пош |
оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на |
души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у |
.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — |
У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:< |
сла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> |
</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и |
<p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друшт |
и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га уп |
може један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.< |
.. ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекид |
и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним |
>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <mile |
ва.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не м |
да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, |
х и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се |
p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Б |
мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом |
те.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се м |
черас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} |
у.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> |
p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> |
ивко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрад |
.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздра |
ће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш |
е сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> |
" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и пе |
како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела |
сти, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} О |
пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису |
ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као |
Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и веда |
<p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалил |
.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Наста |
потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> |
у, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — |
{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сун |
љине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у |
и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разгов |
{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSec |
ше био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за |
ви ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi |
у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело |
сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она ког |
их као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог |
на тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје пр |
насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погле |
за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, |
сјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и |
у још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се |
и, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, ма |
олим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ћ |
народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Он |
p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову стра |
>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло д |
итам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни |
ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> |
и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.< |
.{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи |
а награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе |
ледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!. |
орен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто м |
ваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричит |
нко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан |
S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— З |
на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац де |
’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте |
Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас ник |
помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако |
то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</ |
да па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити |
рат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако ј |
пе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бит |
и.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p |
еколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом |
за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јаб |
ај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле |
Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе |
ла?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И глед |
— прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину б |
мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — ре |
школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она |
p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазна |
кије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви |
бука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака |
старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти ме |
.{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} |
{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p> |
ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима го |
<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш |
које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— |
</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га н |
рава; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утвр |
и за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја. |
и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ј |
га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</ |
д сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита ка |
ћ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, уч |
руше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете так |
а то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде |
</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- |
е већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по не |
ти, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p |
l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l |
да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свог |
имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко |
мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обу |
нцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А. |
р!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, п |
p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} |
преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпо |
ма!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме |
отуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је у |
се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, |
а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове н |
ојом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господи |
је не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— |
јаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да с |
код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— |
о, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У благој |
{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је |
су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини |
њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S |
Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли |
довољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде |
— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову |
собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?< |
општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно з |
..,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} |
вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се |
е је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека б |
Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капе |
те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп |
Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <p |
е.</p> <p>Капетан читаше новине „<title>Видело</title>.“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} |
} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места уви |
.{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p |
<p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш |
се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</ |
од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско с |
>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!.. |
е не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другов |
ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима |
ете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа њего |
и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p |
му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу дев |
а је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} |
е пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Чит |
аред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њи |
сподине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „в |
, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</ |
верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— |
ажио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто с |
ку“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да |
вај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не |
..{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је |
пало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ о |
Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и |
то крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе и |
="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свет |
ења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак |
Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанст |
лан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твој |
..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; |
ад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом? |
је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да |
читељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од |
бро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђ |
рио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се ус |
се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће |
менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш? |
ираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зел |
жмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорил |
епознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И |
више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће прези |
и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, не |
...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, |
ан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви он |
се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио веће |
p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Н |
исли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет с |
p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче? |
раше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.< |
S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Гр |
еља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ |
Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Д |
твар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту |
’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала |
ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Дра |
тељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад |
.{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> |
ости...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истин |
нити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши |
n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак |
ра, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{ |
.{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим! |
лањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — о |
неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> < |
зуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изво |
? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече |
— Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш сво |
латимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; |
е!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада |
ву!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене |
те врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да ч |
ојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај га |
ти! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздал |
"51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја |
виш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га |
мо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо? |
ила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! |
н испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли |
p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м сву |
— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — ре |
S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп |
и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="8 |
и се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> < |
>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него с |
је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — од |
га ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> |
грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад |
S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да пока |
а!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше ста |
и црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све б |
ме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? |
е и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш зауст |
опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене |
као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху п |
гов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред |
ајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шап |
м косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се јед |
па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се |
> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— |
/p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— |
Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не д |
е поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} |
S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Жив |
— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готов |
ебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S |
.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке |
/p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> |
а ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, |
p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Ј |
узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учите |
ашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“ |
а... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капет |
Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја воли |
траје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — од |
г што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало |
S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — реч |
аш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сеља |
га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз ба |
ви грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} З |
мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>По |
!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <p |
ући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</ |
p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа опр |
} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцелар |
у испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова на |
акрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом |
кад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а о |
м грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташн |
осу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој |
у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!. |
има по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си |
себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> |
ељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звеч |
капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био |
видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пуш |
и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— |
еле жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> < |
о тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— |
о брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди |
{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви сед |
Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље |
еде до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај је |
p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Т |
/p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну ј |
ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато |
ште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изг |
ика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце |
даше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мири |
ва уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> < |
/> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста кој |
биш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— |
> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па с |
ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај и |
о’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и с |
их једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је |
те тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак на |
а, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му |
це ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p |
ко осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> |
ам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији |
ма.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— А |
вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкат |
м ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> < |
је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово |
ему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и |
ка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад д |
у „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „по |
и су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцниј |
део сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да |
ајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="3 |
само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је |
ји ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нам |
ћ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <p |
<p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он в |
ју божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> |
о још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам прав |
{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књи |
трашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p> |
оне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколик |
сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш т |
е је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И |
да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... с |
те сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> < |
те ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— |
гуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им |
римо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p> |
рце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порум |
p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на он |
ракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те |
не.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не |
е озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца. |
вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду |
осподин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Об |
S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је |
није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св |
ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за ко |
је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је |
тири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, |
двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука? |
ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад |
и име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!. |
еш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</ |
брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што ч |
еђу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хт |
поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p |
лу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S |
</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово? |
S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна вез |
у са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја |
свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока д |
> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, г |
ко је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вил |
нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не т |
падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ће |
вом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он |
Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!.. |
оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће |
во срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој |
ити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капе |
је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помре |
аднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се прес |
Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањ |
л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Ш |
та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p |
е да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>... |
дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{ |
>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души |
е то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће |
е старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није сме |
своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l |
!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме |
мрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— А |
гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет |
.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{ |
Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му благод |
пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — р |
у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га |
сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељан |
што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} |
им састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако т |
е да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, д |
на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а |
а говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли њ |
има а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви |
по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати ил |
а.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из |
ји је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењ |
ијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан млад |
: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Ма |
и могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у |
ко белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом |
!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не пошту |
е који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њ |
...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по |
здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тич |
— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у |
ке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у |
шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожи |
е покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „п |
ица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јов |
све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и ј |
— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} |
зив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p |
— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> |
.{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и |
д умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p> |
</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јов |
!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засу |
во ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да |
м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то как |
Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!... |
ашта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p |
де замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, оче |
ко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну |
S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа с |
4" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што нис |
>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> |
стаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд з |
>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он п |
данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао зак |
на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оно |
је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>сед |
„ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслу |
пасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад |
и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непош |
и“ зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p> |
меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече |
за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако ист |
ребаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корис |
е — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} |
ећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— |
.{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> |
авио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сва |
д је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.< |
и ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у он |
ота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунц |
p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би ла |
жи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг |
опараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S |
а за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> |
nit="subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној неб |
а.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</ |
штица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио д |
<l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је |
с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста |
етице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— С |
н листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо И |
свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!. |
олим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам ва |
мах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век м |
он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу у |
ен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље |
је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао п |
<p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме |
ао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је бе |
. њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанствен |
н осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како |
амо он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да |
ео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У |
т, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...< |
зумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</ |
адити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је воли |
његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p |
лник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’ |
бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од |
нако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она |
р да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То ј |
на.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет |
Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> |
подине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседе |
p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, |
и знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе б |
удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Ка |
— Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И |
се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не мог |
гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.< |
е теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— |
тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} |
се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да |
само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: |
/> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталас |
} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} О |
> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одго |
аше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S |
ену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вр |
ше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</ |
тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог д |
не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бо |
адожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело |
емља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш к |
ро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донес |
је ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: |
и наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p |
као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.< |
Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јов |
а те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај |
ене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незг |
м...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не |
е удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по |
Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се т |
<p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташ |
итељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту с |
еђу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је |
о у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао др |
он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, зл |
вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху |
била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се |
ећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S |
е дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се сп |
вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако ст |
шене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> |
тао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он с |
а право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност с |
оче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука. |
се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од |
ом и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засе |
их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котари |
ођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчид |
н беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> < |
з башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову |
ли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну руча |
амо ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него |
.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упит |
, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она |
ction" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вече |
молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шт |
вета, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S |
ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих |
<p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало |
које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно |
у, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па... |
кикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда уз |
ађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он с |
братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и пок |
Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} |
вет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на вр |
/p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> < |
S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је |
А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> |
он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Т |
ан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гле |
ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар |
у..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бог |
м пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао прав |
> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда |
мем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газ |
мо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’ |
поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевт |
цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти г |
/p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места |
мо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један |
кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће |
p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> |
се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на |
и...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се |
ију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохиј |
ађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чист |
е; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли доп |
у.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он оста |
опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда |
p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе |
— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведе |
загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата |
ша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уо |
је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>О |
скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Жи |
о неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?< |
у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пр |
ше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај бе |
d>II</head> <head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим п |
<p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> |
ровео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре |
рљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је |
! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p |
ова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати |
/p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовни |
ти најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам и |
о пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво |
его капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе |
вала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад ј |
и Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега |
p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он с |
сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n |
образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Св |
ад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути! |
де да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настај |
а је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унап |
сно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће |
водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је |
аче....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то |
бом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ств |
ог Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S |
подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја т |
има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <p |
авати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгу |
седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево |
ући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, нем |
<p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару |
уку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> |
болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, |
х чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара |
да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! |
је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p |
Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p> |
слим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добр |
позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; |
рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> < |
ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Н |
палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} На |
p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута |
ли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта |
у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — |
његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Бил |
b n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имат |
оме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у гл |
угарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад ви |
д прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим |
јом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељ |
>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био д |
да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ |
е на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</ |
м да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је |
е бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> < |
и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад |
о?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима уч |
. ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све стра |
е говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хт |
оле је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S |
ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени о |
чи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови ње |
, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш |
о.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже |
лу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шт |
од мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле? |
шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упозн |
.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти так |
е карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја с |
и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не з |
равши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави. |
S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S |
мараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шетали |
он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која |
и брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља |
ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ј |
ио дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре о |
писе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и си |
јем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу |
це смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је |
ора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школс |
> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} |
да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији ос |
на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види как |
з’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— С |
ча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она |
лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S |
ј канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њем |
лена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се при |
у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка |
Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад н |
ишта.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.< |
наш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше. |
опар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше п |
.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, |
ећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаре |
p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша. |
бу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> |
че учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога |
мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заруч |
А ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} |
он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зра |
рсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ во |
} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп |
маше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде б |
је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p> |
/p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поч |
ј доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовоља |
ну кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или кур |
="SRP18891_C11"> <head>XI.</head> <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу к |
="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њег |
дина.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</ |
он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође |
жено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, вел |
Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж |
постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" |
исам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p |
један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Се |
</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи |
ли му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послу |
у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку стол |
белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза л |
Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? |
г’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело |
p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срд |
знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но ов |
упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти зна |
е јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је ст |
оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шт |
јпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у |
о дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће м |
је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} По |
ио јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S |
ком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам |
поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари |
4" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку. |
итељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p |
p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром у |
ињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог |
ш социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<titl |
р сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше нови |
е поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са |
— рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— К |
мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Не |
и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако |
е како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му |
да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се н |
о хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети |
н то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно. |
е те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: |
аган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, |
е у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapte |
у и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њ |
е и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, д |
вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живк |
писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвон |
<p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!. |
— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си |
це!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече |
да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја н |
Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама |
у да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> < |
ли су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га |
о — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам |
и тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гер |
у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш м |
зађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем |
ти, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мор |
и мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политичк |
одарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажев |
цу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, |
а беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је би |
еко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Се |
раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и |
беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Марин |
рава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му о |
ad> <head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда у |
Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</ |
урије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу с |
="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прс |
у.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у |
И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама |
амуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети к |
ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже г |
мо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте |
е сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} |
ј очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p |
свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одгов |
још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим другарицама!..{S} Зн |
петана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ј |
за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срц |
тељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д |
те ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим |
иђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу |
?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа ка |
не стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код |
Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— |
бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p |
ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све |
око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му |
отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p |
кт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија достав |
еде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим |
риђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> |
обро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама ни |
{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! |
њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.< |
ио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У се |
ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог |
сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место |
ити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седа |
— цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> < |
дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако на |
..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Д |
ом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га ј |
</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова |
д облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше |
лаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— |
д и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али |
е тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко в |
S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па |
.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле |
ја...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{ |
Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти пом |
ајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница |
е — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{ |
им...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га ј |
је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што |
талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S |
те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!.. |
—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ |
ђаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој го |
ко је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намес |
апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — сас |
рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседош |
{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него т |
вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне |
уводите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другов |
а грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти |
која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се |
<pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад кр |
отив ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Нов |
капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница. |
омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети с |
ић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} |
сположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> |
о више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} О |
ече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку |
>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам |
ћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а уви |
е на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у |
уку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и |
ња, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недељ |
{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — р |
сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те си |
пет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти как |
, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који ј |
га!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао з |
е.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ |
звони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Д |
ницом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече панд |
старија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „б |
да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} С |
оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?.. |
тије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не б |
је поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је пош |
и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока |
већу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> |
p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечино |
тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли |
као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо в |
ећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p> |
</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p |
читељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце |
оје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— И |
</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота М |
астанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју |
p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да д |
зучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој годи |
е!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно с |
ованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!.. |
из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знај |
да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p> |
то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} |
згода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" / |
на кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа н |
ло дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко мо |
егов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио. |
се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јо |
господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи п |
еветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка |
и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у тра |
вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим |
!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> |
p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под з |
претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изуч |
е — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је |
капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна |
им живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута |
И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и |
, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је |
купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мири |
а рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Уч |
} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допа |
.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} |
расте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој у |
кан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беш |
ан сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече |
" /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто м |
дове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најл |
ог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како мо |
о, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се сп |
на жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта и |
Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — не |
да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капета |
н?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле шт |
ле.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио пр |
р...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на |
својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> |
разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капе |
аше свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала |
и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услуг |
p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} |
ал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико |
већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> |
ње.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се о |
ћено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође |
овала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затраж |
да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад |
алуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва уч |
дине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га о |
рију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... ка |
"91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу |
<p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се |
а.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да оп |
Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу к |
их двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све уме |
— нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако |
ече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Ни |
или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, |
> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!... |
о иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда |
p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад |
е, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад |
та га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад |
— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} О |
ко бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде |
знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се п |
ковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је с |
неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало |
’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жи |
срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече |
ио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> |
кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по |
p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p |
.{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p |
.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, |
е он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећ |
ом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала бо |
</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> |
p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} |
да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. |
че попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ак |
quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дик |
а је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво ко |
ице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У ост |
азбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} |
е.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела ча |
е умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се про |
сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а ов |
ог, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p |
егова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> < |
вац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — у |
Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с |
{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега |
вом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.< |
рпкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу |
p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се саста |
рцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво |
</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} |
p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа |
жимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> < |
<p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, ма |
а копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} |
остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда |
Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи с |
— рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n=" |
b n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред |
За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам |
?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> |
ими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- |
по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „ |
у њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се |
p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p> |
м састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име позн |
остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако |
ћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и с |
p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За шт |
ечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што с |
чило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у |
S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш т |
— ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али ка |
у остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако в |
и воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} |
као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, |
ски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац |
Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Н |
и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно д |
шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то? |
о спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p |
ђе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу |
/p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га |
је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све у |
о да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља |
моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим |
од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станој |
е тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати |
> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта ради |
било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих |
Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — |
видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни |
он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се |
ута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде с |
{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p |
прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовиц |
има...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре |
јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску ш |
лтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га ис |
на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимн |
> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} |
у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличн |
га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си |
вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</ |
рте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; н |
послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ћ |
а и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, |
рила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћ |
и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику јед |
зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана |
p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је |
од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је |
онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као |
и има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. |
ена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, к |
тице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title>“)...{S} На |
ећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> < |
начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег< |
unit="subSection" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— |
га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, |
Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А ка |
Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... госп |
— питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се н |
да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком |
а.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — |
рећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазво |
сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео |
и!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло |
на ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна. |
е лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у |
купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; |
„ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> |
„Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их |
војка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећен |
и се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од ве |
ри...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јо |
} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p |
Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у |
ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n=" |
и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала |
мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p |
иче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила ј |
к.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра реч |
на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Д |
очи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јуч |
не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би |
p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су м |
опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капе |
кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је т |
е па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај геја |
играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — у |
.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па |
рослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био бо |
опатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са од |
еш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад о |
мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла |
сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њ |
да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тог |
о, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> |
и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је глас |
ком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у |
</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{ |
не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, |
грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> |
онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> |
у повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизн |
" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га |
рином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци! |
рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} |
и бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђ |
иони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали |
ор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</ |
колико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— |
<p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита |
Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му |
и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> |
је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзистор |
гме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зуби |
>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Нар |
p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За |
ао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А |
напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — р |
аке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога м |
а, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n= |
а девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, |
ало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има |
смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та. |
и једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бе |
ућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> < |
n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не мо |
еде весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке |
.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледа |
А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је д |
а, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> |
идљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, мо |
’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око с |
е већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— |
ро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће б |
<p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде |
> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти с |
едаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једн |
е.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Не |
умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни д |
/p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Ј |
учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, на |
та почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насм |
м да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепш |
а хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи |
p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан |
шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, |
ле нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— |
гом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово |
а ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> |
после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политички рачун нал |
свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо са |
<p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упи |
у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за |
>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> |
ледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> < |
</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па |
лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се п |
пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небес |
лагу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да |
дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да |
ар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадал |
<p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, ова |
е и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву ди |
Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда |
>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој сре |
ова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван к |
капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаш |
плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се сп |
стима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти |
p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а |
оред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,< |
Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{ |
ад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлос |
ан сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „мин |
не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два |
тигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали |
је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп. |
а је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — др |
ез и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} |
мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га |
има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова. |
тави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опе |
жем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намас |
кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па м |
се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог |
че Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара он |
егових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{ |
оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним ус |
едан или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по |
е... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео ј |
све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног ост |
нистарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} |
сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S |
тана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — реч |
} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па |
ао да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у оч |
и сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече уч |
ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан се |
цу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш. |
поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато |
p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор |
говор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само |
да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп |
ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</ |
да, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— О |
олази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћ |
/> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче прич |
да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш |
а и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан.. |
они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} З |
еке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо бу |
срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Она |
његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p |
ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, |
бам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.< |
м: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје |
си?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?< |
си?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне доп |
S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега |
лико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш н |
био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> |
стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он |
реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— |
ога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то д |
тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца |
вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} А |
и кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} |
кочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега |
лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Марин |
.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оже |
е сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о д |
а па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част |
p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у тво |
а — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо |
ираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „до |
<p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Н |
..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Св |
ва код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он ј |
батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил |
Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега уста |
м ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече |
а бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена |
е најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је |
Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>С |
да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу |
посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врача |
јо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— С |
, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот |
ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n= |
рити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p |
за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста |
им те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш. |
<p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претур |
а сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? у |
дима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчи |
анџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је зн |
ли би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> |
ука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> < |
— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пев |
си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново! |
; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је пис |
.{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари изл |
јде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђо |
ога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Х |
вале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и п |
безни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека |
о свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батин |
један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође м |
погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" /> <div type="chapter" n= |
ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга |
њао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једно |
српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му с |
итам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> |
е зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси |
у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба |
тена, деца напуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хт |
{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Вид |
к, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!. |
им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трг |
како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У |
али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" |
>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом |
се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља |
ead>XIV.</head> <head>19. ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући |
S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, |
УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не ра |
Section" /> <p>Тридесетог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцелари |
дњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско л |
анцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама сп |
им колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> < |
шио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је сврш |
а владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупш |
он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заи |
, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог! |
сли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Ч |
рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја шт |
врти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — |
је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин. |
дина.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне |
гујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Уја |
чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месец |
па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању |
је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад |
> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила |
д најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста |
И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да |
> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quot |
себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита |
дног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — |
па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S |
али и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена т |
е искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p> |
пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онд |
Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, |
а.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} О |
ти рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се ч |
! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не |
"114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше о |
угом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, пос |
анцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако |
{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34 |
Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен |
бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега пос |
че се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук нег |
и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта |
{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</ |
унцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа ст |
„Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Ни |
је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на дру |
војица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> |
а је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа |
клу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених ка |
брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p |
а Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока к |
<p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у |
</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га. |
лагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет |
одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и ка |
/p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се п |
и, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу |
уката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мен |
аћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да |
— упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече у |
.{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем |
сеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За господа |
свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220" /> |
а....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог пожи |
олесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти |
зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и |
та:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> < |
.{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опе |
рпски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} |
а“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се прекла |
ови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S |
че да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла м |
ма је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те |
!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— |
прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер |
ама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута |
кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...< |
} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p> |
— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! |
за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „ |
одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну |
андур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Је |
ита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави |
а бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> |
упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него на |
му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама |
доше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Пос |
дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, |
л.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о. |
...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па |
е достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љ |
</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> |
лим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде |
и“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће |
{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред ври |
</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да |
ко је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; |
нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих |
ашајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме |
<p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!. |
еро, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — |
, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</ |
њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми де |
. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по |
насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме |
јвећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздрави |
а ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад |
ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S} |
лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам |
за.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танко |
.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те оч |
икаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, |
мети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате |
упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила |
ти упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> |
писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол |
у? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</ |
Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год |
разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа. |
ва пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: |
p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p |
le>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — р |
ћ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто |
— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — |
/p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија |
аше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} |
ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само |
завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о ме |
еђено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, П |
!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.< |
говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити |
ра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу ка |
за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, |
/p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} |
<p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одгов |
p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Ф |
и и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што в |
каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мал |
теља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Сед |
ичање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, мол |
— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ ба |
Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... б |
била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Ј |
попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну ча |
ше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан |
.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има леп |
ш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто |
о наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта ј |
/p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све |
м лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се |
ако је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима п |
задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Посл |
ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! |
ећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта вид |
<p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким п |
ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви |
ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Господине!</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викн |
— онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресав |
— Господине!</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он ди |
у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> < |
говор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпо |
p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви пр |
издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовн |
а смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пи |
ком.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп |
речасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ уђе |
ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају м |
— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? |
апетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручит |
S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!< |
то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин |
ани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онд |
воју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу |
" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте. |
пала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом |
ако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и гр |
p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разг |
д.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О т |
е се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима |
сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, г |
да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> |
волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад |
жао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</ |
шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <p |
дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали |
м мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара п |
p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S |
те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p> |
и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег д |
..{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> |
— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њ |
чера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> < |
им.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она к |
уд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у св |
Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S |
— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, госпо |
аво да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држ |
бре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p |
p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ д |
ји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте |
</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо с |
— упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сес |
оша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа б |
јглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочи |
о, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се |
Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до др |
/> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му |
да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако д |
/p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p |
дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћем |
зе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, |
есео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се тр |
дравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше |
’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му ј |
а волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећ |
домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> < |
— рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, гос |
</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, р |
ј пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви рад |
ји тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и |
андура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А з |
рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И об |
родицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор д |
кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се |
аше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p |
, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Ко |
и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друг |
ле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о |
лишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било |
аше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је |
оспојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године |
угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и |
</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’ |
>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљен |
ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ро |
је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па |
еба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... та |
о.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори |
</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђош |
лади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је |
љда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћ |
збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракну народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који |
<p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше. |
— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задов |
а горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> |
је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово ди |
о ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n=" |
ну опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горел |
p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче |
Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И |
касто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови пам |
Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану о |
еђу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брц |
<p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше мар |
ст хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</ |
новнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— |
де; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз во |
више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да |
у.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саж |
<p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!. |
} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У |
ога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему |
убити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: са |
p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{ |
своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — реч |
бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двоји |
аху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рип |
ди; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу п |
пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— |
од мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова |
<p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ве |
} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље. |
па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се |
ше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или пе |
n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао н |
е и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="subSection" |
{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни б |
ће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио |
оња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња з |
ко постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек |
летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не има |
<p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела |
/p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости.. |
— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот |
рагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на тава |
о.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S |
(и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} |
ели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све о |
{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина. |
е и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на |
есне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесниц |
анути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он |
лаву, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> |
ери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко |
би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозо |
и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Д |
едан врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И.. |
{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је |
дбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: |
е плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице |
ут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се по |
је кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кај |
ати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вр |
и требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља ме |
ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио п |
чита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дам |
<p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} |
> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије К |
!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са св |
ас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се к |
поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се ш |
ако; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му бе |
ају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај |
он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још |
зи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} |
Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавиш |
био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра п |
у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом живот |
<p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је д |
могне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за |
Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — |
свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије |
што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закон |
чано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> < |
припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у дру |
.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустав |
ти: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву сед |
одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствар |
ол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака |
миљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад поп |
нџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, на |
си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија. |
а се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</ |
г човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p |
. <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — е |
не!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n= |
Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам трену |
листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба пр |
жем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, реч |
ко нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука |
Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој тр |
једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се о |
ме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке. |
или против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог |
сочанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао |
ен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговар |
по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку |
оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипко |
о га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу ча |
три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му |
да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства |
е сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошине |
то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што |
Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — у |
ко сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештач |
огу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се |
ан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али |
а.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже м |
игну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, пот |
много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти с |
му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапу |
од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— |
{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — реч |
le>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је наба |
>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам ум |
ш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: д |
најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да |
налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, |
> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отиша |
ек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, вид |
раш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} |
— није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде. |
одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похва |
овека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је |
их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви |
инили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!. |
ео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! ма |
арод сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе |
од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости. |
} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатији |
— рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле |
овори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, запо |
е да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија |
старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја пра |
!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам |
им мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S |
ти.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} |
руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу мол |
рањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> < |
p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Пе |
.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м |
ићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <p |
сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је по |
рио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лол |
са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!. |
из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће м |
за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..< |
>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— |
сар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} До |
S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то ј |
бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је |
љенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="6 |
му говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздрав |
<p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и |
га или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да |
који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S |
он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде |
.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро уве |
ољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и |
> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега |
вако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више г |
а, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пит |
обију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</ |
ема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја са |
да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p |
p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао. |
</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан. |
сподине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом з |
тицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, гос |
!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамња |
o --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, п |
их...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске |
уку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, раз |
рили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са сви |
четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знат |
оло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њ |
поведи послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и |
за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар чове |
</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тог |
тотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србин |
е са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па |
н погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети |
апред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— |
p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пр |
р да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књ |
право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подла |
</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у |
већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{ |
S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: д |
Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p |
га другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> |
данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те провед |
е му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако пр |
аде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као ма |
го једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес! |
} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао |
{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који го |
ок је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се расто |
владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је |
аро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</ |
Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p |
<p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко. |
о, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где бе |
ојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.< |
p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на |
та изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S |
тражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да ј |
вама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други п |
о се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: |
ише су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падн |
у?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: мож |
еларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си |
м, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!.. |
му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђаци |
.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо |
скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само |
ерети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капе |
ању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај |
p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа н |
постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш |
дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нек |
174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе |
упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, са |
: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешћ |
>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, |
а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!... |
ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ниш |
а собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан обл |
Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да |
шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поште |
ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној |
а му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли |
ане?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, |
поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>О |
му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} |
опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупшт |
hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, кор |
без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="10 |
} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није позн |
ворењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је |
бука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— |
рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад ч |
.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против |
> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S |
ом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна |
е за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио |
у му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио са |
p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вел |
нате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова |
у да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Н |
дан глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију |
Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он сед |
бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. |
једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада! |
раста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и |
да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не ст |
удим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — река |
ва, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упи |
амо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће |
еце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема н |
ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> < |
петан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ |
> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско ср |
и тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да т |
та, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бит |
и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се т |
есте.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? |
веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га н |
?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, |
е он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се бр |
ољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... б |
ече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и |
треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо |
но са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавеш |
кав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!.. |
им српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је. |
> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} По |
а, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’ |
ином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он пост |
ели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему прид |
суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — д |
е но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад |
} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом но |
и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде |
Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би шт |
к танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, г |
идиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шума |
моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, т |
љству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На м |
извод околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам |
а вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?< |
— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— З |
је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као му |
S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи |
> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p> |
м рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он |
ам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога м |
— рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити |
ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладни |
<p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита он |
т не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Ша |
> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> |
школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тра |
<p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — |
’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="5 |
ига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после лож |
ик него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господ |
етна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп |
уда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — ре |
беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — р |
="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко |
х; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката... |
а?</p> <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу |
капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај |
сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да |
а велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— |
никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо |
бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</ |
ућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше |
вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „бел |
па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — ре |
а нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <p |
> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше |
и више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>См |
ита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какв |
госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— |
и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> |
га ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само |
а: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> |
уће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио к |
о! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што |
наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим на |
очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се |
} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у |
што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме |
па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону нај |
> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, ко |
/> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке |
ођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају и |
е ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Кра |
о тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром удар |
и школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години |
села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и |
> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам с |
га си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> |
ак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, |
е био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу |
ви пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија |
е?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је |
писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да |
читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> |
p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по т |
шима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На ча |
а на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди! |
џбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло |
>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпо |
виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јас |
<pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв |
кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па ш |
и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му от |
тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему сед |
суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скида |
дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше |
асмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од т |
мо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја |
авише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’ |
ке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова |
им једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не |
Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш |
— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! реч |
руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш |
<p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем! |
била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> |
е се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Маруш |
прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! |
дно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он |
оге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом о |
влији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липо |
љам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што т |
волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друг |
...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} |
> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не |
пет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега |
ку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочиј |
е се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p |
тар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?... |
че Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрен |
} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али |
то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, гос |
> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!.. |
/> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!. |
p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако |
јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је до |
Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те су |
трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед о |
мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који |
{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили |
мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с ра |
!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p |
и га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. |
а’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти |
а!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече он |
и: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо |
љаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе |
тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо кори |
p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше |
ћи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — пита |
!..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на |
ледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану оч |
илом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, |
га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео |
че поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не м |
.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Дола |
би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Са |
узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> |
му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, |
рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бег |
ше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спас |
собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, и |
ије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили |
</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, |
понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким поче |
/p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p> |
Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим |
ради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:< |
видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете с |
д ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече |
— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> < |
е, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> ј |
та ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже б |
сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она м |
ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, д |
и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— |
одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа о |
н је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у шк |
нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да |
И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} С |
ли за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем бог |
има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Па |
о!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идем |
а бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до д |
господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p> |
е.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали |
долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала |
Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? |
> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од дана |
рећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. |
> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb |
p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</ |
..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> |
пом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нем |
— рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диж |
>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> |
{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S |
г“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја |
ра. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш |
.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту н |
Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код |
е би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо |
И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови |
и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би |
о лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је д |
лато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељи |
.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.< |
а одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло |
..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је |
те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, н |
да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио ј |
вој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Ко |
е љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар |
среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве по |
<p>— 30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> |
е гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче пр |
и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— |
могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} |
— питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p> |
/p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на п |
е у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вра |
ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, |
.{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — ре |
се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узб |
ство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у ис |
ра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватр |
га, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину сам |
иљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пеш |
> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови у |
а је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло |
е.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} П |
!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, н |
} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> |
од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="11 |
и, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по рак |
, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — |
и једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути ви |
Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним |
Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што д |
— јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Стано |
о на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу гл |
рт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једн |
itle>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она ј |
— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здра |
н.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.< |
че чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше |
<p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.< |
гаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — ре |
е на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполео |
S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p> |
.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> < |
ла бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се |
е ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам |
читан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S |
чигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Каракте |
и не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S |
почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} |
што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> |
Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећ |
ке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо |
етлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као на |
n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} |
тане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И с |
имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе. |
знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепа |
ужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за |
е само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да |
е у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, |
добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газд |
му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље |
на и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења |
о!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила |
.</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму< |
пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то та |
е знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покаса |
љ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S |
ајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове! |
америти!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, зн |
е могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Ни |
му се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> |
је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити |
ви своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик ил |
се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свет |
ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!. |
по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мис |
; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — |
{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урад |
и, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављи |
да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила.. |
нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од м |
о неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царст |
ка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми ст |
{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му је |
и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни |
први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста стар |
и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршет |
тап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто к |
>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај |
ушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</ |
је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме ј |
је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала! |
ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? |
школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он |
ма услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју |
вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} |
во и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</ |
И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да с |
етрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше св |
; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је знал |
аде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> |
— само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажм |
нако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина |
ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене |
ој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхт |
подине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па св |
удбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар мог |
знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школ |
чја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требн |
за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} В |
</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по |
вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше н |
="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за ру |
А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по |
!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.< |
и ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат стане |
p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало се |
оћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до ко |
дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам |
зми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом |
сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S |
ник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамња |
дине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> < |
>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} |
>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он. |
нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити.. |
> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гро |
ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да н |
тну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коњ |
о!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у |
Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њени |
тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта |
>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се |
шити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће св |
а се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, |
се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима |
ечења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се. |
, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кме |
дић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што |
одину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта д |
полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба |
о из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Как |
тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама с |
ка три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја н |
да код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би тр |
— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?< |
/l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани |
.{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав |
писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, |
дговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — а |
извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде б |
Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на |
иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу. |
баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топ |
ао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књи |
{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они од |
видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разу |
лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаш |
Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набав |
још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<t |
ндур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше н |
ега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> |
што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега. |
ика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Сван |
и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављен |
а...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживе |
?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би г |
“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у |
остава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на пу |
појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спа |
} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке |
је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S |
икога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигар |
а је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и п |
да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је д |
а и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облак |
дмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па |
</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дв |
ли чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста п |
и се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Маруш |
е „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против |
<p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком вла |
једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — у |
бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан С |
беђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p |
а је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби |
Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој чов |
своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају |
арити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— |
д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} По |
и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати они |
да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће |
о причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао |
и: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p |
ебаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ов |
рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задово |
који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме |
е сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> |
лаву му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал |
е видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема ни |
о да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и |
м чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се сел |
„изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места поч |
показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год |
одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} |
братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи је |
о све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта ради |
опаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столиц |
донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти |
ст води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче ч |
<p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p |
! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џе |
ина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код т |
м њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да |
ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељ |
p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне |
Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} |
но прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други св |
ор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи |
изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим с |
пушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} На |
о год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="1 |
ло разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег зад |
>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој |
издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу бли |
та не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај ј |
му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сва |
, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди. |
у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p |
јане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ |
ш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за т |
Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди л |
ан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.< |
данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис дец |
а платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европ |
народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} |
ем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добр |
ћи поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари |
видело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељан |
<p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече |
се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погле |
изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p> |
је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, к |
и — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо мој |
и ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лу |
ешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се |
у забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш |
још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам |
> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> |
уо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где х |
ису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко ре |
агрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато м |
е нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> |
Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица |
само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> |
на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Ј |
ега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Мл |
ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та |
он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћ |
на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и ш |
ја доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Господине!</p> <p> |
кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p> |
} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <p |
забираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у |
мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака |
бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему све |
— али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, п |
тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> < |
ече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти ос |
оче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се |
, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао |
иваде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Иза |
ала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, п |
одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p |
?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова иза |
в у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S |
Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— |
о, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!- |
спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што |
с... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти |
едно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Ј |
Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p |
>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</ |
а! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p> |
писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p |
е још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да |
> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му к |
— рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, г |
ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер |
<p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... |
ћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако |
штења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаш |
аш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане |
поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — |
ли се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— П |
е у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо |
ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великани |
пише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписа |
да.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, к |
нији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе |
> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у како |
p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи |
аћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да м |
можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је |
осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живк |
ласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и |
у ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да |
о’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’в |
да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„ |
ри сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен |
ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} |
рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> |
к, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на усн |
и глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано. |
ј учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „и |
е што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше |
ече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону сл |
а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Ужива |
дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад д |
скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> л |
ака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А про |
<p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам непра |
/p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну |
204" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти |
</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за ув |
преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> |
>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту усл |
е пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш н |
наш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као л |
е у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она |
чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, по |
учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Р |
а ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до пол |
> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?< |
одар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} |
ише никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живк |
сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, |
. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила |
прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p> |
о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се п |
— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одла |
а ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да рас |
ли тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премест |
p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се на |
" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S |
сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што |
игације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми но |
о?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?. |
роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p |
о те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало |
ери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, |
руштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се |
свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија? |
четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужим |
<p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље |
лаву.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— В |
..“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли |
а!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</ |
лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким п |
="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Доб |
; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече |
<hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p |
оли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најсла |
, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до в |
о што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Ма |
стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је |
<p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп |
чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!< |
а се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Р |
е викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад |
ва.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи слу |
А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!. |
— рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари. |
</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</ |
а, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} |
скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио н |
р нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у нап |
ставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако! |
пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто о |
ог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши |
понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго |
тељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учите |
та хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Ка |
једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледа |
копа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су би |
иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је та |
.</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљи |
д фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаш |
се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се каја |
рице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужн |
м <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела |
ова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв |
м, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Пр |
и опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 годи |
ити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету М |
које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима |
зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само о |
p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p |
на прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако по |
са му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" |
је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробуд |
сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пиј |
у је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S |
дили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки |
поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му нек |
му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше гово |
чка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по |
еку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њ |
га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео с |
све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако на |
књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече |
мо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, |
ија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по |
ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А |
ше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да упот |
е, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је |
S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад проч |
овин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас б |
о?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он наро |
о с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја |
ли и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време гов |
н сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни |
спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да с |
еместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — |
но — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе |
о код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} |
... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми |
да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту |
писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> < |
ћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се доп |
онитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! |
ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ |
— дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пр |
њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне ј |
а помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме поједи |
е — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ |
ећег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загл |
што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се сме |
тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скамени |
у.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о |
емаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; с |
роклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина |
. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чис |
си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— |
а сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p |
сече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и би |
каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са |
д па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи |
еговом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео ј |
да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута ст |
зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би гово |
ху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, |
разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши с |
га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи |
а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични кам |
је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p> |
је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није м |
> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете |
</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p |
даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{ |
е на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревет |
, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоће |
који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте шк |
</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> < |
смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки чове |
к збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да |
те, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!. |
дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина |
са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изоста |
</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупо |
руги свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} |
зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојн |
{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом |
то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p |
је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стиго |
јник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је ј |
ду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и |
ао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су |
овараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан |
ше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним |
. рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу |
о лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобо |
<p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Ј |
по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — |
о бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној |
да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа прир |
ледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у |
рка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша ве |
раћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите |
је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад |
шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде з |
ажи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погле |
људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допад |
а им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у нар |
њу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упит |
ли под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} По |
а дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери |
ат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n |
его удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се |
ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживе |
се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они |
ји и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба љу |
ивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио |
„непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S |
ије се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „о |
ове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“ |
а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није памет |
S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то м |
је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он ве |
ша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, иск |
азговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} |
ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро б |
а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — |
бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене н |
вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ј |
у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити вр |
p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па |
ешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да |
гао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била |
и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви н |
оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и ве |
е.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— |
еш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p> |
и полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад м |
једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи |
е стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач |
ожете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам в |
насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Ни |
је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састан |
о тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</ |
p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} |
данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чека |
p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шт |
акој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Г |
бу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> |
здраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— П |
Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за |
гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут |
самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У |
у размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могу |
богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И п |
и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{ |
вом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учиње |
атима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? |
уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="cha |
S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све ј |
а шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко. |
ри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S |
} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— М |
мо о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крај |
њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно г |
авом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак м |
: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и |
а падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом се |
ветиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S |
> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бо |
оји гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо. |
<p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољс |
гово достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Посл |
одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> |
черу и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде с |
о ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању г |
е анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> < |
о да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се |
<p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да |
пет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> |
акав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али бил |
мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити |
и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше |
<p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оста |
о је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро |
n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу |
етан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радит |
м свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не |
рете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> |
Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да |
<p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац |
Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра |
.{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вра |
д сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је по |
много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут! |
ала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Ж |
ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и з |
и!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — |
љутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убит |
аше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та |
.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па умет |
евности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у ис |
6" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је прима |
а за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! |
само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник |
ла реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп |
а попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их ј |
оја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је |
/> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет |
Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, |
ио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу |
це.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га |
— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао н |
</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p |
де је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести |
</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она дол |
сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И о |
<p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — |
Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p |
/> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ет |
Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, |
да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! |
ам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер п |
рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учите |
ва.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— |
Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручк |
.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је в |
лим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп |
андур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> |
/p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова |
теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко. |
у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, т |
?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p> |
— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> < |
> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје |
амо да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од |
мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу д |
{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} |
<p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од |
ше иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Ма |
— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили |
то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запит |
то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији |
егне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега г |
ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозо |
Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу |
о је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео |
b n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина п |
не грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он с |
ивком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писм |
м.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде |
му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио |
S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{ |
преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отлично |
екивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Ш |
стане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;< |
нда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> |
победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека в |
p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча |
без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу кућ |
о једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе |
p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!.. |
ом гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па леб |
да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’ |
Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо |
му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истра |
осподе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те н |
. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</ |
веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</ |
рстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, диј |
>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде |
спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> < |
ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> |
ош три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако об |
подине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Нал |
Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја |
’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија из |
успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на а |
н.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па |
</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један с |
авам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она п |
и чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше |
што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{ |
пако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> |
не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети! |
га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за |
?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p |
само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљу |
адам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисл |
кови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <p |
коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном |
е ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је н |
неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S |
клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће г |
е пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Тре |
сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да види |
шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да |
а, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из к |
ћ и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала |
ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и |
е до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S |
?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком бра |
S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако г |
тигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на |
решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p |
по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој |
/p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> |
{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е |
а то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са |
Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— |
арош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, он |
је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ |
жава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, |
руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног д |
удима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успоме |
и она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме |
светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих д |
<p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти и |
жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно |
До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће м |
се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Са |
павају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около л |
и <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола н |
Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — од |
сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала порумене |
за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те |
> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си мор |
пао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он по |
ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом мест |
Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они о |
stone unit="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на ч |
p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу |
то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим с |
насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело |
" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благ |
та мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S |
— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш |
, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагоро |
а погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— |
упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај по |
н је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад ј |
ц и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа |
рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— |
укат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њ |
ретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p> |
— батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе |
ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p> |
>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да |
ече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам |
их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији |
— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела |
рани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" / |
> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ван |
свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> |
дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њим |
<p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешав |
..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тог |
ослуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича |
.</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код |
дија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта т |
са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, м |
зе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— |
за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p |
седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник уна |
</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није би |
прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда |
та поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p>— Шт |
> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p |
> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбриж |
>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} |
</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</ |
пита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзис |
о.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нам |
"170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да бу |
учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јави |
!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Н |
љ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова |
</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом. |
Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хит |
аш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек |
p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они |
љда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па |
а...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше к |
ред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговар |
петан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> |
, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или цр |
— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} О |
аше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Ка |
RP18891_C3"> <head>III</head> <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањ |
о сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} П |
<hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не |
врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си |
од викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!.. |
једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учите |
му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану, |
! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја ч |
д, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не ми |
а ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на |
иву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта |
но беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко |
кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уст |
мо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима |
штење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S |
/p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!< |
.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече по |
p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога |
он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За шт |
</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Х |
ну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</ |
И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{ |
етану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не |
авао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали |
на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само дома |
, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзист |
равицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест! |
мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" |
етан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом |
21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци ј |
ивање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа |
м да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао |
мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p |
још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и ма |
S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три д |
о с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој |
е не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, р |
. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали д |
нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} На |
нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb n="45" |
у.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, не |
му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку тр |
оји било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно |
кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишл |
у па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> |
а; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „ |
ја.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац |
читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p |
У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и |
а само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад |
рију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а др |
, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} |
но...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тридесет |
} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и |
<p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити пр |
="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неко |
. моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутр |
еном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} П |
> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p |
</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуч |
ека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И |
ас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..< |
ркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у |
— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p |
— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло |
а шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада |
Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако је |
/p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p |
читељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразгова |
госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечер |
пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате |
p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не ма |
учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!< |
од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај на |
жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— З |
Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, п |
<p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Ма |
стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.< |
Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па |
891_C5"> <head>V</head> <head>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу |
hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у |
ректора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак. |
head>ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у с |
“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код п |
и, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе в |
...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти |
ран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ к |
слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једв |
прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> < |
S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{ |
с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он |
p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала б |
p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што |
о с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше. |
овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где |
ича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чи |
ан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест |
l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> |
апалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Ж |
опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у |
нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зи |
живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци |
о, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „ |
рво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по |
било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је |
ку и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели д |
... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много г |
седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је тре |
p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу |
и одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошк |
рости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељков |
учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>У |
169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продуж |
...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мисли |
Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене г |
јку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{ |
ако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар |
Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде |
и нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну |
у.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп |
кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — |
позициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Проч |
фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, А |
авим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— |
шће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат ко |
за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— |
кни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што т |
тито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни ма |
кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојни |
н осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, врем |
бриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жен |
ш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако! |
/p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, п |
и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад ниј |
гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</ |
ила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости |
х усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити |
ше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, |
д се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао |
е да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да вер |
овог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу |
амо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или |
зведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна сп |
слом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Д |
е вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан |
а!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учите |
p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим ств |
оследњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну гл |
ма ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— По |
са.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} |
} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и пр |
у.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> |
словијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту |
ља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} |
.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће |
де молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал. |
књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је |
та.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде |
своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....< |
а:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, |
, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак |
коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја |
нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и |
двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</ |
довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је |
зда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина ова |
ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!.. |
су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капит |
баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци |
или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} На |
ати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну. |
д нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли |
доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова мог |
нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — са |
толом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — наз |
рестану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,< |
<milestone unit="subSection" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли |
то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности! |
ове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него г |
ога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="17 |
е јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела |
{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>К |
? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она по |
p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапск |
та она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n |
е.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— |
тај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p> |
/p> <p>— 30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</ |
си бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде.. |
тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а он |
д!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нем |
се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> < |
ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ра |
нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који на |
обро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде суд |
нда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео |
т...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, к |
зрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа |
га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недељ |
еће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} |
; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног |
рце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући и |
могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а |
ркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...< |
нило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа |
вим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико |
лону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жуде |
јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођи |
шко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојк |
.</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она |
p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, т |
<p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражи |
девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откор |
учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озб |
ко га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка |
</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми ј |
беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{ |
даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и ј |
игњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око мо |
ју те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио ру |
мет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом ми |
ете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — р |
е полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Њих д |
еља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти |
Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење у |
и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p |
к и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа н |
вко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, |
к човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до |
— рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара |
у, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плав |
..</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} П |
друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу кр |
попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање с |
екинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — |
> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако м |
а да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек ка |
ио — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да т |
а адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде крив |
сланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p |
упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је |
<p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви |
допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p |
лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Ур |
Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S |
“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} |
ња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки |
Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа! |
ко има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> < |
ад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n= |
сет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуш |
ија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се. |
сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није |
/p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} С |
Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у је |
рос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још ниј |
ше чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече о |
воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> < |
</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србиј |
Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S |
p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> < |
p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне та |
> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" / |
ет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.< |
и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам |
мишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка |
ику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћиц |
војачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сује |
престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је ср |
ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, та |
вуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се ро |
вео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико година један разред п |
боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином |
, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у |
Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и |
шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мот |
меја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а |
и, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно п |
ет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="21 |
аређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мо |
а одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су |
зео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак |
м таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рође |
> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да и |
> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у пон |
и нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко |
’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У |
а њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не |
а упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb |
ред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт н |
у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудил |
х општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова |
ко деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достав |
осито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — ре |
<p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учите |
{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а лан |
Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече |
н разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали |
оћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И |
Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.< |
ољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господин |
pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p |
а у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S |
<p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!. |
ест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео |
им раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те |
као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној в |
</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} |
д па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распи |
ју капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, ова |
смејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, мор |
па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p> |
-> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, путе |
себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Ниј |
свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> < |
тнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па |
, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову соб |
о испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарал |
Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседн |
је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести ле |
<p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p |
срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> < |
м, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше с |
попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог |
ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, |
/> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онд |
ета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса б |
се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био |
оп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} |
дио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p> |
.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; к |
џију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p> |
ваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади |
S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико |
је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и |
<p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је леп |
p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <p |
сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘ |
викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</ |
их и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се д |
="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресеч |
ошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди |
S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опе |
ује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А мира |
утио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну |
едаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга |
шуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстар |
— викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену |
зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труц |
ко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећ |
очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше р |
l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb |
!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне |
и цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</ |
> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад. |
алне Странке</p> <p>1889.</p> <p>Цена 2 дин.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p> |
огао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није |
тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!. |
јева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћа |
гуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p> |
ш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то н |
} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Дос |
све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> |
а.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p |
н насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како ми |
липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све м |
и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!... |
абуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле т |
ка од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S |
...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <p |
клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетењ |
кав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} |
ли, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у шк |
је.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја! |
риман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не шт |
.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати |
њаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{ |
.</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — |
е још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да |
ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да |
, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> |
још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпиш |
на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шу |
n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да |
анајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у |
м ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуру |
Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— |
> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Д |
звршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше. |
а; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одго |
жда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све |
{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао о |
— без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га пошт |
а оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао |
ала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на пле |
а најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу |
е би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега |
...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пођ |
нда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, ва |
енску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се |
амњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — |
и било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p |
нога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки им |
ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... сл |
За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p |
коше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S |
је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше о |
ад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" |
с министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се |
ја доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— |
; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p |
кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, о |
е!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани |
н и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што ни |
ара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb |
Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан |
ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није син |
шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> |
смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њо |
па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку но |
дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко! |
ог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па |
отова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Жи |
, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја |
ругом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке |
уке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових д |
ли од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај |
еније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу |
е, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он |
Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> |
ека моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двој |
распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном жив |
пави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци |
па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне |
м: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их |
сљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха к |
итељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; |
јић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти п |
/p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; т |
ар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p |
ојој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да н |
ет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</ |
/p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је |
скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра |
ити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да |
кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — |
толом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — |
ак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешт |
петан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} |
где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучи |
ад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само би |
мо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за у |
, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века ост |
<p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака о |
граху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих т |
исијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, |
а.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се |
селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као |
та!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја зна |
milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новац |
о где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудиц |
д воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је п |
риво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београд |
то не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада би |
оња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се о |
м казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, т |
камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски н |
знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} |
ријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст. |
неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго н |
Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки |
смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда |
предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писа |
и чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро до |
учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосре |
Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Ј |
/p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S |
те — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас |
, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, п |
све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуд |
чињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једри |
на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо |
А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други |
ан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!.. |
и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растур |
!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.< |
о ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је |
} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и с |
се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> |
скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек |
р свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љу |
рења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме |
ала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам ка |
мојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Буд |
по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{ |
<p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је с |
никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео |
владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје п |
n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девој |
n="SRP18891_C4"> <head>IV</head> <head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ. |
га год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p> |
знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо |
Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спу |
е умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је бил |
таници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> |
<pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— |
агу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — |
а се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Б |
редурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људи |
зумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p> |
, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господин |
> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Ма |
нам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у ап |
Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} |
се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу мол |
е што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта |
е говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их н |
и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! |
Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш |
ра.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија |
ћаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— |
p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се из |
товану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо до |
тан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изад |
/p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар п |
је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> |
вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и з |
вај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирн |
етану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Че |
већа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјеко |
нда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p> |
— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" |
а је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му буд |
си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш |
пита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли |
} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећ |
<p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си |
се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете б |
чо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту |
е, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше за |
се капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појав |
Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно |
о!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мил |
<p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо |
како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађ |
обро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. в |
p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као син |
ваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали по |
бели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отре |
уци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У з |
ју“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога |
ним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети веч |
ку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у |
та пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њ |
ве исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа пр |
<p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и посл |
хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш |
Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p |
из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни д |
и си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, и |
еће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то |
Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, |
по погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које ва |
оји је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана м |
рене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да каж |
p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да |
о!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да |
И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељи |
о да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку |
од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница ст |
— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече |
азе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и су |
> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивос |
p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, |
боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш гази |
школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, уч |
љу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде |
Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не зна |
</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> < |
говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S |
му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само стариј |
тра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе срка |
а.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене |
.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p |
/p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је |
учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш ра |
, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он |
кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, |
страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари. |
ареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом |
из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много |
антског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира пла |
<pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов |
к треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> < |
сле је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као |
е, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан к |
аплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћ |
но чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се |
ати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли |
<p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је би |
који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се б |
свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, |
{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се |
а што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се |
30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— К |
зор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправи |
нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код |
азговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</ |
је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме |
тан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и т |
омисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Под |
— рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хо |
</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, |
љска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по но |
ање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да |
смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по ду |
>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, |
пиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добр |
су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} |
еки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код ку |
овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Ос |
или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сва |
Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше |
месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода |
дељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју |
има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем |
осу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} |
еоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се сме |
ста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека |
и, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли.. |
То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p |
, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А. |
сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milesto |
н једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не в |
p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, з |
његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p> |
ако је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми |
рију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> |
одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола |
ка.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустај |
ла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и пл |
Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чко |
то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине с |
тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по но |
у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p> |
астајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се н |
на синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да |
с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада? |
баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек |
p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи |
ече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p |
- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова |
и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он. |
ила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то |
У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По |
овека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 18 |
еш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> |
м дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{ |
послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p |
, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре и |
од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја |
ам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право вел |
а.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастико |
реташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко |
о; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче |
буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цига |
он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> |
његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људим |
охијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p |
...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а |
нао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> < |
станака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К. |
?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> |
о да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похит |
p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} |
> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Жив |
а, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— |
и ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S |
е то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p |
ти где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састаја |
т искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прс |
тио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само |
ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим |
течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ |
је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари одне |
авнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је |
и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо. |
> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, |
жи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две го |
<p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су на |
равећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{ |
="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити |
тију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савиј |
касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, п |
и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леж |
коли, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и |
јих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, ка |
p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" |
, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког |
, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе |
/p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји |
е, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким м |
казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако |
!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Ту |
или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: |
попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — од |
капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим ко |
шта; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у креве |
ка.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најза |
еза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи св |
еси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече |
ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да т |
анојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Из |
лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb |
а а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> |
да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад |
ну она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси т |
<p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору |
— рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> |
ило да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта |
а се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... гото |
обар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал |
за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да б |
n="SRP18891_C1"> <head>I.</head> <head>ДОЛАЗАК НОВОГ УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. го |
Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта |
>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати ка |
ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смуш |
.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— |
: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којек |
то, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} |
го, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p |
ињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њ |
мет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој шко |
</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја |
Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> < |
екне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за те |
ло велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спу |
песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
па...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као |
о се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић поглед |
/p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки |
н причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљад |
најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, п |
ти се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> <pb n="174" /> <div type="chapter" |
кова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упит |
да кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> < |
е.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> <pb n="174" /> <div typ |
исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb |
дика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да |
око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се д |
неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла... |
S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али к |
ветом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе т |
те!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Д |
тиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је к |
а се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и б |
је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај |
еш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однес |
/p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У |
вршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи |
да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на |
ру и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколи |
а, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и т |
/p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је |
> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако уми |
лужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси ми |
ого.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу |
де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:< |
а нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, |
за одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је н |
о то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — реч |
врти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title |
еоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара одне |
{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Ни |
оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа с |
— Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служиш |
а казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте ш |
<p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?.. |
де му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.< |
че Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде |
еде.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’ |
даше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Ка |
дрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој сво |
p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина |
ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ |
<p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где ста |
ва, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.< |
питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења |
реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур |
..</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n="40" |
уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit= |
тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, |
>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био поста |
си пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка |
он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита о |
ијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p> |
> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> < |
</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћ |
ртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога |
кола беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да |
ети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо |
нимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше на |
— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут крене |
ло — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са |
лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p |
ече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала м |
са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ |
То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке |
амере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.< |
на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дув |
...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} П |
у опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по ча |
евског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; < |
<p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као шт |
ли попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше |
даћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја |
ти очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по |
сподине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја |
p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пи |
„<title>Видело</title>.“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца |
{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар в |
Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> < |
адно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лук |
<p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Нисам!</p> |
ађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га не |
ине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о с |
мо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу |
у и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p |
рад, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разр |
ђе ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и д |
пустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је |
же бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја |
година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето о |
дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај к |
!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто годин |
овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселн |
о му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац в |
доше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова |
ручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упит |
, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ с |
е куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Гру |
зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о |
јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад |
попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, моли |
— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо на |
Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр |
ротив њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, |
ланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!... |
заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нут |
— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазв |
научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло |
е лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе ка |
один био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за до |
м, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у он |
<p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> < |
ти.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{ |
ам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора би |
} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим. |
о доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти. |
p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> |
пски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма |
ук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — реч |
почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енгле |
ни, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити див |
ицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов |
више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" / |
бу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати |
шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> < |
гаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну... |
b n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговор |
p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле п |
знали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, |
сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем прес |
ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја |
</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он ј |
х но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се |
зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. < |
} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> |
жете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>О |
/p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да |
сподине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, |
> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу п |
ким нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Панд |
је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — прому |
и, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, |
му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хв |
т.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} |
егнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат |
ријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. |
ма нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; |
једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе |
</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полициј |
га.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више |
И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне |
2" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли |
успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у сна |
ријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родб |
неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељак |
и се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће |
м!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате |
дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући |
н само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече у |
колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и |
е по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стр |
, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n=" |
> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разго |
њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, п |
вко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живк |
авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе са |
/p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или |
една пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да пр |
купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде соб |
а ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А |
окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо. |
..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Л |
дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са |
главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели |
да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог с |
астајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> |
а пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S |
лу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла п |
у, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — |
<head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе |
1" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса.. |
стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код кућ |
жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има |
и је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И |
>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — |
.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по р |
је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује |
се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име |
огу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њем |
јвећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Б |
јком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S |
к вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и лива |
јој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p> |
S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није |
м празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’В |
— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде |
а ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пр |
пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Про |
им ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! |
е пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сир |
послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из |
ти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!. |
то је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право д |
министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина минис |
ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то |
љубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш пра |
ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти |
м отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја ск |
к напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За вре |
о да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше |
трића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — уп |
м за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му из |
им срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одак |
тељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час |
ки старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</ |
амо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му |
p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па м |
каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не з |
се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „р |
вио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.< |
је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим |
сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је |
а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда |
година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p |
?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али а |
кретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме пр |
машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његов |
не на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на |
во је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема |
..{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим коли |
ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> < |
капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува |
p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече о |
ојави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље ва |
на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>.. |
у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шт |
</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану? |
е насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p |
те и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p> |
> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} |
а читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{ |
твори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Дон |
шчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику |
<p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђ |
</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</ |
“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда ј |
азити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љу |
она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избе |
{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!. |
рагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Ма |
а не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем |
чи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> |
е, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та |
олицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом |
ене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељ |
сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по в |
својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Вели |
не купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене |
ше сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан н |
рзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу |
мете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.< |
!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе т |
олим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: д |
Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јо |
, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Шт |
да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, мо |
узе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о |
ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> |
S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема! |
— и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се. |
и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у |
је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће б |
кол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— |
ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</ |
духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И |
ако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да и |
знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећ |
се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити. |
" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то шт |
шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За |
здрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јев |
цу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућно |
Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту са |
, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку |
ко. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} |
метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи |
, па га <pb n="111" /> преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео |
p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до ско |
би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је до |
и, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде н |
с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ |
оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се м |
у био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n=" |
ирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} |
ње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па ш |
изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бит |
бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио |
е штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S |
викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од |
ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да |
по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p |
т да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све д |
лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не |
еки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје |
нима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи чет |
>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних др |
Р 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци з |
subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не |
охија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукопол |
нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече по |
рце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна |
p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здра |
ки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p> |
еће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послуж |
<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Са |
башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живк |
и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљ |
пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> |
ве...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад |
појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима н |
ста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему |
ој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} |
два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше јед |
...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у |
че он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао |
Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп |
а женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи одн |
ју — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, г |
рди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!.... |
тарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођа |
енела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђ |
а код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он |
ушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n |
шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност нал |
тири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски |
е <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да |
не ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, д |
> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учи |
нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту |
да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу ово |
х уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите л |
тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је |
о.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брз |
творења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби |
добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, завидели су му, но он је с |
о.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професо |
што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије |
ој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, |
аболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар згра |
посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се |
погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче прет |
е као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> |
ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му в |
шљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене усл |
ку да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се ман |
ом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми |
сланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</ |
и једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Ш |
а у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе. |
умчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до |
е имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Ме |
.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а |
и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ. |
зговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички |
курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се |
и најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од |
ати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, са |
олесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p |
</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само |
0" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа ста |
ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била б |
и?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у |
> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас ј |
> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увид |
теља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин |
овор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да прод |
пита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ и |
еђу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп |
ко право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> |
и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту стари |
ћам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет уз |
еве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаш |
рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са сви |
да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се уч |
.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књ |
Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита |
во.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У |
има по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто.. |
анин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли т |
или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кра |
срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Б |
ећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S |
т сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, ка |
его појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S |
т у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало |
{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у посте |
о у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p> |
>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! |
доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешт |
оздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, т |
руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао |
ете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук трепе |
p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јур |
е а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком |
виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> < |
ед вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њ |
пружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам |
pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем |
цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако |
ду...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на |
S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{ |
.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>З |
оси ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p> |
претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.< |
Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, г |
им.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони он |
> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и св |
а дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под ф |
.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкр |
омањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На д |
широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрело |
рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег |
гало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у п |
мена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јо |
родне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— |
игуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћ |
е пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— |
жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p |
ам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{ |
инимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.< |
че Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт |
ног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже. |
ови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђ |
рожији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капе |
тке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно |
{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — |
} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо |
ишта!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: |
А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји |
ела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У |
о сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три |
ике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разум |
ра да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то мо |
ако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он м |
о радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има |
да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — р |
у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега порад |
очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> |
кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а |
да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, шт |
е.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек |
и треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што |
ши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и ни |
дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа св |
амо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га |
савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се |
с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтин |
три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да |
Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" |
до’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.< |
то је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да ј |
а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S |
де.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} |
је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} М |
ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не |
<p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} |
косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која с |
ош.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да ос |
да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</ |
аше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они |
тави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} П |
p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза з |
<p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет н |
ка рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ |
људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.< |
— вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се |
/p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p |
т уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало бе |
ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, к |
: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па |
пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло |
сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли се |
све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите ув |
у тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он |
је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министа |
срећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост М |
та осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на ја |
усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево |
њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше м |
стеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. |
да да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана |
знајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, |
пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да це |
штво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најп |
ити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се с |
лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за |
у да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. ж |
а врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p |
га она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p |
погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем |
тац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови љ |
{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; |
ка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихват |
е се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно шт |
кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, |
воту, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешн |
лава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и от |
лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{ |
лаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка по |
угарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, |
на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} |
— повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му ум |
да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу |
озору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући |
ење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> |
о; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S |
независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не ствара |
штено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> < |
Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — |
томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа |
места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="1 |
је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мисл |
упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ с |
о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове ре |
<p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — |
м разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те |
ако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се бог |
> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали п |
учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и |
ући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи д |
донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не |
сла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговор |
д учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ к |
видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ов |
И</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудиш |
о је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић |
апља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт постави |
дбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стап |
ати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани |
аци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е |
ом справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Т |
Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу д |
који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати св |
ча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек у |
пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док |
pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— К |
рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, |
> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури рук |
о заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капет |
> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те |
</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!.. |
мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{ |
ити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капет |
у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо зај |
че?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књ |
шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси в |
мера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су |
да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо |
а да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче ку |
се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећ |
гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп |
— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>У |
а попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— |
то се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, |
> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p |
м шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног |
наш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејал |
ли Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} |
обро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, |
танове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S |
Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу |
јице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете под |
ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у дру |
p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то |
са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> |
о!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи |
гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша з |
<p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „по |
један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што |
прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ућ |
вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве |
о. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} Н |
} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{ |
!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са де |
у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да |
ро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> |
’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Оши |
дпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — до |
n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се |
ем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево ов |
" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци |
ме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} |
и! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече |
— гракну народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.< |
м кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену н |
због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко |
о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.< |
аш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле ј |
ашну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је б |
о? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи ча |
не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пружив |
ј живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад |
ико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о чи |
p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога |
шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{ |
ом.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, г |
— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само |
ашно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Ра |
љда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— П |
јанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар не |
? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен |
/p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли |
p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— |
; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш |
наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срц |
Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде |
рћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто |
ти подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да с |
— зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би мо |
са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добр |
при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њи |
ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— За |
<p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни пис |
до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} |
ен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом за |
} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави поз |
а, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Н |
махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се пој |
је да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову. |
>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} М |
жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> |
књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „ |
> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будућ |
и трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један |
>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> |
е слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада |
арошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јо |
че Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Сла |
— узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам |
он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И с |
њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Д |
е:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је |
Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко |
Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Там |
ађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис |
а оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љут |
е поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, |
?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга ве |
изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си |
гу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где о |
b n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затв |
и ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код |
коли учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S |
ки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — |
ао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку |
сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То |
ћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облаго |
!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа н |
користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку |
— рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</ |
Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опе |
ти о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама сит |
ја наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, |
р и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, |
и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид |
ло са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж.. |
срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана та |
орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што |
башић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</ |
ца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их проч |
тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек мож |
слов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И о |
бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај |
је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!. |
е тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, |
ивка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p |
S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се |
а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет |
тај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само пр |
јама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си т |
главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> |
="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало |
не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је оп |
оже, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече |
о ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опк |
Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је |
е стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало |
<p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако |
S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — мато |
вати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се |
!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва јед |
које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био |
.{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; све |
рији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан. |
с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не мо |
p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. п |
о.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207 |
едаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери |
један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — |
Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да им |
p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p |
вде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Ње |
и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; |
} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И к |
о би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову р |
/p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, |
.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали |
то нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на је |
ћи болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па ба |
/> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста је |
..</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће би |
ла истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па з |
мо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте |
прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> |
ога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне |
се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си |
/p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти |
Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је |
</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мал |
је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам |
Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те |
Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женск |
не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је |
сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p> |
p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега |
ине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разб |
о!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени |
ш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш! |
н сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, |
оп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није п |
ју звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица ра |
е, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека м |
да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га обла |
у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два |
ра од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам |
обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва п |
живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке |
оспоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{ |
лео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</ |
</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да |
беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се с |
p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на при |
постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да м |
а се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је сте |
.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од сме |
и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било |
</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — |
и јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је |
чека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су |
е? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" / |
ама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —реч |
ди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капета |
— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Р |
тан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{ |
би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него |
е казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Д |
ави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим |
ода српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на |
оје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није с |
са дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељ |
на, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Госпо |
на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њем |
гу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој с |
шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви |
марала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p> |
Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи |
— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“< |
веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени к |
а дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати б |
и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали д |
... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} |
ћи.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи |
се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован |
а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну |
се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p |
леда три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу. |
„зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „ |
радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зу |
дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разу |
<p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p |
тво.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што ст |
онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> < |
p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одм |
е ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.< |
че он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћ |
седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се |
p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S |
лучајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој ви |
тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао тв |
а душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?. |
испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је би |
крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци погл |
аци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели д |
S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубља |
е поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Разме |
о, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гл |
Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све |
, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш |
, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хо |
се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме |
.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Ина |
али!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, го |
о ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим |
</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— |
S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу к |
</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то сро |
сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у кр |
сећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао |
у.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг |
Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја |
честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболе |
њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама д |
узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде |
сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у |
емају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што ви |
Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очит |
ем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb |
ен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови м |
вела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb |
го и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> |
сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</ |
лови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— П |
светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше сви |
овом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Ка |
у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и по |
наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама |
о народ српски!..</p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху |
{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео н |
едо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> |
ам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право |
ког буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово! |
аред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек на |
сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову |
азда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на ре |
е се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је |
едну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели |
врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си |
сили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и ше |
ад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми! |
таћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњан |
<p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} |
уну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега о |
ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p |
ња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим |
Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и н |
личила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капета |
да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} С |
жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи |
на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут |
ница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио |
здуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p |
имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо стареши |
што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господ |
— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке |
павати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чи |
и овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— П |
и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који т |
ан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S |
ворили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп |
Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта |
да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, и |
<p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — ре |
обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролет |
могло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не |
>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лах |
ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти |
тка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже рук |
бркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Ј |
p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гл |
а је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ј |
и и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака вру |
цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> |
>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше |
> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са п |
поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! |
е ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> |
је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title |
ња попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се р |
</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније г |
оће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам до |
послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише |
.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{ |
у.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам т |
!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ |
<p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у |
од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, п |
еде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — уп |
p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сиг |
о је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећ |
.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда за |
/p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко |
/p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити |
окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од |
<p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де т |
„искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насме |
/p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођен |
Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те њ |
то да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — а |
p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учи |
Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> |
p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бит |
Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам |
<p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p> |
и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Да |
— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <p |
м.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за р |
— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара |
ам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта |
ре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} В |
И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је ви |
овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да |
е до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} |
Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз р |
рима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити |
..</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже |
.</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како |
их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> |
!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> |
о!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особит |
чео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?< |
<p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш ве |
ну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, бр |
ућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам ст |
<p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело |
, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те срет |
петан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> |
>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га |
а!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} До |
...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што |
ова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „ва |
p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму |
поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председни |
Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Нисам.</ |
лужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем с |
ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити пот |
врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кро |
тока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учи |
требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чи |
се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} О |
ј, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свак |
е плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p |
ије!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— |
tion" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђа |
ства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он д |
ошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити |
ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Пам |
Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!... |
</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p |
> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се |
штва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо при |
да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умр |
м.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кре |
најстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> |
сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може на |
<p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М |
<p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М |
</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну стран |
/p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} |
једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгуби |
И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце |
шљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети |
можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао |
лиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно |
обудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спуст |
<p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <p |
...</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд б |
че се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, |
ло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да |
ијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> < |
циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Доне |
да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p |
А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Леп |
{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови н |
прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} |
е падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше |
за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</ |
S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас |
S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме ц |
и осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби |
се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види |
војка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа н |
први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се |
има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И |
аре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак |
ај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} З |
опови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, |
свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врл |
p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше |
ко.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на зе |
Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом п |
жењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да са |
у, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљ |
девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео |
данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењ |
ову, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>С |
и <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> |
, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не в |
Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко |
по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може |
, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне н |
/p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо ( |
авиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце заж |
и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!.. |
ели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{ |
ам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја |
војих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а |
што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиват |
лски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чин |
мештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако |
<p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?< |
иво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — н |
} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... |
у на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица све |
ли какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они с |
ао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога стареши |
ше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да скло |
</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутал |
... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћ |
а!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онд |
а природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он г |
није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у поч |
трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упраж |
поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p |
итеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p |
ребају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и ст |
а је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све |
— упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло л |
ита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар доз |
</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} |
p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p |
емо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> < |
дићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите |
И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школ |
ли су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но пос |
би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> |
исам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао вер |
зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли |
ници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — р |
азговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да п |
руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — |
S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— |
а.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Ал |
<p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— |
ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи |
ам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом т |
не ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? р |
му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи сам |
редиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — |
анас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У |
и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да |
у!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли м |
то; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека |
наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— В |
а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из жив |
...</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срц |
а време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „о |
а.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и по |
икао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га |
....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Мари |
атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему |
мерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и |
нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да |
госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, пи |
села, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивов |
!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?< |
ло: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њ |
го обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — р |
овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на |
видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има. |
маш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова |
сини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да |
тка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа с |
ршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо |
А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беш |
ако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не по |
а слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — р |
њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Заста |
претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од |
о што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ прид |
му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво |
пуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи св |
овине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да |
кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> |
еда га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— |
По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп |
та Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p |
Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на пор |
Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше |
да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у |
пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати нат |
н.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> |
вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изне |
ђо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стол |
разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p> |
<p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — |
редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад н |
само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: о |
гових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој |
је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је д |
пар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — |
аше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста п |
џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом г |
.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке |
у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је |
коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала |
> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К |
оћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ ја |
и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као |
— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!. |
да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово |
S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мар |
ијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком |
..</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што г |
<p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још |
— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо |
; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p> |
ас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.< |
едаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с |
. рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донес |
корачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се пре |
> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.< |
рса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докон |
</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава ш |
Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и |
аламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће |
едној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну |
p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> |
еку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна |
де.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је виш |
а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикив |
леда у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!. |
едаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад влас |
{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заш |
путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> < |
во до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лаж |
Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног |
и.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све нар |
о је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и двар |
p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, р |
за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас м |
Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p> |
Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— |
јање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиро |
мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у с |
иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Так |
ки и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> < |
н седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај |
p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год ми |
ресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и |
ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши |
што се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не |
?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да |
Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам |
ао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву |
рисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна зми |
ућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болес |
у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћ |
ета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Ви |
ени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Вр |
куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не мо |
реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта ве |
мо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сва |
као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом |
оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи |
>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „ |
} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.< |
он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусре |
ада Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мора |
, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да зак |
Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54 |
</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у м |
<p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или |
ад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити о |
се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и |
.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црн |
амњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n=" |
нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешућ |
свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; са |
ваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— О |
устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић |
јим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, |
ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти за |
итре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уст |
казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — |
ети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те |
во је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју |
човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова |
е — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет |
ко неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад |
— рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p |
<p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану. |
на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види праме |
домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао |
а ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је |
е целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то м |
и.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противни |
ољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — |
ам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.< |
и привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по м |
ост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} |
и је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, |
ћи се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S |
/p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> |
</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p> |
о моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера |
упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе |
још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља |
.{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра |
настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} |
вимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не д |
" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} |
..{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде оку |
и лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добр |
ла.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине? |
ради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се рад |
је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капета |
само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у |
ди!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо |
Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за т |
Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седе |
Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он н |
p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропа |
— рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30- |
а неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> < |
ше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220" |
еде у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела |
/> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше пре |
дати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад п |
гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, |
ругог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</ |
} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са љу |
ке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја. |
а је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— |
Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај м |
мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Д |
дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м ота |
вде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— |
</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{ |
демо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писа |
е само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учите |
, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћ |
{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, |
је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.< |
.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p |
и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџ |
о се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо |
вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јованово |
учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</ |
— рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p |
искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ |
њењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као |
а он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Са |
дара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог п |
ође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није |
ако је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољ |
рава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно |
е!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти |
утина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи |
поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега до |
— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачу |
две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на |
ине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..< |
сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозареви |
а је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с кори |
.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — |
ина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар н |
раду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис |
сле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору |
83" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! реч |
>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сум |
озва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p |
ти; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он |
> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе |
ко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може |
просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} |
ова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмирк |
рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи з |
...</p> <p>Другови његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p> |
је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају јед |
p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори је |
ео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само |
е пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечан |
Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Ка |
Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>мо |
независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, |
тави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор н |
ну као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је ул |
заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и |
сте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако |
допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="191" /> <div type="cha |
толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив уч |
<p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђел |
и само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је |
и мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жал |
и знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике |
му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> < |
ubSection" /> <pb n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чуд |
ивам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— |
руд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и ум |
приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Г |
/p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам прет |
пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати |
запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то |
како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а о |
>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите се |
наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о с |
то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Ко |
себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може б |
сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем.... |
</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — р |
S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Г |
ар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рек |
бе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног |
убац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али о |
му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина |
Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Не |
лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му сван |
свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад |
/p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мен |
ћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Нао |
њем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у вар |
Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред оглед |
на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зе |
и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> < |
е и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да куп |
га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад |
а Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је б |
Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и |
ој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели |
ла суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „д |
био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се |
му дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до кр |
напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уроди |
ети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</ |
лим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће им |
рши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да пор |
богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> |
> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на |
е.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хле |
о година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив |
роз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја |
ежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, ал |
p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да |
име у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n= |
одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричев |
.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се бр |
е ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој годин |
прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — |
и вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно |
оче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и |
оји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вал |
чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећ |
тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!... |
ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обич |
ело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога чо |
Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од |
вићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише св |
оста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је? |
> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у ар |
још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог се |
ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе се |
а неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Одне |
гу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де |
одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђ |
е бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледа |
Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју ј |
о маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред оч |
исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ |
.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не |
жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани уз |
у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то жен |
ом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Пр |
за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спу |
ом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> у |
/> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> < |
о.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђ |
ку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него |
>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сеља |
>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И |
и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, |
агати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом |
одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину |
часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изг |
пустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{ |
рану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану |
ио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигн |
’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’т |
S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну вру |
ве!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само та |
ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је и |
Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под зако |
.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S |
акон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али т |
аучило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — |
у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о |
ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— |
ставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против к |
главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, ка |
91_C11"> <head>XI.</head> <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова |
ете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје |
остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне |
и и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради о |
оћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра б |
ите сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви ст |
судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити |
изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S |
еленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — брата |
е овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје п |
ло они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да |
начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није |
, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> |
блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дал |
ion" /> <p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита |
ци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети с |
... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У та |
ојурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, |
оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S |
n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Ал |
овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је уз |
може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!< |
ва.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни |
а се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — |
о „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p |
ајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћу |
џија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди |
е, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S |
рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> |
се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, л |
/p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ ус |
о преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану жени |
> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?. |
p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни једа |
аде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учи |
задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено пр |
ма га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим |
рате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете раставље |
?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> |
о отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљ |
м, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Н |
} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше |
застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му |
е да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је |
Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми |
авде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!. |
Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе |
момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ доне |
има!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматр |
пипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p> |
.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он |
е неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у |
ше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је |
ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, бр |
вљу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авл |
е под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом |
рело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање |
и прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погл |
отребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ |
лете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу каз |
ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све дав |
овора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— |
онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!.. |
и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; |
— али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — |
<p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Нег |
ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ст |
сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одг |
вите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно би |
другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упор |
едном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да нећ |
е код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не |
о давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, го |
кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Ма |
јка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у |
бе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је |
знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са |
и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и |
е на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мар |
путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше ко |
учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико година јед |
смеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још |
сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— |
брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само |
ајзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је оче |
и јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите! |
а код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посел |
н остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не т |
е, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p |
ој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме печ |
мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде л |
ери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> < |
о; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као же |
еће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са нек |
n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... ј |
> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио ц |
мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} |
ча то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— И |
оце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p> |
е пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А.. |
и тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао |
вакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири сто |
сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код кућ |
Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јо |
пита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разу |
своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да чо |
иста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако н |
ед њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} |
у.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не ве |
шта није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.< |
и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и једа |
и је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?< |
да се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... п |
царство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је |
м...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај |
p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p |
једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па ш |
борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети! |
p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећ |
хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си да |
пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо |
о год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— |
овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p |
.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не мож |
.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њ |
ао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што б |
о је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p |
ла сам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови как |
м ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору |
љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим |
>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> |
да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је ј |
} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} |
пуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољ |
ће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сва |
="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене по |
ест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор |
пови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> |
ам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама т |
и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> < |
роклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног да |
" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће |
о учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше |
} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних |
аром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!. |
ст од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету |
> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са нек |
ише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ |
те.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опре |
жише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="16 |
ује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жуде |
е онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такођ |
, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам ј |
{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћ |
о’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Дон |
} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред ве |
је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: уд |
најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочил |
је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> |
</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој ми |
е, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n |
уклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диж |
ако је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се |
ном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа |
а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти |
о вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ј |
з шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну |
...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме драж |
ини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остав |
ако кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намешта |
то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад гот |
<p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде |
е давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— |
n="79" /> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо а |
, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе у |
и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у ап |
шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутит |
, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} |
ио на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је вика |
исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању |
..</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био |
свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може |
чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је б |
ек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} |
лади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријат |
— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море |
аправи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеос |
м није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло ма |
.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало од |
Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, у |
p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — |
и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није. |
слима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је да |
ји су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме иш |
<p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га |
еше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и о |
аз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циг |
ђија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде |
капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан ре |
е, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, ка |
коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и |
собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapter" |
о.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Ј |
се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n |
да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— К |
<p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се |
начи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из |
’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркв |
ова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не |
што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} А |
<p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће би |
стави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света |
> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се |
реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} |
он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча |
.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, ка |
} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био н |
p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа |
него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете |
селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети |
погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову пош |
тњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су |
та одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и |
че претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пат |
>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да б |
аш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди |
- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали. |
учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p |
> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете |
’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки |
новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.< |
си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, |
амо нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече |
при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је пр |
пута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, |
p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо к |
ући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на л |
е!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од |
</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећ |
— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа |
е до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара м |
спођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те |
и каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ б |
е и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде. |
и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о с |
вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Не |
богом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="1 |
.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опк |
оштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан |
иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкора |
Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракну народ.</p |
У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</ |
ло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде |
с.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све ка |
главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић. |
вали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> |
аше.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме... |
е.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њег |
— изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на |
н седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> |
а одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно при |
код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онд |
донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читај |
олео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба! |
е лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене |
најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз су |
есу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђ |
јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; < |
Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је |
да на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечин |
т.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани |
!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан уша |
е попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој поз |
{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да руч |
те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући с |
и ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овам |
а онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господ |
клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине „<title> |
већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд |
каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капета |
о од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму |
певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж пас |
а уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи |
од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на |
Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} |
нда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се д |
хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да от |
но бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> |
дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— |
ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало ча |
p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — |
ше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и д |
ку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</ |
о, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...< |
/p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте б |
итај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>тво |
<p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! |
— и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном.. |
; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра да |
етан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са ж |
а онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне неср |
ш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажели |
Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> < |
Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете л |
>— Живео!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и мн |
чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!...</p> <p> |
У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’в |
ко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и |
дине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад |
> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цига |
зио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{ |
машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — уп |
ро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> |
тала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p> |
} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} |
е учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе |
сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са г |
<pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га уб |
ај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме |
н их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима |
{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли |
хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па с |
а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни |
кор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон на |
а ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф |
Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара |
{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могл |
д не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — |
} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> |
ан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Св |
ваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да ј |
к иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за гр |
ђоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час с |
там — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве корис |
а.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и |
кост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли д |
прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових |
мо доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчин |
х да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“... |
} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>К |
ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана к |
аше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху |
балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред |
Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!... |
скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седне |
о по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси |
л нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја ве |
че поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу |
/p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p> |
неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки |
промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже |
дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонул |
љ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога в |
</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је |
нцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о м |
— рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бра |
ло.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показив |
дело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар |
у, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је |
еса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му д |
а...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n |
јест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у нап |
ио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи к |
плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад на |
су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</ |
жу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p> |
— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p> |
"86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који п |
о <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан |
о: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе |
капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на |
{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се з |
о пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под |
м, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целог |
</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да |
то треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће |
и се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, п |
— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ј |
шта!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је |
p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаре |
пимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати о |
прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима |
> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила |
<p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и уз |
се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова ск |
— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!... |
ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— М |
} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p> |
а Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S |
азуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о |
Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога м |
p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... |
у Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан |
<p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрст |
ктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чи |
о је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — |
а, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капет |
Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — ми |
— рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да о |
т <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад |
ији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком |
поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено д |
га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао п |
препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би |
т.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; |
рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> |
> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се с |
асно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, чи |
а ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — н |
тору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> < |
Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши ци |
оја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему |
да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете |
стеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесни |
а обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприл |
молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на у |
био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и |
да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Б |
е.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најз |
а га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је шк |
ли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} К |
оћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мира |
ам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господ |
, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се св |
море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ |
па, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био. |
а мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S |
ав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи. |
тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — |
се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он п |
човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нис |
одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја ни |
зио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидел |
и узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, к |
е!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче |
!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпе |
е ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео |
жу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала |
А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, |
" /> преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!.. |
S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет |
ер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до в |
јте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће заб |
ола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} |
море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" / |
е право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— |
кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном |
ођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме пре |
— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу? |
е послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта |
b n="58" /> <p>— Знаш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, |
жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!... |
она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за |
исам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скака |
Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добр |
е ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Х |
ју шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, у |
> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока |
имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p |
/p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он с |
>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно! |
цну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што |
аја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 |
и ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих п |
бро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу |
p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p> |
ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да гов |
а смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, с |
а признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нис |
ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да срп |
{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога |
ео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш |
Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</ |
> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не зна |
и што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бо |
/p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— |
Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> |
ам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде |
!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми позна |
Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам |
очијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} |
{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научи |
е живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{ |
е ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла |
тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже рам |
!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај шт |
и нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта вел |
хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посл |
ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радит |
чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји |
себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Шваб |
а — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја |
лужи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и по |
ужина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци! |
се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</ |
Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћ |
тски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једно |
емо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p> |
ј човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не з |
у се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока |
t="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} |
има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S |
о ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да |
тац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је |
загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, |
исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с к |
адама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе б |
три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових ук |
вати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре. |
ејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Ча |
знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао. |
ижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва |
је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али к |
с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другов |
ругова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где |
г.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао |
— рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— |
ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p |
тан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста јо |
с’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо |
и ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је |
ији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што |
им да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пусти |
</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— |
— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова |
началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога |
ав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи |
Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаб |
а послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> |
ла остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јов |
ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па нећ |
реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао |
ет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци |
, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио |
у?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све јед |
е ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде |
</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p |
главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... т |
еком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места пост |
љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... |
<p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала |
ако се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се нас |
ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча ча |
S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта |
.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за |
а па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки до |
н се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеј |
ко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам |
{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и |
жеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да поте |
207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{ |
p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека |
>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео изл |
?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p>— Знаш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— |
p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— |
p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то |
то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну стр |
/p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто |
вну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само |
ши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми пр |
ече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- |
ве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Ш |
угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и |
е, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> |
е осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радим |
учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!< |
/> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.< |
le>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</ |
} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>П |
<p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам |
нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех! |
је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановић |
<p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на |
нили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Так |
> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу М |
ега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у полит |
че — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџ |
</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова |
Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, |
није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немо |
Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p> |
са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо |
ет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакш |
...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше |
тељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S |
ије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— |
изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За |
- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</ |
а шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок |
</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци |
авши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у |
Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена |
њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу саста |
оје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сеља |
рећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, сре |
ара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне леп |
ли ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова посл |
омпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, |
Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи |
ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињс |
јем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет |
ни звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</ |
ањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја |
це се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, |
и Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симу |
човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и |
дили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.< |
канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са |
ан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цик |
<pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је от |
м....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Д |
веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код |
бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај па |
лити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он |
еш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у п |
ше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом за |
јаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цвр |
{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут |
је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је |
{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му помену |
</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, |
а мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> |
.. упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти сре |
тељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те дв |
ену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што |
а шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је |
убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...< |
/p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек досел |
авите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p |
и севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <m |
рави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— |
И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз |
} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о |
на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Ф |
цу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грм |
то је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> |
— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се М |
е имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али |
а сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{ |
еша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког |
.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих гр |
једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џеп |
неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пу |
гати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није |
едан риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ев |
ељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!. |
епо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више... |
, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се и |
{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доно |
читељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће |
осле ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морал |
н.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га |
па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менек |
дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и |
сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина |
капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p |
pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретн |
ШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} |
узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде |
едно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем |
! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{ |
њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и |
на, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} |
амњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} В |
{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он |
беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао |
да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он до |
и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима ре |
је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И о |
дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао з |
ђе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова |
права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље ут |
кама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовн |
ти!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека бл |
талих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило |
> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе пос |
очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи к |
у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ ш |
ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p |
а.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мо |
..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво з |
о као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изг |
рење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— |
поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је на |
лас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо |
е може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — р |
е новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...< |
</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би от |
Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:< |
} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој ч |
дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом |
</p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— З |
о дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звез |
платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш та |
поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље уг |
.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на |
...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посмат |
е сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <miles |
ост...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, |
ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по нека |
</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој обра |
смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели |
ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја |
и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морај |
идело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чеме |
ека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, к |
ми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког ј |
Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ о |
ве би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је |
ерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је кор |
прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...< |
<pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговара |
мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих траж |
их и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми веру |
один му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
у, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима |
на доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, оп |
!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави пи |
кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаре |
е. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: |
S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет го |
а разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> < |
без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себ |
Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеж |
зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заб |
арош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је |
виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је в |
S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо н |
ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћ |
такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се за |
ипитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштв |
ао лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши |
адога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђа |
у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је с |
девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и буд |
b n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! |
аволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваз |
њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И ка |
ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и р |
/p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</ |
је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.< |
а од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита к |
баћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то |
!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!... |
Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са |
је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за то |
ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у проток |
} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је |
Николом Макси <!-- nedostaje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- |
ола ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој та |
о! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држ |
а света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро |
е једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује |
бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> < |
уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да |
запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ на |
њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> < |
не косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да б |
Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, поп |
е зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча сл |
ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из |
вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоће |
девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</ |
уди!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже |
’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му |
а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је |
нда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— |
по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p> |
само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Б |
тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пуст |
сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни ју |
баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку гд |
оп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим |
рота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обра |
жали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је |
ободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ов |
слио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Пра |
оста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је |
.{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу. |
сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бран |
жни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачун |
ебу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, |
руза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем тргов |
, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле |
0 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо |
ћу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвик |
де и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није |
правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала |
а што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико д |
’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’ше |
и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>О |
>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p> |
но.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone u |
мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити је |
ала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га ј |
е ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако |
за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министа |
се се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је |
та да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлиј |
њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење. |
<pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем т |
Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако дру |
увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође пос |
емести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је |
онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао ј |
.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.< |
>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше |
сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше |
S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све мо |
="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитан |
вамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем, |
p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је |
ротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло |
п! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</ |
> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, |
најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p |
димо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сва |
е заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што |
ставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} |
се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну |
а које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један |
али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва из |
њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише ј |
, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не мо |
њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па |
који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...< |
ду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и о |
рујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потруди |
>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" |
огом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је мили |
у девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и отк |
уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку к |
ако мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’А |
он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе ле |
чем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад прими |
n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и пр |
ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— |
не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, ш |
агледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај |
оводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone uni |
ова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се |
тима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са који |
се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад |
има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. |
p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме доче |
аше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео ј |
> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је су |
е корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и к |
строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчел |
ам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу р |
дао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показу |
’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — н |
ари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођо |
његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега. |
меде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео. |
д г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — реч |
ла, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, о |
p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лак |
ури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок |
</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p |
по разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дам |
еби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ј |
твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим та |
ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? реч |
није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p |
<p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:< |
о је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.< |
<p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде |
кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме по |
p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{ |
што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p> |
е! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо. |
мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не ид |
ут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћ |
упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, ал |
ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p |
и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са ма |
шће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић. |
треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> < |
p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као |
убим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевај |
p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само тв |
ив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Не |
, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше ме |
?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, |
сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</ |
н је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници? |
и коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачун |
нај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’А |
Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— |
уме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше |
синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си са |
на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— |
м жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ |
ма овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се про |
ао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва с |
„<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} |
це до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем |
> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Преча |
Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јес |
— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он н |
> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња |
ати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, оп |
а ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.< |
људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће на |
Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви |
е!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити |
о.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође з |
једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад вл |
..{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{ |
> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! |
окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече |
.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви мо |
нча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>О |
речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>По |
би сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта |
/p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а та |
ито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!.. |
"26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам |
ече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.< |
и.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што |
>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када |
> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> |
еби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема де |
"172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу |
</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни је |
пода, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— |
p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам ве |
ма....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да буд |
има говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли |
.{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на неб |
ви...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и |
тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па изва |
се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се |
весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За госпо |
десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са |
ига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, |
о!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те з |
гуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето вид |
дине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за п |
е који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од |
е, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, |
{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> < |
је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао |
димо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме |
моме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њи |
а увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p |
p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону |
ити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити |
шкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p |
ука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’ |
су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <div type="cha |
т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} |
ла песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body> </text> </TEI> |
пори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{ |
говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим саст |
ли, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је |
т показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо |
це и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} М |
осле ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— |
.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне |
купили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски завери |
ој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи |
ло.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени |
таница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео к |
омедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учи |
ала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јут |
је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година |
ласт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по нови |
тајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с ко |
је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Ње |
>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад |
смо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућиц |
p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, мо |
а, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. им |
леда његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о во |
ик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати о |
p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да |
море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> |
ам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да с |
ница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем шт |
а раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а |
браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година. |
своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову.. |
из леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је др |
о круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав |
места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не мо |
е лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се ок |
Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја |
као.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</ |
е, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да вид |
ген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом |
на министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина мин |
ч са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово |
а га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљод |
S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у јед |
ас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам сво |
а.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и |
еколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када до |
јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам треба |
т...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би с |
разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и |
иди да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год боји |
..{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} К |
торију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ |
ачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни |
рће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико |
<p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте |
мара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога са |
једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео |
опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пр |
чи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се |
ецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} К |
о своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — |
поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Оч |
— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се |
е он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по |
ану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</ |
те, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> |
а сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; |
о по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим спр |
у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за св |
ојој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{ |
молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам |
С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p |
и!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Зна |
p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је л |
>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!. |
баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће стари |
е око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p> |
а се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта |
пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега |
шли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он |
се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јав |
да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, је |
: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која |
који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши. |
> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план |
у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око |
нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— |
/p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине |
етврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<tit |
нцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, |
сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара од |
/p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S} |
Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје с |
владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде ал |
ељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јур |
што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Са |
<p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</ |
ри сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p> |
озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже на |
то беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; наре |
о да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“ |
ад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — |
епо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешит |
е лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено або |
оћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеј |
ћу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учи |
.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — р |
А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе |
ајбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то |
сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ће |
уме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутст |
га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће с |
умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И |
!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је д |
Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дош |
рија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви |
е, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху ј |
Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... |
мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> |
ене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се |
а припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је д |
ичког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео г |
се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у ком |
и живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане |
} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ до |
га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и |
ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити |
,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами. |
шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се о |
оље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза |
ене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
овог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновни |
<p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! |
једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда |
н начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p |
ва путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> |
а мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посл |
х образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити та |
.{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> < |
ти учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— |
е поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори к |
ала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо |
ролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је |
ужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељ |
етагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом |
црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ниш |
у поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочита |
ти.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи |
руг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и прича |
е у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло те |
јглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да |
стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свл |
ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови |
ођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече |
p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце |
је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало |
нда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше д |
Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога |
вако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{ |
рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа д |
ше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике и |
те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је |
от нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду и |
а сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила ј |
дном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмариц |
с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S |
.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> |
мо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише |
а Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Срби |
удућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мил |
ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Л |
поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом |
; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српс |
омућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ п |
, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} М |
во беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p |
> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур |
н коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, гос |
дем, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а с |
исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не |
с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То б |
би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. |
еђе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух |
е још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог |
S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једн |
део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаш |
нски — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задово |
ође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се п |
ђаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљен |
баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живк |
p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изве |
љда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се пос |
Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гле |
морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је д |
атаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели |
/p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> |
је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да |
гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="2 |
би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој г |
коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко? |
то ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једн |
е сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викај |
се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи |
већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једн |
.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана |
мњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим |
докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit="subSection" / |
> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И |
ле; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина осваја |
по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио |
су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу |
шта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао |
жним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа од |
ак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошл |
азреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <p |
ери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и |
а стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb |
ти својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} |
.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те ј |
вала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њих |
ходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васи |
ба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енг |
јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао |
Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у |
намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била |
рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетан |
> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је сам |
, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих |
у његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио |
епих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Дос |
Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече |
се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, |
као — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом мес |
најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и |
ада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво |
ице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и те |
насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра з |
пцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> < |
оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он за |
е, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</ |
<pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S |
брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу |
— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Је |
епо причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик да |
то се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.< |
тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој в |
{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, ш |
гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећ |
<p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</ |
је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати ова |
„труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе |
и се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, |
p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p |
е прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети намес |
пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева. |
говори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> |
озна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла |
ад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— |
сто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла дану |
е бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На пр |
у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајд |
м овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блат |
има је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био с |
уштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштве |
.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’ |
и књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опр |
иш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: на |
ј кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче |
n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} З |
> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече. |
е опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тишт |
готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп |
ет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то с |
м ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није |
читељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{ |
— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста |
к што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навали |
а му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у |
ршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни |
една бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чис |
се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Ни |
Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако ис |
мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти пр |
се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— |
засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио ј |
са неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет. |
ни“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S |
ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подним |
ави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....< |
p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му оч |
та!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе |
— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Б |
кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и некол |
окој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ... |
што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Д |
сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо мо |
ожајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти чо |
а са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.< |
ки сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете |
и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, да |
и разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта |
он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} |
се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} |
високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Пото |
те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p> |
апочињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се |
.{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник |
она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да |
у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> < |
црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone un |
/p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p> |
боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразго |
т тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све |
јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p |
ва ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини |
спава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато од |
, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори вра |
: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началн |
си!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} |
{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити |
госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова ви |
што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} |
четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и |
требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — |
иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све н |
Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му |
епо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на т |
ти, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} |
ад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не |
гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајк |
ад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свр |
вајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак ц |
ба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побрин |
ега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој ж |
9" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече |
ог витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова се |
и је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у |
таше.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише ц |
он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> |
иља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри.. |
напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам! |
сподина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ћ |
ју.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гле |
тао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дв |
па беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде кап |
естало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би м |
ило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то ид |
. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори проз |
већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} |
pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> |
— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — |
вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око |
м.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву поп |
.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео |
зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пун |
а Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онд |
другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заран |
о тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прим |
у где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— |
и у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пије |
хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— |
е некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и раз |
ече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“.. |
ну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво т |
p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да б |
Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p> |
ћа?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, раш |
дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p> |
ла богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита |
{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?. |
ци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— |
шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> < |
му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што ви |
на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост |
за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних ј |
а рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задо |
S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту |
опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја |
а ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — р |
рве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и п |
седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и д |
де који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његово |
>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху њ |
Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ко |
ђоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко ј |
у ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, |
ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— |
ори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих |
— рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} |
ао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста |
шта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.< |
се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и ра |
лца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом г |
и док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, |
поштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> |
год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не |
дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гле |
таше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећа |
епо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</ |
а ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници |
му седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у д |
>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту |
ат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме |
ивао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и п |
цањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљ |
њигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на посл |
ом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти |
ксића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна г |
та!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда |
учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{ |
м је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо |
једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже |
стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијај |
не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p |
> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватрушт |
е.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— |
ошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S |
а, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда |
— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принес |
— он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, оп |
да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... п |
манин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p |
није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и |
оше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем |
легао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p |
таше да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> |
тала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало |
рило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади |
дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, |
овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaje gornji levi |
се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас |
и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих |
и најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је |
оје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си |
— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.< |
направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне се |
оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чарш |
и.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њ |
логај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> < |
комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ј |
у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш брани |
немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога |
славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p> |
ет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> |
беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> |
ђа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <mi |
S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после д |
исаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму дев |
/p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</ |
а газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па |
намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да |
Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.< |
Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, с |
p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита пис |
а и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Ч |
упне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он |
улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа сме |
да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима |
ља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку мин |
бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’м |
ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} |
ађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Ј |
ца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира к |
и толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; |
је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три годин |
а се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И |
ије му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који к |
S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> |
је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема |
к, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је |
сити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{ |
главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, да |
ад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?. |
тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као в |
је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се |
ого година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти ж |
ме „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то |
Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије мо |
е сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} |
ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш |
Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице |
ље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша |
глеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназ |
ика.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле са |
гаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже |
рај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је п |
собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чи |
на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јов |
ече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... |
е и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Г |
другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење ал |
њижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године пос |
Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да |
} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем јед |
ло.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је |
</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— |
Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе ср |
руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је |
а провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав прод |
ед једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак пон |
<p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> |
бућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да г |
по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута |
дније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p |
да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{ |
олико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор |
урно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу |
<p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, дон |
д му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господи |
е.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — |
ече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни де |
ан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и с |
селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p |
ad>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} |
Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је |
ред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!< |
Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „ |
на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбо |
?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужи |
— беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си |
ирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него у |
и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима |
могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Сам |
{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре плати |
а.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Н |
и.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> |
ело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило |
сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се с |
ћи.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао |
падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} |
зе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро! |
куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после |
ао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} |
а мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расп |
имула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, |
ubSection" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, г |
Србија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост на |
то год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<ti |
</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу |
отле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на гру |
м.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад х |
<pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Ш |
апетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста |
Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш во |
на, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута с |
што је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су бил |
..{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Ни |
нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— |
астопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено ди |
женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком |
поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаш |
за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— |
/p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прсти |
бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раско |
је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним |
менима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи ч |
богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chapter" |
то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у |
.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он ниј |
</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су ка |
ла, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у н |
лацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би ст |
ити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође по |
<p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— |
лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао ј |
</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?< |
</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он прив |
слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!.. |
: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места п |
њој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, |
а овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он кли |
да, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто |
мах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њ |
p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија |
живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто у |
кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било до |
> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и ра |
p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, т |
та ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе |
ви.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p |
што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју |
!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам пр |
тово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихват |
> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутиј |
о, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p |
То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вр |
ић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о |
одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако |
му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрав |
<p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам! |
тељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд п |
другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} |
те и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да |
тву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па |
воје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb |
а услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињск |
било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да м |
јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио |
старији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао |
остао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он |
иције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и |
њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав. |
— књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што ј |
е да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у че |
рез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, р |
ем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће |
п <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рек |
"113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим |
’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас |
ао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Ада |
</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти м |
/p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, п |
радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препору |
И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанов |
’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра |
итаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <m |
е две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успех |
хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже д |
ему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су донос |
ем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живе |
народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p> |
сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Зн |
мо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља устав |
реноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га |
оље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; |
стал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео |
собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув |
но са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу од |
рло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у који |
ладог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао |
силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да д |
е му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је с |
о себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала тр |
расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече д |
оветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и |
највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у ко |
је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељска шк |
; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати |
ропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не дру |
а се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — |
тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја |
могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме ј |
с срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{ |
Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас в |
Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан. |
као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у ку |
о о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове |
?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Иза |
мо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> |
д за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="2 |
о...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе н |
еба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му мног |
ш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: |
и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато м |
столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — н |
дусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p> |
пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово ј |
а „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било дра |
три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и |
је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на |
метно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>В |
„поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њ |
ео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном р |
.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од |
пне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полага |
e>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} |
свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо |
ним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Госп |
и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што г |
<p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви |
кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да |
а богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше |
у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге |
— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљ |
ају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се те |
немо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— |
т одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{ |
розор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало допра |
цима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— |
е братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи |
а ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучит |
Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо? |
тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим |
p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- И |
<p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних |
ти тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, |
ваше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— С |
и. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше полит |
остарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је ро |
Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пи |
рио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је уме |
. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, ка |
} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је та |
азу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у |
лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она вес |
<p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, |
дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта ра |
у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ће |
умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене.. |
руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> < |
и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, |
како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!. |
бро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још не |
ника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у |
ђе са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Бил |
года.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не м |
ече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n |
ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p> |
/p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се суд |
гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао |
/> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише |
рућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече зв |
о мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, б |
— ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече прен |
е ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу ј |
на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веш |
човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ |
и се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овом |
м, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудориј |
удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што к |
ресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију |
p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Б |
> <p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен |
шуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашин |
вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>С |
на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је с |
ање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S |
на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, а |
, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p |
ем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и |
p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међ |
љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— |
ијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са се |
оше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око |
ра честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава забо |
} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати п |
је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчу |
у предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он |
јте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се на |
да остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије каз |
гова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Б |
и, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је |
ајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само тв |
егових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његово |
нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио |
допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на стол |
а људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад в |
по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S |
/p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> < |
срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсел |
Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву |
вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — |
е побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу |
био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери з |
</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он |
руге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кре |
робудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, и |
паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; |
вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> |
погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> |
ићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати по |
<p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, к |
да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месеч |
се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буд |
са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може |
овек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више ве |
напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни к |
м докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим п |
р веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> < |
<p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, |
да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата |
иса неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Од |
Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио |
да оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа |
/p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље |
киде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — |
ују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се |
новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као |
ви пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупка |
<p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> |
остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама. |
јани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и т |
ова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мен |
ознамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диж |
м! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јо |
м закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она |
и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже |
сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је не |
!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</ |
не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је ниг |
е из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети |
пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ |
оп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини |
т очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био п |
су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило |
а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гра |
акше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мал |
и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био |
је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p |
.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше |
ли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... г |
н на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што |
одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ бех |
p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — |
ану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</ |
?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете о |
него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људ |
мела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Зми |
поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најм |
у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испи |
елика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располаж |
и сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељ |
нове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добр |
> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо |
та да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове |
још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" n |
осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла гла |
} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне |
p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе |
е коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошт |
>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку црти |
, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p |
а донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврт |
т и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — |
Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд |
тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану г |
ама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас |
> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S |
} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он |
добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти ка |
ше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хт |
де у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p |
{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћем |
е не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.< |
сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога м |
<p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно |
{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде т |
дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме |
ан и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спа |
х за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас |
сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним |
нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да |
од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрл |
обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у н |
роз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их |
ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те зап |
дними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — реч |
.. опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p |
о за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капета |
рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина |
ушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разле |
и с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде ве |
же леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n=" |
вост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче |
ац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} О |
зићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p> |
о да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега |
се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, |
ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми |
ко, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он |
млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити ра |
роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— З |
ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе т |
е иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да |
шта више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и п |
седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али |
која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност. |
/p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју |
..{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови |
а, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жали |
ећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, |
>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> < |
— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, |
> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> |
богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља |
читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p> |
бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па може |
уменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко |
ликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где |
ога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} |
илије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{ |
знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; |
"159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно |
— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Н |
срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није рад |
вота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође |
— прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шу |
ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег с |
би пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p |
спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже |
нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим ј |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изг |
{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љуб |
!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — |
узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— У |
нио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дв |
/p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дират |
<p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да о |
што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црн |
уштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо. |
вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, |
S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вал |
ћом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у |
после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, муш |
азно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> |
— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремен |
Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим јед |
м доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља м |
ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: са |
јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
у да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, |
попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> |
S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огл |
са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она |
д и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га |
} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} |
ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — |
} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, |
да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварен |
спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да |
ка ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Изб |
доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> |
} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је |
он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не |
а да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је |
— сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p |
ала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p> |
нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба јед |
амњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за |
прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуч |
ао што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — ни |
га.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр |
и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чу |
на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, |
Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она зби |
ање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велик |
ој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ћ |
збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом спораз |
ти — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и |
тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, гос |
<p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 18 |
по, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову с |
ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољуби |
исам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — ре |
— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а не |
за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љу |
врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу во |
ште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођа |
а ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јов |
.{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћ |
а њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је пр |
и његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све ре |
о седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} |
сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га гос |
Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем |
слова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога стареши |
Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало |
је да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буд |
ицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „ |
та ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се |
дине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођо |
ађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је |
, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи |
је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, |
вету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан |
улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледа |
а.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са |
бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што |
ече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали ча |
ам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књиг |
љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те з |
а.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S |
али? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће по |
; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов б |
смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вешти |
неси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушк |
ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се |
Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кме |
е.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката! |
итати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!< |
изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече п |
треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и |
ше редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> |
.{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћа |
аш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива |
..</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је |
ем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио н |
ице креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quot |
ула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, к |
д неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан пр |
ки.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми |
нуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви г |
5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал |
учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јак |
ао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, |
е пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је |
и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у |
S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скака |
о кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак |
</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Б |
поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и изврши |
огледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се |
е докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, за |
е у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше |
ац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код |
Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у ње |
вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао кр |
p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он |
ава наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био о |
свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} |
„љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Ј |
олико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође |
а...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз п |
амњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...< |
мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> |
p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> |
и, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе п |
су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог д |
еће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити.. |
ој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме вид |
говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље. |
шући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> |
пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на ок |
да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда |
/p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — реч |
" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— До |
и снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука |
поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава по |
оруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се обла |
у те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А з |
елиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Не |
он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве п |
/p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на |
чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше јо |
ледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!. |
вљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> |
нас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, |
р.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> |
56" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро. |
че:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља. |
глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако |
е однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за он |
за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше б |
1" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ћ |
нко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога |
p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разла |
ра!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n=" |
чајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не |
па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} |
начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе. |
>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју соб |
и му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за зв |
и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и о |
у.</p> <pb n="87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... ко |
о, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S |
рхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се |
ху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у с |
рање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као |
ипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је |
p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио |
ћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске |
у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Б |
анцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспава |
} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгин |
чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господи |
рпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</ |
а.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, п |
му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола |
де родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> < |
уртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно с |
А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> |
— рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја |
ватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела пес |
p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се у |
не? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта |
<p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p |
му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76 |
е те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, |
Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, |
18891_C9"> <head>IX.</head> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се у |
га најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта |
> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још |
да око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пр |
чима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га |
рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} П |
ицу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изаб |
„полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у |
га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — |
ари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} За |
{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му бех |
е на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p |
се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како ј |
осте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сак |
pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „ |
војачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бе |
{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је прола |
аху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у |
врду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило ди |
ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек |
ек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> к |
по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Д |
.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита ј |
’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше |
љати....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} |
<p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо и |
ић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдови |
Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p |
ла.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> < |
нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> |
<p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани |
поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу ње |
е „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стри |
чници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Х |
е, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и к |
е мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу д |
вирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p |
арађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стоп |
и: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назв |
р отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он ба |
Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се не |
г, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{ |
ам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево госп |
Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без |
наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p> |
уо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових |
га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јас |
езицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сара |
до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „кал |
та болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа. |
ћеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног |
..</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће... |
о да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћ |
<p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дир |
</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе |
ва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је оста |
љаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помер |
пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и |
у.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркн |
> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, к |
години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у све |
лавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!.. |
="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! |
крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му |
ећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време бе |
p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одла |
сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо |
itlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> < |
itlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> < |
на је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би |
чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „марше |
их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином н |
Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то мени |
ом....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер |
ка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Ј |
ка.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расеја |
елу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S |
едан сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољ |
он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</ |
од среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разго |
} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана. |
.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова. |
— рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли? |
!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика |
Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>Посл |
ва.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.< |
pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у су |
преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по |
</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га пре |
да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће ра |
, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— К |
Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас |
p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Ј |
упало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто |
е са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milest |
ш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> < |
n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Ј |
пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, ко |
а казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљ |
" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачу |
о пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Мар |
ву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не т |
</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у усп |
Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цига |
ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита |
.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се. |
оћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу |
у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбо |
асамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>К |
текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко |
Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</ |
stone unit="subSection" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабук |
<p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па |
љаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш |
тајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлач |
, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто А |
<p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!< |
ош мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" n=" |
не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p |
ници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p> |
сам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, |
у:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Ча |
к му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у општ |
, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’ |
а још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се вр |
p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш |
вице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходи |
а?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p> |
а јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу. |
Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Б |
да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— |
трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му |
Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима н |
господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на |
е прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Бр |
тем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се д |
<p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беш |
Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити |
ја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осе |
да звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и с |
нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и |
окупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе |
би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} |
Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда |
аше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина |
рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и поп |
требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, |
е, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе |
шу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог до |
n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде |
отребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлаз |
да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> < |
<p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре нам треба |
еларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — р |
Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p |
у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе п |
то за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— |
кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на а |
S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, панду |
о нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је ов |
>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћ |
шој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да из |
са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе шта |
ину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ |
онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је |
ати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, изм |
поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То |
тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, |
ет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о т |
а добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура |
нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде све |
п Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угос |
ече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко а |
<p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и у |
"89" /> <p>— Начинио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p |
{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар |
куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У со |
ва преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у с |
о, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</ |
одине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми |
и је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран |
<p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прек |
Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана и |
Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S |
p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.< |
.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није |
аже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — р |
да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао |
м пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас |
и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, |
е:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре на |
еких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство |
з и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, раз |
је поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле во |
Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се |
чега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</ |
p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми с |
ам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни |
<p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста |
ући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти са |
постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, |
реда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду |
оји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде д |
ропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово |
штаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> |
како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у н |
и пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увид |
Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти— |
обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је ж |
„Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то на |
ећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Ж |
{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто |
паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице |
> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој |
оганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језик |
а то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији нег |
"145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну |
ањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван н |
у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учит |
p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али |
<p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Т |
азнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али |
аца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему так |
с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} |
ише пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рек |
а ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p> |
тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву |
ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Пре |
.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку минис |
Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. |
} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p |
ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог ста |
је причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите п |
стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну |
ад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединц |
д те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} |
у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за дру |
ла!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; |
} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— |
ако се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{ |
угог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до |
} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љу |
ко сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се |
p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат. |
p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава нећ |
по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јо |
каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пуш |
о понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели |
ег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог чо |
не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда |
више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па ка |
брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празн |
} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорс |
тави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате |
гову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти б |
одала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врл |
јак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагуј |
х села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна к |
врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пуст |
оп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уст |
други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му |
мејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има! |
тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га вид |
н свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ |
вуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он |
миран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> < |
за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S |
е је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{ |
а је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ниш |
јника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Евре |
вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо |
показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Гд |
еће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што |
доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S |
, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте |
закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник |
Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је о |
што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спус |
брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке с |
добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онд |
је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да |
в положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она |
сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још неш |
} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњ |
ј пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само |
или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења |
ко; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом ж |
к мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас зна |
на чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> < |
онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и реч |
ва мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капет |
вај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели |
је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му тре |
..{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; |
р — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он |
ораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се |
већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шт |
тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја ј |
Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну по |
ао рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро |
гли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</ |
} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је слас |
у не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па |
да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда < |
трепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски с |
е ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> |
мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да |
S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један |
да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једн |
сти: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Ни |
изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом руку |
азати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је т |
ок у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, до |
ђу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми с |
Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} |
отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле |
славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да |
ром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ ни |
„трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— С |
се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</ |
могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p> |
писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио |
Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може с |
p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{ |
ебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад најв |
о?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти соб |
имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе баца |
Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми се |
аријих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, |
стор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачун |
амо деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да зн |
..{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полиц |
на из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му з |
своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Ниј |
дан сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам |
дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седел |
— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на мног |
зад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метн |
пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p |
дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско пра |
..</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> |
је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S |
дравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!.. |
деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две |
ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао с |
ше око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p> |
едоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ниш |
Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми ј |
те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти |
а, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!.... |
хватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши |
бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо |
итељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алем |
огледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пу |
пита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!.. |
— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш ду |
мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јев |
ко 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S |
а, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те е |
> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али бић |
ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онд |
p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</ |
зађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p |
!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи |
ан срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан |
p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p |
ајстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> < |
дну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!... |
e>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је в |
ма бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — са |
е, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— |
мо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шт |
че леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад |
занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће и |
тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар |
неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу рад |
е ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразум |
задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И |
хиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.< |
Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. |
<p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси ост |
ћерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око њ |
те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!< |
опа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, к |
га бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног |
а је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У ра |
> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком. |
ад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се тре |
ек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бути |
чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би |
аже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одг |
ко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више |
ме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек |
села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> |
чели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по ко |
е ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} |
..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уоз |
/p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p |
и су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Ка |
који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је пре |
турати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у мл |
о у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име |
ли...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао |
његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, |
могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он |
ови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано |
он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматра |
а, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим н |
а знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужност |
Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) |
некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трго |
е будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> < |
је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Мог |
за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим |
гујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, н |
говор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара |
<pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — |
е учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Св |
Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, п |
н ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и |
ко тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> |
?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју ду |
<p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седим |
руга.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило м |
како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— По |
имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Ш |
хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Зб |
ом.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет |
ујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио |
ако не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се |
о има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе |
Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам! |
и оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се с |
хо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — |
лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div> <pb n="162" /> < |
S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не |
Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зиму |
Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— |
виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго |
писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлик |
могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људ |
p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</ |
Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} |
у као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни ње |
вој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпита |
{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а |
о „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Свр |
ам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</ |
о за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на |
, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} |
ресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, |
е.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац |
томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите м |
</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође м |
Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добр |
н сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало |
, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> |
е мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p |
тао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" /> |
е видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто вре |
знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у |
љку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше как |
ђоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Нећ |
и уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да постављ |
а замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и р |
ску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</ |
теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p |
— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отв |
Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— |
ању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не во |
што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло ва |
као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће |
смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— М |
<p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревић |
која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај |
твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</ |
<p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља ради |
кле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чу |
по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... |
е покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поште |
За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео |
, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био чов |
.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му р |
Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— |
брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не п |
јаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А н |
ећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} |
и.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Ж |
срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш |
вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — е |
<p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, |
а по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Изв |
остите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div typ |
...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="2 |
је; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} М |
<p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.< |
!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учи |
и...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника. |
лим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p |
о беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На врат |
нска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где ј |
а ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погле |
ма, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> траж |
.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја |
највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута |
ћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи |
е за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отме |
не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако |
што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом о |
почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити |
аше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво! |
треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> |
сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лиц |
с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p |
м само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је |
влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало |
треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна з |
гло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....< |
пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у к |
.—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а г |
} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> |
рила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир ко |
о и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по о |
е посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S |
чима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар. |
е ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искренос |
ст од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; |
не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео д |
p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа |
озволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— |
Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посве |
ставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, |
њан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у |
<p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p>— Полиција!< |
ди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p |
?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била |
ем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> |
будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да |
а је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручи |
спасеније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... |
уке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Ј |
} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бо |
ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече |
д науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрс |
е у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромаш |
м стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије. |
<p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После ј |
молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у |
ву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је п |
— рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је тр |
анџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> |
ше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S |
људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него шт |
{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп ј |
Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се ма |
обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два |
не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p |
а не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну |
ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А. |
Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ни |
Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза м |
е се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара |
он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет |
са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га |
оман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га |
шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са |
је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо сво |
Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста с |
а ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очис |
де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим |
бри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, зд |
Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више |
нос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и д |
да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{ |
али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p |
ветла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини под |
м користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мора |
од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити |
се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> |
ш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она ск |
љом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља |
У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тума |
182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре по |
огатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chapter" n= |
Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи |
есет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем |
им вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb |
Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.< |
петаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и |
пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— М |
што.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p> |
, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко б |
је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— |
>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта в |
n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше |
борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p |
>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна ве |
се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и сву |
запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Св |
се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p |
врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше ј |
куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— К |
ног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће |
да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџб |
онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег |
/> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> |
Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; |
крену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрље |
чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је у |
оже се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим |
S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као ње |
} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n=" |
човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну ш |
} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му |
е онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај ц |
Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p |
ата</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци |
ти нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан |
ће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче |
и су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из |
Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радо |
— тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових друг |
дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат! |
на; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио. |
љањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— |
.{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>По |
рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми пре |
и?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра....< |
p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} |
<p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је в |
ш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{ |
аш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми г |
>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нам |
И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи |
астучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете ми |
апетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то шт |
бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак |
Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад с |
удио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њ |
’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољст |
е.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људ |
p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по |
ругих села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пу |
да узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку |
његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} |
.</p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог |
уде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> |
Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> < |
<p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече п |
романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S |
нда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> < |
у, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у |
јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова н |
че поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је постави |
бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова |
сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради |
киње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нек |
из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</ |
ипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутр |
p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не т |
ити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: |
ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном бра |
едног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је т |
/p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало од |
а је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— |
стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде |
0" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне |
<p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити |
аберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке п |
е до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој во |
па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова шко |
ед трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.< |
биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше ре |
ојешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат |
— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин |
о да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и два |
нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да види |
да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Д |
} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</ |
S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац свој |
расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао |
куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог |
ни су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{ |
иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око ње |
кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихо |
е у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и сво |
авио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пр |
о довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед н |
чени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слик |
очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— |
> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испија |
лађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему |
ола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослав |
у у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Да |
се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су заст |
онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— |
е замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездам |
ноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га г |
се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неко |
/p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од н |
о тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се р |
Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се м |
оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочија |
Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— М |
им створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, |
им госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, |
џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече д |
идети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до |
та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S |
ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — |
> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго |
p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, д |
а нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају |
о почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине... |
а пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпил |
> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p |
отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скамени |
господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар п |
драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p |
ече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће т |
>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title |
ара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је са |
теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не каже |
S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја има |
нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S |
Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— |
е отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ п |
трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе ње |
ра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама д |
ро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p> |
ву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Вр |
/> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала |
/p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</ |
и у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, ш |
еби је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара |
е, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да с |
<p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута |
— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава ск |
жио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити |
адије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не жи |
бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Полит |
> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја с |
?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићем |
он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она |
</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, бу |
! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нече |
?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку ср |
уд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа |
ече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} До |
а!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!.. |
>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Б |
о: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајд |
<p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Ви |
и о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само глед |
и.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, оп |
pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити кур |
ад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче п |
<p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, шт |
!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она. |
о није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} |
одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава б |
— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао |
ни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред |
он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} |
нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све |
и? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповед |
аш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледа |
пет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у кол |
у нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком на |
руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем де |
> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, |
о.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је |
састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваљ |
те — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви ст |
може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам |
...</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{ |
па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друк |
} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себ |
нако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опрости |
мо удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} |
мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаст |
!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она |
е не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „П |
ча. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S |
лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, д |
во?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ј |
к“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у а |
му да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p |
ри.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег стареши |
>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ру |
.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p |
бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" / |
— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете ра |
е молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако |
тарешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — т |
сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина д |
у, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> |
ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За т |
де у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p> |
е!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онд |
ад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече п |
ма, вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p |
? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакр |
О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће |
<p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрч |
<p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не с |
/p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p |
"90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— |
ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, |
p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови |
Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не |
Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је куп |
своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учите |
удући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво |
</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не поз |
за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Каз |
ва неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио |
траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, бож |
сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. к |
о, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зо |
т и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг |
њига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— |
?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> |
имо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Како |
да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ов |
>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} |
а... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... м |
а га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда! |
сте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по д |
p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му |
Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш |
<p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио нач |
олим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уж |
ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше |
ст, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?< |
би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја са |
{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је |
е село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шт |
ње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p> |
врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скоч |
браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лук |
де и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени |
а против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио |
b n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></ |
учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, бра |
"187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од |
<pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради п |
а поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Д |
аву.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине |
Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иван |
си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p |
"200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p> |
еш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} |
> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога |
вет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p |
ред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одел |
неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па поте |
је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни |
јати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p |
чо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, |
</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— |
</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Беогр |
.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање тре |
у?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Мо |
њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположе |
удила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> < |
д кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?.. |
си оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— |
оп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко |
се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу |
} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити диво |
идају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, |
p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p |
а и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.< |
рсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кул |
топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... м |
кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљи |
/p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хо |
ча зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу п |
Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире |
дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо |
или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све |
свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једв |
>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Теч |
.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> |
а спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није |
ти поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава |
ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет о |
"152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учи |
толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада |
нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и леба |
вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има |
p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много |
и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би |
си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На |
е удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{ |
’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја ко |
, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући |
поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговара |
п.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p |
то сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе |
p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја д |
. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми |
шница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, |
</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— |
’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које |
дара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S |
д њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добр |
</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти каже |
рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку не |
уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за шт |
И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, нег |
кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти л |
енице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S |
ће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих ради |
} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p |
не. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим |
ија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад |
шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је оп |
— рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} |
ва!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p> |
збиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да м |
ега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p> |
оће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не |
а?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ни |
та Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадо |
за па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца |
а видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако друго |
живање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку как |
а свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — |
и ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше |
и.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок мо |
а, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> |
не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајк |
е планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</ |
им“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајућ |
— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твој |
мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку |
ј.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд |
не капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за пла |
} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p> |
„ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началник |
једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор |
</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p |
угим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јо |
сретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— |
ћини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звез |
>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћ |
} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те |
{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једн |
њижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да |
ка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим ст |
ку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, п |
е окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски зав |
<p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n= |
у сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „бл |
да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госп |
рпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми |
} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, |
напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу усл |
> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p |
S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> |
астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или |
баш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} |
pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} |
ачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него с |
n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече |
тељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћем |
вета на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, и |
би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> |
та! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само д |
отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче на |
знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће |
p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни п |
што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</ |
епо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живе |
неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпа |
: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p |
>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p> |
p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукн |
...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’ва |
> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као |
аном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он ме |
ла, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> |
господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код госпо |
и: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да в |
криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све |
ам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео д |
ти овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може |
/p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да |
!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{ |
рава радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова наче |
н, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. |
ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну н |
<p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и о |
Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до про |
ити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та в |
да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим |
, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетан |
<p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да |
за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је |
ма рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} |
учило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесе |
а заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој нећ |
ако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!. |
ео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и п |
Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам |
апетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја се |
Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њи |
же лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја |
ја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, |
м ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не м |
а у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе |
оку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми |
оро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, |
ћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— |
— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда |
раћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— |
бити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему гово |
/p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева |
’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима ду |
иди да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да ј |
ете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шт |
ала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — |
раше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмил |
име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p |
дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</ |
опом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; |
уку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Жи |
амо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да ј |
мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте |
да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић кап |
ачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке. |
на су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који би |
..{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагл |
; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: им |
p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивн |
и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пље |
узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти |
о јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њ |
да само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Х |
— узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде гд |
амо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је ма |
— упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?< |
</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</ |
ени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су м |
о, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окре |
ођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на |
и? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо |
де кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- |
е ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе ка |
загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опро |
/p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А. |
крао; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће |
истио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За |
, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p> |
p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву м |
?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почел |
г шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ |
Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околин |
је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, |
ло — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога |
и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Свршено!</p> <pb |
а истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И ње |
обро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад |
е Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господи |
тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими. |
је мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он |
им нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се мог |
нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— |
’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен. |
зи.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод |
се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} |
, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерат |
д тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико н |
места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски наро |
ли сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Св |
ног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обук |
у и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у се |
теде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} |
иш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" |
— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу н |
и гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</ |
а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни |
!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „ |
дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и ов |
тно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Вру |
... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих |
ак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м |
а’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о |
један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је |
И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене ис |
..{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је дав |
то, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И к |
</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампар |
</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАР |
сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од |
о га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{ |
! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — п |
у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода. |
испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао ни |
зио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он |
ак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо уч |
а леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да |
утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим |
!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p> |
лато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће |
/p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и по |
година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и |
а је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, п |
!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Је |
кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> |
иве деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — п |
те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p |
а потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ |
па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — он |
вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и |
S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може |
да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи |
менице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p> |
ођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} |
њак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени |
— Полиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова проход |
аже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један |
само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... р |
Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа |
ави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтед |
о одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо ок |
и.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што |
то онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли д |
{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p |
пштински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај. |
та ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелни |
главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти |
е на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p> |
ваше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча |
</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ исп |
“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свр |
е, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи т |
сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, д |
.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чуј |
оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p |
— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки |
<p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које |
Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p |
— Свршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, доп |
у из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стас |
9. ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су |
едам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S |
На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> |
стане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!. |
Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, н |
ице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Ш |
о ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај |
адно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стига |
о што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта ј |
у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на т |
ога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертру |
еше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љ |
сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељац |
здрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сла |
ше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној |
је враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све |
док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!.. |
часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и |
роту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да |
ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајућ |
b n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај |
S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ пот |
побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свег |
м пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и |
есте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</ |
да.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> < |
дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може |
в господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} |
на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој л |
сподину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи приј |
/> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му с |
о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш |
и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спуст |
дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред је |
ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ |
а“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је цел |
> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у |
лму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="6 |
помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title> |
ге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише |
тасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуч |
ста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу |
ато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и |
е лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> |
сти написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предл |
ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} |
и после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да н |
помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p |
ени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>К |
— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и дов |
бив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и ис |
p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чек |
кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> < |
— рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме |
у требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право |
ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало |
адици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је так |
изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Г |
..{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда |
е мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека п |
убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној сре |
</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S |
много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb |
p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер |
ама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n |
а робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{ |
!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом ожен |
ити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са другови |
каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p |
Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.< |
ока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p> |
<p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу |
сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца |
ију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја |
ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру ш |
на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме с |
p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућ |
>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> |
у“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награ |
ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S |
де на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се т |
ахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све в |
о ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац |
и се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој |
} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — о |
по.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше п |
ава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, |
рса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опи |
га сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{ |
вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је доби |
чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута |
је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће пр |
волите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео |
води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче чита |
ила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Он |
прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет |
поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, в |
„наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, |
о у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај |
ама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p |
о, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, у |
д је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад |
ко то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— |
љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се ок |
аци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> < |
сао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— |
p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му каза |
ња.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; |
p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком л |
читељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изгл |
/p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се проч |
тка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!. |
у.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Вара |
</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли ја |
тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао ш |
pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела од |
најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у ж |
пет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, |
задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, |
љаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, |
сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено |
си раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од |
га.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабу |
промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књ |
г задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа |
је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и б |
вај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен! |
ш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} |
хтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина осв |
тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше |
никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се |
раше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са |
коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа |
— вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели |
S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Др |
наки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од |
био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а |
ај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> |
А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта л |
водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p |
га по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно гово |
го у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p |
о једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и к |
да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет уз |
— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — уза |
онео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођ |
ао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Сам |
госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда |
гу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо |
а!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију с |
а чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— |
он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> |
еће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов п |
p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да |
на дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а. |
га.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и поч |
јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до |
оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови |
азио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div ty |
{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговор |
м се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допу |
одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам в |
ла.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У |
.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И н |
онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико |
је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> |
ћанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по је |
није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја |
ио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} |
утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упоз |
/p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S |
, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо ра |
их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега по |
— али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— |
и.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врући |
</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, |
поји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво |
је постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у меја |
ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве н |
S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабук |
еде и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> |
p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиљ |
ала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така м |
ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> |
S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, |
еше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији |
ле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис ме |
на и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> |
ама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође ум |
ала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти |
ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бу |
колу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише ст |
/p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта ств |
а би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p |
„<title>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и он |
ез мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> < |
— питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве к |
оврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То зн |
> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Ни |
оспођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас с |
ј господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име |
оразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша |
тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа |
зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — |
а пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у ово |
одебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: |
ли му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу |
бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>М |
окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да |
на да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби б |
љ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} |
брасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p |
могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем |
које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се крену |
е те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ј |
еде на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n= |
јка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо |
ло и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и н |
ну дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташ |
отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једв |
плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему с |
; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стиг |
, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му помо |
> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо |
томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, |
омоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И |
м; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће |
р ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, ако |
i>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што ј |
готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>ш |
је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: |
га.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити |
о и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо |
d> <head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дош |
/p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и једа |
Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То ниса |
ши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници |
в — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ов |
на.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} |
Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног с |
д се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као |
асхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свач |
попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа рук |
је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и |
.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> < |
Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ам |
ом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — |
на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p |
/p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} |
је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо |
ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је |
пу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p |
овино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате |
; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао с |
че:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној |
ка на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у п |
Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вак |
рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку но |
<p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу |
домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећ |
ине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> < |
<p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити |
p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе ко |
који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати п |
<p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова |
м се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— З |
де у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p> |
</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби |
/p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!.. |
опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је шт |
говара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гм |
.{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је |
а у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> |
а се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. |
а попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао |
Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p |
алемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, |
ријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова |
ло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — м |
ече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> |
И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А по |
пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува.... |
изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне |
овице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново мест |
Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак |
м делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, н |
> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на |
шао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, |
Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p> |
</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} |
и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не м |
е.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S |
ођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се н |
о.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо |
етала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђах |
где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, |
треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n |
попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срет |
кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} |
p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окре |
ојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врел |
ку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај |
а!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим к |
наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо м |
с.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда |
а криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Беог |
се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те |
ра је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спуст |
вари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одву |
ено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема не |
је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би с |
>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И ње |
; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је доне |
чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За |
о и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи |
ну обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.< |
нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну же |
к’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> |
> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он |
— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насаст |
рви! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих приста |
Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се |
— али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и |
.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно |
целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у меј |
био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p |
ан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и при |
дело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може ле |
ма са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, как |
је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да |
ко је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — ра |
пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S |
а.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ |
редак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше пр |
у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека |
м разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... |
емо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... не |
<milestone unit="subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше ви |
..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали |
<p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за з |
од свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се |
не.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од |
иромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним |
д отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опо |
ајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка вр |
p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живо |
и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> < |
одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треб |
нај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздрав |
ке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на |
ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене |
<p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад |
"94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред гос |
о је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи |
али тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекл |
ви се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, г |
са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у груд |
а час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ић |
очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или |
ле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни до |
по сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати гос |
о Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих дом |
о си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, |
е вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него шт |
/p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакш |
лаву.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спав |
.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> |
у па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу |
и оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети |
ем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, зн |
ам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али М |
за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово |
купише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> |
мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, |
/p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учин |
ета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију |
чио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва чети |
дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subSection" |
у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певал |
Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, з |
жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега друго |
о.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам |
ијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао са |
утања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Н |
је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књи |
рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рек |
идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајд |
у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И позд |
о.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код ње |
којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му |
а, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће ј |
забравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љуба |
да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају |
и дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да ј |
н је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — осло |
тала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Пом |
осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њ |
смјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </bod |
ј је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад до |
дње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и к |
кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштв |
Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Об |
лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао |
м да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— |
до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <miles |
у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа |
певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“! |
давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господи |
о, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли |
коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свес |
заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где |
d>X.</head> <head>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с п |
но — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb |
ога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са |
.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има с |
е и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> < |
Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; < |
тлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{ |
јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је ж |
ј позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све |
емо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште т |
обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише |
— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој |
ју.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам ј |
тио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио |
јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се треп |
еколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми ба |
нати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p> |
упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то та |
о место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’а |
н да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руч |
а, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао |
S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је |
код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му |
Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, д |
/p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре |
никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, |
ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плака |
та било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као |
шна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То бе |
опа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико н |
младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи |
p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> |
ки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, ника |
ођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карак |
еба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је о |
Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег ста |
>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај нач |
.{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже диз |
рже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А |
Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису |
нуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кме |
, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Ми |
мњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p> |
ман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле |
Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p |
S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је |
му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под па |
у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је д |
у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није |
ао мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онд |
итељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection" /> |
вко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</ |
карала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишл |
— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред соб |
/p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Висок |
н. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек о |
бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — |
омагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — |
о је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... напо |
а.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> |
Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мај |
. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p |
мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам. |
боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онд |
акала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад |
је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми до |
мемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо п |
. да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> |
Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је д |
а не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја |
му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти |
пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви два |
Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> |
а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за |
начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!. |
са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="1 |
Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта |
Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Ш |
> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њ |
Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Б |
ине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то н |
ка милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи по |
човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> |
ћ.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— |
мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> |
ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— |
подине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да р |
гу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> |
цу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, о |
> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизо |
ш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: |
добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књиж |
у би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове |
са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам |
аш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече н |
ши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— |
Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја пи |
.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко |
...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... кој |
Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увид |
риво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И м |
отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала |
рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београ |
<p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна в |
мо се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесни |
у у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече м |
, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S |
/p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, ве |
Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{ |
а је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ниш |
ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња наза |
на брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем |
/p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам |
ету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} |
код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како |
мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима |
а бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И п |
приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољу |
а је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао |
је? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један |
то, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста |
раја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџи |
а улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо |
ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Н |
че из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болес |
под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чуд |
како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља. |
ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди |
па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам т |
, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидис |
озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— |
све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има шт |
де, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p |
Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</ |
све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S |
— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о оном |
, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижни |
ед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разг |
и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у |
све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно |
да, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео |
/p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из |
шта не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{ |
твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> |
е: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта на |
о да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници |
ка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} |
осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук тр |
> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв |
ица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор! |
много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, ма |
ајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да |
ad> <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту зат |
ала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ |
он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ |
S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме! |
места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се н |
је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да в |
душан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да |
д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у |
еше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни сла |
и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечеро |
амо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— |
јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто |
о сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показу |
м!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S |
она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ак |
{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насм |
ад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да по |
: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Кара |
дити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачн |
..{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ сла |
о ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозор |
.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="sub |
ано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало |
ако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p |
<p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђе |
и, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо |
међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} И |
.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> |
бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта |
<p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим |
утра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисто |
одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши |
девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништ |
ан разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе |
и ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они с |
: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit= |
>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадб |
Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око |
есеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана. |
је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да ка |
о перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично |
то, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина среск |
једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до н |
.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера И |
а њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников ш |
пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњуј |
г „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње |
’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p |
сторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали |
врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — |
е сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ шт |
ц осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ т |
, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У њег |
код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њ |
ири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> |
есет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ сваког |
к!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана |
>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у |
е у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу т |
да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за |
</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао |
Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже не |
— зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p |
сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што |
.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи |
д нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века! |
он, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан |
стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављ |
..{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мал |
да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало? |
} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напред |
Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о том |
; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} |
је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да |
све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учит |
кви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда |
—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па |
иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и |
а и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових |
— рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он |
аво вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему |
га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пу |
ови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код |
ало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S |
p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по пре |
: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске |
Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-с |
именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тоб |
Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр |
тали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!. |
и и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{ |
српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, |
азивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „ |
ота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Он |
ејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— В |
о на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињ |
опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџи |
, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобо |
м: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.< |
рема потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда ј |
његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њ |
вина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба |
атити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћ |
ења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца. |
је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми т |
јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав н |
добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или |
некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад мо |
и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; |
опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован В |
>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време |
пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ј |
н.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; |
доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све |
пих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и |
то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на заја |
во јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је сл |
морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашн |
bSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво |
S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А с |
Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је ра |
.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто |
мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: |
ао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не |
тала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћу |
чи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто |
не на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема ни |
рао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаш |
о новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је к |
му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сад |
„светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као |
му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио ј |
лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника н |
p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обичн |
.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— |
Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учит |
ако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига |
S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је |
тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шет |
њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазн |
е, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега |
и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али |
е загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде ба |
...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му |
ича готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом ра |
ста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љуб |
ађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у |
се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њи |
ече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспав |
е на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде |
цама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Маруш |
p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам |
алуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да в |
е на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; т |
<p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} |
S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учит |
ј код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Ш |
} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме |
ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; ал |
, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да с |
о се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо? |
А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</ |
капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и госпо |
..</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му |
p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, |
} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— |
, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац |
во је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва |
га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није |
да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који |
чима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, |
оравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 па |
вију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.< |
и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је |
ућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као к |
да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине |
је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p |
</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учи |
ке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени п |
тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p> |
а.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце ув |
зме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, кој |
<pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{ |
а; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је би |
остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p> |
га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту |
што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из оч |
а њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешт |
ли!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са |
оше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весел |
је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капе |
" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је |
шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет |
је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој п |
је имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита се |
је знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се ц |
угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода |
воту.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} О |
од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мис |
, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба |
едоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: д |
та!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</ |
ка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући |
nit="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је наб |
е пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да |
p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем |
по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега |
доваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док |
е и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, госпо |
у о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочек |
ло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи |
а каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} |
добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> |
вој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по |
ни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су |
II.</head> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} |
је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га с |
услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих обра |
и се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb |
{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела дом |
>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, |
анке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у ку |
са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело веч |
рло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са г |
је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од |
’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је посел |
екох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је в |
е, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се р |
да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или бо |
одина и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и уч |
и ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се |
брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслон |
ај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевен |
тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте |
већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. |
написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да м |
наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку |
во, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> < |
се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао |
к није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} |
.{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „не |
кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p |
, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лек |
ом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у |
сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој обро |
а лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} |
о деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију |
у је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је њег |
е.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руко |
лену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стига |
тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не |
тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам |
врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наш |
ца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p |
S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>П |
ано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, |
пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— К |
p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— |
ељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа |
ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јав |
ко си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Ко |
уг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!. |
смејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} За |
у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ напла |
ше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што н |
огу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква о |
да бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шал |
} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој ј |
p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе. |
а...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Т |
а је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> А |
ад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, как |
у да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како |
и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради |
лакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је |
ше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да |
воокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила от |
шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о |
елу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала но |
еоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једар |
као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло доб |
: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: ла |
тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога |
и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио |
Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети |
та месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да |
у по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад |
њој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим ство |
унака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!.. |
скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се прос |
а.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— З |
мре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединц |
и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како |
ори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <p |
! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шт |
а постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов м |
186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у о |
цима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p |
ва.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци по |
ре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо |
уче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Са |
онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{ |
" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућ |
p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> |
гу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} |
ње!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све виш |
ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смеја |
један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет |
ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после руч |
<p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе |
ојим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p |
а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за ч |
изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад |
част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> |
на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — |
за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, |
купили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо |
е каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш |
нистера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће би |
— шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} |
баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{ |
дајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да |
е она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хо |
а услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу |
ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?. |
ружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече п |
ење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у сре |
. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не ре |
>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада па |
же се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, о |
н је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год |
у, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У |
пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, п |
p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољу |
жење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву |
попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —< |
</quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заб |
ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јов |
воја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где |
плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом |
вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати до |
а!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да иде |
војчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учи |
...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем о |
ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> |
бав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али |
b n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше |
ну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је |
ба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе |
и.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује к |
гаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> |
или први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту |
p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> |
лаве а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га рук |
апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жен |
, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мис |
, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га сам |
Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што |
по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је пи |
таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, д |
и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="1 |
амо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпи |
> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> |
тап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу кој |
ћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — |
а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити проти |
ицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом |
у Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, |
/p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</ |
ојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Ш |
е.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог ве |
пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који И |
са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљ |
/p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на |
ишта одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно |
му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле њег |
гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку |
ти се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе |
него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p> |
једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!.. |
S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај п |
амо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Расп |
о?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се уч |
<p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу |
. све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа |
p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и п |
теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— |
бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{ |
м! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, в |
то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако л |
p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астал |
</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— |
ењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек. |
>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћут |
о је званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу т |
да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; |
ши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим л |
година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже |
с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратк |
ише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој |
уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени |
ти положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си |
А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада |
у цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи |
иваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико во |
ом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па |
.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем с |
о <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“ |
on" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не зата |
Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — в |
} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="1 |
Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толи |
амо треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: |
> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле н |
могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајист |
екаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „л |
Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо ов |
p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, је |
амњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео |
аво да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се |
по добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога |
ред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p |
тују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни |
то, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим н |
з куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна |
нојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што |
јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јак |
ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и за |
</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> < |
е њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случа |
жио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспат |
ба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао |
у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био јед |
што доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, |
рао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се |
а... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанст |
све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, |
, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста |
ита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се |
е ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а чо |
јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је она |
ије који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?.. |
S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек о |
ажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела |
иска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап п |
овој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се к |
што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те мет |
!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисију |
ругим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S |
... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она |
{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким п |
ном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћ |
ог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна |
бљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја с |
p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p |
ца оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда в |
ну, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председ |
дну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="6 |
и ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} |
му он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом ко |
ује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме би |
на, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, |
/p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— |
а се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам |
них“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSection" /> |
/p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{ |
а ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, |
p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта |
Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други |
влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друшт |
је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по |
зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> < |
приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} |
а.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је про |
ти.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, |
празни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако д |
е, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и |
> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи к |
буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} С |
беској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећа |
то дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ак |
ече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у сре |
жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; с |
рце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то |
дна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> |
} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи пок |
беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p |
се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и при |
иђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здрав |
му је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је мора |
/> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} |
е шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али |
агала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубим |
> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S |
био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као мини |
т код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</ |
> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да |
<p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти г |
је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на пос |
>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> |
у школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више |
га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чу |
лска, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> |
{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chap |
ије несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чи |
души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољу |
lestone unit="subSection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други |
е он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже |
ља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да м |
> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу |
д — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио х |
ли; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, к |
талице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и |
среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и пр |
значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и в |
отово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што |
потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то ч |
итељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди |
њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну ја |
чак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и |
да кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне ле |
и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може м |
pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао ш |
баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је |
иљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" /> <di |
ad> <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућен |
вој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком велико |
ван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у ру |
воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал |
добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране р |
се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“ |
запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се |
ле преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И |
у и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пре |
бником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркут |
те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога |
p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле |
крије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, |
правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко |
ађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше.. |
тео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њ |
е хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу |
столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће ра |
аса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он са |
та Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} |
>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И т |
азговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао |
вирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано |
едан сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остав |
шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они |
ле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од |
е да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну к |
начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>П |
егао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу проти |
ју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. |
е!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми |
сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још |
/p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређу |
апетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по јед |
еја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде вел |
ру.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па ј |
де људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то |
њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{ |
ишта видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска |
м да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — |
.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича т |
м ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да |
<p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има! |
у са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу |
ој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и |
слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па |
<p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</ |
мо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, |
поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде |
>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ |
"165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — |
ослова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је |
> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, |
Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у т |
{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> < |
ад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. ч |
“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може |
онзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно |
рити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p |
} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} О |
<p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} |
зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро |
..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!. |
пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> |
наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: ду |
гани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти |
је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће св |
А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— |
> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> |
дећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} |
тника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb |
еца напуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да к |
босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Т |
у реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> < |
Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда |
откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде |
<p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, госп |
цу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на прено |
</head> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Ус |
{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, бо |
иди своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школ |
равише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече у |
ашту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији. |
и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар |
е кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> |
кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ |
апетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „конце |
сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже глав |
оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би вали |
> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му |
н и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p |
ојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ до |
што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су г |
а Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледа |
> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> |
гао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Т |
пита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго |
се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — н |
тали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељ |
S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко! |
ише разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Зајед |
Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил. |
</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора д |
били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким м |
— јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вал |
— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Ала |
ишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком р |
реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавских песама, које |
конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div type="cha |
е Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гла |
p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим |
једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама |
ан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по |
репца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо п |
познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше |
<p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Пр |
осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале |
а њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — ви |
еђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер |
" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p |
ичајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде |
Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.< |
лазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда |
<p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је п |
јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако о |
ци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем оч |
.{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши с |
вему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у |
одине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за рук |
се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се т |
а мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} |
>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече |
b n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да по |
аметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта же |
мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то т |
је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар |
!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога н |
ко гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у |
ам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> М |
оме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и друг |
е се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћер |
ендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљ |
то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здр |
ад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} |
једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у |
рише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био |
леда Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад с |
Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</ |
оја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рук |
S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавал |
селио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? |
наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} |
>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као |
ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му дад |
то теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Ш |
.</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Остави |
врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета |
једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и п |
на.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он п |
ом шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишт |
..{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb |
д се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу |
по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог |
е.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Ма |
обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на |
— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</ |
та ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полици |
ућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем ко |
олиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве |
е!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи ви |
му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да м |
стеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не зна |
е ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лу |
а да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник |
три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред |
је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде б |
чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— |
човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разгов |
надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике |
<p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред ра |
казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не |
а умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што о |
исто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам |
>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> < |
ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала |
младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да |
то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p |
е ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта |
ђе му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Уз |
да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што виде |
а њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост ње |
} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нек |
.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и |
аивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова ви |
ху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе у |
није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: к |
а.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе к |
бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у о |
олико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао |
ни отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!. |
тра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива |
што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У т |
ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је |
вет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило з |
S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p |
ши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од |
p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} |
у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — |
главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо је |
S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, |
{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — реч |
<hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S |
p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!< |
> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану д |
а писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?. |
тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него |
празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту ст |
паше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми |
е за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изне |
ад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаниц |
онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био |
е су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p> |
} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S |
n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и кој |
подине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу д |
не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — |
се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> |
мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>У |
.</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља |
е дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p |
ристалица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и |
авала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо |
ал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Госп |
аво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад |
p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! |
и, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рек |
је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други |
уке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{ |
ро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори в |
бом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту к |
а старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Кра |
веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да |
удити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса.. |
е.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, |
{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо. |
и нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се доко |
будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> |
земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само |
. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у |
користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ћ |
{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title> |
о да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на на |
ала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да |
али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћер |
да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> |
јвише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p |
сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ о |
емо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији |
— рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене оп |
!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Д |
и посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наред |
и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај |
лу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, |
Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на |
...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушен |
овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} |
начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само |
м ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> |
е: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајист |
постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био вр |
аменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одве |
ина један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да |
било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p> |
ана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је т |
направљена хладовина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је |
том; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа? |
н је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на па |
Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> |
да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учит |
а куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до п |
д сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај н |
ја их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p |
<head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оц |
бро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о вели |
<pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пуст |
их песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој дос |
и оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све је |
ори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, к |
т тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Ж |
та.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ће |
ubSection" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита |
о је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судниц |
Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, |
сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда |
се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећн |
уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита насл |
о одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он |
о је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћук |
то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до друго |
госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p |
не?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише |
мола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ из |
ерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом мини |
{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у |
ликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— |
а?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да у |
, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се |
и ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад |
п Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> |
олико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на |
</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече поп |
тељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p |
едну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викну |
Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа аст |
з права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са |
, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> |
одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелав |
усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p> |
p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Да |
хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!.. |
а се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара б |
<p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. |
а се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онд |
ја је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш |
/p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног |
м срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што |
шинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам чове |
ушу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— |
те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, |
од мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим |
/p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до з |
баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом |
ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј |
није, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куп |
се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе |
, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да б |
<p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није |
лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши с |
заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што с |
а прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и п |
итају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у |
в на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После |
ктио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198 |
господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова. |
рао око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, |
кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му ј |
рао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, ка |
ки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „легр |
убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко |
тао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, |
<p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране из |
о ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се с |
шно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> < |
p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p |
се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оц |
ротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не пре |
проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му |
за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p> |
ин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађ |
.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> < |
рхиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако |
>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „ве |
p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам |
у остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он ра |
ивим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- |
као би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како свет |
а се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</ |
} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приме |
ам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Ј |
па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало. |
ни кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} |
ра, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше цар |
о, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр |
недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом н |
.{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, з |
о добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, опр |
авди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече |
икар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> ј |
мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— |
} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћ |
, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... |
{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одо |
а ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па |
би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} |
ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре |
пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може одне |
придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро |
н љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета н |
ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, |
е; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> |
<p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор |
т.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— |
, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ств |
све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово |
’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је нај |
страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, ал |
<p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све |
аву.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’те |
ељску.</p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек |
<p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више н |
е.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку достав |
/p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: н |
е по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} М |
b n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свирали |
оз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица |
estone unit="subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на |
ори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се |
.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p |
/title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја |
!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капета |
/p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од |
/p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, |
он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</t |
на!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Чит |
ут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне са |
готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нис |
јд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S |
реба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p |
не?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— |
<p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем так |
гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, госп |
да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Ниса |
еколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала бог |
?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— |
>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је зал |
’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p> |
>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— |
— одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<titl |
брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> |
<p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси |
да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти ј |
ио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> |
ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Ж |
<p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{ |
учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p |
сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Је |
вечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш ш |
Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави |
{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па |
S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Ч |
ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и |
а жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— |
. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p |
<p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> |
о о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" / |
реба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему п |
— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти |
01" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имет |
кле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, бр |
Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девој |
општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдем |
е продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} |
сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те |
снуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и |
Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{ |
стина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе т |
састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли кој |
Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{ |
p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?< |
је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у |
ди“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л т |
p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> |
ту.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођо |
је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} С |
Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Кр |
тан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он хода |
уги пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио |
олу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То м |
реко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече М |
<p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби |
ицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како |
о си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз |
ати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p |
г’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш д |
} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> |
> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> |
— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ак |
</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за |
ити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја р |
и ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакут |
<p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шт |
Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му с |
акшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по крев |
сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде |
не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и у |
читељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја т |
је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> < |
ине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила |
ад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} |
ред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе веч |
> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте |
</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, |
стељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене |
ј ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она |
ом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p |
а змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци с |
о.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђ |
ом Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, |
господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!. |
он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже |
ам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S |
па.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе сво |
е.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине |
сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вра |
да у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је |
> <p>— Свршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак |
помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо |
</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— |
а извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он |
подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не б |
збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} |
..</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} |
p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, |
n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би |
<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p |
јсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више н |
/p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље послани |
о.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа. |
И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе креве |
овином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта |
p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="2 |
p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" |
192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јес |
нала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— |
>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— |
висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!... |
ad> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе |
е стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен |
ве бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепо |
Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapter |
d> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му |
d> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на проз |
бро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи |
договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!.. |
ико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам |
/p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко |
, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— |
ма лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је ц |
ба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту ј |
>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p> |
станке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издр |
то?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и |
ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да не |
х руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан. |
а код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — реч |
жај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; т |
узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју |
те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде род |
шта, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Ни |
pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} |
<p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те тр |
пски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони |
его што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — реч |
акију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти вод |
арим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— П |
да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} |
<p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћ |
p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— |
упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разгово |
— ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Д |
/p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете |
е проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе по |
, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шт |
о!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хо |
.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш |
ити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бог |
.{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у а |
а....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али |
ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљи |
бало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и |
Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госп |
/p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер |
то год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи си |
ме Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол |
р то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} |
и течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За са |
>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече |
p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покош |
оп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Аст |
p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи сл |
p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128 |
— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пу |
стави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> |
<p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, н |
Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад ни |
/p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груд |
зине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S |
ратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћ |
— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као му |
и првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође посл |
срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} |
> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судни |
Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — р |
сташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу |
иља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразум |
седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Ос |
ејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица |
<p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капе |
>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p> |
а господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> |
ан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> < |
еше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву |
написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо |
</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече по |
/p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И |
и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши |
то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте с |
> <head>ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да сте |
head> <head>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога |
то га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се |
талу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после руч |
отао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из |
Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца |
изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог |
чи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан п |
тила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p |
заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.< |
p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> |
/p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја с |
Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће |
unit="subSection" /> <pb n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за д |
Јово, молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде |
лте! — рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, |
ead>19. ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} С |
гом, господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p> |
погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори! |
} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.< |
/p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол н |
па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога |
ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познаје |
ше, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — |
, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.< |
очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе њего |
аке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад |
>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</ |
е се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад |
> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!.. |
штинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе д |
о су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он прому |
тајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси на |
n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја |
ивко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај башти |
О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београд |
<p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мут |
ослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У |
онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у по |
.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p |
Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} |
</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.< |
> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсан |
— и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, |
/p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да ре |
аса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони г |
господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова п |
он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Оста |
ури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај о |
p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је ј |
по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да |
С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> |
, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд т |
<p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту пита |
у.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Дра |
ичина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и |
е, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу |
и своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању |
су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</ |
ненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учит |
е говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p> |
о мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгуб |
<p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу. |
угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Доб |
аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто с |
охвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете од |
S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ак |
</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам го |
ма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" |
оста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начел |
што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш јед |
че капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети ни |
зати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде с |
ра.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком д |
<p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелн |
а их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; ви |
p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>О |
о; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био ни |
<p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго |
S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— |
— дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би |
ао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збо |
али се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен |
Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!. |
роси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше |
ару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p |
е Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се мо |
породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро поз |
.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, м |
рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби чес |
беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа. |
они пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може |
ишта, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ т |
</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам |
.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Р |
ече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси у |
{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На пољ |
очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — |
једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшет |
рете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој дад |
стио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта |
.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвал |
> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p |
>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Сврше |
вко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p> |
{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="191" /> <div type="chapter" n=" |
м.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте н |
аху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> |
дине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, |
>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— |
шљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?< |
ин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{ |
ћи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плав |
дио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић? |
{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!. |
<p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И.. |
шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе |
е.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на ру |
>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то |
попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она |
лас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p |
ред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на в |
а грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, |
поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се |
ице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед ње |
...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Вру |
то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n= |
<p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које |
ледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p |
овом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће |
0, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Сп |
ала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете |
Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више вре |
очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да с |
дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} От |
једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} |
млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је се |
<p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим ле |
пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. |
.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих прија |
ио да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима с |
Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој |
ља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гро |
} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Ч |
че:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> |
је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p |
Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба |
иља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане |
игоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје |
иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господ |
апиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о |
} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође се |
, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја? |
ао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташт |
д његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких |
ише...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежд |
јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болес |
што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе ј |
анојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед. |
хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту |
они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога зву |
:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва |
>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупа |
чно.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пит |
е јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— |
Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>О |
ма није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његово |
ако се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — реч |
се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} |
тан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мн |
и.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p |
..{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, |
меће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени |
и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман |
..{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице |
ун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!.. |
лу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегн |
се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом п |
рати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо |
1" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог д |
од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет сас |
мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и тре |
Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али ј |
и и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; н |
" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти чов |
/p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S |
Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од ду |
ш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </d |
азговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с |
о је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још |
азују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" / |
створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа он |
је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чиб |
јте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније |
ог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се р |
p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p |
<p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта ствара |
она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово ј |
е по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује с |
неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није |
<p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p |
<pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> |
и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво ј |
е, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити иск |
приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо |
ку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те |
?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају. |
ме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништ |
ож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради. |
мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} По |
упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја пр |
мо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</ |
цаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе некол |
рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p> |
="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p |
га ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попов |
оримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразгова |
е заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око је |
За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?.. |
едседник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављ |
— нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је до |
/p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити н |
Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је! |
је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ |
чо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле с |
ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p |
који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.< |
>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, та |
а те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л? |
да, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта ј |
/p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> |
ес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвозден |
а после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: д |
ему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} |
двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... |
ицу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учи |
} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим |
ј љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега |
p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташ |
прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи |
о се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi> |
ча“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати |
се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p |
па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко. |
вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је |
да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја |
ТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцел |
д очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бо |
и јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S |
че да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title>“)...{S} Налазила |
ше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу. |
.{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како |
па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан |
име!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и |
је више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње каји |
они онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара |
бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни бати |
у, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако |
де право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!... |
<p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе уч |
и знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „О |
.. могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај |
у.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.< |
е.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле о |
="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог п |
јица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече |
а раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како |
ва сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се |
п Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро |
ити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} |
је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он |
тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, |
и смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{ |
па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам |
ад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— |
.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној в |
— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, |
<p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам би |
p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе |
ци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} |
и беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче |
<p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна |
па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што ва |
</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити |
љиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> |
<p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаж |
каз’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— |
ку ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар |
е.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi> |
еш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде п |
И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је ко |
е са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима |
>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо т |
ш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав |
Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пр |
<p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па |
га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако |
А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, г |
Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по б |
.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па о |
} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хо |
ве земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми н |
во ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p> |
еца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима с |
а бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у меја |
Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p> |
и мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш так |
ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> < |
некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћу |
разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођ |
аху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p> |
ачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора |
ему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти к |
уматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака |
чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и пл |
.{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, |
земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе... |
ам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим т |
сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ет |
пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — р |
и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се ис |
и довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек |
Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу |
, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> |
емој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар ре |
течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па т |
олео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSectio |
лу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> |
инесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим |
Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где |
ете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> < |
те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</ |
p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо |
мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> |
> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — реч |
ља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако |
и Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу |
а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те пок |
ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди |
о свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту. |
а каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па с |
есмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље |
раво вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом |
че Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и |
е да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — ре |
некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разго |
стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p |
> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p> |
на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p |
<p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— |
спода нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p |
Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече по |
а и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракиј |
шко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Ма |
ј!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет |
ДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмор |
к, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богород |
p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у |
ј наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!. |
..{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у б |
мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми гово |
зна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то |
о Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — |
девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно |
умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек! |
е само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој |
мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спа |
ончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног по |
у!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p> |
о?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има д |
S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. |
глађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина п |
ени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети! |
<p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, |
их ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И |
м с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене ме |
.. ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двој |
p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја о |
’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А |
м ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да |
спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и |
ору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ће |
д нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — о |
ву? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породи |
је за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити |
ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у |
у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен |
то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; |
може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало |
едну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, м |
уго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} По |
можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали свој |
рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да |
ироду, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мен |
!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови з |
аштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У св |
ану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли њего |
ша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он |
мо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта ве |
за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p> |
p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам с |
.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу |
било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара |
ету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз про |
и да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како |
ладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови |
} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p |
Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако |
се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{ |
{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женин |
олио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, |
!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!.. |
p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла. |
е почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“ |
ра и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> |
рома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се ч |
и из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вар |
ислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — ре |
рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Св |
p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове ск |
у — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама |
и.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше бо |
и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва |
рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нем |
ни каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају |
иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S |
ао што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са с |
и учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен |
а својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, гос |
ам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</ |
Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је |
А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} |
о језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио б |
Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па |
н и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом с |
ЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао к |
<p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја т |
том месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у |
о ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мора |
је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете |
> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} |
еће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јаст |
Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> < |
лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је |
!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је о |
же, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигд |
то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било |
ом мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на |
о не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То так |
ово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{ |
сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p |
on" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господин |
.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а |
/> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се кап |
>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из ав |
јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> |
— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било |
та је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама ч |
месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „в |
ле.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова и |
је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце |
у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прош |
век висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о |
На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ра |
једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује м |
зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуш |
ио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право |
ака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једн |
ем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!.. |
{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— |
ека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђ |
друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао |
исте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — с |
p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам |
твртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он |
тресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дор |
с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> < |
<p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... |
рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја с |
ЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу |
твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако |
, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> |
и тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150 |
кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га ј |
оме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала |
} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега |
рање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње |
</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се по |
p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, |
ио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p> |
.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да |
p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...< |
ричати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћ |
.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се |
<p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо на |
у баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине |
са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{ |
ло извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народ |
ам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих пр |
ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n=" |
а!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали ц |
— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар мож |
стим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> < |
p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба |
е, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово |
</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћу |
<p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту |
. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите |
у почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> пр |
спави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда |
едао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњиц |
авом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потп |
звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</ |
из басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> |
ече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и |
евао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у |
скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S |
у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драг |
ије био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p |
Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и |
ге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у |
га коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p |
шао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Ј |
им је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара |
е видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не мож |
смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш |
се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} |
оше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{ |
на, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дора |
ти — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да |
тељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа ос |
ати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, ско |
спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— |
мигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена |
иноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво д |
> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— |
опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша |
<pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њо |
n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавд |
ебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па |
преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p |
ка, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је пре |
леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положа |
и да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим! |
.{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајч |
— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично саст |
о — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, |
и друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући ка |
а што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb |
нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јаб |
да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваш |
<p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну вл |
ам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни пој |
о да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је |
..{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа |
рност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени запове |
</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не м |
а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> |
велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За б |
треља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач под |
!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!. |
и?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме п |
да ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам пис |
„Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А |
" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и иза |
вони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, |
Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи ова |
ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше теш |
леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82 |
— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не |
он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема |
ској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: |
ти романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ва |
ротив њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те |
од њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> |
обро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној с |
ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; н |
пис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је |
га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу. |
мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си |
е!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да н |
е казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобо |
<p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда |
амо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за с |
дној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— |
о исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се |
p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавит |
лизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и о |
ом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p |
куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који |
згубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Д |
сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама |
.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, |
у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <p |
јгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, |
шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; |
година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Ср |
оз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам н |
био, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, |
и име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!. |
је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нек |
а удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се догово |
та учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} |
ај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да |
ешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живо |
да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због т |
Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да |
њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај н |
ошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопч |
бали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p |
њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} |
дити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда |
еди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он |
а већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S |
кону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) |
он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S |
p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Ни |
ика?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — |
а.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{ |
еше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам |
ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву |
се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Воља |
у тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S |
Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— |
устим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, з |
дну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Л |
тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошл |
у они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда |
тресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је |
у и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бо |
пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну гла |
Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> |
жбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има ње |
им да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} |
за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— С |
ећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смеју |
</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишит |
мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, к |
оделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђа |
није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: |
а...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаш |
p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p>— Зн |
им сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стреп |
отив владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и в |
ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини те |
смеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то? |
...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што ј |
рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p |
сподину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p> |
би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да |
аш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеж |
е, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим |
p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља |
десимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p |
пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, |
и жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште |
рца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред ка |
ри? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја |
Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али |
м, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</ |
имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског |
чни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> |
знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> |
с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и |
везао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, бр |
ао министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њи |
о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попи |
исама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко |
ега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све з |
е у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка мора |
</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>О |
жимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> |
је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад ма |
цом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо |
ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да п |
вој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су с |
оносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb |
ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих |
села као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врл |
вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми каз |
итала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећ |
оворио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и |
се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали |
тврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни |
с.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав к |
бине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда к |
у малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над |
> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Се |
д блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљус |
се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету |
рашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како ј |
S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, |
.{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начит |
ко не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала |
p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми |
..{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види |
ј летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим |
ега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како л |
{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће он |
оше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S |
хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би |
тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и |
у добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p |
не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да ј |
вала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи науч |
p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако не |
је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја во |
p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом и |
јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!. |
етане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— |
Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабо |
ће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ |
... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! ша |
прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су |
даред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек по |
д ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се |
че она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> < |
ење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — ре |
било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете мој |
добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло и |
<p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, |
ка те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или он |
зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити |
рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јес |
гледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која |
— рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговор |
ја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама |
н се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан р |
из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p> |
мњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је роди |
ичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени уж |
ску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мај |
ењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је |
астајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће он |
он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љуб |
да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да ј |
/> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци пр |
куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="1 |
p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S |
забирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му |
ћи уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече |
ојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; |
ра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их нис |
..</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и про |
ла под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девој |
о говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</ |
мотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и |
ше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао |
ти некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} |
господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска бр |
/p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом. |
ћи те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он о |
аза како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су |
зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо |
ији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ј |
ве ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— |
роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слобод |
све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво |
очи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамња |
и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да плати |
а седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у сво |
...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S |
а се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш з |
S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} |
пелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ п |
b n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суз |
их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полици |
</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало |
о му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је г |
сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</ |
че Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољаш |
> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како |
Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта д |
писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} |
ре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полици |
та Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придру |
</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктор |
и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаниц |
би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па е |
ктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!.. |
о би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече |
} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да в |
слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n= |
рати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута д |
би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке н |
„будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељко |
и се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> |
оп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмил |
асно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла к |
, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, |
дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, н |
сподин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зо |
тила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са |
на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> ду |
ност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књаги |
дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује |
„славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере т |
{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb |
, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим |
учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /><!-- nedostaj |
два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један ч |
и два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда |
т — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да |
поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али |
огу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта п |
тан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— |
рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо про |
>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити |
е како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесе |
/p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар |
ларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи |
{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцелариј |
аву вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, |
з уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} |
<p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану |
састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан |
и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата А |
> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S |
д неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња |
. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур |
ант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према |
ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си поста |
о је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p |
да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор сврша |
око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="9 |
ине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта ј |
лавом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави |
овни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> |
ром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> |
у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма ра |
е!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра |
душан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше досто |
— па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, |
људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, |
е!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А зав |
сорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне уд |
рмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће! |
а под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не м |
и имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је бол |
и курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо |
ртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се |
>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лиси |
медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}С |
личног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“ |
искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога |
се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писат |
еме он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај |
љају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти дост |
е Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповед |
то је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност на |
?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну |
шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих у |
м!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих |
његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи |
говим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S |
, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 |
ј гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као |
оворити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покре |
је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У гру |
— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услуж |
{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у со |
са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и ти |
е до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је |
о то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати. |
На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој |
ора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p> |
пет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горе |
весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} |
бично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> < |
ој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се преда |
мео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам са |
желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, |
у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће |
.</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не види |
и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој |
е прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића. |
а је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, |
S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде |
м.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p |
pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то уме |
е спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се м |
не поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише |
, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која |
д главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се неш |
знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш обра |
!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јов |
мила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегл |
јој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срц |
милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полак |
је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада ј |
а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>С |
{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше |
„маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од ро |
ословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и бо |
после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један |
недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, за |
а њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, нес |
игару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p> |
ете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево у |
уке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад |
и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш |
е га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље в |
саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n=" |
} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n=" |
ећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пр |
падају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна |
тима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се |
аквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говора |
на му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разбол |
са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из н |
о.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>О |
друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, |
вештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда има |
о бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча... |
ти под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> |
па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!.. |
ћи, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете |
pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац |
p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...< |
везде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате |
и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p> |
ну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас |
бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и ме |
њег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну |
у ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо св |
p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није |
гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме |
</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S |
стал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише к |
је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињ |
но своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> |
ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> < |
рави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му |
целарији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор и |
— Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} На |
Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше |
пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше |
час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је |
ти неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{ |
влачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је |
Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новин |
век око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је |
> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господи |
и она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му јо |
и га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште доб |
вно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху |
дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једна |
ов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сирот |
га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— |
даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птич |
узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и |
, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена |
селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, д |
раву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — |
на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узима |
да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, поп |
"208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из |
ивко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре |
ретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="2 |
...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан С |
т, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре |
а и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли к |
сице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како |
} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не |
{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, гос |
ше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у х |
воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклон |
.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је |
p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наз |
ије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{ |
Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде ка |
И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо |
раху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на |
еђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине |
ана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја т |
м користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шт |
изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по ча |
и: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> |
} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам, госп |
еки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера |
<p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословим |
те.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам м |
ође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о с |
почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан |
знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што |
сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} |
е са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јов |
а, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ |
Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је |
е!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуч |
твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш |
етану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он |
?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} |
сле тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће о |
/p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> |
ле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава |
p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше коле |
<p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б. |
капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока |
>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— |
обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво. |
але.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— |
де Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутро |
читељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Са |
Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо |
<p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе |
и кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан. |
p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока |
<pb n="212" /> <p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у о |
...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја |
ивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава |
знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са с |
ук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> |
<p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће п |
} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ј |
не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно |
господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, госпо |
ирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или оног |
уне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотри |
наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ниш |
се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p> |
о климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> |
веди, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега |
Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> |
е Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код |
ило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од см |
њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он п |
..</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп |
p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> |
ур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова по |
у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори |
рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш |
="SRP18891_C7"> <head>VII.</head> <head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничко |
би.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи |
и, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у |
Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— А |
/p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p |
да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине „<title>Видело</title>.“</p> <p>— |
ан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро |
стајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пиј |
те у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разум |
токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну. |
о мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> |
амигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> |
идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> < |
и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржа |
стављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> |
„бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше же |
кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан на |
е „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’ва |
<p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија |
а од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> <p>— Оца |
шио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и |
, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и не |
рига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадн |
е — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} |
а ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S |
ко није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} |
емо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S |
а, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комш |
учен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, м |
ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Он |
> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирн |
рипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти |
љена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, кап |
капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p> |
сам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког два |
поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отр |
желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео |
противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> б |
p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак ко |
ало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати |
ђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог доб |
...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најст |
јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече |
овољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око д |
шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не вели |
за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши |
а старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све |
мо је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план оствар |
а њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> < |
ну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе к |
а код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузн |
унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у об |
није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју |
пски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он |
p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп |
<p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> < |
е заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и уб |
је.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро! |
p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насм |
н учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{ |
> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Уб |
{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а |
може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајеста |
ности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново пе |
— ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А. |
Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је |
<p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</ |
рете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> < |
ту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— |
седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са |
н изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу |
апетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— |
же, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!. |
е.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде |
ра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капет |
охода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapt |
ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— О |
азиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> |
е већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> < |
жа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе н |
ви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народ |
за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо по |
78" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилам |
и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи |
начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топ |
не те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p |
а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не |
каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се с |
<p>— Млади учитељу!..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорит |
кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да |
руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Виде |
нда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко л |
е газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потр |
још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је она |
да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не |
на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код |
миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ни |
чи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао це |
говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија |
одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете |
ади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на с |
о му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну |
коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засел |
p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу поп |
гом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око тр |
овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> |
зила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо г |
атно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаш |
а ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две... |
и се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд са |
Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... из |
ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, нам |
ивирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало |
тељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он |
ини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом |
/p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{ |
де о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку |
38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао |
оћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много |
таде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p> |
а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послуж |
не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не ма |
д свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо? |
у!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S |
уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правд |
правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нар |
утем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваља |
в је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било ј |
p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од |
бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.< |
..{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p |
петан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису ла |
еднога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећ |
p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај. |
попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налакт |
S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном з |
војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцела |
а не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„ |
ало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p |
стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девој |
нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као м |
а своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког св |
естаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту |
з села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на о |
79. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село |
дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се |
ку не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове |
ан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге |
двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она саг |
ко, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе |
сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељац |
рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у |
пише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— В |
>— На спасеније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— |
школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, н |
ше.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да |
анко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{ |
сретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, |
рете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ов |
ко!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> |
/p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— |
> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек ш |
код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, п |
а ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гле |
Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, свој |
града.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је п |
е, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и вод |
е кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше |
p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али ни |
<pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали |
авна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога т |
ре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа спора |
овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} |
— сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше |
елу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— |
>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} С |
д!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{ |
тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни |
>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Км |
<p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и нато |
.{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не м |
аци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну |
ђо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> < |
ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школ |
, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер |
ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> |
ет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај н |
м уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам |
на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?< |
ицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да |
уни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри |
а га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше |
живи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; |
S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p> |
де алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Жи |
ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог м |
ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на какви |
ке приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред |
е и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници |
књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учит |
торијски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!.. |
шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагал |
је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово |
13" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим п |
p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижиц |
плати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, кој |
д у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине |
6" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. уп |
на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дан |
а ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћ |
— он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.< |
е сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече |
роучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помис |
ажећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео |
попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— |
И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</tit |
<p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни зна |
{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> < |
чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш ш |
<p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега. |
Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се |
се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати пе |
се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> < |
, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног ро |
боље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то д |
ећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту бе |
дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часо |
ожемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро. |
> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p> |
а раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т |
ротури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре ј |
ше издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне рече |
воју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јун |
.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аур |
и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних |
ченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само |
радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још. |
, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</ |
<p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до кориц |
њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <h |
авају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> |
еш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине |
ече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се |
мо торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено мес |
одина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, |
о дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гос |
у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је |
ви до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је било на расположењ |
<p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати рома |
S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разр |
ила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте д |
пита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} |
ле тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— |
и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да |
Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чич |
пу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки ч |
а другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог. |
ји.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стр |
S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> < |
..{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију |
тезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт мож |
p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, |
њи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скида |
<p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћ |
ти, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим |
у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељ |
је, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> |
</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли |
на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{ |
на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на |
— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> |
ика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} |
пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...< |
ика и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакл |
дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— |
Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско |
им да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти треб |
— Знаш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо. |
акуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си? |
а до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— М |
шег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво. |
чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Он |
шу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз. |
ворио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> |
ће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" |
а једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос сас |
нак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита он |
се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте до |
о.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> < |
/p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће |
писано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Веруј |
се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p> |
!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</ |
<p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче по |
ћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му |
да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле за |
} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платиће |
Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— |
м путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свак |
ужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!.. |
S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је ви |
ис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више н |
о али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и |
време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим |
</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p |
дник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем |
ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели |
укопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да |
ко ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола с |
аше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га |
је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> |
а ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш |
.</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p |
ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p> |
А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— П |
во, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престај |
и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p> |
ати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Ко |
ће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И |
воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо |
му књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казат |
.{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита п |
с састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Би |
е само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благода |
једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим |
попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="5 |
Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у |
више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли |
адрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си си |
девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај |
<pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш |
каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p |
урака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар |
о, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ д |
селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их пос |
алили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, се |
надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шт |
ђоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је? |
е живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече |
рето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне |
о састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад |
1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре. |
, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А ч |
себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, |
н.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> |
вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу с |
овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може зв |
аних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто смета |
{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „ |
{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: |
Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — ре |
је брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горо |
p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да |
ужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за з |
се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек, |
ком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди дон |
нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра |
есело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: ш |
а и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако |
о старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још |
>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити. |
ута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</ |
еш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — |
о иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учи |
ија једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с |
, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И |
>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак |
о је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb |
<p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјс |
попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечер |
шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удес |
Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p |
и и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Научио |
ха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза ко |
ћу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету п |
ако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да |
а му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја би |
о.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљи |
астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и до |
ећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми |
раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, |
</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати ме |
пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је |
<p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, |
Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја са |
ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник |
жењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Маса |
оји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p |
о кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе |
си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има |
>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p |
научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о |
природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара руме |
њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, |
„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </qu |
а.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> |
у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За |
ругарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се погл |
кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} |
; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре |
двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И ње |
ди: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати |
споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми |
х је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом |
и за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на јез |
о не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, |
што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она ма |
, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их |
ате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породи |
жим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пр |
а...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка? |
У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на те |
<p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су |
број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми мора |
обудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доц |
е радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и |
ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читат |
n="176" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l |
и он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, |
о је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш |
не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду |
гледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та |
Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала. |
главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву |
аше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је с |
инили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече км |
јих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском |
А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђ |
S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака. |
За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и |
<p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вад |
глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али |
божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала |
мњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више раз |
е да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, |
стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> |
/p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу |
еђу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радо |
— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни пос |
који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који |
ње које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— П |
е створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Јед |
врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће до |
Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно |
дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Р |
рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер о |
ко ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер |
ли, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту бе |
и је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке |
ређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу |
дио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, д |
води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Каза |
ко, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као |
да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хва |
аме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно... |
а?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слобо |
воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оно |
руј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим |
још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не мож |
.{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чуд |
им и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што ново |
ћет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На с |
поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери |
иља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, на |
— рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — о |
жда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гро |
аком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} |
нам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су он |
асапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> |
<p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та.. |
чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова |
су знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — по |
— упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А |
Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А. |
брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао |
иромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p> |
ксића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате |
его вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дак |
S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао ј |
иницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стој |
стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> < |
ече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за тол |
разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} |
аљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му за |
д ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући |
о печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћ |
остати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају к |
ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или |
наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?< |
ици то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта |
/p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!. |
ваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећ |
од.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они о |
, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт так |
им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности има |
дан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с |
дине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Кој |
и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су |
немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а т |
е сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, |
ступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Има |
ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Кам |
постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па. |
S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да |
p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајсто |
и с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га |
адања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И |
поче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; п |
и.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатије |
епо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поште |
А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Д |
и.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то |
не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— |
ило мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу. |
обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме |
учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бог |
и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што би |
p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му |
књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем |
у.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са |
а он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољ |
обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже бог! |
ри он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом |
енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Б |
њства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на |
/p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна т |
војка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S |
се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, |
то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио |
> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јест |
мена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p |
она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title |
, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само |
{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више н |
<p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</ |
еме упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло л |
опиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} |
дак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика ва |
о људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Жи |
у.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима нос |
Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе... |
г срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> |
у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је |
— сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би |
зађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p |
а из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И |
а оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — |
ском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђа |
рени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо јо |
чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он |
же раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> |
сушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је |
одине — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p |
е је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} П |
ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и |
/p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! |
ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану |
да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим пу |
8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њен |
ј кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој |
у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кро |
а и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но |
ајзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу вр |
смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једн |
ост налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет годин |
ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, |
<p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ б |
!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} |
оселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ств |
једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то зна |
обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год по |
се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, њ |
погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или |
коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их |
и змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p> |
али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, к |
p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <p |
} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</ |
.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место |
ни и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} |
алира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се ова |
омшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Це |
сподине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар панд |
..{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, |
амо месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по |
p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шал |
е мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како к |
ице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигр |
S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где |
нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} |
а један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, башт |
једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми ј |
учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ |
му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" |
{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не вра |
и ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</ |
у, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{ |
пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну км |
по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} |
ије баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!< |
е избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти... |
ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награ |
p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> <p> |
</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзи |
Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично |
је да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бит |
вили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело и |
, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештен |
хао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га |
к који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“ |
и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ства |
смеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p> |
!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p> <p>— П |
и јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама |
У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} При |
} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише по |
<p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом пла |
да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у ве |
ушевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора п |
</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пу |
ас навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?< |
обро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад |
ом.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> < |
село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на |
Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде |
поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p> |
.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда |
гао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p |
И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуд |
већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред |
зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу |
пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p |
155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— |
S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха |
Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем распо |
p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне |
он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је распо |
ом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Ка |
аше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко. |
енуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> < |
и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се суср |
дан или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој |
нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њ |
ше се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!< |
пс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је ср |
Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу д |
није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и |
оздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а |
о кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан |
е Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S |
рља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> |
о?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде? |
нке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где сто |
тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако |
гледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа. |
е тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђавол |
у дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави |
пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да |
ad>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва м |
две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба нагл |
есто у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд |
не.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћ |
рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте |
сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ |
n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Дос |
— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награ |
бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На прво |
штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новин |
и.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S |
о дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Ње |
о-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те |
ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће |
и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружно |
књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст |
ке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p |
пис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига |
..{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} Т |
ид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде |
има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и од |
ак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{ |
тво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: по |
о је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њо |
а Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својо |
аде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} М |
— не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми би |
рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му л |
ед очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распоја |
радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, зна |
" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> |
лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долини |
— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о |
беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опирах |
не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} |
бљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И |
у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и |
ку; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке д |
скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућа |
а.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице |
повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</ |
<pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разгов |
пустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим рук |
воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! |
е изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађ |
е да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И |
себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је |
а ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочи |
х хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине |
два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 2 |
ђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p |
е исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А |
како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци |
> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима п |
једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о карије |
.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" / |
="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; м |
лати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штето |
сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} |
че!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је |
више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде |
де капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И |
ћи се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже ут |
аво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је |
ћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади у |
p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донес |
беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и сп |
војом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нуриј |
се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!... |
уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и з |
једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S |
лу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини |
родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— |
моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и ов |
се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у н |
имназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на оч |
ој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; д |
рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво |
е кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?< |
p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти |
оче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарс |
ас било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни јед |
изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита |
злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобо |
сор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случа |
ти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију |
ј све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не зна |
и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромно |
"42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло леп |
Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове |
е сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су сино |
м мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести |
а ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији с |
} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба ра |
.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше ос |
и.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p> |
којни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да не |
p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — реч |
— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми |
да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало уч |
Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућ |
Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви уз |
остане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окр |
Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови |
душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— |
Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они |
ако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се од |
и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине. |
S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупил |
у његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гу |
ини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не |
треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се |
" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно. |
актер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S |
/p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од ламп |
ће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} |
мо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад |
му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живо |
а њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p |
јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p |
а свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти |
ћ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ. |
<p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је |
д и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је опш |
уди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p> |
и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то |
певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да до |
више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по |
’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорач |
ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по нов |
<p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — ре |
<p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме у |
лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке ок |
веж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{ |
трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу д |
а диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се прим |
<p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима |
нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n=" |
о!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а ве |
ће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна |
не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у |
?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је |
Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p> |
Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш |
еома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву прир |
посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које |
/p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је |
читељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху њег |
мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало с |
, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајк |
/p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> <div typ |
> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге по |
чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p |
е на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су |
слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек |
!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S |
нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се н |
— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега |
послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> < |
обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! |
А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је |
њ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не |
И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и |
биљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што |
нако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно м |
власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </ |
ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници ш |
аво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку |
.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p> |
е по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте и |
ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; пр |
обом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити |
окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже ку |
азвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредни |
атића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику јед |
" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку |
се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не |
наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече |
ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!.. |
ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако |
за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му |
и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она пов |
показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Тре |
леда на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!.. |
дине, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунц |
{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{ |
ако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Жив |
} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p> |
; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n=" |
влада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и пр |
>Врућина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певах |
ли.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше је |
да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> < |
— рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну |
p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договор |
>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> |
S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нем |
— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само |
ја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или |
поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали |
а се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} |
же утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па ск |
е попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, о |
ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не |
затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу |
пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> |
Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочиј |
едаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђе |
даност народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Ж |
же.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брис |
" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му сто |
p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „пол |
„на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога |
а.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде |
P18891_C12"> <head>XII.</head> <head>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све д |
ичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p> |
кавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао |
ши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по |
ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се |
арити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној |
вуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само с |
ад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто |
<p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој ј |
човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих ви |
</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И |
ено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — реч |
и: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} |
е у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би |
јеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и |
во, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу |
леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ жи |
ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, |
ова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита |
се.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то п |
у виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори по |
рушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— |
p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се с |
зумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> |
емо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!... |
гујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води |
е указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи |
каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> |
доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Н |
ита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твој |
, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га то |
да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинч |
служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом |
ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} И |
и устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвеће |
S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башт |
врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми и |
..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио |
на као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и ам |
иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га |
p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> |
она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати |
пустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватају |
рану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабр |
</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну: |
м до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо д |
аво веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обел |
који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит |
...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по в |
ла је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њихов |
м тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим ми |
асветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом. |
.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... гот |
— три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај б |
Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече |
е ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“! |
а сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машин |
} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио |
три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не д |
сип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мо |
! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталиц |
ос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је |
ећ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Поч |
агло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газ |
тарца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у к |
веће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зо |
сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p |
на или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Пант |
и приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу |
е пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вал |
кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не |
</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— |
ишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвор |
е са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет нас |
еде.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цига |
кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није мој |
на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погл |
} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја бр |
позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— За |
еху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово! |
где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац |
.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> |
о, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што б |
па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> < |
— изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Научио на |
спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету прене |
долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало |
роду коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и |
у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га |
човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају |
— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> < |
че Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп |
је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно |
S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.< |
<p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план о |
тво.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годин |
а је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са ма |
— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> |
д све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријат |
у нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> < |
} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу д |
н не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било |
је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!.. |
а опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послуј |
а уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињава |
х уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p |
!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на п |
/p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и р |
одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија њего |
е, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ |
Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме |
ала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapter" n="S |
вању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „ |
31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мот |
очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— |
у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} А |
ли, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Млад!</p> |
Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бог |
а не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> |
>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, |
нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</ |
ead> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испроси |
з.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— |
донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Цели |
о?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки |
</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— |
олако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он ше |
нда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И |
ле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде как |
<p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p |
ест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад |
љци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече |
вога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као |
ме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најс |
ан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— |
гу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водо |
Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца |
ванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треб |
на прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букну |
, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> < |
ови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, нег |
авамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јов |
се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p> |
p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости. |
могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но |
то више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели |
<p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те |
а још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу |
жи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са с |
оше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} |
> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} |
ло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и о |
љу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... јо |
/> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ва |
е ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за |
ну, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да м |
лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост |
.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај ви |
и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" |
упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити к |
{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте |
та.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p |
деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — пита |
нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> < |
Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лаг |
ш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Ужи |
! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се |
олиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода п |
руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде д |
дспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около |
Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— |
ву па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта |
а постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Как |
..{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло |
а по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да и |
иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и сед |
лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> |
стивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала |
аше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> |
озавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се |
у тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало н |
е?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Та |
тревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мисл |
!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’ше |
т издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p |
ега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— О |
</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и исп |
оворити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и |
нтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} |
<p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ак |
а ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми п |
ке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га п |
> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.< |
и!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> |
ганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси |
а ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> < |
и се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем? |
ш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим |
...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само т |
аше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише |
на и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p |
ремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога ве |
а сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме не |
— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S |
Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он |
морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Д |
рам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> |
и да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се п |
шао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженит |
м падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји |
на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли |
.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> |
јд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit= |
капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" |
и га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="12" |
ом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— П |
о га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; |
од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за ру |
ељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би б |
</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим докто |
у — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па о |
} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и пот |
ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало |
је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене ле |
ин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p> |
p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, |
а ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. поче |
оже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју |
Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Са |
о!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до |
и прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити по |
јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и п |
?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па од |
нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пље |
subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској |
p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>К |
p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да |
апетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је н |
p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</ |
и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухв |
у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње |
Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадоват |
у и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, |
мо за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p> |
и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> |
горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — |
{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је. |
пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се др |
коснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— О |
уље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и |
цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гро |
ољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше |
е га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређ |
гаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни |
кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p> |
<p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леж |
ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p |
штву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се т |
о.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси |
авио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> <div type="chapter" n=" |
а се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да |
/p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да |
беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Н |
постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово |
здрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке с |
где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он у |
оведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут... |
, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Она |
ам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси с |
ј њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништ |
а тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је по |
огу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он |
p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену |
а и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, с |
на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети |
душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску с |
стао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S |
живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и |
с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно! |
/p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Заји |
ишта, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. |
до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењ |
ати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може д |
како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно |
— рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар |
жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — |
пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше |
ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрал |
ана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити ста |
она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас |
се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд |
викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу с |
рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се |
после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа |
</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под ш |
лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па |
ме, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме г |
тељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да |
е; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцк |
p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— |
милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је и |
ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p> |
н је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао |
лу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и |
под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а с |
узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поч |
с спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе. |
ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја |
ил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и |
та пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му ј |
стина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господ |
имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој к |
<p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит |
о.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо |
а.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црн |
. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко б |
учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш |
та једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твој |
аве ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учини |
е богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Не |
и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја има |
абуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb |
говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити |
<p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро! |
па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца ко |
хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад |
вини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло |
је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни |
nedostaje gornji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tek |
Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у с |
сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном |
ћи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у |
> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} При |
о је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад.. |
дани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до по |
<p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили |
ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењ |
госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим наји |
беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; |
...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бич |
>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> |
бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</ |
за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли по |
тан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и уг |
ло.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.< |
њастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле с |
/p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загле |
подина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о |
азумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу |
ити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као го |
ction" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „леп |
вој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије и |
пак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека |
е само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> < |
олитички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће |
а шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати к |
ла.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше |
а коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озби |
а свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није б |
ћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S |
брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> < |
е знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити ста |
сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова с |
ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: |
а.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до са |
ого торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да |
еларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде |
азгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Пог |
— све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" |
о.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чује |
ијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван |
Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?.. |
То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала.. |
Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> |
њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њ |
/p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате |
убио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне бо |
Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао |
о!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! |
p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то |
ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} |
p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала |
и на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали.. |
да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и парад |
но.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако |
} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> < |
опа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам |
есу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух. |
12" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп |
p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шета |
о....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, п |
е му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куц |
читеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да |
ајстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — |
којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у по |
p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни |
богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p> |
Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се т |
шљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубок |
морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије |
> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се мож |
ије!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} |
ли су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{ |
тављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свр |
а брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} |
ај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то н |
е даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га него |
викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече |
ко њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ам |
е под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.< |
>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће је |
председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Обј |
p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p |
га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћи |
<p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвал |
зисторији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече п |
а.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Ни |
не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи сврше |
ј се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Баја |
S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га на |
башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже г |
да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} О |
отерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</ |
е седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти? |
бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, ш |
ице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Мла |
бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ |
мо ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разу |
знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не |
/p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не |
онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли дана |
ински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p |
ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник н |
господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајн |
{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити не |
не године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ћ |
!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је |
е дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо |
„ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још стро |
ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> |
оше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па доне |
лужбу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — х |
ра га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он |
ла сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли |
ова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече |
там вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако |
И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— |
т.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да ст |
окошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</ |
И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с ме |
>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — |
мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од прв |
адо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад |
ећ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми |
је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — реч |
је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се ов |
је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцела |
</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља |
аћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, з |
је Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вред |
ицу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— |
а.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не з |
хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> < |
е.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у соб |
На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Он |
.{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S |
</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанк |
о кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни |
оћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да |
да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb |
ху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине |
<p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта с |
знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам |
...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од ј |
е књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: |
{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе |
зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају |
раг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак |
ио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <p |
рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.< |
пис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да вид |
а.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустит |
ji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против о |
?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, |
> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћем |
је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је ка |
тељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> |
и, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— |
Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</ |
ужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</ |
лиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта рад |
астају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Са |
тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви |
о да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ |
и. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— |
е? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што н |
. хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То ј |
руштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то би |
само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p |
ија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> |
е знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну |
p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> |
а се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — |
сподине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— |
е чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди о |
/p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— |
!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да с |
ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис |
<p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице. |
е он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> < |
у црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> |
бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра.. |
га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљодел |
ристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путе |
>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имат |
наш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли л |
вачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њи |
ажење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, |
уше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог пом |
!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници |
/> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет н |
његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако |
ечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> |
ion" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.< |
ндур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људ |
S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја. |
огу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојиц |
.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се |
каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома в |
и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе |
е само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, |
?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем |
</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан |
у.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе |
Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху |
ст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој |
.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седо |
Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, |
е обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb |
знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, поди |
замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело вел |
на играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо |
n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — |
S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p> |
“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} П |
а!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио |
о њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јо |
пет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај зв |
аше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пре |
ђаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да |
у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и т |
оворио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p> |
претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" / |
време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p |
ушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!... |
ном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци о |
ти се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По |
плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — реч |
ш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...< |
Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А |
њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један ср |
"76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са |
ина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цв |
шком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију |
се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! |
а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге |
прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — |
... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... з |
ће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве. |
стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> |
да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни н |
ји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде |
ошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} |
пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ |
се је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{ |
ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..< |
<p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он |
.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку |
јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, на |
пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n= |
...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb |
опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду |
<p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је |
азивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим! |
ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши |
>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну |
/p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p |
врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— |
велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171 |
оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на |
p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се њ |
ш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Дон |
то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао ка |
ко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадим |
нџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу в |
а, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Пр |
њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири |
ша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја! |
</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на |
.</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља |
аши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислим |
S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- |
Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /> |
н поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти весело |
ње.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не |
..{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник |
— ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n= |
н сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш су |
се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И ње |
оји пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа и |
да његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих ч |
ести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио ј |
ила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још дети |
на места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{ |
ише ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се |
ада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он ко |
ика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем |
ти с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да |
о је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он |
сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да ве |
се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и други |
— Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене |
треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесит |
; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто |
и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије |
ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.< |
цу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече |
неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би |
жао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео |
:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа |
ла као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила неш |
срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на |
мео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка д |
, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабук |
дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш |
о?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш |
омуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књиже |
бим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — |
ону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> < |
а ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољ |
Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога д |
и!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад поми |
о ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, |
ојављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало ис |
емо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти |
вог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је |
— ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека |
у поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обож |
ло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављ |
> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала |
ијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, |
} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} До |
његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше жив |
зађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да |
рзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти ме |
брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити де |
?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то нис |
имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смр |
— Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које |
ле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему |
иваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењ |
па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцелариј |
аки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— В |
а...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо з |
едног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње он |
д је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, к |
/p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у |
/> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и в |
ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас |
ну: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих |
{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да |
да у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрс |
лство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да |
сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху |
начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div> <pb n="162" /> <div type="cha |
p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> < |
веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за див |
је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужност |
ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види д |
} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није |
дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Ј |
ме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе |
једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба об |
ја, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави |
века од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Онома |
даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спрем |
<p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упит |
..{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити нико |
заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — |
} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио |
кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио |
љу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој |
p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га |
да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште |
рив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме |
се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у |
ађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео |
{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео с |
ља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу |
то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’ |
те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— За |
а шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти |
<p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур от |
!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — ре |
ије, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</ |
аконе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи |
> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да |
: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> |
СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Наро |
СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРО |
и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и ко |
n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „уто |
по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м |
товцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!.. |
ући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и плати |
} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, гд |
ља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p |
човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти с |
поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из |
ко волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са д |
лете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — |
остава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> |
ом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио. |
зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се о |
} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пол |
е стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{ |
е ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" / |
се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце ка |
> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не |
на...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пр |
<p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретош |
е моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва при |
ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек до |
рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> |
..{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита ш |
адости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p |
врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миља |
/p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казал |
је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести |
ога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ев |
?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одо |
тово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитељ |
ете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Жив |
ше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— |
<p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, ко |
</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умиј |
а.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком |
</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је с |
па својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се |
pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; |
етњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се оки |
оја му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност... |
> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју с |
ка му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <p |
могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. |
ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа |
о.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува |
горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— |
душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо |
шлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и свој |
сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ |
ше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем |
ког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га |
сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме |
живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни |
и је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p |
е мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? |
шо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мисли |
које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца |
ући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намер |
показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га р |
он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се реш |
се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. — |
<p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изуд |
још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи ње |
вољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И нај |
а.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива |
ога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђако |
припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да |
Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ доне |
не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји н |
ћ и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али |
их тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она д |
у носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима пам |
е Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њ |
пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, |
и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он уви |
е сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — св |
било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта |
малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи |
рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!.. |
аше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од њ |
он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић с |
..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јо |
о сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече по |
esno ugao --> Маринком Ракићем, Николом Макси <!-- nedostaje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само |
{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна ре |
се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јес |
рпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то там |
>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Ј |
мет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Ка |
/p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што |
’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варо |
т ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} |
киде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Да |
Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздр |
Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој т |
} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> < |
Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доруч |
на напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по во |
а мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску... |
се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немил |
се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је пр |
је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуна |
зиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао с |
вучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуц |
те; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни |
п горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, веш |
е спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси св |
аигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице |
олеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце д |
. драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На |
уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету |
еш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече |
руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим |
етан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p |
Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију |
</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу. |
p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> |
ече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S |
иш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — ре |
е библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред |
рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— |
и усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Пош |
<p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част кој |
орите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!. |
дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа |
го велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n=" |
У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким пошт |
p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи кота |
то ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме |
ио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га |
...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати сво |
звештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— |
не слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} |
елава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{ |
<p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> |
рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави |
буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше при |
ђаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} У |
ертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се б |
p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој по |
<p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један струч |
Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> |
е сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</ |
м ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да обл |
а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако |
ог владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> |
p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ниш |
нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{ |
Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црв |
<p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.< |
јих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мај |
е пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то мо |
бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато мој |
се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново оде |
и: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну ка |
тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окре |
љацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је бил |
књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако |
да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко |
> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ |
његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>О |
оворимо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за су |
што мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, м |
.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код М |
мо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> |
а! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано |
пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> |
свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја |
одом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и |
е оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу |
ом лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто |
пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који н |
уку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а в |
ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу д |
си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она |
а). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти |
није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“! |
— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти св |
ам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали нек |
— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћ |
ра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревн |
{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!.. |
дна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n= |
ра да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало к |
уо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањ |
д ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти |
дбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе гово |
нала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, |
</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам |
неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на ро |
!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..< |
аља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели јед |
нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси! |
лики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" / |
} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јо |
је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на ру |
>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О то |
и летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да |
} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Ка |
ће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пре |
м.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> |
<p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То |
к сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књи |
b n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да |
</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. р |
љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p |
p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле как |
налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспо |
арамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p |
ћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Иде |
погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она. |
>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим |
{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и |
једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Ма |
да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној сво |
које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и св |
њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је.. |
него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она |
аје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...< |
<pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко? |
да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— |
ћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!.. |
<p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Об |
он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо тво |
!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини |
<p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Ј |
да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију. |
е се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p |
азмести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када на |
> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, |
— рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— |
моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама. |
ече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица |
део да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешк |
p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их об |
....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— |
е Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> < |
па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <p |
ај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда р |
му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечин |
itle>Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до о |
мовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, |
, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништ |
.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и |
.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би и |
ко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп |
аше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — ре |
е.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она диш |
каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп |
<p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала |
о у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су |
у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учите |
Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на |
те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о |
слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад |
о неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, |
поред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу |
тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ |
буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> |
</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; |
.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да |
спаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута н |
покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити д |
да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе |
ати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p |
и и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у б |
180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> < |
сио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с друг |
ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја н |
рашљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољ |
.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загоре |
агорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прж |
поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило ж |
— Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола |
<p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп |
ог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је |
јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</ |
е.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза к |
ече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се на |
/><!-- nedostaje gornji desno ugao --> Маринком Ракићем, Николом Макси <!-- nedostaje tekst -- |
са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се |
S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом |
<p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да р |
е не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дуби |
моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му ј |
Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а |
е рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устад |
!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, |
— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и |
ур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси |
вонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м свој |
?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>П |
<p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозо |
..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дук |
ако ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо. |
} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити в |
звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, |
p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S |
/p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе |
а и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> |
овор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.. |
а у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да плам |
и.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта |
<pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Т |
Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе |
Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не |
е као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумар |
реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> |
огме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</ |
и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се до |
рло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина ма |
је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не би |
ан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара |
Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па |
тављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није |
p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — |
е.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и по |
дим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она пог |
рце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..< |
оп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?.. |
ог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S |
Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али т |
баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>О |
њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, ка |
Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ниш |
ћи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет |
рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p> |
че Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча |
грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> |
<l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани пр |
..</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека |
— ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ј |
творење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женск |
<p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше о |
реба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да о |
еш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</ |
најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quot |
маш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема |
г кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда ви |
носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И |
p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разаб |
>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јо |
...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се мно |
стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак |
че газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп. |
</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћи |
агони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес! |
ар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — |
читеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграциј |
м теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{ |
>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p> |
живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја |
Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — ре |
ћанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме к |
има које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У ду |
лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ.. |
То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега. |
м дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао |
и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега др |
едан потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни син |
ти у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па |
не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ тре |
дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „преча |
реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</ |
о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, |
љни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненад |
руго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> |
ти моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а |
ића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче |
ста...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Ид |
осле, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити |
А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а о |
дило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> с |
че ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... |
свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако |
Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — |
да па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што |
во, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану. |
м.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече к |
о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази |
<p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито н |
ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта ј |
тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што |
ти.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћ |
ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> < |
идим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најл |
упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и ам |
ажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе |
p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуб |
>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовн |
било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p |
тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о |
колу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="1 |
, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој |
ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити |
ст коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хва |
дре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до с |
учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ам |
шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао |
г ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S |
одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!.. |
то зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу б |
ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се мор |
м крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне |
вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвоји |
видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: |
Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити |
обро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма |
ји па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и И |
Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погле |
е, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За с |
упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до |
смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја |
.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја! |
па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражил |
амо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја о |
<p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд |
е — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он пог |
<p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>П |
Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је |
.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Са |
С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А М |
<pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог но |
лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их |
околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа |
човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он ј |
p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим |
о;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава |
у „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — |
огаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да |
мо ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби м |
, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5 |
руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и на |
мо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви пол |
ао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд ниј |
смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би м |
два прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мај |
риватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О |
ади.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са |
да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта в |
има, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећ |
човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али |
шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да ве |
ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише слани |
с!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном сав |
„звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; тре |
.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учите |
више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно |
лити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити |
са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пу |
путства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, м |
..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал |
е мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница па |
ући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ра |
тили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као |
тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења |
а и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагав |
х, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ |
као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао |
опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси ш |
е знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица пос |
ма.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послуша |
о погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе |
мрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посл |
гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кр |
иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело д |
а окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p |
ечено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попи |
ад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у ка |
достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, |
се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се |
је.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно |
p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок п |
Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — з |
и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао ми |
место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер |
отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече |
/p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p |
о да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Т |
аже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> < |
дине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за |
а ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси |
о ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p> |
Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шт |
Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људ |
="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p> |
>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— |
па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже |
нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мен |
ана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капета |
ти.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп |
ај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} По |
сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> |
стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— |
распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хва |
<p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе |
<p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав |
о пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, |
tone unit="subSection" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не и |
орила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земљ |
ислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо |
пођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде |
е је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на миш |
емељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што |
рста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он |
> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази |
ас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и |
и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И |
етка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- |
.{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па с |
авуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако |
ло</title>.“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!. |
ок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.< |
лник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а |
} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} |
знад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар |
станак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p |
вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече ј |
p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече |
его?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „ |
и и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>тво |
о и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам кр |
жим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима |
ко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш |
> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он |
тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> |
т!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце |
e> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестан |
то видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С |
простио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја ни |
тамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јо |
ш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћ |
како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памет |
улаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добр |
Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што |
вету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> < |
ледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара |
.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти прес |
ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“ |
</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљ |
<p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, |
.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло |
/p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца! |
да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па са |
ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— |
екнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и.. |
ају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам |
!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењ |
> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично |
ађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кра |
тно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити |
p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево |
— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! |
чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> |
сник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра је |
ри) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p> |
сао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус на |
ан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђ |
се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да |
<p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{ |
разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамња |
д си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погл |
то са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Ме |
— рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</ |
ва у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Бео |
} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Ск |
ли он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет |
о „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање прода |
е љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p |
p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p |
м ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим о |
устимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, ду |
бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а |
поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори |
ни је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, ст |
Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов |
p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?.. |
а’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} |
кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! |
е да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала с |
.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> ње |
омад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у |
мо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</ |
здух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — ж |
трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљуби |
ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој |
на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећн |
рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> < |
свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса |
погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се |
ага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко |
лони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу св |
спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</p> |
заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, теч |
о небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај шт |
и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша пад |
ко осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они |
S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу |
је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те |
едну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А |
</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, к |
у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је д |
<p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му н |
он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ |
препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њег |
рио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се |
могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу њ |
мити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Жив |
нати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> < |
анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} П |
Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јам |
ет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега |
<p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p |
наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n |
о сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од |
ио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и мате |
он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p |
г рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до |
до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони ка |
>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> |
биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> |
е.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу |
окупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне соб |
p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> |
ановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно и |
н то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школ |
лаве на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За |
<p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је |
авити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— |
не ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље п |
Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n= |
, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима |
ет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, |
је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту ј |
Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски |
м двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљ |
S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није са |
{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је с |
д: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учите |
о, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако о |
и писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих ш |
тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, По |
p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, у |
да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове о |
S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И иша |
/p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати |
а астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако |
де и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, |
пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ з |
пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака м |
емље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја |
— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима |
а се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> |
еби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јес |
ају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" /> <p>— Где?</ |
да Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{ |
и.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредим |
e>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали он |
. ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S |
33" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним! |
овог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда |
мо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су |
тити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S |
ритегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шт |
> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе н |
казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо |
е код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, н |
p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и |
Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!.. |
<p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћу |
уги свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди у |
школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката |
анство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим св |
p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћ |
против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их |
p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{ |
етиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> |
им те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ра |
е да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви |
ус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, |
се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда о |
је него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јов |
ј <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако |
гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са |
и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је |
мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књи |
} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А |
к човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Зн |
Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} |
слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазд |
S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам ув |
каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је |
ју страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, |
ко допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изул |
ају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.< |
/p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, |
p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год пи |
— све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А ос |
/p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ |
рављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и к |
у и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш |
о; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, |
Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="1 |
о, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ај |
ине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, |
г га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути о |
</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, |
ти! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи д |
</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90 |
.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим |
p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</ |
:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, |
<p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред |
аво!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацим |
> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањ |
а.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Ви |
е он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад чове |
А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђ |
ла бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће |
е помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац |
било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... н |
/p> <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — р |
аква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</ |
д и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше |
p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би |
и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш. |
Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} С |
аручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p> |
} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— |
— рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и |
ену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да зн |
рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, госп |
ње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја |
> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> |
смо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>О |
олицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу |
нђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>П |
Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Ник |
ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми |
с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разгов |
азумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисм |
а... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</ |
>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми ј |
b n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса |
а да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} |
Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p> |
<p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти |
ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!< |
, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се |
после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући |
ој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; |
.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који к |
ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао |
</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илиј |
чери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати |
у у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви |
ли не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А кра |
сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" |
{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</ |
он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима |
За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Б |
p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут |
рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита |
адао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је ви |
естити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p> |
дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.< |
.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p |
чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Вид |
а да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Ј |
ени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за |
но исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Чисто пр |
, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> < |
— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког ра |
тељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наш |
им а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века |
S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на |
{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као вевер |
стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе. |
да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун. |
рајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим |
у реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас |
ого година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније. |
че:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за м |
допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност |
да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелник |
тино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира. |
ретураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама |
ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</ |
но на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о |
ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што |
а богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у |
.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, |
ужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим о |
поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и ко |
оме зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном |
аграду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јо |
водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се н |
пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се |
нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао пр |
вога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке бо |
у би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јоси |
аје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговал |
. рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се н |
далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше |
четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јун |
>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти зем |
.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — ре |
из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори |
/p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треб |
он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А |
кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S |
</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени |
го што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, госп |
се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто |
ко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— |
твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о |
твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него |
н устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше су |
> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћ |
јаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и га |
ељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем! |
де!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсв |
к (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, |
в’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n |
, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подме |
ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</ |
а долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао д |
Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Сави |
мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо |
ли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n |
ука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право |
оп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— |
из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p> |
</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би т |
p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p> |
подине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он т |
место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} |
већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, |
да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред с |
нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи |
че. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p> |
’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, |
сан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...< |
Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> < |
ц и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.< |
су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> < |
господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се д |
че пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} |
...{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме нар |
који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш об |
ости!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је вр |
насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зн |
богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.< |
децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију |
</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са рев |
имо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Пр |
имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вел |
не добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја к |
воту би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе о |
дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће |
им са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да |
ећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то в |
да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’т |
ам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, го |
> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.< |
ом!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, |
ј наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стеч |
ваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи |
наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p |
Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам н |
канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли |
{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја |
} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.< |
ате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми |
гао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није дал |
<pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И о |
<p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме |
вићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад |
<p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџиј |
бе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Пос |
ево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под |
S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> < |
— питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ |
у; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија |
то си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спу |
тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} С |
..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> |
и!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!. |
>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута |
бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се н |
чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!... |
даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на кас |
сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> |
да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, |
љ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има |
— говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} |
ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брат |
по шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих |
ем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам ст |
а.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро ју |
беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ з |
} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из |
Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?< |
и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељ |
Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?< |
’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p |
ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет |
p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором |
и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском |
да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао н |
смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне |
ошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мисли |
S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и с |
његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намешт |
а легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{ |
својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он |
, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је њего |
штво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија пр |
он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Сав |
му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; д |
оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> < |
<p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</ |
о не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку сп |
ну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као |
и бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек |
апетан, тај началник, тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног |
о за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p |
ларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јо |
оцвати под владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српск |
Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их |
ела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и н |
доснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све |
<p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насм |
Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока |
— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, |
!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb n="208" /> < |
он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p> |
гуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капе |
одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирач |
еши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај |
у ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb n="48 |
{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад |
дине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено |
левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи |
сној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птиц |
абра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам |
и зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се зац |
а летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се мес |
јатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!. |
</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и |
p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ак |
ко парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, ле |
Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припреми |
њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора |
unit="subSection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав |
.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне |
, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди |
удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа |
.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је ле |
вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О свом |
/p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не сам |
е, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође оз |
гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од |
изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, ка |
ова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао с |
младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлос |
гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше д |
не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хлада |
{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није |
мрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам |
наш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb |
" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради |
е сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав |
то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — мор |
ећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соб |
{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Н |
цу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потв |
Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није |
ки сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми мож |
а то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше те |
иде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, |
дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" /> |
н ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задрж |
ски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— |
ату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, не |
S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову |
тало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му |
покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошт |
ко исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начел |
тала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа |
{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам л |
баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} |
<p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и бр |
осе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} |
бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за |
никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа |
/p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> |
се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама ш |
<p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о |
твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо. |
жи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем |
ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од |
>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар |
мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то |
p>— Мислите ли тражити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то т |
о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају к |
>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јес |
наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што |
је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара са |
м да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све пре |
е слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Пета |
{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину |
а!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Дра |
.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине ка |
диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> |
дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква п |
н, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао н |
и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџ |
естолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његов |
чекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се |
бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! |
, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, глед |
и како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у ду |
:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Ж |
ече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живк |
не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па |
отребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, |
раду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох к |
и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књи |
стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле |
!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— |
здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора. |
/p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш ј |
а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; |
, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; |
а, свршила сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хо |
>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође п |
оље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и |
па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро |
ече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори |
сли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p |
ислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—т |
ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— |
/p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће |
— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које |
чије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> < |
То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, в |
авши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ бо |
— рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> |
Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се |
поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /><!-- nedostaje gornji des |
косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан |
е!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се |
да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску по |
p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опру |
от.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибати |
е беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и напра |
н имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препор |
, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p> |
на сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето |
већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу. |
</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на ње |
имити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити. |
еђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву... |
овараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је |
и девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Стан |
ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и |
Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке б |
погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу!..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А |
твено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцоб |
...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда |
а тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њег |
ља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови |
љу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледа |
им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто до |
S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним о |
му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду де |
згине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и у |
знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: как |
о — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — ба |
дан сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети |
го казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је об |
на недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза |
е од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и ро |
а ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p> |
адовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси |
ицу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе |
} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није |
</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплаши |
било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи на |
н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је п |
> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n= |
код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чи |
е он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, |
е велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> < |
јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— |
ан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да с |
<pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шурак |
ли покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по |
рија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У |
.</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича |
у са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежућ |
!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчи |
— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству |
едаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на под |
им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} |
м да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо |
Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва |
ају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p |
ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели |
у цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и |
ече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово |
оворио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, |
чио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi> |
децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су |
раво да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме |
у: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- |
че Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девој |
„здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним |
...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— С |
ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна |
рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек |
{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — реч |
дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино |
мо вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко |
апетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — р |
— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста посло |
а заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко врем |
овараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обуј |
друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или |
S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, |
Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској ка |
по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они од |
ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша |
/p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’м |
p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учите |
азмишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућно |
p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— |
ти душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" /> < |
<p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с ме |
само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!.. |
мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми |
Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S |
} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане! |
.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад |
да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учите |
ао ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p |
се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник зат |
извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, т |
је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разум |
узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остав |
мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу |
<p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није |
је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, т |
а!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја |
ом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срц |
ако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да ј |
<p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" /> < |
еликом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао нај |
срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина освајаше... |
ивот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и |
</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, |
ла, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад са |
олу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p> |
сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па с |
ју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао н |
блио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена |
т свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава проти |
ека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> |
ха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и зак |
Section" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{ |
е да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да |
а камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа |
е среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и ко |
аш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књ |
родици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну |
се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — |
су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за ка |
заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S |
икад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим ј |
?</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сак |
али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе |
м силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати љу |
унтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар завар |
ког и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="7 |
а стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлук |
е био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонит |
се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су |
поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, о |
бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад ч |
d>III</head> <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела |
ече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ |
д да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што т |
е ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко меја |
/p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{ |
pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. |
, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказ |
p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S |
p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо |
а то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</ |
су никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац и |
аповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће б |
Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужнос |
?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен с |
поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се п |
!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— |
не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говор |
А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна д |
поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се |
ну.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и |
— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тог |
макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политички рачу |
> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Ж |
и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све ш |
смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!. |
/p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро |
те!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> < |
} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{ |
м писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— |
{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонц |
твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је! |
опли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!.. |
нам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се вр |
овеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} |
Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и наред |
ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да |
<p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Ал |
ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на |
ни ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} |
те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим |
е, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети |
рочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} |
>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи? |
ам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не ми |
<p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончареви |
, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела |
видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота |
устити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{ |
осетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> |
а своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толик |
/p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — |
игда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати њ |
— а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то ј |
могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу |
ову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, |
<pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> |
о...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас |
и се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нис |
ј обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуров |
Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна же |
од канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Од |
ословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И поло |
било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја д |
е узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не |
образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије |
оже мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— |
го цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропи |
а овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција |
ути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, |
чаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ |
сте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да о |
Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше с |
> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} |
!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испр |
ead>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера |
поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он |
све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њ |
<p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, к |
е само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ ди |
амисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати |
, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} П |
јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{ |
{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој гос |
е!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да з |
код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, сам |
вола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хв |
п Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти |
моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти н |
е, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дуж |
и, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} |
Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам к |
хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, бо |
а што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар? |
ани једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид |
.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, |
утем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакоја |
се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии нај |
и попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате! |
и гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало |
стук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} |
вака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена њ |
и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не мо |
ар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него |
да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам |
и, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p |
с.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> |
есте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше пу |
/p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми с |
да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</ |
не пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћ |
</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> |
st --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Меја |
екосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас |
д свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах |
свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди увер |
исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Чисто проле |
а! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са |
он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Т |
јд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па |
екасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задо |
не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S |
p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је |
ја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.< |
</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором |
читељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, ниг |
ма у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Го |
.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{ |
p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, сви |
е па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p> |
ом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се з |
<p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p> |
је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују |
ишта им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера че |
народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно пра |
еће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места.. |
<p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците |
p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лол |
адовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у |
да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески т |
во ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се у |
, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са пе |
нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш ме |
и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мис |
о! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледат |
ори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретањ |
стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да |
ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’н |
Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништ |
p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— |
Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— |
ушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада сви |
!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јо |
ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда |
ве као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелни |
знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не |
ти; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година ро |
добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мо |
ећ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „ |
није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на |
, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој н |
а пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло |
теру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — нећ |
p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> |
ено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, |
а бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} |
> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце п |
е жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао. |
о њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољ |
од воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је ова |
рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше |
време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> < |
> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у баш |
/p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.< |
мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p |
гов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас дв |
а нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} |
ио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку. |
>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу |
духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — |
Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ |
Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ов |
, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мар |
<p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има |
лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S |
се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па |
S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наре |
наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси! |
м мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити бе |
и за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — ус |
— Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јо |
l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није да |
мена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и заг |
ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа |
песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, |
ече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века |
p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не зн |
ба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да уч |
p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, |
p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвоља |
еоград, па га <pb n="111" /> преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је |
е волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено |
апетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу че |
} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља ко |
е узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више с |
еник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Ба |
се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Го |
бро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога |
велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са с |
ачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да |
д ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дан |
учај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за ж |
> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше кој |
кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељан |
ању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у ње |
не.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, |
у министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начи |
— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју пес |
p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} |
седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дуг |
о сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „В |
ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша во |
>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!. |
аву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га стариј |
, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство с |
оступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по С |
она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И |
итељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!.. |
згледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задово |
т, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја са |
А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p |
емој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добр |
оље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити |
а се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Иза |
тражу</title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио |
ам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје |
иља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— До |
ете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могућ |
Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да |
поразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> |
ни!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; в |
дине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све цени |
апетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилиј |
е, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљен |
скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол |
трајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се |
је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај страш |
ни увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p |
— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n=" |
ћи стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <d |
; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест |
ишта не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси |
било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}О |
смене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге |
же бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја мо |
у.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам ш |
p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и |
повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S |
че?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јес |
ле, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи ст |
е могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онд |
ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, уста |
ше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог |
то си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!.. |
се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом с |
>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l |
за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што |
ок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> |
њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радит |
еш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p> |
нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања. |
ва остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече до |
И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...< |
што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе |
ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{ |
/p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — |
моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина |
<p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не м |
ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговар |
и дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с |
тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обич |
само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио м |
а ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће в |
е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мор |
а јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</ |
.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> |
{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми |
јке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст поста |
ем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није |
ојим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски |
какању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како |
даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. |
S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!...</p> |
Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је зн |
шта?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече |
теку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{ |
во га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко |
</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штре |
> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Мора |
а?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готов |
е или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погле |
ожеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’лад |
>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мар |
се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То |
и ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити |
се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она г |
</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен на |
<p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Д |
ити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, н |
тен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.< |
S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени н |
и, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} М |
тив нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у |
ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишл |
радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је н |
била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И так |
{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео. |
{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и |
— не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, чит |
ери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, |
рло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n= |
опаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа |
Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{ |
Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиљ |
м ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао |
ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо |
се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> |
је код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p |
{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p |
знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта |
дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку |
Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао |
p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда н |
/p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, |
<p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На к |
њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те ник |
{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или |
па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја |
Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Макс |
емијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово |
склизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са |
нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси |
!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код начални |
ас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> < |
богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с |
p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p |
е опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећа |
па.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е |
ре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо п |
А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти |
Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћи |
су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} |
p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} |
но пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је прост |
о?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Шт |
S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати така |
теља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаљ |
и се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе ј |
куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле чет |
ова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном |
а дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S |
— рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Им |
..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсвети |
таћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће т |
су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио |
у требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „свет |
и: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и |
.</head> <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Т |
да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде |
, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто |
он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз про |
и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то |
анио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се оп |
— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p> |
с има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору |
це.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љуба |
.{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече по |
— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра |
и то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не угл |
је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да за |
а наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао с |
ица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и послед |
небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би ср |
} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, |
вашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вам |
плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} |
{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у т |
че, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и зна |
а што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; |
мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њ |
стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у |
у на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господ |
..{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске ис |
попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек б |
је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио |
p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И |
: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у |
, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ |
{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на вра |
згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:< |
и да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> |
S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то |
!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи |
гао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Ма |
/p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> |
сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p |
еки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство |
{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је д |
олу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је |
о ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и |
ричао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је |
икује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Чо |
разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задово |
ржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу |
уруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше д |
му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> |
је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреб |
се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отли |
као; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити |
p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје сви |
шт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је је |
он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и |
о.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; |
ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости |
/p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаш |
га треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зн |
ином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем каме |
ко исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и влад |
да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се |
јеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Б |
Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Зд |
> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та г |
Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је м |
on" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини. |
Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чуја |
ели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је |
је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше з |
га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем |
..{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, у |
о је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, |
икој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко св |
помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љу |
Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Ж |
м! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— |
{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако по |
S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Ма |
</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потес |
и њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа |
лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, п |
</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi> |
опа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. |
ко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— З |
на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} |
.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињ |
ображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — ве |
дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састан |
е он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти ј |
му се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим |
n" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: |
би био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као м |
шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!.. |
</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} |
о, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као |
p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам т |
е!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога |
а њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тума |
петану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који с |
тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра д |
е!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни јед |
бу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</ |
де је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на |
<p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</ |
опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељ |
Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и |
ти...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш по |
...{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук у |
овну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је ви |
ше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се |
остоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, вид |
школска, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</ |
чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскоп |
сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и пр |
ашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се сва |
е.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па |
p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени. |
ћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} О |
љи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро нам |
ва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше |
>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху |
.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Мл |
S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво те |
кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, не |
куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S |
кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi |
вао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се са |
ромислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</ |
чено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле д |
ет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{ |
те!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div type="c |
6. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али |
у речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али ниј |
и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и оже |
— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мир |
мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насме |
о у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси м |
есницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господин |
p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд |
елим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који |
а трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он |
та — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети. |
о није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; |
У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да п |
> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели |
а овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месе |
<milestone unit="subSection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Дру |
> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</ |
елина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Го |
а право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и само |
>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то |
и тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се |
а се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од |
ражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као |
/p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега ис |
ило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се н |
а бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S |
то би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти н |
ече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> < |
друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо |
гу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет |
.</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, нес |
хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он |
p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, |
путао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> |
/p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— |
н седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави ц |
рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, н |
Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, ре |
</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n |
икаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно д |
о на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себ |
...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е |
шта друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнил |
то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те |
нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{ |
аштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита |
, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре |
се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S |
он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жен |
опа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли бил |
белити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону дво |
напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све |
Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му ка |
ображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’ра |
— Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентиј |
и овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S |
{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само |
јИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се с |
</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он шко |
сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> |
ако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се у |
њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он б |
Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="20 |
p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди т |
ву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Мо |
сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладни |
е.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; |
<p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А по |
ме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у засе |
авали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника |
ња у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> |
с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. |
шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празн |
клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељ |
ној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и |
ошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.< |
не науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне друго |
/p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S |
очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p> |
у; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао |
па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Дру |
д готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита |
им потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је т |
учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се запов |
при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> |
авао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио |
и у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну |
упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду при |
<p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан. |
оручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвал |
вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне |
ме и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим мож |
Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо |
> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклиња |
кој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда |
азао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> |
озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" /> |
/head> <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, пому |
ко усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се |
а свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком вел |
дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у |
а дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима.... |
шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће |
{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{ |
е као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици |
ш’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} |
’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учин |
у.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после испи |
на да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Пета |
ло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеран |
да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђ |
> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред веч |
те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} |
е да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, |
а га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морат |
им стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој м |
ми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче |
> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</ |
њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, заруме |
Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...< |
ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А кошта |
етале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p |
ављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху |
сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше ка |
брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађ |
е.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се б |
аслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, М |
цу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако п |
о је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S |
Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо! |
је преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово б |
<pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и д |
требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвр |
<p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Са |
н се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му |
ак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много |
ругови његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живе |
> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то |
огаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p |
читеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му ј |
ију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем то |
орали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} |
аше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ни |
ет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође |
.</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Ода |
прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заист |
ла!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио |
олако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила |
ед вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта |
во, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека С |
м од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара и |
ту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате пра |
е, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, |
} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њ |
а њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, з |
нај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да |
а се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би |
млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p |
придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна ј |
едну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две |
<p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смол |
то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о |
а кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још тр |
огледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако |
> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш ви |
ше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> < |
е просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина |
вију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богосл |
> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто р |
илни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дођ |
гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Г |
аху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> |
до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих |
е прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па |
ак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем.. |
апетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо |
не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам ј |
виде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p> |
о свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" / |
ави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ак |
ојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да |
ио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када ств |
лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хт |
из брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа |
време упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врл |
а себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на |
у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb n="164 |
’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Ма |
м да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чиј |
му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице |
Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> |
ш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је |
>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина... |
ико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар |
ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака н |
>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би |
„будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с |
ечи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p |
.{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници |
троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама.. |
Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У т |
аше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?.. |
з мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна |
ође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> ми |
ло једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S |
pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је |
к — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— |
ави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, г |
<p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ |
он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан |
па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би гото |
а немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, п |
. једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем ј |
оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело вла |
њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага |
онеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје |
а.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познан |
сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје |
укао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куд |
овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S |
S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду. |
мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} |
шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо |
емој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p |
ка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу |
апретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p |
прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију |
гам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита |
дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.< |
е, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече по |
беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше уп |
андур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S |
ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе б |
А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукиват |
рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} П |
ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута. |
ши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — та |
редњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у |
... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко |
ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из други |
качу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими |
/p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — |
ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{ |
; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине |
ше онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа пр |
<p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> < |
> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену м |
! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела |
се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Ј |
p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> < |
баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем |
<p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи |
ш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обли |
ини.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</ |
а у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— |
ајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} |
ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је |
поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, бо |
и и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> |
...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— |
и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болес |
а је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе |
свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> < |
е.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешља |
е те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктор |
ко си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> |
нда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава |
S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — |
аког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да |
је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме |
ку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то |
родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за ње |
дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па он |
...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове |
а је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држ |
ек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже б |
ше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они |
га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше з |
е да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор |
их:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има х |
јци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег с |
Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она |
есем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветр |
о књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у о |
воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и паши |
<p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надле |
огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина ма |
е хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас |
и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> < |
ћи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p |
ирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чини |
и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone un |
на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи |
агаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт. |
у...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца... |
p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и п |
оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепави |
!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што г |
морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не |
ти и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.< |
: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p |
ми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) п |
аву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Ка |
{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде |
у и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>О |
>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!... |
аспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, |
амо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теб |
тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— |
ло јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</ |
ршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} Пос |
види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху св |
у год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу |
души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није зна |
е у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у |
<p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p> |
ре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се поч |
е пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претпла |
ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, |
јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио ј |
послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S |
рио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку |
о свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на |
ући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — о |
руги и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кут |
а!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеш |
.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути |
узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господин |
Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Ре |
е ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" / |
— онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, |
на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— И |
уза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не |
И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче испов |
е мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пе |
де ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупн |
ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..< |
у песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размиш |
ка беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита г |
днику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом поз |
ола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на раж |
и али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шета |
м.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беш |
АСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек |
> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изн |
ај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> < |
сме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p |
престано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетан |
<p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три с |
а, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крс |
але од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— |
о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с |
посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да |
ружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом с |
дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда |
’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја т |
ри у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} |
ој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S |
у гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде |
нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све |
људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад вид |
у болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> |
егов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, за |
је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуц |
/p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо |
ели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да исп |
е; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше |
се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати |
дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио н |
....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно |
p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где |
И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам |
ћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за |
само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е |
>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу? |
сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, о |
с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скр |
...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи са |
су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се |
капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се |
о да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим |
а, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му с |
е преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S |
есет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече по |
против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара |
S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у |
агазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна же |
он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду |
кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер |
м, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тог |
бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју |
и су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога |
лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу |
ање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако ј |
у се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слуша |
и капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно |
аље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њи |
богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја н |
кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је ми |
/p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим з |
м, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из њего |
и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> |
ала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетан |
авија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> |
да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, |
киваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свем |
/p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали |
само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помр |
бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“ |
ута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што |
де дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са |
у!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p |
рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</ |
ина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услу |
е готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, |
ко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око |
предак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се доп |
како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је по |
> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ |
тиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби вој |
> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да |
ада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p |
ала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих |
, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је л |
о ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја |
е, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали пол |
ио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је бил |
изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да |
ем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони |
Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Св |
ио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живко |
авом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто р |
ова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже |
са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас н |
} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он ле |
на који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?.. |
.{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> < |
јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један њ |
ам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зов |
овек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговим |
!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живел |
сма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p |
а истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако нек |
ин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино у |
— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а |
ао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се стар |
те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone uni |
ЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњан |
рањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријате |
вету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном |
лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} |
<p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— |
!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Д |
ев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет... |
ilestone unit="subSection" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер |
квих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један н |
ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо |
9.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> < |
уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од з |
аде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38 |
ижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. |
шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>По |
ма; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone unit="subSecti |
и нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан д |
шој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> |
стави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосав |
рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме у |
зивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да |
мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> |
> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више |
а је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђа |
их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече |
рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам до |
Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p> |
а доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писм |
.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се ти |
полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп |
не је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, кој |
, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке |
ега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пиш |
очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, |
.</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на |
да изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гони |
ати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече |
то им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!. |
<p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд |
ст лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео |
с.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња |
у и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако не |
прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио ј |
испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А |
ошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — |
поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати го |
же у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше |
диже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто. |
ао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који |
о свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум |
нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао п |
— по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом мес |
да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <p |
јку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија. |
!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће |
буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: |
чева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па |
к дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти |
би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.< |
онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога д |
/> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> < |
— како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па |
се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепе |
будио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на |
да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — |
ети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! |
Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, о |
бијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скак |
S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све посп |
мљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи |
ву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећ |
ва седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган. |
>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири. |
ало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му њ |
поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио о |
Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Руча |
а рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је поб |
јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још |
тиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</ |
А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Ш |
ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи брков |
> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> |
"SRP18891_C12"> <head>XII.</head> <head>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред св |
> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле |
беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај |
head>II</head> <head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њи |
осподине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за |
ше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми с |
ни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} |
избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чи |
вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у |
богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања |
е.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, кршт |
ет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „дирек |
а је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево |
е учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду. |
езгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} |
> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у у |
по одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је |
p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и л |
воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше |
мо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми |
течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа |
лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољ |
као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи |
моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стре |
све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изр |
да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест! |
ко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето |
роз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак пе |
ку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по бог |
рак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по је |
несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто |
е а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се у |
> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, |
умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих |
ун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило |
лацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је |
рв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погл |
ак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" / |
} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се пре |
еља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је к |
нога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p |
том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у на |
м бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Ни |
крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већм |
да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — доб |
S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајап |
?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће н |
који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>на |
је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја те |
а ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Са |
ошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и |
м!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам |
и ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!... |
ању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он |
се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана |
му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спу |
а у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мар |
} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> < |
ли.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци |
ни није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, н |
великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао. |
пределење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</ |
илан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, |
му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице. |
по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Боле |
>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи не |
у коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p> |
ли ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок |
..</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га т |
је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо |
</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разн |
узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође |
ислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је какв |
ше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о |
омца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то |
е да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је |
: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен |
n="149" /> <p>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као к |
де поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било |
ја...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али |
ли да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише |
имер и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{ |
да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше |
p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као к |
е најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допусти |
години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“< |
очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</ |
аршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прим |
S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шт |
/p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништ |
икнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ |
ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чује |
о се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња |
..{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, ост |
еше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л |
теника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — |
та — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати |
би сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упоз |
се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; бу |
... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље |
и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока |
апетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— |
p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> |
— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да б |
тле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак смат |
опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> |
ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, с |
- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне са |
Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића. |
ека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> |
{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ре |
препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погл |
Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло |
услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске |
>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да |
оња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га с |
и су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — |
је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он |
ладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} |
, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се |
часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— |
<p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Поп |
ревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлац |
вко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, |
треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: оч |
свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се |
<p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта та |
воје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... |
ш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S |
најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> |
</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко |
могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак зав |
каких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести |
жити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуг |
{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљ |
пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он |
чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже... |
њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од кол |
азгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p |
итичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ва |
218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светл |
та.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се б |
n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’ |
земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пу |
раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он |
у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад |
зберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви |
..{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S |
су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!. |
нин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> |
ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на |
парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама |
воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економиј |
.{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Ј |
итељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} |
ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе |
еш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мо |
ара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цига |
а астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епар |
не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнаје |
етуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи ш |
е дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући. |
у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба |
м што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо уве |
ко да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" / |
избор народног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Избер |
Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које д |
осавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</ |
Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толи |
ам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарст |
Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p |
снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> |
ло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила |
иш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад с |
књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — |
штицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце |
опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>О |
, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{ |
тинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „ |
</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право дети |
дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му |
донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <milestone unit="subS |
и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У |
Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу |
pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тог |
...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да |
љу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебик |
Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, госпо |
е? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на |
— довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{ |
мо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циг |
га доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући |
је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра в |
је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по |
више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се |
— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој х |
/p> <pb n="204" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим |
но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти |
у роману „<title>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста |
</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја мог |
/p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити св |
авом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно |
у!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, з |
шу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку |
каза његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута |
У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</ |
трану.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби т |
чи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово дос |
> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — |
авља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Д |
и по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</ |
сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, бр |
оварамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За |
етују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} |
ој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb |
“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и |
n="204" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си |
народног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’. |
тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не с |
на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <h |
> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово |
е ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе. |
учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ниш |
.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ј |
и, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш д |
е изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш |
коли: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} |
гог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n |
ш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја пам |
пио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама од |
а... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спре |
са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> |
ајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи. |
</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо сво |
школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са |
мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз п |
еговој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S |
</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p> |
све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја са |
и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да ј |
</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</ |
’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништ |
Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а |
— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не бри |
у,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много м |
се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из варо |
а је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О ка |
<p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не ује |
цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— До |
<p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се |
направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам |
т’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се см |
са и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!. |
/p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> < |
> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} О |
му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се |
о.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> |
е је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па н |
орала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само |
рним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone unit |
.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо |
кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <mileston |
, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само |
башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Ј |
...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му |
Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— |
исли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о ве |
еца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види |
и, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела |
мњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска |
.{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса |
е само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — |
<p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо |
о и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју бе |
труди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви |
<p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима с |
ите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!. |
ему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’м |
ајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер и |
, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом |
Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтов |
ио је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> |
штву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео об |
ранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли п |
владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позо |
ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{ |
ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше |
p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару |
еш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми о |
у његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он б |
рати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</ |
оже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у |
да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан |
о код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање |
рочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао п |
кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу |
СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ |
СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ |
би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— |
<p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само ка |
етим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш. |
?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ај |
увотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— |
био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му треба |
ађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S |
ледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком м |
p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп |
је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и |
гу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико |
ила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ак |
оп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А |
аду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — једном речју: с |
вам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му б |
више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нек |
ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што ва |
штено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад је и он био |
ве—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни љ |
е сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!. |
ивео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте м |
та имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванај |
рв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од |
би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред свет |
Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се осл |
— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! |
у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву год |
и данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он з |
Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Мар |
> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ет |
е.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га |
е годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико година један разред па већ |
памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости рад |
гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да н |
трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском игр |
арешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О с |
вице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне |
че доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да |
пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па |
> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп |
це се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију |
лидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онд |
аповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ј |
јбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</ |
де „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p |
м суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воден |
ције, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац |
Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по за |
<p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана! |
које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb |
не облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и |
жи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив |
је.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ни |
иког...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје |
е!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је с |
..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са св |
им великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и б |
аша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочек |
ра, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу к |
чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, а |
<p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата |
не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини |
хово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Св |
> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна |
идох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или ка |
</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракну народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте иза |
ано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јов |
једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе |
ци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин до |
..{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне |
истара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живе |
е по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо |
ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1889.</p> </div> </fro |
ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке</p> <p>1889.</p> <p>Цена 2 ди |
рпског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управ |
раћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре нам требају чет |
.. нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> |
ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ ниј |
воздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</ |
?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје пошт |
е изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се из |
раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и |
рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су поли |
едан дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепи |
евести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — у |
ош по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И |
у све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у |
{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којо |
а једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb |
нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.< |
p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо |
јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- n |
едно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он |
две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</ |
римо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно |
о почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак п |
</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло |
позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе ко |
ити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратк |
пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што |
од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар |
челников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p> |
а!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћ |
мљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти |
Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „ни |
у сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или |
леко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништ |
прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну ма |
Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу ти |
рзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад |
тски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} |
<!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекош |
, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царст |
свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном сило |
предује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зим |
више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p |
је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко |
рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Ва |
о, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> < |
ва сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... моли |
ање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужно |
изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта к |
и он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио г |
ао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, чове |
ту; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао |
p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па м |
са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског дру |
д оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином ос |
оложај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напип |
е врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Се |
ску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисл |
а.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, |
о опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се зами |
у што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{ |
га века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти прок |
"49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја |
ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака |
и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p |
ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чист |
човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по |
а морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе сти |
о није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Де |
него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— |
> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S |
е она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се б |
его, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— |
то?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те о |
рацију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, |
и, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има тр |
<p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, мора |
да.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож |
..{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одр |
е ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним |
пис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упи |
забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе т |
њштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чу |
о“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Как |
и ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у о |
ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Ма |
га, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да м |
д окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p |
век је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеј |
а пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала |
шта...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом! |
оби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и ш |
делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који |
шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми б |
ако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и пе |
/p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — р |
ивео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сеља |
ичева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} |
ilestone unit="subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више |
ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда зв |
{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> |
ло па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пуст |
у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у сво |
учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Ме |
ати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, |
за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210 |
p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> |
<p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд |
едну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихва |
се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> |
га вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан |
<p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, ш |
хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније ја |
им и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</t |
Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је зн |
>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb |
ече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побега |
што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге. |
оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</ |
свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсав |
Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчуп |
ти.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да |
правила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, |
Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење ко |
ене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p> |
је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стрес |
ола, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од |
им се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре |
најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} |
моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја |
је што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане |
ека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право |
итани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у |
ет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, а |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназиј |
допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је леп |
вота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зо |
оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{ |
овек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од |
и је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ништа није бољи |
а буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— М |
лник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од панду |
лим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И мор |
>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте к |
тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пи |
Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је |
у и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n |
</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се н |
да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{ |
диш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњ |
м.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се за |
господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим с |
њан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</ |
пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?< |
<pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше |
овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, р |
рјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..< |
м.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— |
петана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају. |
тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Вр |
план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капе |
> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господин |
о ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p |
Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово п |
писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учи |
ња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред |
, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p |
ити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се |
— рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да б |
е морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по са |
="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што |
а капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар пре |
јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89 |
атерина.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> |
еб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p |
сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме убијет |
ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је |
мо теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега |
другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да |
е посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а по |
о газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! |
!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — |
гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха |
Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене |
и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече |
у само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему? |
н рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу |
b n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло |
в њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурч |
јој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благослово |
упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не зна |
p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!... |
добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жа |
,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити мо |
е растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— |
у.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било |
оше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај на |
.{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!... |
упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај у |
право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је |
оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо |
ка браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говор |
/p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се |
же се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него зем |
њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа скло |
у је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна |
деш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то ј |
<p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бо |
дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са |
Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> < |
ине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем заг |
а...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како ј |
мо чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> |
Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Г |
пу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господар |
3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати |
тиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло ув |
тла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> |
уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p>— За |
ша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он бога |
огат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо з |
де читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се |
мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’ва |
p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја? |
ђорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, |
књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пр |
оји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођ |
<pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тоб |
ече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џер |
а.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега ј |
слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја н |
/p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности. |
..{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље кој |
p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је т |
неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али |
и прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране годи |
је стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb n |
пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара до |
> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Не |
еда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У та |
арод није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасм |
моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ |
ху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се |
т поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! |
ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога |
? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учи |
ажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Му |
постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа боле |
ти ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава |
лужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим |
.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече |
а, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да |
Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем ж |
у љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни ство |
мо то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волил |
је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрт |
ти да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече |
м он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p> |
о и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" |
воту!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори о |
скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи |
ече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе с |
де имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> |
сла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p |
ане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S |
кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем у |
а облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два кам |
а њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на ули |
а они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и ј |
тост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава пр |
њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајап |
на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксент |
е може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> < |
>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А пр |
оју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше н |
.{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> < |
о?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>О |
и! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о... |
гановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> |
е учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, |
<p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чуд |
че Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама у |
и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!... |
ћ. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чал |
калка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми |
и!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби! |
нови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству! |
мо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварс |
рак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обр |
Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па |
е овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S |
ад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му |
него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пр |
трецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за |
p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је |
, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиц |
тане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како зако |
/p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да кла |
лада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били |
се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведр |
ко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само ш |
ринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисни |
/p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си |
Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све в |
е нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</ |
се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Го |
амо ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> |
ложаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са |
књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра |
ораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— |
ко и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећ |
и поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ ! |
више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— |
S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољн |
и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> |
Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси на |
ече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ |
то буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.< |
њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи |
и ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...< |
о?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола к |
> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, |
Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао д |
, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече |
в?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити п |
а по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се |
} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је в |
ног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ј |
а ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао какви |
зор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на т |
по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао |
Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’х |
ечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јов |
те.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу леп |
!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> |
/p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих |
е поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> |
p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p> |
тоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?... |
ознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и |
по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— |
јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да |
к да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити |
ш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— |
кле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да |
— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се нерад |
— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећ |
јни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим |
уз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бо |
моле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> |
видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— З |
рини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати |
> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљд |
p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам |
</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не |
тини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, |
м.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> < |
>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаш |
p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.< |
<p>— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим |
знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми ов |
ије!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми по |
</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{ |
и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} |
ари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, и |
ма!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попо |
рима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ран |
светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезд |
<head>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вече |
дјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и |
ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду.. |
ече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капе |
оћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — т |
н.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Мар |
ој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политички р |
егао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно |
раше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово |
отребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на п |
елога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њ |
Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам умора |
p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао п |
м пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је погла |
Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави |
неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њ |
!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> |
<p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не з |
" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе по |
та њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само |
еше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познава |
.</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а |
вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња. |
ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само јед |
шао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их |
а ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш ле |
> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, нас |
чео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Реш |
ана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за ум |
ђем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајк |
ош препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не |
менио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист |
<p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насме |
а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихв |
поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p |
> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— |
да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <p |
есто, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У бла |
отврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!. |
срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је зва |
p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— |
} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{ |
ије и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Св |
о.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да п |
..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да |
ћи“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво нос |
а кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!... |
!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— |
<p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће |
ико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у |
страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет |
и!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда |
</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по т |
тал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или заг |
није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{ |
права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па би |
Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба ле |
и?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— До |
вот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи |
Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: |
заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је б |
ј, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја ниса |
аје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ шко |
брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p |
на рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.< |
етан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— |
subSection" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чи |
није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу |
реклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ |
бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— |
и, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је |
му оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. |
/p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола |
е врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он |
ао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p> |
реме.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па н |
та.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— На |
рљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна за |
Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!. |
српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> < |
<p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p> |
ему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> |
љице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, |
Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо |
> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да нис |
ма!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи |
о се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он по |
о собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} |
<p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казат |
{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на |
S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Жив |
против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Наше |
нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже и |
сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Ср |
сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова |
је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она п |
ањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао и |
вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „ |
ан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му |
исле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ |
S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се над |
на машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p> |
цкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi |
ње с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и к |
м је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите |
p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p |
есечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду |
а и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из на |
бом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p |
{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је |
— Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски |
т замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету каза |
угу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и |
...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу |
дочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е |
само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!. |
ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— В |
едагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по м |
же опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Мал |
мо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човек |
е камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред глав |
p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ. |
исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — ре |
>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да |
е досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</ |
ебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S |
мамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и |
зе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи |
!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ кр |
а ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као |
да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у вис |
такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима ка |
ишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако |
исто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше |
у се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене с |
на њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?.. |
— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господ |
да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу |
.{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматра |
Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет годи |
то, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже |
!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој |
п Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — |
рате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу д |
је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста с |
p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.< |
езу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај |
е највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих |
о сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</ |
> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То |
које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељск |
е знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да |
та море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... по |
брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, |
Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пут |
’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бр |
се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{ |
Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на зб |
ти око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане |
ола прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</ |
!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.< |
смеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек знала |
p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштв |
н у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Ж |
огонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше |
!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> |
/p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшиј |
бе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завр |
то, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђавол |
а шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи |
и!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш ов |
на, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, |
у и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га друг |
ко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијах |
у јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго к |
нађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена |
ј обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — |
стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак |
ко покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бит |
вега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је |
тисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S |
>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад |
сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја |
е га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал |
!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.< |
p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је к |
моран.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При раст |
а сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али ка |
<p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: |
јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од см |
ивали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповед |
" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега с |
е штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешт |
уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје м |
" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше |
ослужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао |
два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три ча |
че код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, |
лео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига |
за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада и |
ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— |
та јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрип |
ри горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим |
} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шт |
веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и |
е баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе |
а уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне н |
ркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше |
ло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’о |
злазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p |
рећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта |
м ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> |
о четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна ко |
е захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да из |
<p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја |
<p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb |
{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком о |
ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгано |
>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И |
те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... |
ем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их |
боди?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему м |
итам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— |
е јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, |
је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо при |
а је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па ј |
Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задово |
е о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађако |
.{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна. |
истао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то |
увши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p |
породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе је |
не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} |
па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство |
цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Ви |
е му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’х |
исам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p |
се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedos |
м лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с је |
ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Је |
лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само |
магати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поме |
— то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад |
.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није незав |
и загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, |
м у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи оче |
а!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажму |
у у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараш |
Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? |
опарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи к |
да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио |
а“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љ |
стао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" / |
промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље |
епимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њи |
>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} |
/p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само |
</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учиониц |
бави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега вол |
ени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? |
лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{ |
до моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да т |
ам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам п |
тане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на |
з ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене вољ |
днеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се |
S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за ча |
му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њ |
епераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави да |
На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало |
једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} С |
онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда |
воје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, |
а Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијав |
течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p> |
лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</ |
!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а |
чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцелариј |
} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његов |
лиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ нег |
болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} К |
е у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива ост |
штица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта? |
— Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде |
, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па |
па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи |
{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од к |
и се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази с |
а законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако |
а у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако. |
а ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душма |
рло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вам |
n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> |
ју из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико го |
...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код |
ти никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се д |
завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани |
/p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести |
ар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — |
о то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали |
p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, д |
да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад с |
.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p |
, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече |
љак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур у |
— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Н |
јзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!.. |
...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p |
ударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. |
да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; к |
не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> < |
— рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, |
/> <p>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „ |
па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапа |
навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опе |
к’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смеју |
д дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по но |
то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати! |
>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, |
о нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од |
.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше |
А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— |
морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала |
амовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жа |
м увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема |
ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и по |
а у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> |
Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као |
е лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко |
е његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} К |
еба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш |
опа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121 |
.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дам |
потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема св |
ијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> п |
Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им док |
укао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве |
е завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књ |
овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај бож |
оварали полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, д |
ом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком б |
е поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја н |
е око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану је |
спуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И |
кла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари |
начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од |
Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупа |
својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отим |
ћу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} |
тан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела ка |
се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад све |
орији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако р |
<p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, |
тој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој |
усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и п |
груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} |
иће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!. |
без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују |
ца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао де |
ца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој до |
..{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title |
у услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један ил |
мо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад с |
ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми о |
С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S |
у гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио |
да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>П |
Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> |
рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, г |
г“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> |
љ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи |
— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и шт |
иси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— |
скати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оста |
само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена |
рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наре |
а Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p |
одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође |
ока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84 |
вонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији. |
>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разго |
и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање над |
с, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да б |
} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине |
/p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Жив |
p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што |
се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— |
; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p> |
ур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном д |
>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> |
ја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за к |
њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти |
> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег |
, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чи |
света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, |
д чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да чит |
илошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових м |
љени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само |
ужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до ве |
учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже |
....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, |
е треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте ов |
петан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест |
треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потв |
господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и к |
не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете |
Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је у |
Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!. |
Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека |
госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји н |
во одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо! |
дите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове.. |
више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост љу |
S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на д |
да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живе |
ене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</ |
А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} |
.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане |
ути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвор |
ладавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем |
p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју |
уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Па |
неш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин г |
{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p |
шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам! |
вати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код ње |
могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Ба |
ла лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један п |
<p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је бор |
ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за ти |
ра!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S |
ш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!. |
а! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан |
— ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> к |
ужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се |
<p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и о |
ехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на к |
ош имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</ |
овима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени |
це и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча го |
а.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда |
р, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је к |
што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, |
И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јав |
ога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили проти |
подине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — р |
м!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— |
, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је |
ну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} |
> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црве |
и смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} |
ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!. |
крету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јо |
/p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар |
срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он |
Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} |
анџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разгово |
врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и м |
p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> < |
p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплет |
се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и |
— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p> |
</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше п |
</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и о |
махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштв |
људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</ |
’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се |
то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>По |
p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли тр |
p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на |
.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једар |
ата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те |
до о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита |
ше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p |
— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други.</p> <p |
е Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се |
; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ ос |
пита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на изврш |
И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужуј |
хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност |
а, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’ |
!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учит |
итељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да |
ше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два пис |
ажности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријате |
Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p |
ана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p |
, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је |
мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>М |
, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то |
и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!.. |
ез хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му |
<p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.< |
буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо! |
мо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што |
ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша М |
дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ј |
е хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{ |
емо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо |
...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико |
то он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је с |
једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба См |
кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром ч |
оле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; |
не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се |
уга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>П |
Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и |
реме, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p |
> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу наре |
p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да |
турала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а |
овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спа |
ју, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџи |
ац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле в |
окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац |
вори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p |
књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опред |
са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p |
> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима |
са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одма |
<p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> |
и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p |
и и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа |
тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуру |
ола запуштена, деца напуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Јед |
ике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну малу д |
ндур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пан |
једно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног |
. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} |
> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника |
за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га |
играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p> |
{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— П |
чне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео |
мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштв |
њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама |
се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна... |
е!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, |
дне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га |
мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Он |
ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али |
ројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p |
прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и не |
м оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио |
од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једн |
, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упр |
е у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући |
ш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и |
Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао |
ова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће |
акле нена никаква неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја са |
нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p> |
подин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да до |
у на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потвар |
</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, |
а и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попо |
кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га |
врћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад |
а ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p |
ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели |
се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ств |
мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права рад |
Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону с |
S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n="1 |
упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу д |
а је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’ |
Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гл |
тао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не треба |
у; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бит |
p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две |
га да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси? |
ио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“. |
b n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му |
{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје ц |
упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</ |
а ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стај |
— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече о |
S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, |
то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни п |
{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет оста |
хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треб |
ство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињ |
{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште. |
Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{ |
сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и |
ник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div> <pb n="162" /> <div type="chapter" |
- иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су полицајци и |
господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ј |
го ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред |
>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да |
ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један |
увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе к |
а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви |
стао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто ни |
них крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан |
оји га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни |
...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} |
Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља |
; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" /> < |
Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар |
и док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Је |
</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. ни |
. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је |
људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— |
p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p> |
назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} |
ва је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па не |
ивко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не г |
чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео |
молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, п |
{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да |
„по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, |
га Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те |
91_C9"> <head>IX.</head> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учит |
{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— |
> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране у |
д је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n= |
ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да |
се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен ње |
је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву |
.{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који |
би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непо |
може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... |
на неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S |
а уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на |
ше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена |
на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих ме |
има разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би би |
сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} |
сма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n |
дом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> |
вој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: проми |
ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb |
шао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја др |
ега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јун |
рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом. |
<p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> |
онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнем |
љу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на дру |
а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао |
рела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 |
у тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, ча |
ло!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде |
Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као о |
је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> |
е, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он м |
, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту поз |
ва, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} О |
Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто |
?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошап |
слим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти |
у ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво. |
{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— Господине! |
... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p |
рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће |
>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p>— Знаш сигурно?</p> <p>— Зна |
н да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим |
ћег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила ј |
да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима |
а идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" |
е отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хл |
себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није мари |
се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отмени |
осподине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападну |
да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем |
допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да |
>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после |
стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један |
у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о ко |
лих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило д |
— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђел |
А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</ |
ите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, ког |
је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123 |
ла бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поде |
им! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што м |
ече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са |
де и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама |
аша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те го |
ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се |
си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, в |
пет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу |
, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си |
о за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен т |
/p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем |
тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека ра |
/p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} |
p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу |
свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} |
> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски |
и — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да |
</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајк |
/p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Пета |
нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун ко |
викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избо |
Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</ |
ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а |
добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, ова |
! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Уч |
<p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси ран |
.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има три |
ца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? |
арушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи |
ви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Ј |
а; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} |
<p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене пос |
ла!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле |
о, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш |
е бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за жи |
еш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> |
> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} |
там?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара |
реле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!. |
ину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити |
ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> |
/p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, |
— викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врући |
> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будит |
p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У |
е бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерат |
ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се |
ац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, |
ти, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то |
манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде |
, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> |
верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара |
p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S |
е набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> |
амо осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И |
јем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешин |
ем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јуна |
/p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — вик |
остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> |
вет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — реч |
} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирај |
еваху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <mile |
Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти |
подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се о |
школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи науч |
доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледа |
>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином о |
За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела ј |
ше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче с |
е за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; м |
е.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже м |
џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где |
а, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова |
а. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> |
ље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда с |
еро, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично ула |
а.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта |
поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њ |
си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу |
у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми ј |
и!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која б |
ашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} |
журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали! |
а, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те |
<p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не б |
n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретниј |
сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете ко |
едних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже б |
p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.< |
је „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него на |
Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом н |
!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим |
</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да јо |
ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му т |
и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’ате |
а.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказа |
онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хт |
а судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Тре |
Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> < |
, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} |
и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Срце му |
, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам |
е пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</ti |
немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је он |
<p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И |
емам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим |
њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи |
у главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се вероват |
д њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p |
ма му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та д |
а кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али т |
?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ з |
прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин |
Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше м |
постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не |
ава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи |
дбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општин |
знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, д |
ј’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једно |
онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} О |
(она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним се |
а ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не |
<p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти |
ј учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива |
даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати |
{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској |
рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џ |
а ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живк |
p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очи |
аметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше |
абавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мен |
вали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, |
ме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога ста |
е јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђа |
а прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Д |
p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито ст |
је сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко |
о је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, |
азмисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко с |
е љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — с |
о ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> |
ште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке |
ђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских.. |
хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’х |
<p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њ |
једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она |
е ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера |
е — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радн |
по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћица |
ће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја ко |
рописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, |
ећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} |
ве, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шт |
га на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима |
ц! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соб |
/> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са |
боје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> |
.</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књи |
је ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <p |
и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот |
{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, з |
се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мор |
н нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је ж |
азговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту: |
ен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> |
оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?< |
рате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неки |
и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, ( |
ија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџ |
ведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати т |
ао и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.< |
/p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb |
{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} |
; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} |
до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је с |
дан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак прим |
вадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече |
нџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Господине!</p> |
ио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Ниса |
г!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити оч |
игу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књиг |
аше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> |
а: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не |
ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста о |
ђу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него |
а и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против влада |
а да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; |
е је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су |
оје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p> |
можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Нов |
ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За т |
ала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — |
е државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. н |
а сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете |
оре, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p> |
разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и вра |
} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује зак |
арен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклет |
S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су м |
може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја |
, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова |
се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присн |
.{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> |
.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече уч |
ве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа как |
и Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је с |
} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли |
?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај |
су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неки |
да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао се |
..{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао н |
у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.< |
љско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
це му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „ |
.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објаснит |
р ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А к |
њиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам |
етежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже |
себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно. |
ко те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам о |
то ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би х |
белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p |
на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом |
/> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> |
јлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа ни |
путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме сави |
!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на у |
ди укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p |
од четири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу |
бро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па в |
ти.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!< |
Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n=" |
тито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p> |
ко па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Е |
</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама |
p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> < |
год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени ј |
е ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} |
е: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — |
.{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И б |
— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није бра |
но учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису т |
же и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он |
учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Им |
ше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница |
газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек |
зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тица |
p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> < |
што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? |
ра обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— |
ога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> |
ам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очек |
труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били |
и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} П |
p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу |
тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, |
волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — |
је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега во |
p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко |
<p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p> |
што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> < |
о а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!.. |
ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар |
риш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. |
крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добр |
ита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n |
>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p> |
лић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени н |
орамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо |
<p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!. |
оње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да си |
S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p |
</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,. |
писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо по |
а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на |
.</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем |
ца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Ма |
разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свог |
рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу |
учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право |
екида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана |
је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде ва |
га ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави |
ку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили |
у мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с |
мњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе д |
е.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — у |
е Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече |
и, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчар |
смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним мле |
аља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пр |
> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по нов |
у му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не |
е цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Р |
бора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је |
ни</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами ст |
есрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „ро |
и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране гру |
p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те |
е бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!... |
ека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарс |
анцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p> |
о добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ј |
’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p |
ни, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојин |
нистар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> < |
ла, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} |
> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па н |
ник, тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема о |
се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмет |
рхиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упи |
поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње ст |
о се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему |
сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде |
т — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; на |
варају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по јед |
гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће |
о јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да |
емља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, пр |
p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то н |
S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим |
љица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — |
икад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али |
њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} |
ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после не |
Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а? |
бузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања п |
се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што |
ам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> |
Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може |
и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћер |
p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонул |
ено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп |
ислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевач |
Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богос |
порадите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опе |
м.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја з |
ез ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта |
о ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљ |
утем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на |
плаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да |
S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити к |
>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, посл |
S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године |
му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и д |
ра је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Обра |
дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у |
</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него |
ом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако |
и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „зак |
рити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi> |
ка на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум |
!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда |
ета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније! |
Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њег |
х људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си |
на и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп |
Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом |
си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нис |
бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да |
ва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n |
е она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онд |
о што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p |
а Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> |
аће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не на |
његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, в |
“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима |
није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„тр |
, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се д |
рага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псал |
>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву |
ко и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овом |
Фесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је |
ilestone unit="subSection" /> <p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало |
te> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да |
/p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочи |
крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао ј |
ао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за |
огу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине го |
?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — ре |
на мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена |
S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме |
не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у посте |
о би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} |
у, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио д |
чију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с мест |
де он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим м |
> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> |
: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала |
а ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо м |
аво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </qu |
науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико посто |
S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом |
п увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и |
шко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који |
мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и но |
кад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?< |
“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</ |
за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се неће |
та?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп |
p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто |
ти! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.< |
..{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажу |
} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— |
пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за |
ћи, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се он |
ам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си а |
ри, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и ко |
срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!< |
p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје |
насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де! |
{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој |
S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовиц |
, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да вид |
ра има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те моли |
ође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га да |
вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда.... |
: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не мо |
Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту р |
ам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но |
и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p> |
маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да |
е бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако в |
по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није |
ке, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан |
.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, се |
својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као |
— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш из |
тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, |
кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђа |
и ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — ре |
спуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се |
ов вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш |
е жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чу |
ско срце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бо |
еби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова. |
ли врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — а |
лима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега |
доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— |
есе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си п |
ним!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутро |
арош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као к |
ој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше д |
Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје бо |
ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан |
ан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману. |
gornji desno ugao --> Маринком Ракићем, Николом Макси <!-- nedostaje tekst --> и осталим.</p> < |
старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" /> око с |
ика од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста изврши |
<p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао |
.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што ј |
им, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше |
нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни |
ем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</ |
и да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо |
не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> |
p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа |
тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ниш |
се у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</ |
<p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— |
p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{ |
исе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али |
’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p |
> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</ |
капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} |
твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи с |
>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> |
} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Иш |
квих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Д |
Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p |
, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу н |
прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p> |
/> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима пр |
еларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> |
еларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.< |
.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— |
И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се ле |
— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.< |
!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виде |
{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе |
веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не |
Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вам |
ви!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо! |
а сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме |
очео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} |
>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш |
аза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство |
ротив књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио пр |
пао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужи |
p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— |
ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Цигани |
им те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што |
Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Д |
да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} |
евојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатство |
ним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то |
м; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео ту |
ресу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> |
<p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!. |
ам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} М |
време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Да |
/p> <p>— Ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и про |
— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о |
ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p |
— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац! |
/p> <pb n="151" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на ти |
питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим ваши |
поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад. |
да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За |
S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она к |
тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!< |
д ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би |
<p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрд |
<p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се |
> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли |
а што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</ |
аћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, |
Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњево |
сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао |
не?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши пр |
’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку |
ко јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на б |
Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p> |
> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код |
о дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он |
раш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; |
>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташ |
ња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p |
је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} |
те јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, г |
пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ |
нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— |
Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити про |
тали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе |
а му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S |
Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај ча |
ки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар |
</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаш |
} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} |
колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</ |
а једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата сво |
га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јо |
а више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и пре |
ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Зн |
веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на р |
бро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на |
тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спом |
итељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више м |
амен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{ |
ово? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> |
ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше |
це, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} |
— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>П |
ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је |
ако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош п |
— питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по |
па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Ј |
на мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</ |
<p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За |
} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве о |
лико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат |
> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!.. |
ече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у как |
ет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала |
та!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ |
началник, тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} |
...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар вл |
госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћ |
</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да |
ади?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.< |
и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> |
у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...< |
рсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — |
/p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</ |
>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> |
попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Ма |
.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим |
..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан |
и.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, рад |
етко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од к |
е он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је |
ам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> < |
ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да |
о раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина но |
е, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је в |
вој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па |
...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створ |
да!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да |
ету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више |
стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прили |
очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, те |
> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слуша |
p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, |
.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> |
и.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, |
но — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар |
</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p>— Па |
<p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ј |
ди начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пус |
>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душ |
<p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече по |
ла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, |
ђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не м |
завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли ж |
учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда |
<p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му до |
крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> |
пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од си |
мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита о |
ће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види! |
не сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.< |
.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p> |
о моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, |
бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— |
<p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако д |
p>— Ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против в |
баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни о |
окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном друж |
.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</ |
бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{ |
ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем |
у толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе |
тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан из |
> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека |
дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: |
шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да п |
има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Ду |
нда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим ј |
се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</ |
опо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p |
Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изво |
што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновн |
о и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча |
о: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p> |
уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> |
ађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађ |
да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи |
ју у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? |
не нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила |
а, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} |
а спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{ |
о да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, |
гледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Уч |
исам.</p> <p>— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не зна |
} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје ж |
уменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово |
ви његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Са |
и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко в |
и?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је мо |
поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} |
Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Ј |
хта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси г |
и“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојк |
се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, |
тељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он |
ивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађ |
ше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мај |
је; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породиц |
а а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа |
p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане! |
су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> |
и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Х |
о радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече п |
Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о |
...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!. |
да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Кон |
зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујева |
зуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом |
а лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу |
{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за млад |
дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој |
ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој год |
S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вам |
ћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Радн |
је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву но |
а се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опе |
је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске ро |
И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p |
е девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Б |
попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да |
ита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог!</p> <pb n="20 |
tone unit="subSection" /> <p>Тридесетог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код ср |
лим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догон |
ужни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу. |
агиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb n="208" |
трана трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е |
да; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се |
мин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Маруш |
због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што с |
.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи циг |
по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— |
осматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{ |
већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобод |
с, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— |
нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово д |
ом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис. |
> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало |
ом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши к |
че да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај с |
ху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— |
’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде |
н по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело |
еше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавино |
звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине „<title>Видело</title>.“</p> <p>— Опет допис про |
и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Чит |
е подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији. |
!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све |
ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{ |
чеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, ка |
ждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и л |
су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјал |
те то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!. |
им, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромн |
едну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb |
рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситни |
коро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{ |
чића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S |
уо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није мог |
копча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна |
: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што |
те уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држ |
8891_C1"> <head>I.</head> <head>ДОЛАЗАК НОВОГ УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. године, ок |
880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и |
е се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — не |
дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> |
најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S |
разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p> |
же „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, с |
/p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме |
амо да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Им |
се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му при |
бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева |
а ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — |
стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђ |
{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза |
те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово ч |
од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али с |
и од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју о |
ао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то не |
оп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p |
имо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>О |
....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb n="185" |
ше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало |
p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на но |
изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио н |
еца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете |
ога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгреб |
пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љу |
Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам н |
господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је св |
и решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили |
икаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш св |
ивим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о јед |
две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један |
угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је |
="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављ |
м ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће |
је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кће |
их од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопч |
} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху кр |
убав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је |
тао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мо |
<quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће |
Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Ј |
{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit="subS |
е.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" n="SR |
допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="12" /> <d |
а знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћ |
он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — реч |
да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{ |
наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по сел |
а мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?< |
м и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бит |
сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта |
етети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> |
p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пан |
bSection" /> <p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — |
/p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спава |
лим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стран |
право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. |
отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} |
p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек |
болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p |
севи — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није с |
<p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко |
таше.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на о |
ик који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече |
/p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку ре |
и...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут |
<p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у ва |
тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан о |
уката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — |
...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме. |
г професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брз |
га ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једн |
треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за |
арен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Благ |
већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим |
" /> <p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не мо |
бележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запан |
.{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те у |
Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазил |
кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> |
>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он |
а Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то |
киде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па ш |
е за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> |
иђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високи |
у: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога жи |
д, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом |
S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!< |
а као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође |
ла...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај во |
р уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти с |
тампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свет |
иде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социј |
ицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit= |
сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> |
а материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.< |
могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А пос |
ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} |
олеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате с |
/p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} |
>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше |
ом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најс |
према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо жи |
} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњ |
не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капе |
} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ни |
што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пр |
злегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Об |
Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прс |
и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше |
напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Проч |
рирода“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га ј |
је него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетк |
се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само ј |
.</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином |
ога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на св |
лика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече |
пособан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цве |
мљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће еко |
мњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели |
не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек |
у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела са |
<p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко |
шће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, св |
} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} |
око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви с |
озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио п |
/p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанств |
ши Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала |
а погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Др |
оби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо б |
{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео ј |
} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике камен |
ис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новина |
да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа |
држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Им |
<p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз |
<p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тог |
к таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против |
брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да |
да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два |
к.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он у |
предак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки |
.{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поноси |
ешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало |
p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај |
а пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раск |
руги га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да |
е с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!.. |
ст, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за закон |
аријим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је р |
} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, |
киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... |
чи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb |
мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S |
ђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа... |
ма.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве |
ена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно свој |
ма и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовник |
ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, |
ао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<t |
ити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p> |
м друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као огол |
и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло грист |
ам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео |
!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га |
...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то ј |
} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао |
она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га зн |
и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те ц |
ича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црн |
кошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је |
ником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па |
то гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је го |
жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконач |
> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајк |
штена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражи |
{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одје |
ме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</ |
се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не м |
рашљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим |
а; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— |
креност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и де |
ни прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p |
жна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади |
итељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p |
рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— |
д би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи |
улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако |
чи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи к |
— ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање |
е вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} |
колу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пут |
звијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и н |
их песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста |
се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад је и о |
отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њем |
Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште |
и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Беогр |
та и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамили |
години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али ум |
<p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис |
тар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> |
, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Види |
н понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих |
Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, |
Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо? |
о је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева |
а може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га |
сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и |
му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то |
је га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осе |
Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и |
лавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и |
и само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати |
/p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролећ |
огони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате |
абука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је ње |
али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изг |
пште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пруж |
у да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносил |
добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не |
тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред |
само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а он |
ки се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све |
у поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Мо |
од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се |
за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани |
инко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у |
.{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а |
зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да не |
-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не сто |
S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p |
аше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и п |
е...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и намест |
се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, |
пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што |
{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — јед |
са...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И о |
ај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је |
рбија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост наро |
ене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песм |
Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео |
једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S |
/p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: |
и видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече једа |
ика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он |
е.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио |
исто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење с |
p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} С |
ке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да ст |
буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно |
.{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног |
народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело |
ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} |
— најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео ше |
В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ |
апетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је по |
неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone unit="subSection" |
чета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ |
Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш |
{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и од |
дика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа пр |
чи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он друго |
таше на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д. |
на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, |
урати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се |
тављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он с |
о?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, |
а и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, |
ди, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет |
ли и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>К |
S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не |
ажија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке њег |
ајбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече |
</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако поку |
...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p |
благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb |
и руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час у |
ђаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над пос |
нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестр |
не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови р |
пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за |
{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S |
ивко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p> |
..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да ум |
ј, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела |
кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p |
на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!. |
рема млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, п |
Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</ |
емам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, |
— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— У |
и и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије |
ом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, |
ера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — |
луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се |
рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта м |
а поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и |
е њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну ш |
ма по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим |
и из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја. |
кадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече по |
беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си ч |
у?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га |
ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренер |
наш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; ал |
ела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче |
то, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја |
утити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све |
место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уап |
рији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из ко |
ћи као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше |
д смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— А |
дан опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} |
то се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам н |
тина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа |
ући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци |
у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако |
била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихват |
рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој |
цу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим |
дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за с |
За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{ |
во младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је г |
а л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се |
и.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Гос |
ружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не |
.</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она |
плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из |
ло хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна ми |
теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше |
мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се |
.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> |
љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога р |
тише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} |
једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује |
само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати |
ше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: |
угмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки изр |
у својих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем з |
осу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.< |
па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је |
арао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирн |
..{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Са |
је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи |
/p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда ре |
лавом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај |
о на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном л |
а Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{ |
, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху н |
не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а |
p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му ј |
p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> < |
<pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S |
чекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег |
д човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Пом |
кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се прене |
ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p |
о кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови |
с!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У чет |
ачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрс |
pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> |
> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкри |
ша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и жив |
оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се |
доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који |
>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који |
вуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом начал |
} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у к |
у црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Г |
ова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари зм |
живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу. |
довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим ви |
е његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једа |
аљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам |
ао и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим др |
>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S |
/p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{ |
.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p |
осао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 |
Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он |
учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по а |
наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у з |
И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га |
оже бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст |
S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; би |
дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђ |
може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{ |
о ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мн |
<p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најз |
њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча рекл |
и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном р |
нтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— |
али неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да та |
’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, |
ина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном од |
врти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у шк |
а новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песм |
</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мн |
лан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год |
ата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша у |
> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{ |
тељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће о |
ек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече ре |
} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем |
како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како дец |
сци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маро |
та нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то |
ролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер |
мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p |
учурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.< |
исли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из |
ју, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту |
мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> |
м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила ра |
{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам |
е људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>З |
све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху д |
<p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене к |
Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван. |
чеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво мој |
поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} |
а.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим |
, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом мес |
} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учини |
’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и |
о.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира.... |
ђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно б |
!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога |
бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, не |
ту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу ја |
је ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то же |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Им |
ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова |
аху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом ми |
јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао |
а.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама |
па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки п |
аз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски! |
зити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њ |
еки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега напа |
ри сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обил |
е се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> < |
болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене пос |
н се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечуве |
своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела |
сматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ |
е: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распус |
зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметн |
а мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести.. |
— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао |
својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се преда |
де сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је ка |
д жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао |
/> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} |
и, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спас |
смарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и ње |
и.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је |
</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола п |
уташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пр |
живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило о |
се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њен |
роба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone u |
није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила |
м — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да |
љану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у ка |
енска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао |
таласа дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он |
.{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда б |
упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп. |
да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни реч |
и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме ви |
Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?... |
х стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више |
Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо! |
ека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Ст |
са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је |
а не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбун |
{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за |
разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, и |
даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њени |
лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад |
им и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> < |
<p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здрав |
е?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је мој |
, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... г |
n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча |
ни на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу ко |
ео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше |
S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ |
ило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћош |
соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању к |
за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И по |
орел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само |
задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о ка |
S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила |
да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести |
али и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у |
вешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд |
адиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — ре |
ом појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло ма |
p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Прича |
} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у |
подине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све це |
м очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем н |
ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ак |
> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мисл |
и мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А к |
ва? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и |
="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> |
е.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</ |
.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S |
рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и |
ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претура |
сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он за |
S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Њего |
у једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што веруј |
погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништ |
p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говор |
а.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> |
е“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крези |
проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да м |
ладика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа |
и а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви н |
рзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не |
агано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} К |
ме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима |
д теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозв |
ошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми он |
у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Жи |
са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се пре |
буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је |
> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је |
могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој о |
ај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора |
ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла |
</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за |
љу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> < |
— пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега н |
?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’ |
ваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?< |
ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па ниј |
еше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како |
Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену ко |
код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претура |
би каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се |
Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се нас |
уда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n |
сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</ |
ш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p |
p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Вол |
и је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</ |
је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао |
тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што |
> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне |
Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!... |
апетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и |
; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вреда |
S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" / |
рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— |
— Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На |
..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Ј |
ше као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник |
Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи с |
е те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— |
ара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> |
житељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>У |
ла богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} |
кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> < |
} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост |
...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њег |
апе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај ге |
/> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> |
/p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Ок |
/p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! |
/p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од |
— назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Ш |
рихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p |
јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> < |
нако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде |
ега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— |
, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствар |
ис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није |
о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту! |
а је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — |
ај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са |
га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам |
з’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— О |
.{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А |
та; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко |
остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда |
.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што? |
је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђ |
p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам |
ско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка |
де има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја |
<p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, |
њен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</ |
да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово м |
ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чк |
не на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о |
а лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb |
<p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>О |
рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — |
м се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна. |
е.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} |
рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се |
ујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ |
ни, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, |
едра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме |
у, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Д |
а је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Ј |
е одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па а |
/p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај м |
у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у не |
устио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да д |
јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике |
о да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и кр |
етан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може з |
једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</ |
би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздр |
моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, зна |
зда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n |
та:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање з |
ео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!.. |
p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Ниса |
орио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Ни |
читељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд |
ова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво |
нам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p> |
и кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај уг |
вог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити |
аве ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога оте |
а ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и н |
опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, |
> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л исти |
и да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учи |
не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... т |
о је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај стр |
али се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у |
а, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани |
е!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... |
ер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он |
и „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за |
оћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</ |
а може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајес |
те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш.. |
ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Дели |
то ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> |
лонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} |
и, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! |
е него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту |
лужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из кан |
ака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{ |
е данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао з |
истра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера |
бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам |
ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то |
а очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! |
Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И |
пштина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам |
а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? |
уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси |
са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун |
могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Сваком |
смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само мо |
ета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело л |
сно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта |
ије могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кр |
ксер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — |
} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; ј |
укао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се |
ад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бог |
зва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му с |
е дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише ра |
да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p> |
упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p |
ле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме |
ла!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p |
лом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јор |
} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову |
насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети |
ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво! |
.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако |
то је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином д |
за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Ма |
72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцела |
ше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при ч |
своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,< |
а пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> |
же и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А др |
се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} |
нцу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео к |
p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> <p |
рији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали туж |
доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и |
то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се ј |
до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{ |
о улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— |
ико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор п |
није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде |
дрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска |
р није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га |
ка на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе н |
} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем |
, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— |
ечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклања |
јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!.. |
блака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дне |
му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако б |
</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало |
p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стад |
апетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели |
едила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; ру |
ам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите |
и, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече кап |
нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — р |
а ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> < |
и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђ |
<p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише |
Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само тво |
је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све уку |
Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, |
горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су |
pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а су |
ти лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <milestone unit="subSection" /> |
е.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви |
ва и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове. |
S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новин |
управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан |
куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> |
ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа зна |
/> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови р |
n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— |
њавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кош |
оздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благод |
..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчић |
псио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њ |
p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!.. |
а неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Кап |
дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} |
ко се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе |
Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и |
ријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S |
ше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p |
ла као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Ма |
на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па |
с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви |
у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да |
..{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да |
лити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи |
кавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— |
нику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Пол |
ати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" /> <p> |
спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само |
<p>Учитељ се напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p> |
кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најст |
вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио |
а крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ва |
—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и т |
че немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село. |
</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} |
њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечер |
ступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и |
коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— м |
вао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је ка |
итељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} По |
е диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у ка |
, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина |
лно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, |
а... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведо |
и врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш |
нем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова |
<p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— |
? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и он |
дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су ж |
се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде |
егаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он с |
амо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кри |
Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи |
/> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...< |
бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’ |
па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подв |
им зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S |
вом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— |
<pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о |
канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бог |
.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p |
а.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се п |
апетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у |
оћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на в |
ет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај |
} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И ж |
е пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца |
е пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p |
p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... |
/p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год |
је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју час |
S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па т |
де већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послуж |
</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише ра |
hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, ј |
да одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један пл |
у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њег |
а капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида |
ене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму |
рију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ пр |
} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што |
..{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мора |
дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће л |
шкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> |
о.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе п |
ође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ |
главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S |
рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у те |
Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истра |
ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу јед |
мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је пи |
у жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n=" |
и ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад |
боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Т |
а дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох р |
еш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш нис |
звиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а |
мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p |
е ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету пре |
онзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад о |
смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу но |
..{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</ |
руцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{ |
живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p |
ели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти ко |
у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Ј |
Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља |
а облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагороди |
>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин бор |
у!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} |
слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је |
<pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} О |
све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, |
ас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на |
е раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати |
за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жб |
Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш |
ур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p |
ице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И д |
p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и |
>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>По |
<p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она |
оговор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{ |
амо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур и прит |
Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету |
и нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где ј |
до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал |
ка да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и м |
ије земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетан |
е да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе |
неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} |
p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.< |
ше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пан |
</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади |
капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату. |
рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> < |
ћуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} До |
и, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p |
да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се по |
Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час ст |
ко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Жи |
рати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се си |
најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!< |
гу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само |
— ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у |
мо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Д |
г!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ чо |
у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овак |
<p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> |
о добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по с |
>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар т |
баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана |
оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да |
за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> |
pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас са |
десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капета |
, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> < |
и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јо |
и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, ј |
p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} По |
!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јава |
</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни |
ребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у |
</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За т |
о, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода ј |
све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш н |
нда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни |
вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши? |
/> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војск |
просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти |
икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запит |
?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше |
Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да |
јвећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из варо |
иј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман у |
Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, ч |
о што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ |
у му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казив |
један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио |
а.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} |
е:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.< |
ра кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је до |
је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</ |
што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та дос |
першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> |
асуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, |
ко га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> |
} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун |
рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гр |
S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</ |
/p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!.. |
вио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> |
!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја |
e>Бој код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су |
а!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, шт |
ек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће би |
е за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај |
ад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан |
о вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па ста |
<p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или ка |
о луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни |
чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није |
— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога |
идело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђ |
<p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судниц |
киде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и г |
— рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли |
бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.< |
ста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да |
<p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласо |
p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове ку |
к.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> < |
г зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад |
и си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букв |
S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се ј |
ед са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћ |
Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, ј |
{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потреб |
опу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао ра |
олу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала |
ијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижниц |
у страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> |
видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов кл |
да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом |
иси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, |
{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те че |
оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</ |
— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки м |
пита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али |
!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га |
/p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам |
преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати |
де!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним! |
ндур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> < |
лиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на а |
рат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није зе |
у давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако неде |
>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!.. |
— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p |
Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и о |
рчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислит |
нистар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, и |
зрађена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао |
измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике изм |
место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Ј |
и говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао |
зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку |
дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst - |
дим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="159" |
а уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb |
апетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до у |
му тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага... |
гу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не б |
ца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима дец |
ли ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим |
срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да |
преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је ра |
не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочит |
о окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више глед |
ите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и |
ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци |
ли гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити |
та.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му тре |
би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љути |
ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје |
је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> |
д вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— |
мо да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури о |
ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој |
<p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио с |
иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово |
> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p |
ну црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> к |
њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам |
ли у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас о |
одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p |
> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и |
> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом |
ма воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{ |
>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мисли |
.{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Ј |
бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и о |
али? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је ле |
птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе д |
ори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се до |
г Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ће |
упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог!</p> <pb n= |
самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме л |
а, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком некол |
ади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p> |
о је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били |
а друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње. |
ју, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са |
га је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде |
на задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и |
да: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега |
ворио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варо |
ао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — |
него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, послед |
а се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да |
дузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће ка |
?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако ј |
мо у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена |
сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, ка |
научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте д |
драво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у со |
{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друш |
послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што |
четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао францу |
6" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је г |
Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ |
ла ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— |
у...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упит |
/p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хв |
његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упи |
трос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} |
о капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећ |
описе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и т |
и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори |
Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p |
<p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из |
а и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га |
{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекив |
а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</ |
.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док с |
добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас п |
рем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он з |
{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!... |
новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?< |
а; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрет |
ет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...< |
још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђи |
лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рек |
!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је пон |
ва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ |
тарешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверев |
ти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза |
<p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је би |
е да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — |
— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} |
е вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са сви |
видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Д |
је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се |
стумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> |
осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и бос |
о да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни озн |
то!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дош |
ву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није м |
и су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; а |
га а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али с |
г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замис |
зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице |
.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „о |
pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје |
ет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — расп |
ку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>О |
м за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека... |
довицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone un |
у.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="191" /> < |
и сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пев |
оста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се р |
ј полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмур |
шницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадес |
ђу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у др |
вао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у кот |
о сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је |
> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>О |
у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она поглед |
је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— |
5" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — во |
и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе |
би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадн |
задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти |
<p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — р |
жалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кр |
осле <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то |
јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи |
иже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо уп |
ела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</ |
почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво |
<pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да |
а је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код |
{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Кап |
рила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактеро |
И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топ |
чи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се иску |
ени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео |
ризнај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу |
иш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже |
!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благ |
а други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много |
ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p |
лободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или оном |
к, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — |
разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</ |
министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну |
батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби о |
} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> < |
/> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то ш |
ачалник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво глав |
ољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас минис |
{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу |
се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> |
ца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па |
у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе |
живети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот |
ме што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло |
p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз глав |
а, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излуп |
> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао |
ву кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га |
ајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благ |
и ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јес |
е паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта |
ан добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>П |
а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— |
.{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{ |
је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p> |
е вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци закл |
ге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.< |
ише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџиј |
у му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, п |
а изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} |
кне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најста |
>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада |
утра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два с |
што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у т |
е остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто |
тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да |
сположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од са |
ем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: |
љак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} К |
начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> |
п Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими прес |
рећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Бола |
вде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n= |
да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p |
<p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <m |
видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="1 |
о ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара |
> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? |
нас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље ш |
вима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А как |
да, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Би |
ам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А |
— У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа |
х се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох |
снама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадиј |
ад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста |
аде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам ч |
вуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у ш |
quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> |
стрта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јов |
Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо н |
.. то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече |
а пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговар |
мештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са љу |
и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујев |
, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па |
ди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пру |
ђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и ши |
ни се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он ре |
ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — |
ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— |
е је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <miles |
ових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој. |
а могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој жив |
п.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио с |
ође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, как |
ву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са сви |
комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира ком |
’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!. |
иташе их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— К |
дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи |
е поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни деве |
најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, п |
днице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће б |
/p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите |
ече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учите |
</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега с |
ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и |
ни и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту |
би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале пре |
оните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</ |
— после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упи |
ом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита |
да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та се |
</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет ст |
— питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи! |
игурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n |
ледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога м |
ако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сеља |
гао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и с |
ама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај |
м?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Ни |
</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!. |
и јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја пр |
оме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — |
. што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на наш |
петан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Нек |
је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој год |
ала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> < |
— упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} |
и месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и н |
овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико ст |
и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!.. |
<p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека!</p> |
Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред д |
а је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p |
доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство све |
замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и |
>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си м |
н се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи. |
коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он у |
</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече |
p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ста |
ују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу |
е најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од |
Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп |
прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и по |
да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од јед |
ћа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове... |
} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколи |
p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел |
<p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И |
се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву |
e>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S |
д вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је |
ашту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли |
нти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и |
једно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p> |
!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као н |
о је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ |
S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за |
о на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега ј |
и, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он за |
/p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана до |
ан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је |
амњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком |
..{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на |
утро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n |
ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова |
</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „н |
те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са до |
>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био умора |
зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ чове |
му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа |
и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и п |
а бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и з |
<p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — пита |
је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како г |
ђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p |
Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најз |
> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред ка |
је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њ |
прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли |
чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја |
су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он зауст |
" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ к |
мажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече |
Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{ |
.{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што |
лу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа ж |
мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми |
оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Ид |
/p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p> |
јаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он |
.?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште |
еларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па |
<p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелс |
ад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да с |
а дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисториј |
густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да |
као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је о |
спасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се ср |
ДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је |
је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући от |
..{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јов |
и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејем |
плете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете мо |
ром?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="158" /> <p |
.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што ј |
бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Нек |
> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред |
нистарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаље |
> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l> |
<p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се је |
..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: ка |
да рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на |
з астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у |
могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; |
ли ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко |
ако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</ |
с.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? |
цик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у к |
це, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам о |
<p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасн |
Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он ниј |
ilestone unit="subSection" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" |
ејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{ |
а!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, |
једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добр |
.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живк |
свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> < |
</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А в |
> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе |
:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! |
..{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може о |
однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала б |
...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако |
ој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих |
јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде |
ма јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде |
<p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу |
.{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагл |
е.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се |
ћи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Ду |
ути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те зас |
вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванц |
ани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из |
Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ев |
ише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше |
пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да ле |
ве ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се |
нама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега |
е одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните свак |
рохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p> |
ава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први |
врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она |
скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не |
удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, госп |
м која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и п |
вде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И |
Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> <p>- Шта? |
{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за |
сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господ |
/p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{ |
.</head> <head>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с пост |
</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу |
<p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> |
е врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо? |
<p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{ |
<p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си доб |
ош! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — ре |
.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p> |
ита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће ни |
, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је с |
је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ. |
надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми |
е „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Им |
Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног |
ећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> |
ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Н |
p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече |
аниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body> |
равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету |
, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n |
е ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништ |
па не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, |
<p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да |
стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шј |
образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако |
поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на астал |
— то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ве |
ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, |
нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} |
ар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ћ |
“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке к |
се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! |
..</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} |
у.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у баш |
ого је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S |
Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!. |
аволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад! |
однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упуст |
ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па |
</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кме |
осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад |
</head> <p>20.{S} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шум |
аву капетанову, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из срез |
лте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице сме |
изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да |
а, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... |
и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; |
unit="subSection" /> <p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— |
S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онд |
орачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији |
децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече п |
га, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабук |
згледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> |
ико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужењ |
јанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише |
в у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у беск |
, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао |
.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и |
корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кум |
д поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не т |
због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p> |
луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме |
чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, |
зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају |
исти бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо |
ао да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку с |
малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— |
онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, как |
о.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} |
је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p |
ти!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p> |
Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне |
је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочек |
..</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Ниј |
— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани от |
е — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="1 |
е била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме |
} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, |
нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, |
би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћ |
итељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше |
арај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> |
ечо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о ово |
ени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреј |
ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда реч |
ха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; |
о боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то |
; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, д |
ом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та о |
ећ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он |
и обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је н |
а.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Б |
: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у ср |
/p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецах |
па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано ј |
/p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет |
/> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем да |
тив њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем к |
.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са |
м.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p> |
спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, го |
..</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p> |
р тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше ње |
72" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу т |
ео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем пл |
гом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А |
ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p> |
ели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господ |
p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шт |
/l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quo |
— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи |
d> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуц |
18891_C14"> <head>XIV.</head> <head>19. ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан |
ilestone unit="subSection" /> <p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</ |
едала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза аста |
мо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепим |
еме од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио т |
о ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да |
е договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за |
>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p |
Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жив |
..</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас по |
ковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо |
аш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо с |
доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Господине!</p> <p>Он |
p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!< |
вде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaje gornji levi u |
ова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда |
г сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p |
у разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост |
ерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и др |
а...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу свети |
али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју |
ва школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене |
кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш |
је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има прот |
ећ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га срав |
све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! |
ши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да |
сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да са |
е — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па |
узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, у |
а!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се |
његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ва |
жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о же |
го, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он |
кој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ ч |
да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилик |
ади!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење.. |
тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућ |
приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и п |
дног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно ја |
мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дува |
Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; в |
А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места ј |
S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је би |
даше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, |
твене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне др |
бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> |
нзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочита |
од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности |
а му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повел |
паметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљив |
и се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p> |
што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си с |
има?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ |
леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по |
— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо |
вене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од т |
p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку ње |
Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отв |
о је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим ж |
.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из варо |
е једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да ј |
енади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико ж |
на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово. |
е се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ |
<p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <mil |
нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо |
и.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине |
а.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> |
—</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало |
е да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p |
сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Г |
буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на |
Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених ч |
поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је испо |
никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће све |
отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учите |
је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> |
раг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У |
} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и на |
ди су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за |
то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност о |
че она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шт |
за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, |
четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</ |
а запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако |
емдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ сва |
да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи њего |
есто код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје им |
ога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошт |
осек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је м |
сто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику |
једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из ен |
е газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полициј |
апетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — |
<p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} |
<p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ре |
беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међ |
раду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је позн |
и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сма |
<p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и |
Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, |
Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</ |
незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18 |
била баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љу |
ли, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и |
увана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова поглед |
ке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је пла |
разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да |
ла...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га |
м.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о |
поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже |
и себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треб |
лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, |
ва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде |
та доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, госпо |
к“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> |
х две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на ј |
<p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма— |
p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем |
ода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стај |
ем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као |
ами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре о |
умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној |
и од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до ве |
од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упи |
а би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; |
<p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко |
мљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га |
. и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љ |
докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капе |
тос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је доб |
да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љуб |
г!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се |
за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја |
и да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се |
ејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Господине!</ |
36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба |
> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, ш |
> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> |
вадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа по |
је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему оста |
с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то шт |
" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће чове |
попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> |
еши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p |
p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А |
!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се те |
овољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са бр |
н у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим |
ате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волик |
оје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се |
о; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима |
ј, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — |
анственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p |
ао стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручур |
еди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> |
мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — в |
каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је позд |
Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нем |
би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било |
о гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разгов |
одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осм |
дине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шт |
коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага |
у а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије |
>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледа |
одне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше не |
и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: д |
о разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је ма |
водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једн |
клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p |
...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му |
ом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</ |
д сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на |
пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</ |
а доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p |
"22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њег |
да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа. |
али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па з |
стиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он |
— вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и |
мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене |
ан.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, не |
ово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она |
ене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} |
.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов нап |
Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти к |
и језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве |
аде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— |
це.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, |
, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <pb n="108" /> <p>— М |
господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</ |
радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> |
стаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твој |
у.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад ид |
један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори |
p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, |
а...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништ |
доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p |
<p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан |
и једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у |
о да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} |
јанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Б |
, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{ |
х га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{ |
е устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А |
! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да ј |
ослаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, а |
мо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче к |
А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.< |
ијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној среско |
и <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас |
и је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па к |
задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко |
је!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастаја |
штво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљ |
се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госп |
мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, |
?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А ш |
p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је |
о!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте вољ |
здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, п |
дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак с |
наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и |
S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о |
а ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гл |
винама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсу |
превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? |
из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је с |
ла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу ко |
и писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао |
оду!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — |
оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак н |
ојој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав |
га ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес по |
ори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори |
</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и |
цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако |
{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p> |
једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, б |
показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> < |
емо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако |
а бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сен |
!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане |
уката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи то |
угови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури. |
о?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узм |
ула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, |
а цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није ле |
би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, ко |
амен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му |
еће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам |
иш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задр |
} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречен |
Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...< |
познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш |
је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— |
косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> |
ше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p> |
</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по д |
који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико м |
успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Н |
даше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет год |
Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прих |
?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Н |
евом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бо |
</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шум |
> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова |
<p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напу |
вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S |
лим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш |
<pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</ |
/p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и ст |
је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше |
чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде. |
а је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врач |
/p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за |
седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— С |
Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег с |
а... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти он |
гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— |
</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе ку |
о? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељ |
господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он при |
ине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мис |
овинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он с |
је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепал |
ачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка |
о је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ног |
<p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па в |
да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја ле |
тимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> |
тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се нас |
имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко |
дна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу |
ака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{ |
ин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
—</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: ш |
ести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је п |
нда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је |
јзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> |
"100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прог |
а — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се у |
о у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује |
S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: |
.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и |
ити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни ње |
цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за сваг |
аш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком |
ју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</ |
; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина освајаше |
није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлос |
реду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb |
о живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на том |
10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, |
</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — к |
, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у наш |
е грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало |
— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из |
ка телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћ |
пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је |
то седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноо |
твеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S |
во смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само |
а још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она л |
Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је сп |
да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је ж |
сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— |
ебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, госпо |
ам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече |
Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко |
а којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љуби |
ад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпо |
ова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине |
ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се ди |
ен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је г |
, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу |
еба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и п |
ео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан С |
послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на поп |
дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од њего |
може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао так |
/p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га н |
p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премеш |
а!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створ |
лавом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати т |
— рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се |
он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти |
мрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од ру |
тању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жу |
у?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тре |
му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си |
ва га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз |
н овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је дан |
ћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за |
има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у |
ади уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твој |
кон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином |
ажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> < |
Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за |
p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у |
/p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете п |
е тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе- |
одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад с |
ао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он пове |
право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њ |
ан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зид |
; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капе |
о!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштв |
и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и баца |
але га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се |
} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на врат |
167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођа |
} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Иш |
реда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је бац |
смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, |
.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S |
ма ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје син |
његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава |
срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси гово |
идиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — |
ш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани |
p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p |
аху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубит |
{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На |
и реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта |
ила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на ку |
а.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја |
а.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— |
инцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број |
рује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> |
и сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> |
беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески ром |
ти.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова реч |
а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова |
ажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце |
буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, п |
вог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то |
међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три |
>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни са |
та.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаре |
</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готов |
и нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— До |
.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, ов |
p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зач |
> <pb n="198" /> <p>— Господине!</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по дру |
ељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гле |
е знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола |
p> <p>— Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољ |
метало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих |
<p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абонос |
мо моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их че |
итаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, ски |
да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све го |
{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То б |
глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху |
и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било иско |
му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и п |
/p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту |
капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Ф |
> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад |
дин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Нал |
> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по |
је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој о |
ан сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p> |
н осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, |
му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библи |
гог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао |
— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, |
оп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је сл |
ка!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвон |
дрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у |
спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја г |
руживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> |
лицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на |
ац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Посл |
Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом |
ела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Ј |
<p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p> |
кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису х |
траг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми |
p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем ње |
огу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добр |
> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као ка |
Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</ |
есе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p> |
паваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце |
...{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Ниј |
теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле по |
— рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, кој |
> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </ |
— викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам |
знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— |
че ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљ |
иваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу |
никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао д |
ница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у со |
>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред- |
ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за |
си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} |
..{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њено |
ађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> < |
>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су |
ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> < |
<p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га |
м!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, |
тавила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! |
леда она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни г |
<p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе |
лике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</ |
узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p |
то.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја |
ијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — |
Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Е |
знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја |
великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто прек |
тучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са пос |
Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет |
не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и ма |
сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити полож |
ува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се к |
{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} |
ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> |
p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у |
— мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по д |
је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није би |
случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је д |
полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући |
Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> < |
во упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хва |
Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{ |
од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, д |
е његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што |
.{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! |
p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p |
pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла |
тером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како |
погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <p |
Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које ј |
/p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.< |
здану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђ |
Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осме |
уљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђ |
...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста... |
.{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по нови |
и, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ |
е споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се ж |
знали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће |
једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> |
њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово ј |
моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и |
Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> |
у и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те |
<p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} |
на јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наум |
в ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину |
гу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалос |
слонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опро |
то је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара! |
мених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај |
о на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се про |
Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како ле |
А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па |
сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} |
и чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана |
Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Ње |
осподине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд |
о си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</ |
претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш |
јеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p |
јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође по |
здрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштит |
вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело |
видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов поло |
а нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не зн |
и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуд |
ори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани |
и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{ |
гао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обра |
p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А т |
пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n=" |
мисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> |
.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло ка |
’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише |
<p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то |
ице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на кревета |
господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летел |
а њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од њ |
љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— |
ћи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши |
етан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на свој |
е.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да |
!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не |
p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих н |
> <p>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљи |
како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим и |
> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77 |
p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед |
е онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авли |
p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти |
обу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче оде |
; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора |
ражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> |
не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осе |
о мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајд |
је.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> |
о чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, |
поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко |
о њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше |
о ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути |
ам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје |
Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и |
се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће с |
збуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућ |
!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хт |
Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! |
равиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> < |
ивко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} П |
ром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, |
е на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје пл |
Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђено |
прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци |
овео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, |
л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— |
учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова |
порука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{ |
е поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се |
ршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’В |
оје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p |
грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није не |
као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле |
баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и са |
ела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{ |
ла? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец ти |
ни дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати. |
љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви |
дарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> |
p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло м |
изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! р |
ирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге |
ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо! |
ачи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те |
а...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку так |
<p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он проч |
нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она |
еш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита |
да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!. |
?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погле |
не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Н |
противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p> |
title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књиг |
па ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: ка |
друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p |
p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, |
против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре п |
у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се |
и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нов |
си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он |
по лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тел |
<p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи |
е, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и нас |
не.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си |
p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p |
а.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: |
е л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан |
лу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{ |
вежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји с |
поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има |
е на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесн |
еларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — е |
p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p> |
.</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири |
> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми |
нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, |
он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> |
а лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се |
је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb |
ишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и |
сте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И |
а просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!. |
<pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до |
ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; |
му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога... |
има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p |
У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочита |
песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке |
о мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p |
ивот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му |
p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p> |
Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, |
то!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не ми |
тал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>По |
!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз |
Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше он |
сталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом. |
прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше |
и за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шт |
зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати. |
затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га |
новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала бо |
ам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све ј |
ућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се |
— рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Ар |
ракну народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> |
ог мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вр |
?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} |
о пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само ка |
свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је поквар |
n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко с |
се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, госпо |
/p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div ty |
осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи |
лујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили |
и дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџиј |
косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало |
на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном |
готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси... |
<p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— |
ктер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду н |
Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу. |
ма!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> |
учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, |
дан потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стр |
ол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....< |
n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго и |
едаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</ |
— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад |
Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S |
!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето |
Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече |
> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p> |
и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови |
<p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки |
S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осоли |
читељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.< |
е с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S |
је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на ње |
оме, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</ |
Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведо |
поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се |
видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... |
="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати |
њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га по |
ви!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и |
ако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију посл |
оћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Буд |
>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те ти |
шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; |
а није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— |
азе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а |
ло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што т |
ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — не |
ислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напре |
овани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p> |
држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам |
ме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој |
Врло красно!...</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p> |
ртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?.. |
>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p |
е родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: |
имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам те |
тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припали |
селости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист ча |
<p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као |
го, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> < |
ешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то ј |
а лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари |
се.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега св |
челнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим пи |
р узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур |
е да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу |
поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се |
в молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пош |
се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гиба |
зе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како |
ју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи |
лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо ви |
ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у |
чак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p> |
дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све |
} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти ј |
послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најза |
ако уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бо |
кону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони треб |
нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> |
но мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разу |
сак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и ми |
p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; п |
он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <pb |
брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све |
и да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опа |
>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <div type |
ејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђ |
нити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам |
да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А н |
.{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писм |
ез њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи |
н обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе леко |
овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода |
сле рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки |
товању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, |
</title>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не зн |
стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша |
а својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти с |
ом чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, т |
годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у је |
ичаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре шк |
ма пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Ј |
це.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше н |
азда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај |
богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се |
/p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, |
у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина л |
/p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— |
кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи |
S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута ос |
ак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} |
очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих д |
Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!. |
А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече |
учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће |
ваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} |
ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем. |
и се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи о |
место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удо |
ије довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али |
’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима |
.</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, нај |
?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчи |
p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам!</ |
љ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп |
ле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и о |
</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Нисам!< |
и газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина |
нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, |
ећ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онд |
а је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима своји |
и пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађуј |
наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се ш |
је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је |
у — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука р |
ар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто |
<p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим |
е — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити... |
е лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} |
тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Ник |
неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да |
чи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има |
шла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што д |
У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан |
> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?... |
е, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо! |
несе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа |
— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су |
и се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се з |
с.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но |
тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> |
ог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до дана |
ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту ниј |
мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање п |
везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— |
а обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="16 |
ине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ п |
акон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је ч |
је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— |
Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168 |
ег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p> |
ховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као |
душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од |
у седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <div type="chapt |
ред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ ц |
е зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он и |
у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Т |
у ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb n="45" /> |
неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p |
та!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој ко |
ни не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни в |
п Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мо |
.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег н |
то то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уч |
да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:< |
<p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?< |
забрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе |
p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Шт |
— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S |
.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у |
подина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S |
есна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, т |
S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} |
е! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чит |
игу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код оно |
чима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} |
име — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува |
> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он з |
. не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би |
у а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — |
је вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и |
а — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — |
најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча прав |
ак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је о |
<p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно |
е право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни |
та се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} |
Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да ј |
м, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министр |
.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{ |
’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, госпо |
ђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбин |
.</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које о |
гледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту |
су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и на |
Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, |
ш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црн |
огледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то ни |
ељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонц |
<p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на ле |
ог тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му |
јала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње |
} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Прео |
ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није т |
n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола незави |
у у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{ |
S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити |
огу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато |
и, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим |
о је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново |
ио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она. |
а у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Ј |
књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородил |
и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле о |
Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је |
адиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под |
их од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћ |
о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образовано |
с више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насме |
Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и |
ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три |
у: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се мож |
и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа< |
ака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо |
.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми |
ли? — упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И с |
слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало ј |
ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да |
га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добр |
бдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела |
баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!. |
атих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за сво |
.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— |
у сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је |
њану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— |
врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржат |
/p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој |
о или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p> |
ем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, |
бави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на к |
S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} |
толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је ч |
има ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} |
ош у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да |
год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— |
био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је |
пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ниш |
<p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим |
је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је с |
а му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дот |
— рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да д |
х! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, |
— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{ |
На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} |
.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад |
уо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n |
ма, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету |
одиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав |
т птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње |
Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до год |
а пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећи |
S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уж |
код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се |
дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, |
и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све |
дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, пос |
ош у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам |
ачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло |
а љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебди |
пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он |
пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава |
е учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: ( |
.</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до |
Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу нами |
и се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога |
учи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећн |
Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> |
сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу |
овине „<title>Видело</title>.“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише |
/p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео ј |
и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{ |
а земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли н |
е ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} |
> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа с |
знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе ја |
зда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђош |
.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} |
љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе |
ече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га |
диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је ко |
, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да |
<p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и |
а видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Ув |
ало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!... |
, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су |
еном;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом! |
у травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао ј |
преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И дру |
дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху |
ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништ |
зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где |
е потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? |
ину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сок |
исање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Г |
есници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и |
трељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, го |
у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше |
ли ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је на |
ре</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <q |
док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, ал |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгле |
} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубља |
но.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p |
Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Ка |
ава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да с |
оста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p |
а другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља |
да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде |
знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи к |
е он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часо |
ам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капет |
е.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свог |
ваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озби |
тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за ов |
„збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је о |
довољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио с |
шкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — |
шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> < |
— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћ |
То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Л |
руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здр |
/p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p> |
ош слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа |
Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се ру |
ш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дођ |
би могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни |
Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па нау |
>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од с |
рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако |
ам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и |
’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета. |
чила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса диза |
о ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — в |
</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у најве |
изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа |
ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био |
<p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђе |
.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки уви |
. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p |
м, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. |
е знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога друг |
један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p |
школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit= |
ласти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ мес |
њижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опре |
место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу. |
астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Мор |
<pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</ |
сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дај |
е ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати |
анас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> за |
у.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Пока |
, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим |
ели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим р |
здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Д |
е...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече она |
рочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог нап |
виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништ |
оже бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јо |
— Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — |
иђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ван |
жалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси л |
ла и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи има |
} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> < |
века који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова мла |
и се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?. |
> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху љу |
, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није н |
ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... о |
љен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „ |
да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лу |
</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па |
ије независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину ко |
<p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и |
разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене? |
— Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— З |
девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре |
к</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — |
ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?.. |
Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се по |
орана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси м |
е а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и |
оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуд |
аве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао |
о чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његов |
претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви |
загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, река |
је, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва |
е у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је не |
ад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p |
браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брат |
лио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, |
у узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од уну |
се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у |
ити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Сед |
је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је јо |
како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, п |
траше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у д |
<p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p |
а младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољу |
е по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на |
e>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l |
Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да |
Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима своји |
је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца посп |
се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да |
тре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; |
се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служб |
ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не у |
ло би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, |
н виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао пева |
а га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео све |
се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чист |
твеној љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>До |
исарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је |
ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце сам |
Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— |
— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— П |
гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, |
о достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужи |
е у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаж |
пе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје |
таше да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну |
<p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га изв |
Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он са |
/p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" / |
е му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако |
> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збогом!< |
по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више такви |
та попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па |
Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то чов |
сели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љу |
у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе |
ко сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом одел |
или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није |
селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у ги |
е годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов |
гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је |
ем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн |
пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: о |
амњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> <pb n="174" / |
он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, |
Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капе |
он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загл |
набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану. |
па.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p |
<p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упит |
е да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одма |
ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам |
п Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — |
Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш |
мњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb |
едно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о |
ћи, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> < |
едне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соб |
г нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми пол |
, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на |
и ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.< |
из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештиц |
једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p |
во!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман |
p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p> |
еше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за |
? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер |
.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власт |
је брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- |
аред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </ |
се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p |
лупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију. |
оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго не |
јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали д |
је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, бор |
против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад п |
p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p |
леда.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јо |
реко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред |
ажење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели |
весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имам |
>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Гд |
<pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, о |
уди.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас |
} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{ |
како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет |
иколом Макси <!-- nedostaje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- n |
да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни |
на, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у |
о и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</ |
е већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, бр |
нда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и кад |
није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;< |
бубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежа |
не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова шко |
/p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њо |
су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p |
и излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да |
најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> < |
мисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> < |
за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S |
номе селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недр |
...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати н |
тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео з |
довољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и о |
оре обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{ |
даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечит |
трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, |
то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, |
же главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху |
амо ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — |
мештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти |
данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми |
Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— |
</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад... |
раш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> < |
ко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем о |
рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше ле |
арина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изаб |
авише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали |
се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвис |
е, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: |
груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело |
а буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p> |
је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места |
веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху зе |
лађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка |
уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: |
то!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S |
смарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као д |
војке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућ |
ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, |
ије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} |
теља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био једин |
он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код |
..{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи |
ечник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није х |
ве узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, поз |
а више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ј |
познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да н |
S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је нек |
браза седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И |
<p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега у |
пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више |
седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате дос |
врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> |
те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече |
.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ м |
е добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Ј |
а изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> |
>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> |
м ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугла |
на вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из св |
ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо |
исмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта ј |
шко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га |
деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају |
адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p |
p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> |
аправи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— |
ти се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур |
тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— |
риђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џе |
е он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> < |
, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S |
јану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се |
п и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</ |
ему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше др |
и смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар |
/p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— |
— само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати |
но мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, т |
им.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: к |
ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А |
и заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп |
је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири |
који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</ |
аше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.< |
„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако т |
де је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој |
ла по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху п |
и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила |
ачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</ |
зати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на |
боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко з |
Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали |
гледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> < |
он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па |
ку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који |
ти...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, |
седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да |
о је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу ти |
асу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђ |
врсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Са |
прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети намести |
.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и пош |
/> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> |
е ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— |
ланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S |
ј је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Госп |
и, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У против |
о прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онд |
; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!. |
лу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се заре |
поразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунам |
учила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера це |
ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност. |
оје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живк |
>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Мо |
мо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони з |
у на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{ |
у.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у |
више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога см |
e gornji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> пр |
ти — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Мо |
да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ |
<!-- nedostaje tekst --> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и на |
kst --> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— |
о свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих! |
тио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „изву |
видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело |
заседоше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— П |
је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> |
преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! |
аграда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем н |
о јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љу |
ајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже. |
ашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шап |
— вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} |
мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни |
амаза поштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S |
па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми |
рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Уз |
у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаш |
p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— Раји |
је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика м |
он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у |
други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да ост |
..{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужите |
беремо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— П |
да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу |
не? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— |
— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се п |
због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одлич |
ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="158" |
своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — ре |
еке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се |
као.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: |
t="subSection" /> <p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бит |
део је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је! |
Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p> |
дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> < |
капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе |
вијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже |
да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног |
е и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназ |
> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађ |
и да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се |
ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S |
г, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капета |
а, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза |
ак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косац |
, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет |
ање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огл |
ше међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали |
даше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар |
ва не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пи |
>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n |
пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p |
бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрес |
ила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— |
ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече |
знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа |
тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице изб |
стерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколи |
узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p> |
у је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов |
ка румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — про |
ад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад |
је јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз |
} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп |
стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Он |
пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њен |
<p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, |
S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве |
рати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а |
исима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, си |
ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за дру |
е нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p |
дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срц |
его и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и свој |
{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине |
изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном |
="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му ј |
S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је пос |
лиже Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу!..{S} Ствара |
ђоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече |
ко подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи с |
— рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> |
Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата. |
страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му |
ша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опе |
је она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман |
осведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за чо |
— упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јек |
е толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио |
несе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је виде |
<p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: |
...{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала |
на, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{ |
</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече по |
у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Бу |
и казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти |
ој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> м |
е када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кош |
е сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да |
узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба |
че своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижниц |
ти.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти |
вао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да |
...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ ниса |
ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу т |
аће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару |
те...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е |
иш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. |
намо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље пр |
дело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас мла |
ако код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у веч |
варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку |
вога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Г |
пита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још коли |
p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шт |
те.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак |
живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S |
му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у м |
— рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и к |
твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удар |
азговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоћ |
аде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</ |
</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти |
где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А ш |
дуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Ни |
о награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пу |
ва дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да к |
ицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући |
’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита до |
ати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што |
<p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, |
не?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у по |
али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви буд |
то једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила о |
воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и |
<pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на |
>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — реч |
г дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда |
мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p> |
..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити н |
тан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> т |
а споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а |
а ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, |
онесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега |
ледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и во |
урори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p> |
асу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је с |
е, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути. |
га свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му од |
.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп |
а сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како |
о по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> < |
се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин погле |
ар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да т |
</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{ |
начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим |
школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ |
ампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око гла |
у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Ко |
е — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још с |
Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим другарицама!..{S} |
ндур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пан |
и их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} |
, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, |
упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен зво |
>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је уд |
— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта |
ао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умр |
учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа |
о! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици |
а.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p |
ве цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе |
158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: сто |
<p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Дај |
капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћ |
уда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пр |
уга.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре |
свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести ј |
шао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио |
нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда |
приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— П |
чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ни |
те!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те |
.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад |
ве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи |
/p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <di |
и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад |
, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p |
— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изг |
ом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу дав |
роб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му п |
чко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред |
</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, П |
а ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у к |
од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Н |
еш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му п |
о: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја ид |
’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпо |
.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа |
.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше |
Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он |
посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> |
трчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја |
ивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам |
на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио чове |
н и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци |
{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме ра |
Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са |
отив молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p> |
{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... |
он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не б |
буке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, че |
ба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с |
оба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја. |
Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p> |
ара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, ал |
е једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми избер |
} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то |
еким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} |
вај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори |
ила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Сврш |
н их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је |
p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осеч |
добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’ |
чамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем |
из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што |
ој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!.. |
итам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — ре |
главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде. |
као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројури |
други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доноса |
нио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењ |
амен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташ |
му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под г |
<p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И |
кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p |
и ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намр |
е помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p |
— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављање |
S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p |
ак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, |
е узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па к |
здан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капе |
ородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> |
м, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> < |
слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дир |
Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пре |
стаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи м |
а тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и |
еме био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у |
ах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те руча |
ад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање |
а чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!.. |
<p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те са |
шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже |
!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> |
/p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прек |
ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало |
Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — |
...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежа |
своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на кл |
овом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — би |
д када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, |
била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече |
а.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, па |
етар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, |
{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпр |
едоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио |
з школе; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измо |
аше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше |
зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и ов |
пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> |
Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> < |
рили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отрес |
емо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> |
Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у |
е; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може би |
како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија... |
вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре веч |
ржи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче к |
ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’в |
— упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он |
<p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Нем |
<hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — шт |
уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице |
S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како |
ло лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би |
p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали ц |
ора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, |
дно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да ј |
во и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у |
е дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени |
Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ п |
боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог н |
ћ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе |
</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, |
ако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице п |
ко — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Д |
И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље б |
И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на |
указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111 |
би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <h |
{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, там |
тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, |
овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог |
купљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало жи |
каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; |
тељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и |
па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо |
да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за т |
итала сам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови |
по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке бар |
ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> |
естењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како |
сли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, ко |
знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} С |
сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јав |
, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни те |
ом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слу |
ди који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме пла |
да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него не |
ејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... |
ила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох |
се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо к |
ване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <p |
емам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јо |
p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" / |
?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о |
а му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и раз |
нац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се |
та видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна |
Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско врем |
!-- nedostaje gornji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje |
ао љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да ра |
p>— Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред |
уо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним крово |
није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао |
шта не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа ј |
а од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта |
</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онак |
а у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о |
Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће д |
знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима. |
че поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удам |
.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p |
капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> < |
после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> |
</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</ |
ће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта т |
ад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи? |
бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место праз |
ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамја |
<p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...< |
рачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрић |
ст да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она ј |
са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се до |
е.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па н |
ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— |
итати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам |
а?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову |
ју.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p> |
лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп |
!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{ |
p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.< |
а је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њ |
у тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је т |
је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — |
а од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено |
“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печ |
брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суд |
њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо град |
лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше с |
> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> |
p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капета |
— ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није |
е састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће |
ког не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> < |
ек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо |
!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођо |
на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да п |
ру! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> < |
та ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</ |
јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, прав |
же друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. |
стал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год |
тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш |
и ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја |
кола?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> |
:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Т |
<p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спа |
’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита по |
таћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него деде |
</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} |
ко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</ |
то! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништ |
тајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, |
Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Са |
p>— А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p |
— лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп |
не!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{ |
> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говори |
....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Ша |
м школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо |
.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> |
е и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд |
Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе |
рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — п |
— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живк |
си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— |
ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> |
/p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења ко |
пита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он у |
попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по јед |
/p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у |
имну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.< |
<p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћ |
а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварај |
t="subSection" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с |
"7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из ш |
лим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза лете |
Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т |
је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали |
и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — ре |
убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас мо |
ећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по |
ш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас |
ју.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</ |
>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда |
е сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би запла |
Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом наро |
/> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он н |
леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењ |
>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} |
{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху |
уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богат |
, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога |
мени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, |
Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му! |
’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве тр |
ђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> |
— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S |
како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по |
к“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова |
иште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док |
школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига |
чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Ле |
>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учит |
..</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p |
!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>С |
ућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> <div typ |
м је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p |
, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше |
више се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из п |
подин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим |
коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очист |
што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа |
син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула |
.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми |
е гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану |
p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи |
лико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То |
да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> |
ајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p |
<p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз ко |
са до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!< |
е попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Ма |
ку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — уп |
ало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући |
ека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе на |
} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да |
стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господин |
несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господин |
</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не сл |
рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у вар |
настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је |
нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, |
жи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича |
</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцел |
ездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> < |
чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукам |
е преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кик |
му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита п |
?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p> |
S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вил |
гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши из |
p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и |
p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— |
један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.< |
Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је ок |
утију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му |
и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разла |
Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, н |
у косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавал |
више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миља |
ај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја |
> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</ |
ле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече |
ме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај с |
о даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не мож |
па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — уз |
ромуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, |
јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</ |
и!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољ |
праћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве |
било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми |
овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова |
ио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“ |
аше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није |
нце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакав |
аше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на |
} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађ |
аше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад |
S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији |
није стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше |
х каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њем |
подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грц |
сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ип |
нику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми |
ест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њен |
о сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и |
де баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној |
о је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће |
е се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на |
и се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му |
о прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...< |
и ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - инач |
ишта!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао |
гда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Н |
у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директор |
а: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се |
и...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе |
о који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па д |
он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не |
га ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} |
Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, го |
> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни так |
именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капет |
е заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он нећ |
ашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагон |
бише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекош |
ију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p |
ен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капет |
м не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— |
е и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p> |
пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тра |
ро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме |
, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те |
?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта |
Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Ј |
воју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја |
викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — |
p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цик |
ђе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред |
амо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} |
ан сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур |
вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као н |
амо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што |
житеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канце |
ји.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан |
р унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог |
по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изн |
p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута |
госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— |
г чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p> |
мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с ва |
>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутр |
е.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> |
ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</ |
а тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> |
Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — р |
на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се з |
ве!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p |
рата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече |
?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе |
>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{ |
ни као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господи |
људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао |
о проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је ж |
рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — дод |
м ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео! |
} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он д |
амо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади |
беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе |
ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па |
једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак пониж |
м!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упам |
{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p |
ајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> < |
и коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што? |
о капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div |
{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист харти |
ти...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</ |
ad>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече поп |
сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати. |
јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поу |
му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњ |
могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> |
p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи и |
<p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — ре |
мо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур |
..{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канц |
вољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p |
и ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S |
амо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бада |
Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија |
а пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апо |
и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p> |
ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже |
о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и |
таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" / |
ог стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господи |
ћи.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свеште |
>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — |
рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? |
че она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмањ |
p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Ост |
</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!... |
есме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан |
лицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати |
ни по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено до |
а.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро пр |
pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га |
о се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ов |
е грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка |
овека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и |
ешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја |
p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ћ |
он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради |
ећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио |
тао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, |
>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставил |
— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како |
еку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Т |
ском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се |
у!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар гос |
гани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичиц |
носову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p> |
пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стих |
агано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу |
есама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоћ |
до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље б |
ле ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала |
ио је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао |
друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара |
и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> |
рављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песм |
ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свешт |
читељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти |
е љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ м |
да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио |
мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако |
по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" |
живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у |
чо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и з |
ве више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше ла |
ошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака бех |
его знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов са |
>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p |
> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</ |
здински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мил |
га, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, н |
фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> |
а бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} |
сти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p>— За то |
аздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја |
’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо |
ско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније |
ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и |
газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па к |
, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово |
дан <pb n="176" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <q |
није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био |
ше певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они |
„ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до |
ди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </ |
сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p |
а.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и |
пске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, и |
на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да |
марица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста леп |
бичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l> |
Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са дру |
ом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке ка |
ви на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега |
ко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>О |
аву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <mil |
аше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлега |
рио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изв |
ј.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да б |
попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> |
е би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило |
ају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече |
, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчуна |
р га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и |
кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него |
ма хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живков |
о мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја |
— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петаг |
!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p> |
!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога |
Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та ј |
з’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> < |
му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} А |
ти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе. |
о сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита двар |
да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар к |
е с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} |
едати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга |
ни од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194 |
и ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам, господине.{S |
којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} |
п Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп |
амо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко врем |
а да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> |
вај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било |
би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба |
о год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без ме |
а научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила н |
ко међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обред |
сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — јед |
на.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="13 |
је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола одне |
лази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста ј |
пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> |
не и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим |
обра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало |
ња, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} |
рих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са |
је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сир |
подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!... |
!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са с |
итељу.</p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књ |
} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кме |
он’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p |
</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају |
еднем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</ |
— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја |
p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом п |
р се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару |
ијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познал |
н сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави т |
мештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била од |
сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати уве |
се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, |
>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет |
аше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је |
руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} |
а схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечин |
о.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— |
говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p> |
че учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од |
че Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} |
.. знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> |
а му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, |
— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је наб |
и не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац пис |
лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, го |
где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Ј |
те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да |
p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, не |
зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нис |
</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља |
ад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да |
— упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Дос |
, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да |
и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се |
покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— |
у му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господ |
нца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и на |
к и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општина |
аше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је |
{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њих |
ком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак |
ође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода |
е, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> |
на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао о |
.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамња |
у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на је |
вамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, по |
доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал |
руго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — ре |
.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких т |
о да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта ве |
.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— С |
пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга п |
го за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стра |
о од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет |
сму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си о |
и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> |
едајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше |
сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> |
Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати |
је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, |
/p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по сво |
ође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за по |
о бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.< |
своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се прес |
> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> < |
— вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у ча |
господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д. |
<p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места |
ше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p |
</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све ост |
!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л |
ивади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече |
путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда. |
неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од |
...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике |
страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се ч |
учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика дос |
несе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми |
ај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... о |
се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ уч |
е, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а |
о.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало |
S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина |
.{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!... |
Section" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, гос |
је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од п |
та.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико |
n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С.. |
/p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други. |
p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели |
доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди наво |
приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига |
друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је да |
да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад |
тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-ш |
п.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?. |
себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви |
Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А прези |
безумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим ј |
осла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: теш |
<p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На ш |
— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по |
сет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p |
</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја |
менима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> |
— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у а |
лим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, в |
е примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он |
јаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола |
К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мо |
!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p |
> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.< |
...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се |
е лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част ал |
</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући |
дости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— |
ет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људ |
а не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије |
и? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота |
петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{ |
реме.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општ |
ца.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што |
</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте та |
свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију |
оји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p> |
био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у ка |
оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађ |
беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отво |
један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извеш |
тан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} |
а попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дођ |
наш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p |
против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напи |
ишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</ |
е ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написан |
га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјали |
.{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек п |
њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он п |
гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} |
овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме |
зрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан |
етану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га |
читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују |
ст као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новина |
н од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе о |
падног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе дев |
опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар |
{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, |
она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; п |
уго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба |
плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку |
љуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> < |
ор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Пит |
ори слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без |
!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора на |
онела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, г |
лу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девој |
г те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам муш |
упао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати |
о му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да ум |
аде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је ст |
о у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи |
!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има |
рв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па з |
<p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— |
у је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпиј |
танове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери |
ли да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... на |
!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што |
да је он постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му ј |
вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> |
у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло. |
ти и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га пре |
ече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.< |
то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће лет |
м справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи |
уком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p> |
господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати з |
ог двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда |
ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти дана |
та Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слев |
с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат к |
ађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Ш |
ји је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми |
рт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да |
етна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо п |
е.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дат |
Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{ |
тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се н |
Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену мек |
а:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна? |
>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечин |
} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који |
реда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао |
га: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којо |
!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезици |
ед њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу сли |
ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Ник |
је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са д |
оручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он др |
сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шт |
/p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ва |
кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — у |
нцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у шк |
Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе ка |
је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а с |
</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ |
око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна |
ине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{ |
ац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јев |
ита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу |
еху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом дру |
около.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке пока |
после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи |
се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор |
шао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар при |
ма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p |
<pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У |
учаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они пр |
.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу |
„зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — бр |
онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врући |
је.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцела |
а, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> |
да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти с |
сни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори |
о чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није |
Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, шт |
ештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} |
еседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас |
а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства пр |
ке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — ре |
n="87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.< |
<p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да ве |
.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли з |
, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спа |
же кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, |
с у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови в |
ицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред оми |
Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} |
ет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда |
ац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} |
е полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило |
!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је |
у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже |
>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има л |
> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше |
аки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравиц |
ва неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а оч |
ко је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како ј |
р!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Ку |
по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не |
постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песм |
онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се п |
лонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: к |
раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху п |
џији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну |
А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота. |
ита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, |
} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSec |
ста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и |
си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корач |
бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи |
, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му о |
пуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чува |
завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља м |
ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> |
ам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стој |
мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи. |
а се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остај |
месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу |
ад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није |
шко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми смо |
је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p |
<p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио |
> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли |
p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред оч |
оћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb |
ином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кућ |
и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — |
ио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече |
ека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи |
јице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главо |
?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет |
.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} |
ејанџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, уч |
.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на |
цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стоји |
су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз |
само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не ми |
<p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</ |
мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} |
ркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на за |
амо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p |
е посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!. |
ви и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— С |
иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањ |
На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један |
по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справ |
, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, м |
овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату! |
ш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Х |
ада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, сло |
На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> < |
оуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њег |
и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — д |
па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми |
ај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему |
е; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом до |
и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> |
ржаве као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. наче |
висан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо |
лико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... кр |
испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p |
и њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{ |
р ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђени |
} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло |
е и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп |
исмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — ал |
дине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни оч |
отине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити је |
да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згле |
господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> |
ио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро с |
је срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда |
а 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше |
часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути |
азладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка |
во и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Срце |
х присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је |
где око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n |
новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шт |
бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновн |
ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; кам |
У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико н |
вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p |
успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да леж |
астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Г |
овник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — р |
учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова. |
у једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар ви |
и престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слећ |
чаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало |
а и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; |
че он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У ц |
туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За ос |
ead>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, поди |
/p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити |
онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми н |
нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде вр |
ану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су ш |
и га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дам |
вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља |
он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио |
’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече |
вадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ трг |
па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те |
бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше |
ваху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је д |
тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. |
{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа |
без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а |
вако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а |
еде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.< |
доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — у |
ча...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, |
> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S |
дог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао ј |
ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га |
као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удар |
S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим заст |
добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити |
се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа... |
ижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео д |
врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо н |
ри:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслу |
а ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би г |
Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да |
у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту б |
ог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су из |
то не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као |
ог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника |
Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за |
је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима |
написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложи |
клоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да |
у котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао |
>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански д |
{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Пок |
чију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и |
ојима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с мест |
п Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти в |
је он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{ |
ше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га п |
p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима с |
— рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капе |
лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанов |
аду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу ру |
једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} |
тај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу |
оји не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свак |
м у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Т |
и капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћур |
ан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја |
етан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми из |
дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме |
<p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> |
ромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе. |
испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је |
е.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S |
бо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изглед |
он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; по |
он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате |
ади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвор |
!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му |
све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте виш |
са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу!.. |
па стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Ку |
икну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Ј |
p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p> |
у; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</ |
радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> < |
Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад |
олте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече. |
бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </d |
не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не |
не, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!.. о |
јатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и по |
<p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p |
...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> |
</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи |
но...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу м |
цима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би стра |
/p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе |
?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p |
рцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пишт |
уташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— |
госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово |
забрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп |
} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши |
>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га до |
сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја ј |
ипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По |
апућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!.. |
чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова |
волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са њ |
</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога л |
о тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— |
>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном.. |
робала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади |
ивко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести гос |
рао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један |
а.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фа |
о — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месец |
е презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вар |
А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што |
свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— |
Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог |
Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? |
каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође о |
мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљив |
<p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигу |
е на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p> |
н...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p |
{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека |
Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије |
рнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па |
ако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је |
“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S |
о да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi |
моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.? |
а му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му |
сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славу |
t="subSection" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — уп |
Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па |
века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му бл |
рани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик гради |
Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је к |
Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта мора |
се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пр |
ежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На |
ви вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару. |
би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ |
о.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа |
— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p>— Знаш сиг |
иција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по |
а закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посла |
кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и |
њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго |
и дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исп |
ео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом нар |
вати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p |
ад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезд |
априло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit="subSec |
наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, за |
го је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиж |
Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— О |
есуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p> |
ија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље |
ава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи |
е лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен |
б’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="1 |
<p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа |
отребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— |
у све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора п |
ест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> |
одимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јо |
ће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље |
му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече |
ста 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше |
пет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека ве |
варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у о |
бор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли ј |
p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на п |
о.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смисл |
е обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, |
{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију |
на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше |
ек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више веру |
„повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у м |
е Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и |
<p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> < |
те ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло |
буку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Мар |
чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Р |
што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је т |
се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта м |
у где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече о |
то?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дам |
.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> |
телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћоша |
<milestone unit="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био |
га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива |
ећ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова гл |
ам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта |
/p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави |
, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта |
је ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} |
е се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуни |
, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — |
S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке |
р испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зо |
и? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попи |
слом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко |
једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде ч |
!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Панду |
здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</ |
p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао |
у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p |
у на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му нагов |
ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи |
на од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> |
је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу |
н оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у мек |
<p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспа |
и.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: има |
а то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што да |
— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се |
ро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је |
називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну н |
ра 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он |
..</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми |
</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад в |
вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге |
/> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јав |
> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> < |
>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Де |
можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да |
учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један друго |
есет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са п |
не да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше |
у ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>п |
па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју ј |
— рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече по |
/p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у соб |
Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си |
озив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- З |
и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћн |
исмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p> |
p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми на |
од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n="192" /> |
>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> < |
> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је |
орамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дуж |
а ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред ј |
д ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад |
ишта, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало ње |
? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ај |
насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јов |
не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам |
<p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> < |
! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја в |
њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у соб |
; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.< |
казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђаци |
авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Извол’т |
е је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где |
места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко в |
ијатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи. |
ог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и |
м из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита |
а кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова |
тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са |
ушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине „<title>Видело</ti |
кли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мот |
{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио |
на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Зн |
Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Доб |
, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе јед |
ро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капета |
више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} |
на!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви у |
, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на в |
е некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дукат |
p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, |
њан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пу |
да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</ |
нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се д |
сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три |
ама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! |
е капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да |
ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како т |
ве...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p |
а ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђо |
дног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом |
се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb |
ка, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} З |
нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита |
јка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> < |
ицу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господине!. |
о и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> |
рофесора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и |
</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа |
се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени проз |
асмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за |
ла школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумем |
/p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Из |
и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p> |
пију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на |
аљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> < |
дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није |
.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће |
е волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен |
бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека |
</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Ниса |
брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек! |
веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p> |
.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна |
и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} |
увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се к |
<p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да ше |
њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас |
Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да го |
Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p> |
/> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — ул |
S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је |
ћаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у дру |
.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта прич |
ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је |
вет се поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</ |
Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, м |
t="subSection" /> <p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко ј |
сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља |
рисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на |
ију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S |
девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Рук |
оди га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш |
па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том |
и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спава |
Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да |
ам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лак |
— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које пада |
ли рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одош |
ешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа |
олу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува мног |
ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намеће |
? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="1 |
и су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше н |
ед њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се уко |
<p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <m |
пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше пар |
S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио |
рне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p |
добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима с |
Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши |
тати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас н |
огу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо |
о!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бој |
ки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S |
мо противника.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S |
S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?< |
а седе.</p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p> |
— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведо |
ивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</ |
>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p |
о ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу |
више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља са |
угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу ње |
ака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног ч |
!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} |
је до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта |
.{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</ |
каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p |
на дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противни |
ја“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се б |
реме, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> < |
м пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Сам |
му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако |
<p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, |
на сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спрем |
ти испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није до |
ромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше др |
сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном рав |
едну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посм |
е у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајст |
о акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" |
..{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се |
се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, госп |
— Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се |
ј Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— |
ур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} Н |
p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену миса |
ледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка |
бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— |
се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> < |
у у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило. |
баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо |
распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — |
оћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Маруш |
ше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје об |
Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} |
устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па |
лужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е |
кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је |
е кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учит |
ану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p |
по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше треперав |
ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — за |
а цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и рум |
>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</ |
његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!.. |
им змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери м |
</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} В |
бити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окура |
је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — р |
толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; а |
/p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — ре |
м!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у ме |
рли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино и |
миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан |
ком“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала |
ка, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из |
ј радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, он |
зговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде к |
риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!< |
доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> |
е.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p |
овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А с |
то си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, ман |
ити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојиц |
ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, а |
<p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад са |
> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — |
о умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо |
.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно. |
гове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си |
е препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удо |
и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је |
а коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и св |
Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку ба |
за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} |
n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довеза |
њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} М |
уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа. |
рими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!... |
јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> |
он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви ради |
Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали. |
p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> |
.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!. |
ња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p |
се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки |
јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу. |
а — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи н |
један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— |
код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</ |
ко но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{ |
дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако |
устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јо |
могао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да само |
то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука |
лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после прити |
ш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако |
е, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p |
дне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Од |
е, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улиц |
26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, пови |
оће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат т |
сно!...</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога |
ног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он ј |
ко, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дак |
p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветар |
оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе ш |
дјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху |
етити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година |
S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о том |
{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп |
сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забра |
> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље н |
путаше она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о св |
тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно |
>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже |
му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— |
" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p |
о неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} |
но капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова |
> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо је |
рите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука ко |
> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде |
Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и |
се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{ |
иљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S |
/p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се д |
поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59 |
а.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе д |
а царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра р |
јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли |
у, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што |
есели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака |
пали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице. |
<p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће сам |
оље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад |
> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођ |
.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова |
рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете к |
после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина. |
} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<t |
питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад |
ах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, ч |
ом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био |
ију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавни |
го воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову са |
несе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто поп |
> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му |
...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p |
, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама ш |
вори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> < |
p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову п |
њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само |
<p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} На |
</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем |
о, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="15 |
ече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита предс |
шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о |
ога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n= |
ажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, |
.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођ |
него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећ |
ом твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекину |
и.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су |
ну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p |
ва узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> < |
.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па |
је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он |
кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче с |
.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} М |
ова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник |
вдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учи |
ислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— |
/p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изаша |
оња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Ниј |
апетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!. |
у говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али |
{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Је |
ила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бог |
S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то прича |
авам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готов |
е спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, зап |
} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? |
се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио г |
p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој |
— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} |
уран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — ожениће |
ва згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се |
она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онд |
упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p> |
жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем |
ку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у |
— рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> < |
...</p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Мар |
ти.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора |
.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p |
е не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио |
/p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — |
!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и без |
> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!... |
ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и н |
Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да ур |
едну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти |
а.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и с |
ва.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени р |
сто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђење |
.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p> |
— упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код ко |
редио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с |
нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова |
b n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао д |
а, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Премест |
ече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се |
Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него |
рекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив. |
p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети |
<p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.< |
д?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће |
p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу |
опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> |
/p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> |
ран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече по |
p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да г |
<p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p |
века!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{ |
Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p> |
о сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је |
р цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Ј |
тан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’ле |
им.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p |
<p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>М |
и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Пр |
p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше |
је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} |
отив њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од чет |
амотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{ |
а, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док |
а наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— |
p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар |
а крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ј |
{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што ј |
....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будем |
пили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо |
о ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, |
{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Ниса |
ивота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узе |
<p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разг |
ши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа |
<p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они |
/p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, |
вање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се |
<p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону |
ву сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будн |
ара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пр |
е капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити. |
а помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар ба |
ова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем |
дбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — реч |
одио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је оти |
попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране кон |
.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе н |
стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мисл |
послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је пут |
>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре ил |
огу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се |
<p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{ |
назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васо |
ио...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учит |
на?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и к |
n="SRP18891_C3"> <head>III</head> <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црн |
ваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.< |
врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{ |
V</head> <head>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше |
<p> <hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал д |
а на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А гд |
Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!< |
>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћ |
ици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и у |
и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се ос |
’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене оби |
/p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да иде |
једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову |
p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановић |
Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капета |
вори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена тво |
е упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас са |
р.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се |
ајзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, н |
— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши |
ри чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта ми |
архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и |
</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче о |
сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те |
во у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ниш |
кове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем м |
о подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није |
ашту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па уп |
бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадо |
Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако? |
<p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам пи |
.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађе |
p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> |
S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покој |
ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!. |
одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па |
; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> < |
ег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му ј |
е, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше пре |
раву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p> |
.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> |
зе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто |
ла ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> < |
као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока |
.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња р |
лазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је иша |
стрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита |
едно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошу |
е мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — |
и се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, теч |
је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не ос |
Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично о |
је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако |
рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече |
то је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, сл |
а зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који |
? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једн |
, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не ре |
ољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Т |
еће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасу |
уза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мар |
леда је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју мо |
овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до мил |
p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тиј |
ађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила б |
у ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title> |
наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изглед |
у позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје |
Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> |
е чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко п |
?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он |
ете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <milestone unit= |
b n="40" /> <p>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Т |
p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гош |
ешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам |
„вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се |
днички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нур |
ста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па та |
шеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.. |
емљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на св |
шир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, госп |
показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо с |
поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Макс |
та ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> |
м је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече |
е доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чкол |
а Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n=" |
еља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задово |
ило ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> < |
да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред |
ећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се |
{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вал |
</head> <head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учите |
— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> |
ољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што ка |
авидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче по |
ља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учите |
?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу |
и пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једн |
са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— |
p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен са |
живам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се |
ем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.< |
’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па |
иди!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и |
а, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци леп |
сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, ка |
то му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — |
{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газд |
ућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137" |
.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p |
гог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> |
еђ његовим црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <mi |
гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први |
врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</ |
</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред бу |
и памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш? |
сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајућ |
ослужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти |
е без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао |
други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуш |
ора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога ве |
и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приме |
Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— |
јпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Мл |
госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да |
у..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се кре |
је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп |
ПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци |
а, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је |
а, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе |
p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— |
том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си |
аше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опе |
гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетал |
шину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учи |
да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „заг |
машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И.. |
— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговара |
ва се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га |
а беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женит |
јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — |
окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упи |
/hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш |
изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио |
с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Н |
на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и |
дан другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седит |
>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта |
ово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој ду |
у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не |
сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и |
азда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. |
<p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седе |
ш дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, |
земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам с |
ду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вин |
</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша |
’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapt |
t="subSection" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу. |
.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, |
ш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— |
год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<titl |
— рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипр |
Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда |
ћу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— |
>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p |
она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бит |
>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два |
ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n |
да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С не |
Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n |
пкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника наша |
p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном тв |
елика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, п |
сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пе |
има.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их |
ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И |
не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, у |
а: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост |
ам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</p> |
ед-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ј |
нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам панду |
и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> |
ио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега о |
ка је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" |
ЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Тр |
вну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n= |
најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду |
, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ћ |
е сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему |
ука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим |
вала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је д |
о од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ б |
мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се |
/p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше р |
томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — |
о Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је |
то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умет |
зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јов |
...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш |
Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но |
ко ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p |
ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му |
и ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господ |
има свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари |
/p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме п |
="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку. |
мемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину |
} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А ка |
е у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно за |
лева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољст |
зред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе |
/p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо |
свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна наст |
јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <milestone unit="subSec |
још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај |
мо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси посл |
</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други п |
, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан крен |
адата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је |
вине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким пос |
и и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче |
може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жи |
вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Ма |
и каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образ |
ечо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S |
ане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи |
Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста к |
ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, |
ст.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ов |
је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти |
у, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце |
га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе |
ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете с |
>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп |
Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p> |
ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?< |
жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" |
/> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је д |
ш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече |
их радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену м |
ва то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p |
једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је |
ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чуднова |
од закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p> |
у сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам |
> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ев |
Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за |
> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише |
трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе |
а са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија |
и вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ с |
један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адво |
<p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и |
ез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испу |
по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ им |
. ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са на |
а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе? |
ека.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и б |
предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богос |
S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> < |
ма свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — реч |
аламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађе |
ју на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола |
ворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити но |
<p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, д |
сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није уд |
љ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се в |
и.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то уч |
попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника |
и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„ |
p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је |
го кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да |
} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што в |
еба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се |
ћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њег |
и’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: |
рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} П |
и моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — ам |
аред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</ |
p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита |
Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гр |
тео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га од |
он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> |
> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник р |
и.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се з |
он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и обја |
не; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао др |
ње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби |
Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И |
<p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде прав |
оп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети |
у је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао |
Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри мо |
?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вал |
, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нак |
ад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас. |
о’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на на |
овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... |
о, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; је |
пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман прип |
У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше |
ћу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — |
у смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</ |
p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си с |
, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они |
је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти |
ног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе некол |
то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послуж |
> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио |
ра изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испо |
ава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одго |
чера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место |
осподине?</p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му |
дан прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак с |
мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Ш |
УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разглед |
вој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је |
ет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{ |
мириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.< |
име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе |
/p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, |
рудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb n="164" / |
ере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p |
ош није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву < |
неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао до |
цима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упорника теле |
/p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, не пијем — р |
/> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> < |
е Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и |
о, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели би |
ића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га |
л! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у проче |
{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да ј |
/p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи н |
се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} |
се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно |
ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар св |
игару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми |
цкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како |
— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не |
своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јо |
једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по јед |
<p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!... |
ла одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија |
ла...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде н |
је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јо |
ати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је. |
изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!.. |
Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p> <pb |
и шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дуг |
оме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до м |
ом натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општин |
па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао ј |
аста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш |
богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола. |
чак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова с |
/p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и ра |
проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — |
о тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — ре |
и неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре би |
лужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко руч |
ница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад |
<p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет |
— морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: |
> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куц |
га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову |
one unit="subSection" /> <p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће |
те — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној среској к |
га ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини кој |
5" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло м |
иви, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{ |
?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити |
је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S |
сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb n="45" /> <div |
ако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’н |
n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!.. |
груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> |
адно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао д |
, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни је |
копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</ |
ких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У ј |
ше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" |
ад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла |
јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> |
у, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном по |
песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Ма |
део и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо |
Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане |
ло на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на |
</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали ц |
е Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече |
ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да |
еживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше д |
чки рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у ста |
то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не к |
ђу нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисм |
.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељ |
ам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је поква |
испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја |
ају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да |
<p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних кр |
је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку |
идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p |
уди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?< |
лач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане |
па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гроб |
чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу... |
</p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а ск |
и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужи |
је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и |
!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се |
ред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће |
астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господин |
p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо ур |
вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пар |
у једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном |
омада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, |
зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост |
је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и |
ости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} |
Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Дан |
поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испас |
, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Г |
по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ћ |
агрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш н |
убави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута |
..{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш св |
а начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — |
пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпр |
мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, |
и је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће |
.{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пре |
касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па |
</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својо |
угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’ |
зла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна |
кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ ш |
ром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} |
је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама |
е се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, с |
Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабу |
.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> |
до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се |
новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па |
веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решит |
је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{ |
атељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Н |
овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климн |
жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с |
та.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тог |
пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p |
е.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче |
ма против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију о |
!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја б |
..</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди ве |
оче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега |
е прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из с |
нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше |
Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p |
он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роман |
њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити ок |
м, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срд |
— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!. |
>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, как |
а је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила |
ори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} |
вања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћ |
ш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! |
апир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек |
одице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „н |
еће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он |
ова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мис |
што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако п |
>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много |
чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па ка |
ша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стоти |
p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко нат |
почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својо |
ан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насм |
tone unit="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те |
оран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па |
{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онд |
е и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па |
е да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пош |
боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је |
томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рек |
аву.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио.. |
} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече |
/p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија о |
довољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је |
опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазит |
е нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да |
њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ |
S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло |
тељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њихо |
и да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега |
ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно н |
бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избо |
есе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти раз |
је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те |
борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! |
десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећ |
да га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо мо |
ош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> |
<p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, |
легне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе |
уше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо |
на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башт |
опа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш ва |
а више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — |
вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — |
, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде |
разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.< |
кујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> < |
пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они |
попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њ |
ре!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> < |
штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Меј |
шио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да к |
ам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— |
/p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, |
!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, |
‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> < |
Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p |
књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то м |
нити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени |
поведи.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба |
ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда |
овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латит |
прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> |
ека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије |
оме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{ |
латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја |
ита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да ј |
ога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како |
слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуро |
ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жиц |
е тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није |
нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно ј |
а је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био све |
каком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. |
а ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p> |
а да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако |
до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио ј |
позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л д |
е и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би |
е ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, |
<p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, |
зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседо |
.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} |
мњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разгов |
вери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га |
а не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста |
другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли |
... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> |
ше.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише циг |
p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља |
ни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устад |
е и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе |
зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на ду |
вко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су |
пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да |
у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, врати |
и каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца |
Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, |
га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило ж |
..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица |
ликоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило? |
оштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{ |
ати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућ |
о тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон |
..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за о |
рилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако |
{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{ |
тан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо по |
n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то |
ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То |
.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад |
— рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, |
И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног |
да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом ко |
м, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створил |
имо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше ко |
д буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> |
..{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да |
м — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“ |
ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему тр |
— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за |
ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — о |
p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори н |
нама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са п |
— не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове п |
ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, |
нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту |
и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ |
ржавна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} |
и, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна р |
себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трча |
ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију |
а коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фур |
е он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ н |
.{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти ка |
е књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам ус |
<p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} |
код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да им |
о да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме ра |
га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди |
дам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад в |
аријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Ел |
је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију |
> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на кр |
де да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он |
еља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да ка |
ер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жен |
тво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то |
о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капета |
вести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено да |
а што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} З |
<hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с др |
/p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него дос |
мео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и рук |
а време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо |
реба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном ч |
као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају |
о његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за |
!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све |
а!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пре |
Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала бог |
<p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!.. |
ај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди |
њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако |
} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</ |
добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здр |
p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} |
{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и |
да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светли |
му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} |
— рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— |
се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, з |
знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцелар |
јд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи см |
како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно |
атом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упоз |
донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пи |
он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је са |
!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш |
уј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више пев |
о је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од бла |
p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју ду |
>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити |
се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Ус |
ео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пу |
сарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — са |
је науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице њего |
лушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми |
чидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта |
а таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од |
8" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да |
ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио рекви |
читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, |
вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и ран |
ead> <head>ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше с |
Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А |
ле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми с |
су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’ва |
треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те пр |
p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти маж |
> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, пре |
адити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи |
или!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој со |
ојој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> < |
неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. |
брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се |
или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — н |
љани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазил |
.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потра |
деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јо |
чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је |
и човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви с |
завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" |
те школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујућ |
ера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Ш |
ветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, |
сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је |
за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио уч |
пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: |
...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S |
задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— |
тељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу. |
е не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче |
ас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки по |
ако већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</ |
р баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно |
тану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну |
ћи“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него |
>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на у |
>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, гос |
— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се |
<p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали |
</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш |
а остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да |
ворио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И мож |
јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој св |
м крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то ш |
{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом |
ујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима |
е још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је прим |
де.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад сам |
јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" |
<p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже |
ајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком |
једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли прем |
ољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на св |
у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и це |
рташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— |
осподин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао |
га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући |
и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p> |
ођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиж |
да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди п |
<p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са соб |
“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила мат |
своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> |
е!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш |
у срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дуго |
е мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Иск |
о то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S |
ита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо ко |
и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у |
господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> |
и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p |
хов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону пл |
звисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима |
{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно уда |
стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а |
е.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— З |
} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> |
леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуд |
читељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p |
p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и на |
у неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јам |
етило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је |
ту и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега |
И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто ког |
> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>У |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котариц |
на је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S |
иже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућен |
талом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њ |
у на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњи |
аји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као |
и — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „нар |
нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити су |
око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— |
господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред уза |
Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пек |
пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машт |
оравио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио |
S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за п |
бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућ |
врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха |
ћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.< |
в, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком к |
измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у |
една кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем једа |
ле пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам с |
.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракн |
мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да ниј |
роду; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Авг |
и ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p> |
зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити |
неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цига |
Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беш |
е у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така |
да мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом д |
<p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</ |
а је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} И |
доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћа |
је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига је |
о роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сирото |
тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта ј |
од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!. |
<p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— |
ов комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на к |
скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече он |
p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бо |
е му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n=" |
е неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Пом |
} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми |
<p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p> |
<p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Н |
ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни је |
мет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и |
лира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Т |
диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. а |
ком играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред |
добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n=" |
би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала к |
</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он |
Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаш |
>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужит |
у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта |
<p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је суви |
тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n |
и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној |
> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{ |
не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи |
.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни |
баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу |
нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!. |
рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p> |
ма, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије п |
чити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на к |
пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега |
ено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је |
у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} П |
лупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад |
свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једар |
вео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет |
то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко ј |
ји.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу |
трог према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчелич |
та желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у був |
и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без ње |
’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шаба |
проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и з |
ина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више |
будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није збо |
је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак |
дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не |
— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча |
Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пат |
<pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће |
<p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде |
радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим |
p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај |
тићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује |
амњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="201" / |
а!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!< |
у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p |
0" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети не |
овом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које |
в друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајис |
остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S |
креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — |
ићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају бол |
ите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео ула |
то је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је о |
ете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа р |
>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи |
n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>П |
дан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега п |
улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једн |
ука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом |
дину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријате |
и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге зат |
!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво |
оспођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</ |
е судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном |
>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре |
шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ |
<p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је |
, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у |
на мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него ш |
свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<t |
— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ |
а с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана каза |
Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. |
S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> |
онзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли |
l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> < |
ла се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које |
седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, је |
pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш |
те!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ |
нда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још ш |
њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа ж |
ана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да в |
S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушк |
неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно |
</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као |
остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учи |
<pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече |
штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањ |
у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И |
p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекн |
наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Зна |
Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена |
> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни сам |
још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу |
> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пут |
} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан раза |
А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он |
а не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше гроз |
тање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак на |
су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам |
} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, |
женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> |
ј га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</ |
о!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p |
у!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господин |
главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га |
и, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p> <p |
очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био про |
Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су с |
ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је |
у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува |
Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је на |
о светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за |
даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече: |
Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје |
?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да |
врши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ |
и, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и пот |
итељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му ј |
ече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— |
ничан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, госп |
робља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205 |
се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пи |
амо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (так |
прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p> |
тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили |
свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечера |
ече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не |
о оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га |
асић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтал |
јао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам г |
89" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читат |
дине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи |
.{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро. |
а новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</ |
ареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже наса |
ве одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро |
ослужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у бла |
Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим |
Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подиг |
{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у |
пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ј |
<p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и |
удила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да о |
и признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> < |
Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> |
— рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{ |
о моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица |
2" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинит |
узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако |
ур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p> |
Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењ |
е он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, д |
има.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p> |
ло му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто |
те...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ц |
ити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа њего |
е још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни пр |
а показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоце |
су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, |
Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варо |
{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко |
сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још |
ругог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb n="45" /> <div type="chapter" |
P18891_C4"> <head>IV</head> <head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чи |
као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није ник |
ору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> |
рага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!.. |
{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао ј |
унцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом |
поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто |
образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрен |
е родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавал |
> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?< |
чита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из судниц |
иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марин |
сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у |
вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог |
видео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рође |
n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> < |
одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p> |
и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако пов |
да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цв |
<p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пр |
ао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} |
Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њем |
једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она |
.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p> |
} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гл |
овини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} |
би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено |
>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелн |
председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракну народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онд |
аћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракну народ.</p> <pb n="213" /> |
од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада |
за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером ј |
што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— |
спођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш |
Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на |
и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само |
збише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</ |
ти искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти |
смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaje g |
таните!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у |
ржао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео с |
оварао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши по |
сок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — е |
еше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је |
откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови |
ране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Ш |
мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> < |
</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p |
ог господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то д |
имам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом |
</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} |
је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши с |
мњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здр |
да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, как |
предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он с |
владали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гле |
звади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ и |
ко ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живк |
ти догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} |
седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S |
безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је |
.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало |
упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држав |
оздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је наша |
Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Вазду |
И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем сла |
и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и не |
оја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} |
један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb n="45" /> <div type="c |
ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутах |
реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво ј |
му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— З |
мњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко |
<p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен ј |
ђе?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научи |
ешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији мор |
ђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Млади |
че, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „ |
ељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце ве |
а земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га |
/hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше |
а по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ход |
једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p> |
> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти |
ара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његово |
во, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватиш |
агу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху јед |
ти се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p> |
уз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то мож |
цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p> |
у се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и |
>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, ва |
се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак |
звештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице |
ештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, по |
говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслу |
да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четв |
м омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било њ |
на да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он |
p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} |
S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих ра |
осле не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија |
во!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигош |
} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста дру |
.{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ |
рица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је чи |
аши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт! |
="SRP18891_C8"> <head>VIII</head> <head>ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 188 |
стио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао |
можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је маз |
што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, |
на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао |
125" /> <p>Врућина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; ти |
од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе |
>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз |
>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{ |
и...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он ско |
— али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као оча |
ети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У та |
мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где |
ј деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као |
“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше |
куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуште |
уке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, п |
а’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; |
продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по к |
повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S |
у одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела р |
апада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књи |
таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа |
S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу ув |
ару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лак |
да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће. |
} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ |
та где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Вол |
{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није |
ље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...< |
се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за ј |
надоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се |
<p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјеј |
арје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За д |
кну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</ |
</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.< |
{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb |
грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате д |
дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољст |
р поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе леп |
у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаш |
>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо с |
рио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је |
по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам иска |
а’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гу |
ас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се |
осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па |
Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта |
е да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n= |
ј.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и |
ио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на неб |
</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, |
тељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јес |
ра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам. |
увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и сн |
Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} |
— онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p |
постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање |
ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиља |
p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А |
p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— |
лио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће |
на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за о |
тељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те ода |
ило тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му |
исара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави позд |
лон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p> |
враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све неп |
p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код |
ријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој т |
ала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла д |
ве укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се с |
а се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S |
да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их да |
јбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жила |
нити огроман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара |
о неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслон |
а?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, |
Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино |
молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа. |
ди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p |
Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти п |
во.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече |
</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — у |
онашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђав |
оше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрат |
морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши п |
дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и |
ица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као |
о добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p |
наш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора |
ж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврд |
је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око по |
уву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна |
> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро на |
окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше |
чамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!... |
?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све с |
вим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је |
сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој поло |
очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну |
д овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да преду |
/> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p |
х доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитк |
унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— До |
оп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу др |
ам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — |
лим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим! |
ајвиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу ст |
ћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje |
верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он п |
о.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У |
је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> |
>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни н |
и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запоп |
!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми |
а се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радит |
оворио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састан |
састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе |
и.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, |
и кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то с |
си?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и з |
на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад |
смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати |
le>Видело</title>.“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му ње |
у, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српс |
{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — оч |
о себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред |
о не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> |
ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зет |
е смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су полицајци и њихове |
ке замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не |
е убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани и писа |
Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоћ |
з службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> |
ицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> < |
сна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше н |
их, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо једа |
осредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испит |
ека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се к |
S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја са |
е и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; о |
његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је пр |
а.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих д |
назију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд г |
ног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову |
а разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што бе |
ео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини |
а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе. |
а где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— |
јаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових министара и н |
p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па |
остава.“</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет |
ар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се н |
закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати.. |
/p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио св |
узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p |
ше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Сед |
е, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се насм |
опа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да и |
ну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енгле |
ног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Д |
ко, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јо |
он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо |
мршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има |
> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочит |
/p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; как |
</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећо |
ично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно |
згровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би он |
мам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд |
тпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиц |
и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Би |
мане имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Б |
ослушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једно |
{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда |
ао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотр |
ече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — |
и било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ев |
па.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледа |
S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе. |
и рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је п |
>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на влад |
је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену |
водити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} |
извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p> |
село у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене |
оћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да |
отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи |
ва сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и |
ароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа |
ово збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочи |
араше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, |
у у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких |
руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; |
езати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт |
се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, ле |
он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— |
најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је р |
му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало |
па.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дије |
Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — реч |
" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он уз |
} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је |
палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се |
итељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је би |
itle>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играх |
Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....< |
ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!.. |
p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Р |
n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p |
а?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p |
<p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију |
ије него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало о |
.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — |
господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.< |
под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Ж |
ам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — ре |
во, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе ш |
аше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, ал |
ару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видел |
еце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S |
сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</ |
х богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се с |
епа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природ |
...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не |
добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог |
вој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше гд |
оглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, госпо |
и!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се п |
ма вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш о |
} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и |
реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него бе |
е опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна |
беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и |
p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p |
ењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— |
о је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и оз |
овски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, |
г пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сва |
</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет |
Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним |
дура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цр |
манија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаш |
S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сен |
е, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} |
људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај |
викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.< |
вони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален |
а га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И |
> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Мили |
, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим |
ји осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, нећ |
ба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то по |
и матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „От |
, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до з |
у по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га |
амилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</ |
у те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са |
е. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би г |
ече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> |
р и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не |
е је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктор од |
зила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена |
!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— |
p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нут |
ије сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{ |
.{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до |
сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никак |
позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учит |
ећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И |
пратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе н |
анчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; |
.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а уч |
?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина |
— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p |
ешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, д |
/p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је |
о до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се прев |
сова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> < |
не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, |
.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, |
, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да ј |
ио је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак |
ојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она мест |
ељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким |
вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану |
он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Ов |
рошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под рук |
егов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, |
ра цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што с |
ин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашња |
и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — |
<p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> |
чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у ш |
опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад ка |
епо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде |
а се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух |
м се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је зал |
оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Не |
ори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се по |
ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред |
— Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му з |
ном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега с |
ку са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.< |
- nedostaje tekst --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан.</p> |
p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p> |
Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јо |
која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког |
крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао зас |
о једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шт |
ожен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, од |
таху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ли |
черња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они |
о људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он с |
и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто с |
све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје род |
</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиља |
.{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S |
ли смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? |
е подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са д |
ам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави |
није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> < |
/p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз |
> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако |
хаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјани |
ко је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по оно |
еше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Ша |
е коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста о |
p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у |
запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— |
<p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Ш |
ше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p |
— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда |
.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио |
че савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— |
та себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је з |
рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! |
на, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне |
стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ |
што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Наку |
ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{ |
е и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, бр |
ам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb |
м из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стад |
опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја |
у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки |
не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке... |
усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канцеларис |
ј изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде |
јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и |
етири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола |
остељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</ |
о пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет треба |
звади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, |
иноћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у |
— рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p |
је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} О |
чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учи |
>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књ |
капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</ |
хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков в |
нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S |
забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе т |
мо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</ |
е глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам |
’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако |
p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, г |
зимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и |
де је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом |
</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне нов |
ућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по н |
ивка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рек |
а од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грб |
и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би |
дине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, завиде |
зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</ |
едбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас ј |
ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље |
у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.< |
/p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у тр |
<p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће |
ко ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, н |
дати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, о |
абица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за т |
вта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде |
>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаш |
{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили |
ите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у |
утра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; |
т.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — реко |
очио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — реч |
коше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> |
аксић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно ш |
омшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="8 |
ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће |
рдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита |
да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ћ |
hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануа |
Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то |
<p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1889.</p> </div> </front> <bod |
<p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке</p> <p>1889.</p> <p>Цена 2 дин.</p> < |
че среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па пр |
иш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смеј |
} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратит |
— горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отп |
акле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у пра |
<p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И т |
отисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим док |
м свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу |
>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја |
ели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и ден |
>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог |
и има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весе |
авља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте |
ј школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови пр |
i>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе |
да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је |
било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељска школ |
о је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео |
је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — |
г да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну |
е исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— |
танемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи п |
ће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!< |
у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Уза |
</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо |
прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину башт |
И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати |
д дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Ш |
што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— |
то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — |
постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је са |
.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје к |
че поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим п |
раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — гор |
<p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар |
рај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају |
г’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми мој |
</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> < |
запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p |
</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш |
готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разре |
мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак |
амљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у ње |
е на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово рав |
није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити |
код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у |
пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од |
ложен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад д |
p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову пра |
друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је |
ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне г |
а сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим. |
е примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> |
н се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаш |
једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{ |
олесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта ј |
чао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да |
једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да р |
га малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без к |
не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи |
је био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазн |
<p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господине.</p> |
4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путничк |
мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу |
Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</ |
ало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим. |
ељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у сво |
и се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу |
у испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не у |
еће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим |
о: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— В |
ваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њи |
е се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем ш |
ше да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> < |
на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што су |
/p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> |
p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ |
топио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено диса |
е вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> |
еницу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком ми |
прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p> |
ше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p> |
драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шт |
нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој |
оре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капет |
деше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и дон |
<p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па ве |
т и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу к |
окушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај |
у нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, в |
иси, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је |
ошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих оч |
е устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину саз |
ек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</ |
ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} |
о беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</ |
да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке доз |
чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!.. |
ро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало |
!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, |
> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, |
раво на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању р |
им дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> |
благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, |
ино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ |
>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сја |
им она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело б |
ећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не прет |
{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли... |
стано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!< |
љ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што г |
Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> |
дели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <div type="chapter" |
кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} П |
дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> |
ими.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече |
удем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напред |
сечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто си |
војачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска |
се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и ово |
богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p |
ви писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа не |
ледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше је |
е вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> < |
S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим |
{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Кој |
у својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирал |
уговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је |
оже полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле д |
све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са |
.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође |
пуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни ј |
у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се |
p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тук |
м друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{ |
ко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него |
задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју за |
ш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p |
/p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да види |
рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу ж |
је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, ње |
да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу ви |
а је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} А |
S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n=" |
н.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ |
год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ух |
м добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свр |
ти!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти п |
се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погл |
ко је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или ша |
ам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како |
та:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?< |
та више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже глав |
кува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> |
очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево |
p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> |
Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за бој |
, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> < |
сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а |
> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говор |
о! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућа |
у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем. |
ли.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> < |
адимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пи |
а седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— |
edostaje gornji desno ugao --> Маринком Ракићем, Николом Макси <!-- nedostaje tekst --> и остал |
p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> |
p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне м |
цаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плака |
<p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> |
n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.< |
а да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> |
ј допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не м |
је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њив |
S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натер |
реске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговара |
м — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми |
еба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад |
уста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да |
и једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јав |
у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука ј |
ам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно ок |
гу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана |
из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесниц |
„Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш н |
диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио |
же главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мис |
гај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p> |
ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу |
ви то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Сам |
по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, |
ти јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију |
а.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао |
м!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци р |
није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако ни |
да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Д |
на?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп гор |
бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према |
сму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти |
јку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило |
но!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беш |
дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је куп |
и...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за се |
<p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до |
ал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео ј |
Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!.. |
нем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> |
еби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чу |
ице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. го |
е у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним ч |
/> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишља |
ог „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSec |
ло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За ш |
о корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем раз |
„директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; к |
{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Пом |
Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му ка |
ражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе б |
о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...< |
е су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сања |
ти, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с т |
ас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова |
амо да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, |
т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом |
да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћк |
облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано |
бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p |
окажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиград |
тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображ |
тово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што |
/p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} О |
/> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има |
и!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја |
ану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И |
} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред |
е — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} |
слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у шт |
зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако с |
чун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> < |
амет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо п |
та: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто год |
удан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју |
расни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Ј |
е недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш кр |
н потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! |
е...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</ |
ис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћ |
и.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да |
а жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ |
азлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друг |
>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њем |
каза руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> |
Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! р |
S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.< |
дите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта ј |
/p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... |
н устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и |
оде, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но |
услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме |
ећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са св |
мам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> |
рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!. |
...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку |
ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{ |
уги попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше. |
ију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Пр |
нџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учите |
нако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија од |
А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд |
Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За |
како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газ |
p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што |
итељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Мар |
} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних год |
ори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се ви |
S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће н |
<pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу д |
ушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и |
му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина |
Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако |
смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има прав |
.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> < |
им приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> |
че поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, ниј |
им „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и |
она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се |
п Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда |
е сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега |
х!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са с |
па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде |
>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета |
ве да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите? |
ољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} |
о!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!.. |
то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> |
е њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење. |
ије да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени |
о трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је |
рити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, |
ти и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав |
<p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не |
ад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све |
, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији |
е теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш! |
p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да |
p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта |
екоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше |
дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...< |
како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сва |
везу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, уд |
/p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.< |
и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Ш |
</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p> |
од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која |
вањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим ваз |
м народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће |
и сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — ож |
> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?.. |
је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, за |
француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре м |
а, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одуз |
="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> |
ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији |
.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно! |
/> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о |
а жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и |
. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помог |
p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу |
елиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p |
о!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јо |
убине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!. |
p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва |
глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, г |
је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p |
ан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури ди |
нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изр |
<p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> |
тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — |
<p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ п |
пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини |
ио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва |
атац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солу |
и гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одгов |
ко се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p |
а.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може |
ешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} |
е.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S |
до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упит |
а се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамња |
оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} П |
а онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, |
не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, кап |
оже се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да б |
ом? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p |
ом на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <p |
акицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу |
баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран |
богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор |
и овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде. |
на помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш? |
екорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у баш |
се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S |
ти за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби ве |
<p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — поми |
а Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све |
</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упит |
вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> |
ло доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када по |
ије.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље |
{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Ка |
у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јов |
тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.< |
треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. |
га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да заба |
о, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Го |
<p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овд |
ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{ |
>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надр |
ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гос |
е читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није м |
7" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли ј |
ајзад...</p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде |
а узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе милова |
да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се т |
! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се |
к и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га п |
ове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Ал |
ипалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што |
<pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома |
Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и од |
и смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите |
наш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> < |
тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Мар |
главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га раз |
p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „ |
ол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> |
писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено |
у лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Ни |
да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Д |
ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} З |
некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно |
о.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Сав |
да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који |
а да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву рук |
верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S |
да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} О |
бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже |
је цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шт |
/p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше |
.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> |
— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера |
!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— |
..</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: |
м треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} |
убима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поста |
да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лук |
Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би |
ала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрав |
p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p |
p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — уп |
ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тог |
мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господин |
и велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли |
ико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како |
p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ |
по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> < |
ста поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин |
ра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неок |
је цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово |
ке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет |
а то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> |
и лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде |
Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори |
</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа |
ело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на кр |
пс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да призна |
рим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда |
е поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто |
вет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се |
као једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p |
аслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти зна |
наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{ |
<p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из |
е.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, т |
p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Ка |
ву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њ |
/p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! |
За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам |
Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разгова |
ако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под исл |
Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, |
— Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, вид |
штених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Да |
већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет |
ате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд |
кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо |
Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!.. |
н оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, |
рушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> |
било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" / |
/p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— А |
Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> |
положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љуба |
елиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде |
бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова к |
p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> |
вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту |
звол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавд |
ат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја |
зва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта мо |
диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја п |
му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p |
е његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах с |
викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p |
е га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо |
га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и пост |
ним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапут |
и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и |
ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за |
слимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече |
и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем мо |
p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је прис |
ужи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видим |
м!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о то |
испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча поп |
а, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После некол |
/p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништ |
амо у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> < |
ва ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десе |
м по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса д |
<p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — |
p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Пр |
ерења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> < |
звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> |
! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ћ |
> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, |
у а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити |
шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погле |
омаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По б |
га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам |
</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пу |
додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени |
ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако |
<p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после |
не!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај по |
</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују |
ју српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозиц |
м капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на |
власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућу |
овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се |
ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мисли |
шуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се сам |
н изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш |
у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</ |
ва.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас |
ко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} |
он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</ |
е.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p |
ћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се мол |
ељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! |
добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па за |
— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</t |
</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она |
p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капет |
ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресеч |
дну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у кант |
</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи |
>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечера |
не с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>Пријављени у |
>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Бр |
мо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту |
/p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Ј |
их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо |
него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; и |
ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi |
>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара |
?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказа |
месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, |
лагодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> < |
ислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!. |
.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} |
/p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> |
/p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја |
ати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате |
о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се ра |
оли.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи уч |
се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, |
исам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> < |
обу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје |
за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У п |
еми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Доне |
дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако н |
и очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — уп |
ве ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p |
Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p |
>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — |
изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — ре |
сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што |
еће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p> |
</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке из |
<p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће. |
о ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена ум |
дан.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо |
ру, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па |
ст!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно баци |
Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, |
много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — ви |
/p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна до |
!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте |
у, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Да |
и — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо пр |
ђемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капе |
— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један |
м?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта ст |
в брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> |
!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап.. |
течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи |
су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је |
га, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...< |
учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле |
е требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто б |
га човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ по |
рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— |
о се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p |
поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p |
</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И о |
вко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ |
а, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е, |
реш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се о |
/p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду. |
ви.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече |
је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} |
> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило |
, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <milestone |
љ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој вр |
вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рук |
ва се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па зас |
е може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „чове |
Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</ |
капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде з |
си овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сеља |
и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо! |
би прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне д |
S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа. |
дине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сас |
лизини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— |
p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због |
осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</ |
>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем |
/p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко |
игу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што го |
га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p |
него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> < |
ита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S |
<p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да на |
p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спус |
.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> |
— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> |
Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока у |
жење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{ |
с’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питај |
p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама... |
и:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb |
еру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам о |
ци?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслу |
.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milesto |
за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м |
господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је сло |
од.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одвед |
/p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И пој |
можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с |
.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буд |
а оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се т |
/p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп и |
је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа |
ма смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја |
гом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> |
осподине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнак |
по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се |
н.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три ка |
каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јов |
Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би |
То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у |
и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десе |
ити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћ |
> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ вол |
она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирот |
он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n |
на ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова |
> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколи |
ем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече м |
заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде |
/p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нек |
оју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парч |
ијалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, |
1" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло |
оп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан п |
p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлог |
ку.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом |
, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по ма |
ина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад |
о по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу |
рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела ја |
<p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали да |
ти песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p> |
/p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нис |
е је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти о |
логлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор |
заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једн |
p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али.. |
>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда л |
иликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта ми |
</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи б |
им се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јов |
о наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја |
у се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће |
Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше п |
леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхт |
зред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и о |
тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — |
он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?... |
сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Са |
а само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. |
д Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си |
друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а а |
ад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, |
на чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини |
а изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!. |
прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га г |
говор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми |
и боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не |
а ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у шк |
S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти |
а беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас. |
<p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње |
ку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{ |
оша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p |
овом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ |
се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да |
узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседањ |
ни одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо прона |
му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог да |
исли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману на |
Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="17 |
<p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну |
Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како |
од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да |
инама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан пр |
будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уст |
а речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} |
љ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p |
то“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти вели |
асмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде |
едио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> |
p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин на |
ш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упит |
— рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби т |
ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n |
оварали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p |
олико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; н |
д сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је |
, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе |
> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове т |
врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај |
раго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аран |
м њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек |
ена хладовина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све уд |
је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати |
вршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не |
n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје |
> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ |
о светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Х |
.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко |
т устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре о |
ваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викн |
шло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узе |
не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone unit="subS |
ом, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили |
не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века! |
оје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљив |
начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> |
?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ј |
Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на р |
око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добр |
прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се доб |
обро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!. |
— (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га |
} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче |
онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пу |
ју.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, |
не песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема виг |
te> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l |
никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога |
а...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, кој |
ло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином |
изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; |
есме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу к |
анбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су д |
Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме |
II.</head> <head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је о |
но.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио ј |
и ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш да |
кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког о |
му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи мо |
нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с |
шао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, бр |
<p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Де |
ије веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ с |
ојима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао |
испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И поло |
би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзис |
елу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — |
— рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет н |
и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем дру |
рочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</ |
па смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гл |
од Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швај |
већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи |
<div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p> |
<div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p> |
хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код |
набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> |
p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не |
?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као |
да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пр |
Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада нако |
сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title>“)...{S} Налазила је да им |
руга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас д |
ун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p> |
ек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху си |
леда прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’т |
САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па |
рт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: |
/p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било он |
о.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p |
едала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; |
.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце |
у, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуна |
и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова |
н пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>О |
да и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, д |
седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко |
е што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и л |
е може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Ци |
...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуг |
пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за |
p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још ле |
/> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече о |
.. та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим |
..</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опе |
S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да |
p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади |
добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— |
и руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Мар |
шао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> |
.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша пр |
богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита г |
— рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жи |
то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде |
о прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђа |
п.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом госп |
} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не |
Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нов |
а — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољи |
> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хо |
кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А |
>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као < |
атим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то |
тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко |
иве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесе |
а врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> |
учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођи |
ено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово д |
томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p> |
ештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за |
јка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да |
>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — ша |
ој мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућ |
ну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија |
прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу д |
ита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе кра |
амо познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ с |
какао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да р |
их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој т |
ао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</ |
Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош |
приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазув |
а говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао |
агрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p |
укачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p |
>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p> |
има дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, |
е!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— |
> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он ша |
ним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зн |
Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и с |
укова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би |
а и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао св |
<p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то |
мршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио |
иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега |
ру савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд о |
седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да |
лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и |
p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли т |
{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било |
е.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — О |
.{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— На |
оји ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да |
дравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрав |
дити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцелар |
лаву, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од |
нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ |
чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чаш |
м пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господ |
па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа |
>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу |
нији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек |
онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ак |
иће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповеди |
апу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, син |
ајслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Так |
а свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу т |
мо: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно |
и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онак |
S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења |
исти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељ |
риметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тра |
ну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} |
томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — од |
а.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> |
допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p> |
не куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршиј |
} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Св |
у.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со |
а јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и т |
сео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он |
Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буд |
p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — д |
онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Заст |
ова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Жив |
, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у |
ш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко п |
> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{ |
е, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!. |
не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, |
еднако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше |
дао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црни |
p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не б |
ло</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, |
е даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="7 |
е наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се |
да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!. |
е у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је |
> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му |
Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом ташт |
?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени |
и биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га они |
ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад са |
е учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, б |
као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим |
веде о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из ру |
> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцелари |
им доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— До |
ељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много |
ј се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из ва |
ирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега |
а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка |
<p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано. |
сам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме уп |
: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир |
.</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!. |
спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књиг |
е:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!< |
а служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после |
це.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.< |
е дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврш |
е препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њ |
акрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што с |
посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10— |
чи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу |
убав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створењ |
</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши |
</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече п |
“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засече |
римити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Ж |
— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— |
јску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова |
ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. |
ека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ |
је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по |
И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у |
и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по н |
p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда г |
може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почас |
и: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како д |
.{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; |
зва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пл |
Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О |
а ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Н |
аље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се прија |
твори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци |
и један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера д |
="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Зна |
ије сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — |
> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не у |
га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} |
није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у |
очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{ |
.{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за |
знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> |
Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Ма |
о цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— |
ло на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с |
ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у |
Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи |
Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако |
амо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са |
с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше: |
> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> |
> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} На |
ли анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} |
почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пек |
S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми ј |
пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, ј |
.{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{ |
је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> |
н.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> |
женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стај |
ћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: |
трали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена |
равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем с |
head>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва |
памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо |
ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса |
у, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благос |
е пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p |
гове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Мла |
пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога веће |
на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што |
p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.< |
д њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча ре |
зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дув |
>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, |
рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Ка |
штој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књиг |
ане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} |
ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он |
е наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb |
мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо |
ђу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О с |
то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p> |
човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Он |
у....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села |
здрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Же |
просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанст |
„важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи приј |
.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ов |
да оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они |
каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и неш |
<p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим |
данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, |
ако живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрил |
рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелник |
пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на св |
ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вал |
убити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" / |
ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— С |
м!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија К |
велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју |
нбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се |
ш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</ |
вујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не и |
</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време го |
са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста са |
ложењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p |
{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се опту |
ам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш к |
екну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка |
мам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жед |
ију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: шт |
тали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине |
/p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} |
се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стоки |
е разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и с |
о; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђим |
Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</ |
е кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје на |
опа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова г |
ијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми |
ођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сеља |
уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара г |
пустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{ |
ведам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад к |
само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!< |
Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном |
четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у |
зберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој |
unit="subSection" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука набе |
ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</ |
но.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рек |
весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, |
Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> < |
нда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Т |
ог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољу |
ђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубиш |
е — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, н |
а!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</ti |
p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, ду |
лим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа |
и, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „при |
е он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова се |
та.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — |
ије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Р |
е, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на је |
већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је пр |
у страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p> |
рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p |
би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути |
и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „по |
за зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску н |
пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде |
сте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевт |
како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газ |
тиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се над |
..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота? |
ло хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљн |
дић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“! |
тан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио. |
чијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „ј |
Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{ |
апопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама |
и за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и п |
њ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљав |
био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се с |
ложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско |
ећ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учите |
и из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се |
као; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је неш |
о!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одлича |
се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — |
ечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је |
Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Жи |
е капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! |
ће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</ |
кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S |
</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита о |
<p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. |
о двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће< |
штољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бог |
био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му ни |
но ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, |
ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?< |
опустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Ш |
гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> <pb n="174" /> <div type="chapt |
ару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако мл |
лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n= |
це. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шу |
e unit="subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и м |
е било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књи |
— рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита пр |
е водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа |
ашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....< |
је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојт |
је определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаш |
га у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помаг |
о човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако |
де даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Сп |
а земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше меј |
ра и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук |
се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја |
>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би тре |
мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лак |
о се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредим |
је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одр |
где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} |
спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити кап |
к, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, п |
поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n=" |
опада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И м |
че он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се |
p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} |
itle>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> |
довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p |
ем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из |
лење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка. |
p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — у |
ажио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни проф |
и.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је с |
њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крва |
о и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p> |
к са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова< |
даред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Стр |
же.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не |
та још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог буд |
о? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћ |
</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио госпо |
p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>Н |
сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу. |
S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка кој |
.{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{ |
он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, |
во, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим бл |
азговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођиц |
<p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста по |
<p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек к |
лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још сла |
а гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <mileston |
еколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам |
/p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и ре |
ца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, |
, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће |
анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{ |
Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кр |
те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> |
више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p |
вих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику н |
г опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави св |
Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С мес |
прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празн |
</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господ |
ам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и зад |
212" /> <p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинско |
е: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p |
о онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — |
91_C7"> <head>VII.</head> <head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа |
јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је ва |
<p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господ |
и крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па |
пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добр |
амо у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био до |
као најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...< |
о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погле |
у вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду |
т отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ј |
но удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.< |
>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <p |
о ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али т |
дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{ |
е им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати др |
а!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p |
не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — о |
ко и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{ |
p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и цркв |
>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му пок |
ече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да бу |
ђице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је ус |
обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! |
, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ј |
њан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p |
оворили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} |
могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је до |
ане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ниш |
би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“.. |
скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао! |
мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако |
ем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађив |
љку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се |
отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на бат |
етку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само |
, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће о |
само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она. |
тра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нак |
p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и |
и си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!. |
е Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти и |
смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравиш |
и, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да |
p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу |
сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</ |
е!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава к |
<p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по ов |
дине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} |
е ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Ч |
па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти |
пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <pb n="153" /> |
етила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу |
ди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд |
и, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, |
S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и |
у намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако угла |
S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дам |
— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје |
ња?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! |
напредак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаш |
виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати чов |
Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p |
немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доц |
уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} |
рећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покорават |
а коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се мор |
— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди та |
а за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, |
д смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Кор |
основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га ј |
ажим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} |
<p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој п |
срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!. |
.{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обав |
<p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлаж |
!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — р |
еде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне |
и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— |
<p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађ |
е и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала в |
попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он |
p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— |
о.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно |
ачина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} |
амо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И за |
ину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и из |
tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p> |
вима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од ра |
есу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо |
> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — п |
лужбу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да |
о!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— |
> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју |
тана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре |
нећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> < |
се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да зн |
ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, |
а пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона! |
тају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те |
— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С.. |
— промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да |
81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се |
одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И |
<p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих љ |
сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет уста |
ло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лиц |
о заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило |
ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на рук |
> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> |
p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! |
.{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благосл |
ну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш |
упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше |
е.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао ј |
н ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за сре |
Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна си |
дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаш |
му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има |
е умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јо |
сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места вр |
о се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пир |
вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шени |
173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано. |
м приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шт |
и имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срц |
S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Уч |
</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, завидели су |
/p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко к |
неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно? |
, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</ |
а „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меден |
S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова хо |
!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — |
олу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, |
говорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени за |
комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 5 |
оп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па |
"116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пр |
нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А.. |
доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Је |
а оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p |
немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> < |
уша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота |
остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни |
>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p |
> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и |
ушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порум |
} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовин |
ра, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразу |
м ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p |
ни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беш |
вео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трч |
што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикант |
е морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S |
зивао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} А |
и прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му |
високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом пога |
а у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, а |
а, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да |
ма тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој |
д готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; |
упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријат |
нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> |
и“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци са |
p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за ње |
ечасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p |
р’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — дову |
И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не при |
ако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро |
вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — вик |
беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не ниш |
де.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</ |
мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога! |
’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говор |
„<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и |
нда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је |
> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и |
ка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <p |
знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и |
— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!... |
ријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене |
чита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на |
но, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити нау |
дник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас тре |
Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром |
насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио |
мио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати |
ко?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте |
и!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у зд |
а „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довеч |
а и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако |
ш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула. |
сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.< |
а се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге |
а?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено |
ет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини |
сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створ |
време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би |
ао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!. |
p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту напр |
бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не |
постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислил |
попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остај |
Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу |
Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је |
> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Б |
За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шт |
је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести не |
<p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето к |
<pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се |
сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на п |
е направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја |
створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, ра |
женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} М |
!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — пре |
p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лу |
Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да с |
ила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ |
ма!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Н |
<p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је |
<p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> |
господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се п |
је остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим |
пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро |
је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Беог |
што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде.. |
S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, |
мах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле |
лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у |
вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима |
е ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да |
</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} |
— он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс |
ти! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> < |
вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> < |
— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стој |
> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познај |
аше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капе |
ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по докт |
<p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ни |
асно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. |
ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> |
о добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.< |
b n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа |
0" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он |
p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мог |
љивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог |
, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући т |
ад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!. |
ко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку ко |
и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ни |
како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код пр |
p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S |
Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.< |
у ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.. |
га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господ |
<p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости |
сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага |
ођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити службу? |
ла лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и |
епа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да с |
и се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шт |
е и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту! |
— да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да м |
p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коњ |
баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Г |
.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане? |
p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа с |
никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на де |
се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p> |
и је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима |
пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са |
</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко гов |
<p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо |
па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође |
— имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени |
веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја |
чао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако нес |
{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} О |
> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> |
и: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам м |
тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> |
е изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.< |
сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу |
ече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p |
то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општи |
кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> |
</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као а |
то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију |
це и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоће |
— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из |
, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радост |
за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де! |
и.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур с |
ору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Тур |
итељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп |
ој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је по |
у.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он р |
ху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље |
лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после то |
Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да м |
епорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по њего |
ио је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознат |
неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам |
но: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим л |
— мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан н |
<p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло в |
еца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог |
одио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit= |
могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само |
>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Б |
асејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да |
.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија |
S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни д |
анка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се |
одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да |
уруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до |
ило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, |
Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— |
дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!.. |
о овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p |
е.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</ |
њу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брж |
ам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</ |
народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јес |
<p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан ж |
Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезин |
ће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нам |
> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како |
улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђ |
ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву |
му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре п |
унирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш д |
м радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце |
кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневе |
.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог панду |
, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад |
ш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb |
>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом |
ј се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на посте |
господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто |
ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да |
огу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас нема |
аде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођ |
— више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп |
Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно |
зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладник |
н Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде мол |
?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S |
решина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!. |
!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени |
и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад о |
, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван... |
Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb |
... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Са |
оримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћ |
ктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у |
Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p |
код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код г |
/p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече по |
имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да з |
поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта |
Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само |
што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу |
.{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> |
сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ј |
> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја с |
p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — |
p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, нем |
и чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Је |
аше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију в |
писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шт |
ше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми |
што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p |
/p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ис |
у.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаш |
Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да ј |
рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша н |
ипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бит |
сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} |
ји се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши... |
ајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти чове |
и.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати же |
Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало |
се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!< |
/p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег |
; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је |
оп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути |
ајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш шт |
ио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.< |
едати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пу |
да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Вид |
бов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> |
еларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га ка |
ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У гл |
је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан |
ти..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И |
у.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цу |
ежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очим |
ну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше з |
аботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? |
шта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} От |
попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и |
ог познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега мор |
мо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{ |
граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> гор |
>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те ве |
ост...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он |
ку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да ј |
о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> |
ад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако. |
као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он |
огле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> |
о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра |
идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана крето |
ујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да пр |
есе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек ј |
сти него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шал |
љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није зн |
чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> |
уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на |
веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније |
>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p> |
33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Бож |
као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онак |
емо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p> |
е од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освић |
’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно зату |
оп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — |
<p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим же |
а што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме о |
за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега |
као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div> <pb n="162" /> <div type |
, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину пр |
.. рече пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима |
ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} |
.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио би |
.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити може |
Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу |
или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади д |
ед, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S |
.{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p |
nedostaje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --> |
ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја и |
!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна м |
аса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри |
ни ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> |
ад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и спо |
су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне.. |
како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац |
у ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече |
радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће |
а кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јов |
ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчиј |
А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак |
Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!. |
од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Је |
во?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — п |
апао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p |
умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Тре |
браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуш |
ом оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> <pb n="174" /> <di |
устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на |
љ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више |
е.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, ко |
доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — гов |
аког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања |
S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, |
ашту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се пр |
— онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... |
е званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, |
је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу |
ли!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела по |
ео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада |
чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није р |
његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари |
/p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда мож |
у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="10 |
на? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она |
у!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, |
— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да |
n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугур |
ознавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} |
што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!< |
рактиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог |
ом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</ |
селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху |
што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с |
анова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлиц |
Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" |
кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече |
аиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} |
кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!.. |
е болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љ |
му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> < |
<p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послу |
јаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и забор |
а имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S |
е му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да |
?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — |
мађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапута |
устајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да |
те себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да |
А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима. |
!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако с |
ица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није |
ну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је |
ј му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута |
би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те! |
о снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима. |
ш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е |
поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у |
S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја |
нам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у |
какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у ка |
нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — с |
а!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, |
е заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од пре |
или да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да |
та ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много |
, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како |
ју семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он |
да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше о |
ели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, ј |
.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једно |
кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb |
ио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам п |
p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га кап |
жи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је њ |
увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима м |
дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отоји |
га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p |
рума клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у по |
.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих х |
Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига |
око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати г |
и да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми м |
..{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се |
о ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имен |
{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни п |
p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p> |
ренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну! |
више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му |
у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се н |
ану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше |
тану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места |
, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> |
ало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ам |
ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{ |
рију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, је |
да“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавиц |
p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’ |
дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мисл |
он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код т |
е, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево ов |
ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда |
обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> |
ознато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине |
ј мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на к |
вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог |
— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја |
P18891_C6"> <head>VI</head> <head>ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужит |
екоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече |
е!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> |
дур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он ок |
тељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлиј |
Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру |
— рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки |
говор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— О |
извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p> |
{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог В |
пљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси? |
p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он |
S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Он |
аде?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</ |
сам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нис |
ао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</ |
.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> |
истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, ко |
" /> <p>Тридесетог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} |
јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а |
окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — реч |
непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом |
> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, |
.{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... |
е поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p |
p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— |
че ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио поз |
едан по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало. |
>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио че |
>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... |
чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да |
о!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад! |
тан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава |
ило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева |
тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Зн |
да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- |
вога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" /> о |
душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и про |
рознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p |
ао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од |
ива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, шт |
који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S |
метили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па.. |
месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у буд |
дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук |
?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да |
стељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p> |
сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је |
. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — |
Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми н |
ао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова п |
шио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само |
код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} |
гим личностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: ст |
смо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекне |
ила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће |
} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S |
трепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није по |
рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" |
ре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то |
/p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, т |
а живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи |
ења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> < |
ба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде св |
ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посиса |
ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су се |
вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобиј |
мио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћем |
ругоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју |
ирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> |
Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше ст |
ије у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и о |
е окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не |
поразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога ста |
но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах |
да ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени |
си му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, |
<p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сирота |
> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обел |
Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не |
ане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> |
би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гл |
еста израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> |
а реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне ра |
а тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведе |
ати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми |
у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У |
између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он |
авој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда с |
, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли |
.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упу |
са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово в |
да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки м |
не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих љу |
нећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, сл |
ати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена чов |
их 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад |
и — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} |
писао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у |
де пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велик |
ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски |
/p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову до |
ше.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај |
јама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да о |
/p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па |
не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У |
оћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И оп |
.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било д |
у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</ |
искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, ко |
</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди |
="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча по |
ано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Кос |
трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} К |
шаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад нау |
p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала |
се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ ну |
отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека д |
И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму |
<p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу |
— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p> |
што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{ |
тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао иза |
довина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено з |
>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини |
еднако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — |
ј позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p |
уно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чи |
Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као ст |
ксић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балег |
, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање к |
p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога |
носит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би |
ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S |
а на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и |
...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— В |
та постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, |
новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их |
о кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уре |
у је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</ |
сном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> < |
томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокош |
м срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка |
<p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, |
{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p |
ица школска, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио. |
село“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе по |
— продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у к |
е!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — |
елу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је |
p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: са |
аву одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али |
{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p |
рим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никакв |
ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наз |
у.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на |
раду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразд |
, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — |
..</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је н |
ас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је по |
ше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, |
p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече |
гирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, б |
Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштит |
д далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може |
<p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!. |
из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме кри |
више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се |
беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га к |
по!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу из |
аше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему з |
муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone unit=" |
же.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу к |
оју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достав |
— упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелник |
и он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> п |
елику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне |
ead> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало |
ало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека проп |
и.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му ј |
вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му |
у бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женск |
е!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И |
жеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— |
за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати |
у, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" |
да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> |
.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови сте |
.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да |
живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресу |
молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чи |
нам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на |
едигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако |
ко је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце к |
} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе |
у, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, б |
ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p |
а.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро |
суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови к |
еске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназиј |
.{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> |
Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, |
његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све реши |
шо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти |
противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну |
ед, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је |
</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагат |
зао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде |
за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господин |
е, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отвори |
есници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље |
дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} |
те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ни |
ем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити. |
Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе м |
="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p> |
— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се ч |
оје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, |
т узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај |
ед и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима.. |
> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p |
и га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; |
старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане ру |
p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му с |
низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, ра |
зде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мал |
не године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој |
Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— |
а кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <p |
p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове |
/> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне... |
p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То ни |
аве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — с |
јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да |
ио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{ |
!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он заде |
S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="191" /> <div |
са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јов |
, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Завол |
сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је в |
.{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S |
удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад |
...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требнико |
S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака |
је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ. |
што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло доб |
Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p |
аручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше |
p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је м |
пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не |
абављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске по |
бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не |
ахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као д |
е, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: |
<p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, |
учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кућ |
ва или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div> <pb n="162 |
о неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> |
/p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби не |
ар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — п |
вуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави |
лико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти н |
нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остал |
појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мале |
ше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p |
сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан |
и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле |
о са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му |
<pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> |
ки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе м |
да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова. |
p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ< |
p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ< |
иташ први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити |
п Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи |
нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, пок |
к!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки дове |
> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се на |
иг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слу |
срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, |
три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ ника |
цује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изг |
>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи! |
Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом |
ћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупце |
самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S |
Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допира |
ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, |
у; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} В |
Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним |
смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, |
да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађ |
је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{ |
ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у н |
ва — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја |
га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — |
Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски љ |
<p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је |
е бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пр |
па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш! |
о ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо прот |
ељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар пр |
.{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја |
Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбин |
круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав с |
нији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје |
етљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер с |
је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову |
истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.< |
ше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаш |
умен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи |
о — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>По |
> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!... |
.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> |
ике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал к |
сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву |
не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> |
ањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, к |
.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећем |
сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити |
ко капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео |
же ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити дел |
е поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— С |
>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Л |
у.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p> |
наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге у |
пи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише д |
ше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запа |
тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димо |
ревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше |
/> <pb n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не |
зе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући с |
!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просиј |
да, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече по |
све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за б |
његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; |
рији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са свој |
“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Пед |
ђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Д |
попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> < |
вци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би влас |
та могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— |
трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} В |
нтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из |
свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека ко |
и ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само |
— рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујевер |
али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако |
...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, б |
е тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа |
други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женск |
по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам |
ом.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна |
/p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Та |
нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{ |
Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај аста |
по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротињ |
десетог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили |
напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је ш |
и.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> < |
> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте |
уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!< |
оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе кав |
же!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p |
поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало д |
можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — |
/p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Ци |
и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верује |
е с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад б |
арији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је |
пи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> < |
едрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је им |
, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе. |
. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија. |
и.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — доз |
, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва план |
S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!. |
..</p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> < |
о је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— |
едао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни |
то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на ск |
>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{ |
сијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствен |
>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим по |
бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — ре |
> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај |
} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} |
.</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Конч |
иш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју рук |
ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> |
се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> |
ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријат |
зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на а |
о пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави |
nit="subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајк |
емљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани |
рно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако н |
клоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" |
<p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Бе |
другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из цр |
— упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете |
Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју в |
у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благо |
ећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ |
р о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> < |
ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те |
н.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе, |
овек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се |
је, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> |
о на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интер |
мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам распол |
р, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном |
е, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?< |
{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена ника |
обом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чист |
алепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Уч |
пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне |
лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окре |
есеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица |
ечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему |
/p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здр |
е, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш? |
/p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Ве |
<p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап з |
10" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло вазд |
Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> |
Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> < |
Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} |
са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше |
у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше к |
и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сир |
читељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само с |
и смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи |
еко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о панду |
>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких |
је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</ |
још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будуће |
кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега |
на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара |
старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњ |
лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоно |
он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове |
<p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој |
беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, |
ју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, сл |
омрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса |
м да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S |
.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим |
да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</ |
/p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више нем |
Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме |
.</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држа |
ро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од |
раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је |
ац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да о |
и, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p |
капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири к |
шта!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти |
S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину измеђ |
арицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — |
оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — |
ужбе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему |
штој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S |
ило је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпу |
докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим пра |
пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је та |
ео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> мо |
S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници. |
>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежно |
, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S |
као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.< |
он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте м |
олициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} |
ало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, в |
је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију |
јиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта |
умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исус |
> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оч |
ко си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да |
ивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни с |
е српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године |
са оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика |
те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} |
— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. |
ом.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше |
свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико |
а, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — |
раза, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам |
је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Ниј |
као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, |
дети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногор |
е.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше ње |
ајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где |
ирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род р |
шка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме ка |
очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају |
} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p> |
о уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико |
права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да исп |
м наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Ж |
од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она |
во све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду ги |
та ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече он |
читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева на |
купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по једно м |
а је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситни |
У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали |
селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео |
...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — |
а поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна ш |
од да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
ваду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није |
<pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио |
н гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p |
књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четвр |
длазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао с |
све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и |
ла 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само |
> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села |
дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља |
е се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Доч |
већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па д |
ед ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги |
и се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио! |
и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше |
е све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним г |
леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та д |
ак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће |
и и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богосл |
едељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и иш |
а.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ва |
е!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
ело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вил |
се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тене |
мо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па |
се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога стариј |
са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан |
к нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али |
намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{ |
е свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> |
чионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од к |
и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ пров |
хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p |
још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: |
.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капет |
b n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У ка |
волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад |
се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> |
лника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — реко |
.{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год |
, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му њего |
одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате |
па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да ку |
им раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с |
шћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд в |
p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и п |
и? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — рече ка |
S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало пот |
<p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Свршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова |
Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Свршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{ |
— рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој |
му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определ |
о и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила о |
пила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више |
ника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио |
ојој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу годи |
лу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити |
<p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, |
Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад п |
азуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p |
а разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, |
емо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако раз |
или?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је м |
„благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" |
ије имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне ги |
.</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отрес |
мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда с |
је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од др |
о учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па ка |
} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му |
опу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} В |
е остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S |
<p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе др |
/p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„ |
о не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова- |
човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштова |
{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и неприја |
то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и |
свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је |
целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хо |
</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трч |
је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> < |
есте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> < |
ни уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, |
Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где |
а.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове ст |
?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затва |
p> <pb n="87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код ме |
би! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње |
p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> <div type="cha |
о не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није м |
зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је |
.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој |
виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад |
— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевље |
сар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шт |
ји да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је иш |
<p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p |
д сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, |
војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Милан |
о дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама |
ости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „ |
н не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p> |
и желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њем |
Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на |
ја беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не |
рином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, сврши |
дин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} |
?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.< |
се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> |
ad>ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече је |
доше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> < |
="subSection" /> <pb n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно |
молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара |
ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> < |
а и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми ч |
те човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја |
ирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прек |
те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим |
, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе |
ији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу |
?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— |
рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова |
поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштен |
е познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије. |
о, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољуба |
p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — о |
него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једар |
овека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>На |
закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку ре |
стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од |
оге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, шт |
ли ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.< |
ри: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповед |
{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да |
среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи |
тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> |
> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p |
чких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> |
чи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђа |
аску дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он с |
...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео |
p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, |
н. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братс |
ба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо иза |
анког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, госп |
ише!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј |
пођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Дон |
гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb |
рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре |
ше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишет |
света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, сл |
ве ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече о |
ом за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли |
<p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S |
е ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе |
да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зл |
човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја да |
и цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сва |
p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> |
>— 30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p> |
даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево |
ан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} К |
и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на |
опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету к |
“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми стари |
Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један |
услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак |
дати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па |
а и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо. |
о’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у |
жи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта ми |
решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима пр |
а не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> |
пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а |
н се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у се |
дну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упит |
оја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да |
идим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог |
— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— |
</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пр |
таше на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе |
не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једн |
Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он |
абрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш он |
за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам па |
да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода |
, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Млади |
препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по њ |
својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} С |
о Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер ка |
ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! |
пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, д |
се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па л |
правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онд |
поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама |
pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече св |
i>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4. |
.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“ |
е споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачу |
вити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!... |
треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то |
прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми над |
тост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — р |
апетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и |
прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{ |
„надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати. |
> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости |
и свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но |
Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу |
ати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у жив |
о! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите св |
паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад см |
ди нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада к |
удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теч |
бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло |
ас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао д |
p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог д |
ра претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити кр |
се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! ре |
</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Је |
е те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови |
ао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да с |
розору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше в |
Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од |
> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима |
цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом с |
тку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и не |
месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; |
аш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> |
5" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, |
знало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, |
/p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! |
’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шу |
ревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прс |
красно!...</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А б |
ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, |
ловију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се паро |
l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окр |
назије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S |
да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— |
/p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, |
ланувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> |
/p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, |
јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако |
<p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо |
.. (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{ |
> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И |
нице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на |
и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди н |
</p> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур |
Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, |
ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му поса |
... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И |
аху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свира |
то, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху |
пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове |
.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто |
ишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим. |
рноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ |
<p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним по |
ати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док |
што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменч |
дови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по св |
<p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког |
“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и та |
а ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу |
ко димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— |
ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу. |
отово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, ми |
..{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В |
чајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуч |
м.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој |
огатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} О |
уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p |
да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да |
— прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „ |
, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући по |
изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече ч |
аву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је |
.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре уја |
<p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <div t |
сведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p> |
на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено |
у — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред в |
ше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио ари |
коле; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли |
д мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p |
че се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време б |
спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели |
и положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, на |
.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> <div type=" |
ави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше из |
ин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни |
е поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош. |
еди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, ко |
ама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb |
ти како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, |
дан чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> |
ју дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јур |
еде на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађив |
ше маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани |
аје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може н |
судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> |
..</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио |
ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова ка |
ве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ пос |
и дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ |
слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио |
адим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> |
Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из нен |
њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес |
ецу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се д |
} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И н |
тати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор. |
се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{ |
<pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одго |
То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> |
ни те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао п |
а се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме |
дим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Че |
пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у |
да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће |
постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> |
на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S |
е поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам бла |
му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити |
ео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} М |
аше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад! |
и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, |
head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора об |
ш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S |
!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти к |
он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу д |
емо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју во |
Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за жи |
воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он о |
...</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор. |
оћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с о |
аже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли с |
плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је ства |
head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која |
/> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господине.</ |
девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју |
Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми |
head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на п |
та.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пр |
раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам! |
само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!... |
pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> |
е врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он |
е приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је |
гаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он |
— само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њи |
опо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p |
А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p> |
...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена при |
рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише од |
ати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца пл |
ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до |
да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</ |
то спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, |
p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушају |
p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} |
.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S |
роз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Макс |
Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p |
p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад са |
верица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше к |
о позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи. |
S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p |
плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалу |
„Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да п |
стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком. |
леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} |
ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> |
е марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p |
За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p> |
кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо |
дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже п |
и.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали ци |
и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> |
гљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а |
м злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради |
ић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишл |
А КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући. |
ти, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече |
.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испун |
дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... |
p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже |
и му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Ме |
мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>К |
p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није |
зуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по |
p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са |
о, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов |
р ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да с |
— И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећ |
ло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — пр |
кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p> |
стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, |
отану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је |
ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на |
ко је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак |
, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код св |
ши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју в |
/p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чис |
} После <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по |
} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непоз |
а „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је |
атити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађ |
е врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb |
положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти |
е срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад |
овор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Ма |
звући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, н |
прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био |
<p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите |
и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговар |
је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је т |
1" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</ |
а долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке об |
не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и |
ма: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова |
ављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам. |
е тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си |
па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иван |
љство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио |
башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако |
n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и дру |
а мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску ш |
врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука |
имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p |
па?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да |
ју, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> |
<p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како д |
био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га |
! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила ви |
И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и |
</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збого |
пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’ |
видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И в |
дине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се |
отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одгов |
>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт |
</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p |
а Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ |
бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да |
ита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па |
<p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби |
е:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је |
јем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се |
p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p |
наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p |
уди виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће |
ог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му |
“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она |
Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— П |
од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А |
{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је с |
S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и око |
....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и |
о што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко |
та који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да с |
није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — он |
легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели о |
оле да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справ |
тски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ |
— оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика и |
аше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и |
руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља |
нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежи |
раше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запре |
ова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова |
ила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и м |
ти твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да ви |
ем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде луп |
.</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се с |
дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима |
онео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужит |
из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану н |
де лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као т |
вуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну |
> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— |
{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ћ |
</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису мо |
> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онд |
.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита. |
ледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче |
вица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коњ |
нички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окре |
јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом |
епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше |
У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с |
Тридесетог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолази |
!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што |
="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки |
>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> |
немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име |
ад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p |
ет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, |
ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, п |
— рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски. |
оздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — реч |
се напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли ј |
ла јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она виде |
да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а поп |
ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о дру |
два се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општ |
то.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шум |
а се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној ку |
оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати |
њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и зак |
е и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Н |
Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паш |
е само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговара |
није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и веч |
ита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо |
оја је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји |
он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столо |
н се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, к |
н се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше |
p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао. |
учку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам ста |
<p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако ј |
..</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> <div |
лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ |
.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> |
шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, п |
ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово ј |
p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> |
аше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је з |
вери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени ње |
ој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће |
; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаш |
“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред |
</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А ш |
ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: |
не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и |
бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о |
а смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког чо |
неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма |
се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе |
ше ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше |
— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала в |
године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће б |
им сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места |
ају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Саста |
<p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О |
овника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста изв |
кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола. |
ајпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се |
ином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако |
у је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Прет |
Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видел |
вију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> |
ју.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> |
ли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један |
а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за је |
човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... бил |
ри коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну |
момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина |
о, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцела |
свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која |
О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађ |
>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} |
од њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него |
о кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p |
<p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} |
ок он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Са |
децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара |
="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса га |
што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Бата |
<p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кр |
еч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S |
аду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови |
трима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначк |
ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</ |
окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — р |
— Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’ |
дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе |
Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто ј |
{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за о |
дно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живко |
п.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад би |
стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо |
.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не |
кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други све |
неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p> |
— рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинут |
лико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је |
S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли |
каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Беог |
ме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> |
А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> |
ам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену. |
p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ниш |
дало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? |
напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{ |
ас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна |
гао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> |
есе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... н |
!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> |
однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</ |
p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о оно |
нице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти р |
S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...< |
сец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину. |
p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!. |
послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— |
показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек т |
ичим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо т |
у, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> |
ену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па з |
осте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, т |
> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан н |
Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован чов |
его да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце њег |
<p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао ка |
..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и |
ника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу |
Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на вр |
га, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учи |
е разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — |
таријем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за ру |
јте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ? |
а га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> |
ац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут с |
скочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео |
кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p |
аспојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на глав |
ст, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића |
историје?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто ту |
Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују по |
њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па |
је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S} |
тивнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и ку |
ова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{ |
и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S |
>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </di |
ече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} |
ним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} П |
не груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p |
оги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога |
аучио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да |
зе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други |
ио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио |
и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладов |
у тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла им |
<p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења |
Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би бил |
це Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени ув |
д љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши свој |
— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у |
че по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћ |
S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окол |
ље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све шт |
платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја |
вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има л |
p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна |
</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко |
ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> |
>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то м |
узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред г |
школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо |
узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> |
{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се |
— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истин |
ди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Ма |
.. мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти |
</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мо |
је ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о н |
— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то чов |
ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам бесп |
ван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, с |
</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n= |
<p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише |
аде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворе |
p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваз |
„започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да |
чуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта |
> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а |
т!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтов |
S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога |
удима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скин |
а јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је д |
господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па |
тро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођо |
{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчин |
p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да |
е намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јов |
, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад |
и неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да |
л’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије |
да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што |
о, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна |
ћи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Т |
, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стез |
је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“ |
а!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> |
Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани по |
“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p |
ас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викну |
ш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> < |
Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па он |
ње закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљат |
е:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио |
/> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако б |
е судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар |
Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето креве |
ска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мисли |
{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпе |
А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога ве |
шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> |
у ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... < |
ек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми |
уо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником.. |
нам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја за |
!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао н |
S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Н |
о — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку |
Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим |
онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завија |
аг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за |
<p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, |
че она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта |
Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибе |
Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, мол |
се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече |
же.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> |
.</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори о |
о моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, |
е госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Н |
пет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је кри |
а, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до |
<p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> |
ија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао |
јанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> |
се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title |
— и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то |
уђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, угла |
дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он по |
ина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице |
е два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, св |
у страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соб |
>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milest |
де.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на це |
уд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светли |
она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта ј |
питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али |
клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово |
Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Ниј |
>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и дру |
а баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубим |
..</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пе |
S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о ро |
доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господин |
за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао |
ре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној меј |
/> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: б |
љна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћо |
, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике с |
а уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема н |
е, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта о |
са, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!.. |
е.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше некол |
</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се |
аћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али |
правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који |
/p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што |
д и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p> |
њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, д |
.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему |
рашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало... |
у му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не |
ко капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан |
им је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима |
це.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио |
/p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу |
</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бит |
</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић |
ећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро |
Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше |
ава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; л |
петанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрај |
трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и |
Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служи |
ивши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p> |
у.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову |
рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која с |
личним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита |
рилично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{ |
ло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот пр |
ао да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигур |
је знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и ш |
па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чу |
је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да с |
..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часо |
а га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао к |
је кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Т |
аше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p |
ворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.< |
ељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру |
мо:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је о |
ина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, |
Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како г |
онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова.. |
<p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да |
ти долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп |
7" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— |
че кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па т |
ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут ма |
или глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледа |
ролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Сву |
ead> <head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао и |
Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је осно |
је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и |
цео свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву |
к уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванск |
ест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, |
најући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно |
аручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „тр |
је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S |
.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели на |
вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном |
ко исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — |
капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, |
исам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је св |
а ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, |
лас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb |
коли: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се как |
{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Мурт |
нице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и |
о како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задо |
ако ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђ |
један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја |
ље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — |
је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила |
} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p |
ж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питањ |
у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се мо |
а, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, |
е други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове |
вим црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone |
ешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јов |
/p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам |
знаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја |
.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{ |
.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан р |
у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикриј |
е проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног |
> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, сп |
старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се |
ђаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мај |
ам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Гд |
ш колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на |
..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> |
ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! |
у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!. |
p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и |
<p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми с |
ду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се пора |
каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!.. |
: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да |
{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час |
ке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну |
ратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} |
него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко |
ко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она с |
оши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — св |
ке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежу |
ако је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко |
ти ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p> |
ј труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и |
биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих р |
/p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносит |
ео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли. |
<p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа |
ћина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и нас |
/p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова |
и законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гри |
чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није б |
т наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, |
ј је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му |
сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јес |
на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу са |
сечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у |
>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо |
учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права |
а.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим |
чком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло |
тко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, о |
се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очист |
А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, т |
е на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благо |
а се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како |
д тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“.. |
ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</ |
би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуца |
о имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили |
— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и |
.</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова у |
!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — реч |
амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе |
добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече кап |
и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њ |
.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погл |
м се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше и |
ча!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па |
гог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађ |
— Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник |
" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да с |
м ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговори |
леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачи |
ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у |
и ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има |
једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчет |
} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице |
ав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сан |
и створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и до |
је тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек |
ном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да д |
и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{ |
није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, з |
пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згод |
S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па иза |
д ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него |
еси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно. |
— али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{ |
p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?.. |
вој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечин |
ом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га |
каменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црв |
— у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} С |
ну меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити |
али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, |
науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме. |
усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се ле |
а ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да |
х је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени |
, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше |
{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је |
најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа |
.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. |
га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак |
неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити |
.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p |
стењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакл |
пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места чим по |
кост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за |
се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово вр |
шко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљ |
ије морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дје |
и’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па |
и.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна |
/> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја м |
/p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на са |
p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} |
игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их |
торијски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Ис |
> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци |
.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> |
мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му м |
да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капет |
ворити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја ви |
е, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} |
ад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јо |
жем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу б |
јо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, на |
} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не пошт |
а и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хте |
раћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше ин |
то вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакш |
е новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, |
ао јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> |
авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком |
зразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у |
ђе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један др |
умова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близи |
е!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — |
!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајал |
ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је |
је у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S |
о века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учите |
p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Н |
о ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школ |
ред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код госпо |
пођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам |
...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона г |
а заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу б |
му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p |
Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> ог |
ам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад каже |
и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук... |
{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђ |
спитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} |
будио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или |
п.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а |
Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због је |
ледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаш |
ди и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p> |
е верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заво |
сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га |
/> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p |
у.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па виш |
у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— И |
че попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немог |
ј не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Ко |
рао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуш |
дан његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p> |
врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја.. |
има се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи |
" /> <p>— Млади учитељу!..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери го |
реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже п |
ом доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје бол |
сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати |
е корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milestone unit="subSecti |
ра се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не са |
најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле |
како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове п |
на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} |
ђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остал |
ком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да |
нти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетан |
убио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снаг |
ва кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" |
поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим о |
две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита млад |
апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа |
мен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио |
Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђ |
</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову ру |
... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још |
<p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p> |
у, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ва |
прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти |
ам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да |
и! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— |
доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те кар |
ше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук |
> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} |
а донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} |
у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте |
служење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакл |
е поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p |
о чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванск |
не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господин |
...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л |
Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он |
зађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дам |
му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па |
е изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као оби |
испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели |
учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечер |
итељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> |
5" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с м |
на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он про |
танојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћи |
о је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као |
имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па |
p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече |
в исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породич |
га воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те |
ез њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p |
ног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{ |
канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правд |
анџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њег |
Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје де |
зник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и ужи |
8" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је |
о, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и |
о оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај ње |
у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те з |
е ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, |
S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш |
Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је |
а празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — реч |
S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није |
<p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не |
а у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поч |
<p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене |
е учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и см |
е у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви тр |
оп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњ |
ед њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p |
а запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад ч |
и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из |
p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на п |
овори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p |
.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по т |
ти госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас сре |
one unit="subSection" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта нов |
— благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними |
то сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она бе |
да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирну |
ани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беш |
азили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се |
баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!< |
однику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова |
рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поз |
ма и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, с |
ди — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жуде |
те.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде пос |
Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонце |
у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} |
нута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, та |
границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> < |
ако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стоти |
допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и |
њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер |
ини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није п |
"87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> |
ва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} |
е дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо |
аљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они к |
> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова г |
по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На пред |
ПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајк |
јимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{ |
аду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ пров |
чела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја ми |
, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у |
И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а |
м осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, |
са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању у |
поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти с |
тати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То |
прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А |
ојим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате |
p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао |
</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испр |
ам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а о |
раћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом С |
у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов |
му девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова се |
.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 г |
бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора |
и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, кап |
мо!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} |
е попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога зн |
уром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе |
Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно искази |
авају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писаре |
ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умем |
>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брат |
„Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, |
Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n= |
усти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине! |
чео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и |
/p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> < |
и јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију |
е!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> |
ора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!... |
Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би |
ађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ |
лници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он |
мо лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> |
<p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан. |
ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија ј |
ар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, |
марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је з |
учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — п |
Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мал |
<p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са |
ред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— |
а — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој |
ану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.< |
ну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда. |
једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p> |
="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Жив |
ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учит |
иваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе |
ије радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих |
и?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори |
ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, ми |
али у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне буд |
<p>Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са |
/> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> < |
Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича С |
ан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је |
во весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газд |
пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али ошта |
кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подеб |
аша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „једа |
е ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо з |
</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> < |
о кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему |
млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче |
и о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— |
о, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, з |
ва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јо |
срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да |
ји рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена ника |
т „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа. |
остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзну |
ала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p> |
ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу |
} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хте |
вега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити! |
зговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} |
а занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је |
S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се вр |
. па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</ |
и цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда |
беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са |
тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како ј |
ала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине |
</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{ |
S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар |
па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја |
ви у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је |
и.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— |
е...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се се |
>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка. |
Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</ |
epage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј |
epage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј |
сте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јенде |
дајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није д |
..{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> < |
ти или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, ис |
>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав |
ноћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- |
ча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васи |
— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — |
ило искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је |
ароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!. |
пе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на |
рошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вај |
конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко заш |
.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у |
а бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, |
— Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p |
Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам из |
ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p> |
вари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p |
госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плака |
уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови ц |
њ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан! |
иге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати рас |
Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Да |
pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето |
њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...< |
рији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре |
p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да |
глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију стр |
етан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га. |
е — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> < |
а ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али ка |
красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чеш |
. — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти пис |
никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, |
а обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону |
Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми ј |
<p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ак |
ст...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мис |
пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за с |
/p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" / |
огаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништ |
и, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!.. |
је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> |
p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи? |
о, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешк |
ш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, ка |
омогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" |
умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на св |
че Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" |
бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Вид |
p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А |
е се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у |
пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он |
та Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти |
љен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио |
попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде |
у.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше с |
ићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јес |
се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече |
човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се нис |
та, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Д |
ирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p |
у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, |
оведа кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p |
ослужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи с |
о затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан |
у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, |
ко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан чов |
име?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, |
шта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’ |
спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, |
џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо |
нио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ак |
рло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда |
ти.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, ме |
с!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на кас |
Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, г |
о у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> |
бе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механ |
е надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си |
>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече |
— рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Бео |
<p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осе |
вином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73 |
може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> |
!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси |
/p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јо |
>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше |
„високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважн |
сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти |
<p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због |
ед се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим неш |
донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А.. |
о, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но |
ити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</ |
пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погле |
је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима |
ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па и |
.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о |
ало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— |
ао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, г |
пита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, |
Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p |
за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Оти |
те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није н |
његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Р |
" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — |
чи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — н |
еко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>О |
л’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам |
!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и |
убиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле |
p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш |
ађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше гл |
p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!.. |
се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — С |
у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да |
жите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <pb n= |
и тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} |
рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А |
Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви |
<p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p>— Знаш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп |
о код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb |
ху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде |
н.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у а |
</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколи |
И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она |
“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет |
верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак н |
господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад и |
оверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S |
мило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога ил |
из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на б |
е врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му од |
мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — м |
p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> |
озива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, доб |
ову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— |
му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да |
, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!... |
течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист |
p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га |
него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— |
таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што |
старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у ку |
у, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обеше |
је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} |
>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да м |
Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практи |
ледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!.. |
видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о |
— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па ка |
итељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћер |
их красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, |
што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико дру |
ен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате к |
твори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да доз |
49" /> <p>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав |
д смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закон |
просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добил |
о је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележ |
оме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <p |
од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утроши |
учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит |
сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!.. |
?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти |
т.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам н |
та не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њег |
Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји |
а оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио |
го по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи |
виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће кол |
ко ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша го |
ећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке |
љани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели |
правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шт |
"61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он |
расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и пр |
ад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> < |
Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за уч |
н леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се ц |
ше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, сток |
Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ва |
} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он |
година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год ј |
али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога ми |
силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда |
седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Саста |
ишљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у да |
...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срц |
витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе |
ке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, |
земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.< |
како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити |
неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га ма |
ичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— |
!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у |
p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С к |
у кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, н |
с јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{ |
<p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Је |
Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S |
морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љу |
</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани |
де?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о глав |
>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ов |
јеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се н |
ла; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђ |
де у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p |
капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти |
главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио н |
>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљ |
све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> |
змите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Уби |
што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудим |
се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше ве |
учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p |
— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене! |
е склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; |
у кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео ј |
па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и |
>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војск |
ија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писа |
јим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано |
е нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: ка |
веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нис |
н се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом ј |
да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мо |
ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељ |
ио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати |
атио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у по |
рате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и |
служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кме |
="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а |
тигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори |
а и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Т |
кочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури |
зите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стад |
сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта ср |
есе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да |
це је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев |
подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спава |
о.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичи |
а.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и заст |
То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</ |
оши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> |
— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не мо |
н.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p |
ше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошље |
астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти |
а чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор ку |
пунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А са |
оче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист |
рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог |
о гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> |
не димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он засп |
ече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добиј |
људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због т |
ши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те |
>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> < |
гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему |
ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све ч |
нућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</ |
озаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То н |
p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</ |
Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше ос |
Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А |
еба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину |
оме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само о |
га док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" /> око софре, за |
е га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама |
а.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече панду |
н звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је |
ку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто ми |
м, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма кло |
ам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је |
р свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, |
човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! |
и им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсе |
орењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она дв |
ана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> |
гогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојо |
од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Дваде |
кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капе |
се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у т |
ајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним з |
ма у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву сво |
била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву |
’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасениј |
ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило |
адила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише |
вљен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се — по обич |
, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И |
новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је |
pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта |
ва корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но с |
p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао |
Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и друг |
..</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлиј |
</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Ск |
па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само |
<p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Ду |
еном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p |
спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разб |
душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста |
д му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће |
али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претреса |
и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов |
је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p |
ном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" |
мо реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шап |
</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа ст |
о су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био |
четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко пон |
е Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Ј |
и се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} |
у очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог дево |
е исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу |
<p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по м |
ј „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Ј |
стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> слу |
беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} |
јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буд |
лужбу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџ |
— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p |
<pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> |
оселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{ |
у.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти |
лужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служ |
</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ј |
гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Ц |
пали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, у |
ву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београд |
шло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну ре |
д њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у ко |
ве женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једа |
х дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пре |
рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним у |
вај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, |
ком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан чове |
ико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним р |
<p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{ |
ше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала |
си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то |
попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да |
месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</ |
а.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора |
аше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девој |
.{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и држав |
ује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле |
и кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прси |
рошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p |
ака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, |
у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху |
ине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? |
ни мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест |
јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубе |
Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да |
али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим соб |
ега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; |
па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; че |
о!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — п |
о!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— |
</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупља |
бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — м |
ова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу о |
што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстариј |
отква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и |
Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Макси |
није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим д |
— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће |
<p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће |
<p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо с |
p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!. |
лим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара гд |
<p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући |
он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то см |
а смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вил |
тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је |
е воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско м |
е.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога |
Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало к |
тица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насме |
приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— |
ем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око |
о да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и ола |
p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене |
лу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, |
акоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; са |
те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је так |
— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаш |
ом....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" / |
исоке“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и |
тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава |
поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слабо |
еси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине |
д бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећа |
милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да |
" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји |
искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, |
донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! д |
раше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опход |
завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; са |
} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљи |
шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи |
иљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сети |
у, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала |
е</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица ост |
итељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га п |
<p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки |
7" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се |
опа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? |
...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим |
покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <p |
ни да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба |
о пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога |
} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две с |
Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он ов |
" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим |
} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} На |
ксићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг< |
че осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!. |
о научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с |
упи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога м |
омшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S |
стоку</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; |
и смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђ |
/> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} |
зати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те |
Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и ус |
тво.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки |
коро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћута |
taje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p> |
аки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоће |
итичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо ј |
за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је |
они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за |
де, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Ж |
<p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо по |
мете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга |
ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим бе |
> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова про |
p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви им |
ја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено |
uote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблис |
Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Ст |
не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> |
{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота |
болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка |
а!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа? |
лим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} П |
штину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рек |
сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу по |
ао да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и |
ш по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђивах |
обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до |
тину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене |
ај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије моли |
е се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit |
стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} |
најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити ру |
разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је д |
ј усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, н |
о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох! |
; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше н |
отерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а к |
Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недр |
на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> |
ротив њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да и |
одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те |
н, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама.. |
па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намешт |
запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је |
p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора б |
ођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општинск |
дој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уваж |
</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече. |
p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на по |
о се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило |
бу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога |
и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не |
Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа же |
/p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу |
p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као |
с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="2 |
азговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и стар |
устио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капета |
и научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна |
ду мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— |
љенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву к |
.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и н |
че опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је мора |
S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка |
евића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да т |
овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да к |
чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, |
p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да ниј |
одне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} |
а.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево го |
и мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</ |
Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он се |
ђе у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га |
по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </d |
је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми ма |
> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше о |
ше се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p |
у г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед |
оље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто запове |
ца.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Пош |
дведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, |
.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> |
не удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и |
кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="1 |
г доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој сл |
и твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађ |
чи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он |
у и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд ова |
ави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где |
господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш изв |
по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина |
мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењ |
...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и |
година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо ов |
капетанову, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</ |
м посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече прове |
title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S |
новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Не |
<p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину</title>“... |
<p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова. |
Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> |
- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако |
озора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — р |
вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="114" |
ипелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груд |
заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде х |
тива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка |
епо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко |
ру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастуч |
та је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p |
влачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не пр |
тати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p> |
те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дам |
p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поис |
остеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов мома |
l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да марши |
сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна |
у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога м |
њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S |
е он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спав |
> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <p |
к, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш. |
прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} |
p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — |
чади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p |
р да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> < |
ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па |
!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита км |
шли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> |
у:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хл |
{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми б |
Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта |
{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p> <pb n="49 |
е па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, |
ише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о ш |
иција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучи |
> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на зем |
А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потраж |
тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> |
ујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судниц |
склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, |
м се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је свети |
амо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао св |
прича све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потр |
прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и |
уша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S |
зведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ћ |
иновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!. |
оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По |
и то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше |
они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!. |
кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — |
} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учи |
...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залаж |
да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</ |
p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По дору |
њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, |
је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; поради |
овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не |
омеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су |
Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик |
окона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit="subSection" /> |
бе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нур |
Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и м |
и шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— |
о вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Пе |
о оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга из |
али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књи |
рата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="su |
а мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад сти |
би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до не |
— Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о с |
о — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољ |
олико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на пр |
>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позла |
од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако |
меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити то |
буке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>О |
брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и мл |
се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граор |
е и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну |
оцијалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Н |
, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> |
ј тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног д |
ву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових минист |
сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} |
рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на д |
срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови |
ати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали |
чити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у х |
није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаст |
дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јов |
анећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљик |
срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова |
раду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пу |
ству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, а |
вао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на |
меш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти ј |
за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће |
</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има н |
уће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће |
ваца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече чести |
исам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; |
p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта б |
о створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p |
године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} |
ожај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа од |
практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло стро |
шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да |
види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> |
нда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвал |
м да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> |
тнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети |
<p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онд |
ити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим |
Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</ |
анас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад са |
да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} |
/p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му дан |
до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђ |
n="SRP18891_C9"> <head>IX.</head> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, ка |
ош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— С |
у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњ |
а њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне |
руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли |
груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Ос |
p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облач |
а, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе ст |
ева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једно |
из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!... |
<p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јес |
>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, види |
И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега ш |
да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S |
арене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред пре |
би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да |
чнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — о |
иротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила. |
а би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — пр |
илу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— За |
ко си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. < |
од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстари |
задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишља |
у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошу |
оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!. |
ово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И с |
да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим |
лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћ |
да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољубиш |
</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише с |
седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} |
јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S |
/p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И опет |
.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је к |
...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче |
р знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта |
тељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} |
варао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако |
S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попи |
и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да |
> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно |
едију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учите |
началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начел |
ку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, д |
а испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или |
и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала |
ка их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} |
и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз! |
код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпил |
— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.< |
њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он |
p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за |
ј се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="191" /> <div type |
ећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се |
е му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе поз |
е како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео |
ема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па |
зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и |
Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она с |
да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће ви |
да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да ис |
е.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и |
нога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, т |
а!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би заж |
лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p |
рану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си |
>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: |
/p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким нач |
и ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј г |
{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој |
говим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уст |
..</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданов |
вље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S |
тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја |
никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што |
пет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али |
ћ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан о |
онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — М |
ајприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и |
је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му ј |
ено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!.. |
мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Пл |
да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као шт |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S |
<p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по |
да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је до |
чке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капета |
ити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, |
и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, |
е, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироч |
ече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки глас |
али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?< |
<p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његов |
} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и |
као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгле |
— Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политич |
се мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, |
задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу |
а!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — вели |
ека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не |
бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те б |
виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} |
ати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му крат |
д се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> < |
очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на п |
убље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека |
је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници |
пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј |
беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог |
ћану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, |
сташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{ |
ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S |
де — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад |
прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму |
мо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: к |
’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њим |
је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спа |
гледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше ус |
агодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од је |
обода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав з |
склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је би |
ромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног пр |
ски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор шт |
ча.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу. |
>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!.. |
>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p |
p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, у |
ва и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика. |
водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час го |
стани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала |
32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој |
обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи њег |
Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>О |
колу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише г |
{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!.. |
е дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „ |
{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зид |
остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... |
оја јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој ј |
да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда |
ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је |
— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— |
ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше гл |
редно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он к |
>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправед |
је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не уме |
о време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у исто |
ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабук |
о рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам |
свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе свако |
м да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{ |
бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима |
њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шал |
е од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, увра |
а саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде |
оравио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу ка |
} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп |
. којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја те |
..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} |
Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Так |
ти друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу ме |
<p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И к |
егнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта с |
Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!.. |
знаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати с |
у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Ш |
и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се |
тео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да |
S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начита |
ами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и |
нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...< |
ао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="21 |
ају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S |
; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме з |
о румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца |
дро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb |
тио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— С |
а ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где |
— рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најб |
тећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— К |
где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна |
!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, в |
<pb n="161" /> <p>— Млади учитељу!..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о к |
} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није независа |
него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> |
} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и с |
д је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село |
е посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.< |
еш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вече |
p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца |
Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! реч |
он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ћ |
његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — |
ављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{ |
да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?< |
ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> < |
>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је |
о знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, |
{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече |
м, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су |
те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> < |
> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико |
што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не сме |
о је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — ре |
скрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно |
ена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} О |
2" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни п |
ати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румен |
нам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с н |
крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенц |
он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му |
нили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зависи |
путите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у |
а а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за |
?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћем |
анства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да |
сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и |
Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да л |
Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њим |
ану.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— |
> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— |
" /> <p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чи |
! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло |
и обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите с |
вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело |
мог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако дол |
па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S |
аратељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени |
а; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдил |
а руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p |
а много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасен |
p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше |
> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић. |
ара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила |
ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам с |
ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег |
о ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је о |
е лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Кој |
<p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међ |
странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа |
поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову |
ам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’х |
— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свр |
а рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, |
>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> < |
онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} |
а ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао |
осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> < |
падате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> < |
помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив |
..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Због |
ретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p> |
намо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже |
ве; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће н |
и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само о |
че један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и |
ко, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли он |
капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је гос |
е немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожали |
разне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А |
ако су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p |
човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p> |
ше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуд |
доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет |
уцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш! |
погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је стар |
у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверов |
обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> |
лим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану |
а се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, |
</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: |
о беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљуби |
кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и преда |
али него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак |
вим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} О |
И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита |
ста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне ку |
пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео |
нца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситни |
ћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити уч |
исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бо |
Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: |
е кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он |
p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и п |
ј је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мр |
га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га |
{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> |
капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велик |
.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и |
стао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом |
Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене |
на; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не м |
на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време нај |
сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. |
</quote> <p>Он понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он из |
ет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> < |
?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} |
лико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да |
д смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, |
човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од пос |
, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три |
у, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље |
е упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p> |
провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га д |
за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине! |
њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја бе |
..{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Ч |
зину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва |
>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — |
нај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати |
мислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</ |
ка!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А л |
да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> чо |
ци, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих |
о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад н |
ишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно |
домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дан |
као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем чове |
ом, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /><!-- nedostaje gornji desno ugao |
ну одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави |
ужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ће |
м дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић |
себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, чит |
е зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали |
а вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свеште |
ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> |
стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— |
>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата |
олугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што |
рода!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не |
ло нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треб |
е немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! ре |
понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати |
ратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.< |
ако је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако свр |
у.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То |
у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да м |
ху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушт |
е тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим посланик |
лизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Акс |
Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p> |
је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће |
амњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престан |
могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет |
га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и к |
лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочиј |
могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у |
опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што з |
АДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1889.</p> </div> </front> <body> <pb n=" |
АДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке</p> <p>1889.</p> <p>Цена 2 дин.</p> </div> <div |
..{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели |
>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p |
рквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како |
ца и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хо |
p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелет |
> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми ч |
ашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да види |
а да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p> |
</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја с |
p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и |
драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш зн |
а лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако г |
о — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p |
вољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пречасни |
е болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и панд |
цајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу ме |
да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на в |
<p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је |
Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му пр |
е бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отрес |
јд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ај |
јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> |
азити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвал |
за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око |
целарији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} |
рком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лу |
ило онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука |
поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, |
и обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама |
ка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — |
ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој |
ме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се умори |
је хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа бе |
у.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш |
будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне |
а био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим |
другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <p |
ео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужн |
ине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва п |
он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек |
Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мис |
то се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше тр |
прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по пос |
у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</ |
ави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За крат |
’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда з |
свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је с |
а није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице |
о би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— |
.{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигар |
ујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, |
бини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духов |
>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> < |
или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> |
а, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти ј |
изну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— |
34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опе |
6" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Мој |
<p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је л |
> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више |
а.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на |
на седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Са |
еси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан |
кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније сти |
Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило |
ало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весељ |
ник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из наше |
ј што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или |
и дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње |
и ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, мн |
се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а п |
а школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а |
обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је |
ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорит |
Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... поп |
ат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, до |
и.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола д |
одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Који су? |
алађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски аст |
у ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он |
p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> < |
шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита |
> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{ |
ојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.< |
право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и г |
ако говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи |
тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а п |
p>Другови његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је ж |
вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расх |
се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и |
мљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту |
исао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан С |
кавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи |
има игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре |
“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те ра |
ао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветн |
рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што вла |
о је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не |
н и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкив |
можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, |
аче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а |
</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, |
олико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Дос |
...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То |
/> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> |
p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здрав |
е могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан? |
етње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p |
ам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан вид |
ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездан |
учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.< |
есет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете |
чинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш |
и дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, госпо |
историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} |
те,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља догов |
из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни к |
није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ |
и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, мно |
p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину</title>“ |
емамо противника.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују.. |
> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само |
се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један друго |
И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забр |
ли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> < |
олако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на |
асташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазив |
а учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ м |
</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељ |
лужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је ж |
ћу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да ус |
и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни |
подин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог |
а лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које |
— и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја ни |
а згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Чов |
ару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо |
где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се |
е и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати |
ите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу |
госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — |
еким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до ва |
нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допус |
среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем т |
о нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и |
ни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> < |
вога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролаж |
ју — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са он |
ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} |
.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао |
и....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Пос |
ту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. |
се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине |
родска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам та |
ик оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова. |
начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— |
о и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не дост |
мо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узме |
те овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице |
/p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капе |
упа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је саг |
ом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе и |
спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу полив |
му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— |
сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми ј |
дине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништ |
мо окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице.. |
. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књи |
ад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" |
ни је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— |
тајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не пом |
гу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p |
<p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; |
Он бризну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> |
„горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу мла |
ог тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону н |
а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да ме |
таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{ |
корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћет |
Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ј |
<p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто |
орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body> </text> </T |
лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић |
сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије |
S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он |
десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послу |
pb n="125" /> <p>Врућина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на зем |
<p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветр |
е; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; |
о?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми |
аху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — |
<p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети |
тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока |
> <head>X.</head> <head>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Ско |
поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље |
} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се |
човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђ |
Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код ку |
на га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета к |
је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је! |
имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра. |
— упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капета |
е ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујем |
/p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и зами |
асти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти |
а радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „ |
.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г |
ега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог |
послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он н |
не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је |
, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> |
сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!. |
</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, |
Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.< |
оседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коњ |
а....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало |
ретурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује как |
и: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Крас |
е тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је |
е!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p |
новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p |
ош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у |
кту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заус |
итати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву |
у: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ст |
Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне ш |
ознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му к |
Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> |
/p> <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта о |
грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажа |
им, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја о |
је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} |
беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га с |
е спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и |
ево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{ |
> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се пла |
е ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се нас |
гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уч |
утра рече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подла |
имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало ра |
јати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n |
ма да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: |
/p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима. |
> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно ка |
> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.< |
опису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак |
знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали |
зда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си зак |
...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — |
де да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била око |
{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио |
<p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао |
— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђо |
господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућу |
је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{ |
<p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је мно |
си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао |
ди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{ |
очињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се је |
т дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви |
попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лук |
ску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња |
мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> |
.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку гд |
>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 |
пише ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опе |
" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и у |
ај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или |
— човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене ил |
Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ништа није б |
b n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јав |
ава наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — |
обљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књ |
роду не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општ |
, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — |
ра бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад |
че Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће о |
било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као ов |
лаву који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћив |
.</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Мила |
ањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно ш |
учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био ј |
од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — м |
"57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одист |
Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке |
/l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} О |
она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте |
да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп |
не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?< |
ј.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послу |
/p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! |
е ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто па |
дну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо |
страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се |
људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> < |
то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске за |
ам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Њег |
искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ би |
свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљава |
прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Нисам.</p> <p>— |
знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> |
n="SRP18891_C6"> <head>VI</head> <head>ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што п |
пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{ |
год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, гос |
би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} |
а ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече |
p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околин |
екан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учти |
не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у с |
? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће с |
чен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цига |
или.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благ |
и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана. |
, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите |
нде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је треба |
х зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За |
тно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше пр |
исли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе |
и? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажму |
сечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} |
нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да |
"117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на |
ивот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни |
ма.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— |
вим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем го |
попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не |
ш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп. |
се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p |
{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања |
е знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p> |
поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете. |
ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права н |
лажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамња |
n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Мома |
ше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели. |
реседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпо |
ашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три г |
ма у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p> |
ро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!. |
поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се св |
само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се |
водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу |
Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — реч |
мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Гов |
а век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах |
разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, |
тан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам в |
да нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливе |
капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде кап |
ати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракиј |
вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела |
— Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и посл |
" /> <p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућу |
ећ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</ |
ије, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се |
м му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби ж |
д би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S |
} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих |
кати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опар |
ви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па |
вде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изабе |
По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 годин |
ат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и уч |
се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’ |
на министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, не |
па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад |
веди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?. |
ражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима усл |
, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— С |
— рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад с |
оре, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да с |
еба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том пог |
варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите |
— рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p |
ном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — р |
Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда |
у из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> < |
ајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан |
ад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вред |
ачином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких посло |
Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> < |
се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти в |
владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p> |
з уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и |
које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ства |
разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућива |
то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Он |
мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p |
д једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је |
дић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи св |
а га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске пр |
него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је |
{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени поло |
је — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од |
те ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — са |
ова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу |
звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> |
е видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, |
ла.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао |
та је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је ва |
.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone uni |
а, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је |
ли није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издр |
и’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па т |
и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Гос |
ају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него уда |
што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није |
> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} Пос |
осподине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарат |
!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од |
185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече |
е намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прек |
саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није нико |
p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскоп |
никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав је |
ла и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" /> <div type=" |
ече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овак |
а он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све п |
{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло ко |
теља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код п |
<p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Да |
<p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— |
то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p |
верити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Ско |
се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> < |
могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је траж |
убави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} К |
</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ј |
д помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за |
ем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, дод |
p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, мно |
гне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. п |
позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са |
чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе |
им облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мисли |
103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабук |
м!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то |
и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</ |
е...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирн |
.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>М |
бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу |
„’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бу |
p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; са |
ега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже |
Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— |
важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће |
но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад |
аду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n |
на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="19 |
ви; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим |
> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодуш |
столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p> |
но то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капет |
0. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда |
трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S |
инко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасениј |
.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p |
, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Уч |
</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вра |
.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n=" |
човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људ |
равце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може |
каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</ |
!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „ата |
ни.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњ |
против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пан |
где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p |
рата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави. |
оп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твој |
аћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао |
канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећем |
један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, |
адлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} |
велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — прили |
и! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о нов |
— као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру на |
ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и влад |
ис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p |
н му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> |
г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече |
о.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> |
молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га ди |
’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана |
„белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце |
је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај. |
дине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал |
час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за д |
.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p |
дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у к |
а га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако |
те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} З |
вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вре |
мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p> |
ба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријате |
а.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш о |
> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он |
бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има |
рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си ког |
n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p |
рана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На н |
помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што м |
ов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он м |
о: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</ |
ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— Т |
и за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канце |
...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</ |
пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, |
о сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— |
чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо. |
о имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако н |
упио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет |
раћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> < |
у ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити пис |
стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени |
њиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мер |
бу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и |
посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му је |
же боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{ |
ог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и |
Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело |
паси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче вр |
би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>О |
и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> < |
виш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пр |
ет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се |
? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим мо |
ивот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није |
морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} |
</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли. |
заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у б |
оштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?... |
> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњ |
="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само |
атима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да вр |
не, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капе |
Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S |
S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вел |
, али није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- И |
еде.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то |
обију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} |
ала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уст |
.{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје |
<p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му зем |
/p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Ж |
само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти закло |
/p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весељ |
аучи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, ва |
Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на п |
у о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је ч |
вече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>Посл |
n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о. |
е стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти |
е попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S |
S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а |
ј пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ |
— рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“</ |
>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n= |
сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— |
</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш |
агогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.< |
мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша не |
>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <p |
, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p |
ледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башт |
ако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Зна |
и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп |
образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— |
јем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упит |
икоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте с |
ј разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} О |
е.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онд |
ебо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кид |
тпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваз |
насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </ |
ео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се на |
а.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успа |
расан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви |
јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад |
следње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега |
ишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! кос |
у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, госпо |
ази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против |
ине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је дру |
како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку на |
е здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотера |
ко неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла |
> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је |
е мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ра |
ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} |
ша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једно |
Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да |
еши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам |
сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани! |
ети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За ш |
<p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трав |
p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} |
е.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе дец |
<p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он |
>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владав |
о: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И ј |
акше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{ |
у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све |
он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа он |
>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати |
неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</ |
ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p> |
не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан |
како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или |
смо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или |
Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми |
куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости |
родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" / |
..</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче чит |
оразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш |
дан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере |
ити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе им |
опио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ак |
тојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до ве |
е капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</ |
ође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије |
ати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората? |
Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави ру |
/> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горе |
е на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја |
— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пан |
е.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што |
ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{ |
<p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цига |
у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авли |
ва млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио... |
{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те |
и у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — |
оказа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад ј |
о писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шт |
мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра.... |
и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</ |
а прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло доб |
рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А |
— рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Засе |
арим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> < |
Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да |
премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са |
је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <mi |
тало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — реч |
сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда |
ш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу. |
Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> <div type="chapter" |
га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лаг |
а....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је |
не.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун |
ле ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући пр |
узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У |
е зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело да је ка |
иси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и |
е љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> |
ћер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немог |
баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе о |
а мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— |
шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што им |
сте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагат |
си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећа |
{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="1 |
је било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и ш |
ле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... реч |
{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — |
оказа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остал |
. како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} А |
ислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. р |
— цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} |
/title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је |
> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло са |
си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се б |
То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Ко |
? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја |
— војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p |
</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" /> |
роклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу |
ку.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те |
p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, |
бра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ |
— ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да да |
јући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У про |
о да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} К |
</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па и |
чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога зак |
сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а |
<p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без |
рили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат ст |
учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зав |
обра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против ње |
је никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их М |
због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли |
{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту |
утим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p |
<p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, |
ју.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, нег |
кати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p |
Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{ |
<p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар |
друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило н |
ави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бл |
и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title |
p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</ |
<p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је |
— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуш |
ели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — нач |
етам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> |
сподине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме |
олски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: с |
је како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Доне |
и’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138 |
оћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу. |
примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта и |
</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му ос |
<p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну! |
но кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — р |
p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије |
раго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кут |
> <p>— Начинио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је |
нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако ј |
и?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђ |
ставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</ |
подо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p> |
та вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке та |
еће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како нар |
, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бог |
и је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марк |
n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Шт |
ам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да с |
она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да с |
и!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, |
о.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати |
приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих ре |
учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p |
!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до поп |
е туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме има |
!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам |
/> <p>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде |
ије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за шт |
поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас |
p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир |
моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... |
што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{ |
p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо |
тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаш |
Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p> |
Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончарев |
иди!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу в |
лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с го |
. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> |
рате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана муж |
што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бо |
ишта, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" |
огу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> < |
еђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на п |
и из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори. |
ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p |
на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач |
} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је пр |
она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може |
ш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја стра |
S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... |
ла? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде |
жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ х |
подине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно с |
е би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком |
Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, |
бро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> |
— Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искуси |
тане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше о |
цима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони |
си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И д |
а батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно |
овек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је |
о сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и |
/p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа |
ци би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; об |
сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај боже!</p |
је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себ |
рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учит |
уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они пр |
чно стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} П |
актикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талир |
азда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стад |
њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће на |
није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ |
— рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја он |
другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Ни |
а школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали |
е зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај на |
S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су |
Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је до |
у ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам ставља |
Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> |
у ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек |
и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и |
и.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које д |
ужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, |
научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће |
ва у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> |
у људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи |
рекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац н |
а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник |
ас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— |
Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, |
да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом. |
блетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан по |
ко девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане тас |
<p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као |
чући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у гр |
ели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (про |
торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, поту |
Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну кос |
</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преме |
кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га до |
вој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па т |
ањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> < |
Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу |
>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p |
— осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат |
ш са милим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет |
гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дук |
сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Ди |
пљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти |
лецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у с |
ја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима! |
>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ |
што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила |
дник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће каз |
устио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејан |
у па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу |
p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти |
ите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— За |
овори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} |
коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну же |
ка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, М |
p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован |
не руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан |
— упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... |
ек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече она. |
та, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. |
а мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — ре |
ци осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајд |
сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Им |
о што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> < |
апиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> |
ма.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p> |
p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, |
Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, |
ву јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме с |
опада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула би |
/p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал не |
ире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, д |
ну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се ок |
рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице |
он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> < |
сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламл |
оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш д |
> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погле |
ткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О |
у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} |
чем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе |
само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту. |
>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви пос |
.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе го |
ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је |
мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја |
.{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми ј |
} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп ув |
} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би |
вато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кме |
Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веру |
укао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у |
ишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Ис |
а у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему |
е набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису заб |
ац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p |
ата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је п |
ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор |
икако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву ст |
прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним |
ући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, о |
одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, с |
је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у ап |
м се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> |
да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо |
пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта |
аже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} |
<p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ру |
лаву.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваш |
димо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...< |
ак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксен |
речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!.. |
о дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— |
а сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угас |
етаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја |
Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, ре |
?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мо |
е, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се |
ана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више |
ље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш у |
Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p> |
Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с |
</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке |
кох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно... |
о преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо п |
о мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> |
>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмен |
; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме |
и о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда! |
ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаес |
ву.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то |
ћи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, н |
и.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам |
заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу. |
} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута д |
и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служ |
ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p> |
си!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, с |
учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— |
..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље. |
одно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кић |
</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођиц |
и мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p> |
течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисл |
еш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— |
елу</title>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не |
— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђа |
у школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n |
месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечи |
> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово |
Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим! |
.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићем |
<p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела нег |
бро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мо |
<p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није м |
њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— |
а.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Б |
свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у по |
Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (г |
остељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како б |
>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главо |
дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да |
ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће би |
ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да |
попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овд |
</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти |
ваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172 |
удио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејат |
учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} |
<p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече |
А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: н |
дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се |
а свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовино |
/p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаре |
ка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај поло |
ким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> < |
и без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Ш |
тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни п |
ан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош |
господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати |
и њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да т |
а Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Тур |
ко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и |
ш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматов |
ја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе |
ни и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гр |
погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бог |
екала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село т |
аршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— |
рв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако |
чаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли д |
Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> |
аску у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — реч |
р...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Не |
и рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распит |
е се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — |
де.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја н |
Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Ј |
А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једн |
а сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Моли |
им, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!< |
— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</ |
— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца |
и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Как |
..</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, |
сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана |
поразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а шк |
и!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чи |
бри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!... |
p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашим |
ћина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— |
ну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово |
... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња н |
а она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја каж |
е?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он |
S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад |
>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно |
кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{ |
и трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога |
мир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, к |
... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега |
Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Љ |
а поштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А? |
>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме зва |
има.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се врати |
.{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Шт |
чеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!... |
бар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поуч |
/p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само |
де.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Ј |
апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога шт |
— Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још ка |
почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух |
бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако |
ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p> |
их писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није те |
— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p> |
н то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се |
ко мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њ |
исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш |
..</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!.. |
као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смеш |
вести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.< |
А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се на |
ог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како |
ете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече |
ући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} |
тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништ |
ео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> |
он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Ма |
<p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!. |
њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је |
у, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се |
</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета. |
латићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо |
. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим н |
воја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако |
>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде ш |
м.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> |
е се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кр |
инове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само |
емам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</ |
мо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се |
ле ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Бо |
S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ |
> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> |
мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато мој |
гме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, |
г да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо |
ио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или ве |
рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да |
нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он см |
> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће до |
то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n= |
— упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не о |
твени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити |
о насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> < |
наш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апс |
На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p |
{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кућ |
ти.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> |
учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те |
о ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми |
м лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> |
<p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да до |
рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— |
ко га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад д |
рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{ |
’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све |
ше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!. |
а а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим! |
емала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја |
чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p |
— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због то |
.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Рас |
гов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа |
> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Не |
викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он с |
ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!.. |
.</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и тво |
ш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле ус |
p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, позн |
И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми |
! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} П |
н да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p> |
ша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И п |
S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављ |
А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше |
неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} |
— рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p> |
и се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову |
— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важно |
. изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n=" |
ушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што им |
ић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> |
Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свес |
а јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p |
оји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, |
му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам чове |
арничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи там |
али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе |
е лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па н |
пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, |
! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече по |
и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је глед |
p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, но |
нтије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те јед |
велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив н |
ге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<tit |
спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро |
е отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем |
— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко пр |
о краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Меја |
една улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састас |
довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео ј |
о онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p> |
богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?< |
ам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S |
рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану бо |
се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после р |
добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, до |
че под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он |
p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и |
ма како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учите |
лин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Га |
.{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!< |
у</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми с |
о ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавол |
аш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p> |
ти ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— И |
>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} |
.{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па |
наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.< |
и, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако са |
сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него ки |
и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>П |
њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p |
/p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече ка |
има.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има |
</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми п |
е!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n |
роду о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако ј |
без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша |
<p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> |
пита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј п |
/p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља р |
ебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за |
> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу з |
о. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о |
оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p> |
S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> На |
за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказат |
’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> |
мо Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га ст |
у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми |
славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> < |
је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... т |
И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о он |
!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја бер |
атаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше |
Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, |
о века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где д |
.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упи |
дамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p |
оју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</ |
ажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што нареди |
> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!.. |
Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је т |
вој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине |
и нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти р |
{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, |
тих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} |
/p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у м |
буђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу |
b n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова |
обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p> |
ком свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је |
естано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такт |
е се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> |
е — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан ле |
о није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{ |
ију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Збо |
и ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54" / |
аћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да |
<p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p |
— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја |
љак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он |
и му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „р |
ним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и |
ан чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја ка |
м ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити |
даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" |
служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после т |
<pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</ |
и му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> |
! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио |
овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицаја |
ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није мак |
ати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „ис |
рибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</ |
но причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим |
S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном |
е састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више љ |
! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која |
ади?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем |
узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, п |
воје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута пр |
Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак |
аше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у |
кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију. |
— рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веве |
оп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{ |
и боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке |
прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ев |
ени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које |
своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или д |
> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десе |
ао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А ка |
а се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p> |
То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми |
е!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</ |
А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја т |
...</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном? |
је! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо |
з лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по тра |
> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свог |
.{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више из |
никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара |
!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: наро |
певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он по |
овом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да |
ељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као ж |
у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуд |
стити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p> |
вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — |
иноћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате |
окаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са бр |
ам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити пр |
воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да |
полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збо |
дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{ |
е му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, бо |
од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун |
окиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мар |
ече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су! |
>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни |
у и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек |
<p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{ |
то није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учи |
ша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме науч |
дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива |
ер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, |
ажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> |
ро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он сед |
..</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна.. |
сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год х |
— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда |
девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p> |
хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог |
итегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон. |
ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Кој |
> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто |
е да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познаје |
ист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову д |
ред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки бог |
сели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше |
ако си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је |
и!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи |
.</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину</titl |
} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да б |
м ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приват |
рце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле |
без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сок |
же мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ва |
алити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — у |
ји него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> |
крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— |
дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, у |
ри једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море |
м!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У та |
варамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Р |
p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћут |
а девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатс |
ети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење т |
у човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{ |
хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, |
ашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише рак |
е то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се |
ли?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са |
ку, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.< |
се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што |
/> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказ |
А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је шк |
видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p |
?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, |
ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p |
еке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њег |
„хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено |
је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овак |
ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта |
то имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ |
рају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после и |
.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и ас |
а!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! |
етан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, б |
че Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта |
еници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце нај |
да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии |
p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова п |
иста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата |
.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какв |
о украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хо |
p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, |
А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпорук |
е сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <p |
казује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год ио |
</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад |
алом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. |
p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— Н |
о је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, |
а хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га |
<p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она |
>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> |
!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — неће |
овине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... мој |
политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопим |
али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу б |
пи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњен |
ља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> < |
емо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите ко |
и.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече |
/p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, |
и са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у |
то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да ра |
</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> |
теране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од ов |
то видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придику |
га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја |
/p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређе |
ели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и на |
браз му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> |
— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или на |
оја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зе |
} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра ниј |
мо је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у се |
Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не |
инити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> |
корењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ чов |
то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Сто |
/p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> < |
ца!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а |
дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p |
ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па |
е нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава |
, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> |
Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударе |
мури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако |
Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> |
<p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која |
ко сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него |
Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио је |
е како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се |
> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста но |
авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не з |
животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да об |
ти позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да |
а — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш н |
би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта |
да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај т |
ле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?< |
{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па р |
те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb |
раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад |
нула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознат |
је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на к |
ара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете |
мио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, ка |
S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С |
м, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најм |
е ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, гос |
маси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и |
ња.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најз |
К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису ве |
т и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога в |
пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад |
свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекива |
а причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— |
— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да |
т постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да у |
спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" |
p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p |
кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо |
— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед |
и казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да рад |
>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— И |
>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— О |
маш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Ц |
:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тр |
а са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — А |
.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— |
— то је званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међ |
ора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмеја |
„Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији |
} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} Н |
м је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопа |
азио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда |
утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — уп |
а ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> |
устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у |
..</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један с |
а књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доб |
разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и |
и.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?. |
д?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су ду |
отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} М |
ији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дам |
а да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{ |
служење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> |
епши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора |
pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и |
Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је |
управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Т |
</head> <head>ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаш |
коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држав |
ну двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М. |
оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Ми |
аш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где |
— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је П |
мо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се свако |
еницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p> |
а зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о |
да његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде |
гње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће |
слим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледа |
} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити п |
министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти ш |
гани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице с |
мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, бра |
доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му |
цу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја док |
Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе ма |
кани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају кап |
жићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде |
а и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више |
ароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја воли |
врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из прете |
} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чин |
<p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба д |
ш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важн |
аш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драг |
Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно шт |
...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за ма |
а с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви и |
у немамо противника.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметуј |
познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио з |
/p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и |
лањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p> |
а — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Ш |
, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек |
азда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.< |
казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не |
то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за т |
ав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, пову |
са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу јед |
...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати |
о, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, шт |
му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он |
акијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учи |
ије.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</ |
што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите |
јој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја |
И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она |
>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако |
ар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и н |
.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад та |
морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капет |
ти како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да в |
муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако жив |
с?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да и |
а то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... преки |
Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење |
— да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у јед |
е.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спа |
бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; би |
он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркв |
S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко |
са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па |
и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако разд |
во, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог д |
le>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очи |
<p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је би |
етко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оску |
н чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’ |
рава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те |
> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="1 |
е, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гв |
е и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што |
ови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му т |
све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше. |
елога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то мора |
би.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — виш |
е да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да |
тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а |
> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа |
јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, |
доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Докт |
</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p |
а.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ п |
Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, |
у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега |
/p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поце |
на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао |
само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S |
му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послужив |
ти књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, |
у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа о |
дма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали! |
кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А |
мус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле |
нама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> < |
и писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће |
право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина |
еша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова к |
Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p |
хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно ж |
а је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како н |
Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја |
<p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. |
свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p> |
<p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{ |
ачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећар |
и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке но |
рате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; |
тров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута п |
, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да г |
ачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква |
речасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} |
жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душе |
а би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњ |
п и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. т |
ро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{ |
дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши |
ав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења |
кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни |
а њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли |
остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред |
етан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и д |
p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухва |
а Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, |
— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уве |
ше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кро |
које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље и |
о на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га при |
ад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а н |
ије гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па |
ишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p |
стао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овд |
Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад ш |
коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађ |
прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проуч |
</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је |
ио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.< |
сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци |
о да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад |
апетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и р |
>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</ |
и јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па |
<p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S |
</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што |
Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у ав |
мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд |
в се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зази |
<p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, |
</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p |
оговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме |
теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољ |
гу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој ово |
/p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о |
о нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насме |
а!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n=" |
<p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне из |
че она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па |
ом или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Поку |
другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигур |
е да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на оп |
.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — |
/> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме |
и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n=" |
/p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој ср |
а <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће сре |
а кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <p |
главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао голог |
воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем; |
оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то н |
у школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла |
мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једн |
<p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— Т |
а ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, |
му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочиј |
та, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те у |
е, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p |
у, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивн |
његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао н |
<p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— |
се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и о |
куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити? |
е сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! |
анове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, ал |
стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак |
Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже дру |
нцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: |
тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече |
попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, п |
остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="1 |
нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како |
рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити. |
Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће тако |
њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако |
е.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон н |
да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је м |
титим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити н |
и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима. |
на не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Мој |
ога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јест |
... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај |
сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли вар |
} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се |
н је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subSection" /> |
кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{ |
Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Дед |
n="SRP18891_C5"> <head>V</head> <head>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђак |
го није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није |
је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... |
маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа кр |
<p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Н |
} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пу |
а и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат к |
две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже |
ији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и |
дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трг |
и.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> |
рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он сл |
вориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> |
аредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где |
њу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадит |
ктера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и са |
је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти нач |
ест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — |
ласт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, |
вако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} Н |
достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.< |
да и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А. |
оверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ће |
е он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’ва |
/> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја т |
по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати |
ај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш? |
— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: |
се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> |
рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлеп |
иљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу |
твори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и |
ече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају |
е свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па |
да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес! |
S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и |
До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се |
у...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то |
/p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p |
не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике д |
да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посв |
>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она по |
ељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто |
ароду па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По зако |
/> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: ул |
/p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписуј |
и дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренеражено |
и ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им сви |
су имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година |
дног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</ |
.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам п |
други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ћ |
простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> < |
ре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опр |
вати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} |
људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је |
увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не м |
њио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>чо |
p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — |
Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о т |
> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим |
прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек |
.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се |
неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</ |
терати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за |
<p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Тре |
томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!... |
и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штет |
својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала |
, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S |
о излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка с |
Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p> |
</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта? |
ене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по |
ма својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо |
не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као |
унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она |
о сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа с |
ст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он др |
</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе |
S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану |
каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то |
загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> |
рекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „пло |
осте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не з |
лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али |
сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није зас |
— што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само |
.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — |
— он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њ |
да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста пост |
сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p> |
— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио |
— упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још |
— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јов |
е, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико ни |
ради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси |
S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; |
ашта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао. |
и коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он |
дужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трид |
их 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} |
S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем м |
....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- |
е мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тридесетог Новембра 1880 године састаше се сви „поверен |
стина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!.. |
поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао |
м?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта о |
Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је |
дби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мер |
ече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — |
</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на госпо |
то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке |
“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем |
ју.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} |
ате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он |
ј реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њени |
деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но |
боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} |
ик.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.< |
и зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као |
отињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и |
ећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, |
Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Вра |
.{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди ње |
<p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син о |
ољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у буду |
арна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p |
>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S |
} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.< |
ла вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим |
в јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — |
дић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Ку |
крсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} О |
астало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} |
ве па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} |
ем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да |
.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала |
нда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша к |
емогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није |
о писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те |
<p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— |
..{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> |
очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем |
настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17 |
p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је нате |
гао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!< |
који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им |
} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не опис |
о био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је в |
то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески |
као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{ |
ограду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — једном речју |
е један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро ос |
Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} О |
датле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} |
и је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викн |
ше и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари |
ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на |
дин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> < |
Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје спор |
а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> < |
вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{ |
иње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А |
тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уап |
, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете раста |
младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S |
и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> |
} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он |
ита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки |
<p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p |
ад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, |
? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није з |
дај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, ви |
?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо там |
угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље |
може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p> |
е њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам ра |
.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и |
ти истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, |
каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> |
е.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи нач |
p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлич |
рији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни |
pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате |
а ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљи |
е“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{ |
огла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је |
ао да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу |
побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу пр |
ге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај креве |
з чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их п |
59" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је |
та, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође м |
> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати. |
Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, |
хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али |
? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него |
p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже |
ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели |
е.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову ви |
} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одб |
дио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био п |
’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођ |
{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко |
>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико |
д могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине |
о.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{ |
им, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У ка |
да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће |
и испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше |
ни назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, В |
штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и |
„А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јаст |
м спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" |
могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, |
о власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно |
<p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова поко |
мршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не ок |
вљао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљу |
оди га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужб |
с!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуш |
од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка |
} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краст |
> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p> |
а!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!.. |
</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> |
те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{ |
Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p |
p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — |
p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја са |
ка би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У п |
ошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и кој |
и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где с |
сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, гото |
је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> |
атко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако |
увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> |
а тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пун |
е!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш |
а права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гол |
мео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, |
ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив. |
школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година. |
Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће |
ођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и о |
тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу |
p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p |
о понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрању |
{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> < |
и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто круп |
b n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни кр |
е дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p |
он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мен |
, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађ |
и.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> |
како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није м |
је у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти |
Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до з |
а пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; неш |
/p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми в |
прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви зн |
дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам з |
обом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облета |
ма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде |
о се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто |
е мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} К |
је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи т |
окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да |
само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Ј |
ина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућн |
е за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, |
<p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по |
ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао ј |
дне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше |
а и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле |
је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорит |
ге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече ота |
/p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочит |
к!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је једа |
н лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити н |
</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је |
ош од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— |
<p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину к |
ем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Д |
Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и м |
је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога ве |
p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p>— Полициј |
ни се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?< |
ожда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S |
...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што ј |
убави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мо |
оваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и мило |
оста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко |
А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог до |
н.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и |
да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та |
таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим в |
S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— |
ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис |
о ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И |
де.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од кап |
исли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружин |
Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да ниса |
вка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све јед |
Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> |
метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи |
ти!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!. |
p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Маруш |
Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су |
како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам о |
Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S |
за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, |
у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на п |
— пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јо |
ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шт |
бро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone un |
ао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јо |
она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите |
год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми |
ни он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</ |
S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њ |
сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у |
ово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ћ |
е и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S |
школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> < |
мо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш пра |
светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то? |
е велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, ко |
торији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп |
, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак ниј |
на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим! |
о?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> |
уда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— |
него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} |
купштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог! |
неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране г |
му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" / |
— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарам |
сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{ |
ови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши о |
6" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пи |
после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ћ |
ло што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> < |
остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — |
етити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{ |
е знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли |
е оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живи |
еби једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба д |
<p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је |
, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— |
ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове |
у шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, д |
а какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овак |
ругу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...< |
S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим |
<p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, так |
> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је |
та би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p |
ли да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и па |
он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — |
није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> |
ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бел |
школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном сп |
— вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по |
.. тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па |
окатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: |
се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он |
чак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да с |
кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила |
му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну |
цом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Так |
та њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} |
има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар |
н крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим каракт |
„послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.< |
да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је |
<p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад |
љивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Д |
n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S |
се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у ње |
ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљ |
учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не зн |
и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учите |
="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш друго |
и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p> |
тво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овд |
ш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> < |
p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неко |
имо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он |
ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајист |
срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста |
Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јов |
тало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели. |
само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговара |
не.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур ун |
аду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се брани |
отруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с др |
/p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо |
мо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бо |
еко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то |
нда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си м |
Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече по |
p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста |
упати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — до |
Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И |
исмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те св |
с деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="3 |
зао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Доз |
мршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у |
седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су |
овор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се |
је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на лив |
м телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, н |
ити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско мес |
ти га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капета |
арио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног вла |
— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!.. |
о рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да |
гао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад стар |
ека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да о |
} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“.. |
на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Зн |
ље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити. |
{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје сте |
ад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па |
ас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи о |
рате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века |
он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— |
чку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није н |
— рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па |
ст, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— З |
<p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће |
а он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попу |
— али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек у |
— додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе м |
Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја |
отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скам |
Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — |
!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе |
Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече |
вољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по нек |
/p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин |
на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећ |
уром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <pb n="153" /> <p> |
p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно пос |
псану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све |
— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је му |
<p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово |
</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p |
<p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш |
о и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> |
</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узет |
о!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим |
</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека |
/p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у т |
ислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Т |
ићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо не |
Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас |
ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И |
Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку н |
где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави |
ало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> < |
књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да |
по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Ник |
адије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p |
ше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нам |
пом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једн |
штеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом пошт |
Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дам |
моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече п |
говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја |
исам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред |
хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када |
ако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на з |
p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти |
у.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све |
нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се мора |
а „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море |
ека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — |
рате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{ |
трпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посл |
<pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити оп |
ићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега |
олим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако бр |
<p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови се |
онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу |
идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово б |
оп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњ |
окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.< |
идим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом н |
ишта.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до |
/p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море! |
тне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Бра |
Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p> |
лу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бог |
сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али н |
, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по ду |
и.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је произво |
архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече |
д велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо! |
p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни |
/p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’леб |
>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожен |
му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукош |
p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Су |
а идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо п |
о!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се |
p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука |
дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу |
Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и би |
пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> < |
о га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје ост |
p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заје |
>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врат |
дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај |
И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!... |
по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> < |
м.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Нис |
Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је |
погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко сед |
и сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} |
челника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капет |
учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те г |
; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће па |
е за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опас |
..{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74 |
никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да |
се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први п |
кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћ |
његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њим |
одними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође М |
и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је по |
насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујем |
/p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ |
певати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва ч |
је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао ту |
и скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже |
је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљ |
/p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p |
ма ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} О |
ри.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} |
дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећем |
ивни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ет |
} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — |
е школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Ш |
>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, |
pb n="198" /> <p>— Господине!</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други |
пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— |
Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме |
Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</ |
руго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Д |
олим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи |
шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Д |
ђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту по |
е Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућу |
.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући с |
p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми |
!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда |
да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, |
му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође |
једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не мо |
је!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о н |
ућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заи |
ставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полаг |
> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну. |
ику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} |
Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту |
ан млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће про |
} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, |
гледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва дру |
а — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео |
дини од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="1 |
отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; |
/p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова |
’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} |
Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан иза |
ним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост од |
е би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па |
.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану г |
Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог |
вору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, ув |
ћа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једар |
си на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удар |
ће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} |
инко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи |
м.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш |
!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће би |
би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму! |
ао да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки |
> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре |
полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он |
није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то |
ну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма. |
њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, |
учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> |
<p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа |
ини, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе |
а пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да |
учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као |
мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе |
p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у дру |
из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p |
собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бог |
дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио с |
набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим ле |
Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровит |
дио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она м |
аном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>По |
чију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чист |
<p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза |
удеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{ |
вати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} П |
ом речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само у |
гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} К |
арод...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:< |
ет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих |
да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школ |
> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газд |
а, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и |
ио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, п |
к, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па |
а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше панду |
вори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у пет |
којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> |
p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p |
потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му м |
.. било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашт |
власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не |
етком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, д |
сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</ |
p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов гос |
ишта.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му т |
<p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине д |
p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварим |
жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Бук |
него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!.. |
ог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужите |
оз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помога |
онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} |
да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао |
и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћел |
ом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур. |
сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече по |
па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за |
> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ рад |
не зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ д |
.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као |
а је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p |
е коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека |
ек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио. |
колу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учи |
подине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— С |
/p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали ци |
лазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му |
ен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — |
само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури |
те моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, ве |
гу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме н |
.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је п |
n" /> <pb n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега н |
воме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге? |
ио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{ |
ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу!..{S} Ства |
у се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не |
ла шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о то |
и па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би траж |
Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина |
аде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на |
страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гад |
> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима |
и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!.. |
“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара |
гу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која |
писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да |
до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу к |
гледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза ас |
би је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?< |
павам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му |
ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На сп |
је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека |
његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — у |
да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задов |
је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дук |
ише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше |
зимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде |
е болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, ча |
} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце н |
гледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели вра |
поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче с |
се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби |
е нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{ |
по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај |
оспођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Де |
и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — р |
менима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— |
878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спр |
ке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ј |
Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим ј |
<p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb |
ој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} |
коро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мал |
м треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удес |
на кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Ви |
али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</ |
b n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао |
ије могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и о |
је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p |
у енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} |
мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одј |
асанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се |
ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гл |
/p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове |
ђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!. |
до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео |
{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да |
ећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта |
те, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> |
ита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево |
кон гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.< |
— можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрза |
ошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као |
едите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле |
мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мње |
а волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам ник |
за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио са |
ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S |
И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је з |
S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад ј |
њи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} По |
два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... мо |
вим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</ |
би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже. |
ега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p |
ам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, |
ровао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао |
наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он бо |
с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је |
куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болес |
} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он |
е јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико о |
нак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Ал |
.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у ба |
<p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби о |
и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи |
етну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе |
Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше г |
е сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пр |
. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— |
нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} К |
p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — |
</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху |
игови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, н |
о место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торб |
е одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оће |
мо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао |
се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</ |
итељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згод |
на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, је |
Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га |
Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p |
аше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</ |
е по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> < |
ва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми |
сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним висо |
гаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p |
седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо а |
p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да оста |
е у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма |
глади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на |
јаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи |
јахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај |
рете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} |
идиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па |
вакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио |
о живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, |
аке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци с |
е, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> |
по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду |
против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да |
аст у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено ма |
{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, |
е моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и |
Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и |
то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Н |
..{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у пос |
?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда |
потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту в |
“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и чет |
био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> < |
неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега на |
радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађ |
, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носит |
упи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа |
песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и |
есуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван |
p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиро |
добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мог |
>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!... |
лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе |
у је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у |
ео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то з |
ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па |
тпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корис |
..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми |
pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не мога |
/p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> < |
ad> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише ово |
ова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више |
ега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и за |
знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље |
чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас н |
етле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде к |
Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном |
ијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају |
S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допи |
знам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здра |
, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску |
.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктор |
се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању |
само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и свој |
славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо сван |
је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је |
су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> < |
ору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватр |
је лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од ка |
ару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срез |
сец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; леп |
ети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у |
спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Ј |
груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> < |
кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешк |
> <head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза |
ад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну |
сто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био |
говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p |
стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати |
{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али |
исам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти |
<p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и у |
/p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше |
више се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> |
он постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био |
у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!< |
бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо је |
..{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право! |
у.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> |
мо се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> < |
оше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> |
нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — ре |
а.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос |
тињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, н |
гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S |
с ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља госпо |
а птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе |
ојим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> |
— рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p |
у иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело |
да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежу |
, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На пр |
љику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— З |
у је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то |
плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и |
е поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти |
м познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, посла |
о је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му |
вече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да |
еше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће |
коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га |
n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си |
чисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и реч |
е окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</ |
а врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми |
ор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — реч |
амо погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли глав |
ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из судниц |
.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.< |
<p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} П |
120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа с |
у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час п |
<p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радост |
обу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци погл |
отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико |
>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, го |
је спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина |
је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч |
мре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И та |
учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од |
лавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да ид |
њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би |
је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Сврши |
ода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— И |
ао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и при |
провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продај |
ћу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га |
о добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима |
јвећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у кона |
рца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели |
е могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Н |
ролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја... |
што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волел |
>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p> |
рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад |
менио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим роман |
ари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> < |
p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет |
и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену т |
они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> |
Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зо |
о усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> < |
зник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јов |
а ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јо |
ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак та |
вали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривц |
добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о ве |
ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</ |
челника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — ре |
окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n= |
је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— П |
itle>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним о |
уда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да |
> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здр |
не другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сиг |
је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p |
каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда с |
дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млад |
учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.< |
аље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је м |
— рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p> |
с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су по |
пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капета |
сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и |
рснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да м |
лазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с |
е.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам ј |
ла да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трош |
старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у |
е своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту до |
атури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у д |
.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на буна |
ла да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако |
зницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој у |
и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Н |
Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јо |
p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче |
поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто запо |
иса своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да |
нако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Д |
остати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} Т |
ава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> |
<p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што |
ало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} |
мали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капет |
богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо |
ате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од |
а-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> |
...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати. |
а, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од т |
е.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко л |
{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре м |
било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше н |
асу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега |
, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње! |
ти! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ј |
срете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — |
и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је |
д куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бит |
а, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућа |
тапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су је |
што сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p |
У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, ус |
ечо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак. |
омаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> |
орио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити |
p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа |
одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао |
га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title>“)...{S} Налазила је да |
а слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb |
да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школск |
; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали |
од је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег |
е она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што с |
е треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо |
мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} |
кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погле |
ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.< |
д ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што |
p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направље |
врше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> |
Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, са |
о те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год |
е чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!...</p> < |
њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим другар |
p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" /> <p> |
т.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кућ |
— упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би |
<p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му |
Section" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Ве |
рина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А |
ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца |
</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, |
и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман пр |
главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јав |
S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стој |
/p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других се |
оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} |
и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити |
о.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали |
ре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да с |
ио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помог |
се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то |
.{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, |
е ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела |
’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љу |
е бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...< |
покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делигр |
жио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном |
службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њем |
да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао |
чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} |
о улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ак |
м, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. |
уги разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Проп |
е то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ нау |
да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа ц |
/p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{ |
овну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда |
има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност |
ише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га вед |
ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, сврш |
<p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта |
о сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p |
труштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај |
у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p |
>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је |
ише верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам за |
p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— |
би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља |
је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да |
а служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпав |
ан се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л о |
ко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</ |
а поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дел |
> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај |
ске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти. |
узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже гла |
јке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="subSection |
о певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да |
>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече кап |
p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је |
има и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао |
<p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал |
о да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јов |
вио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањива |
види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу |
Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте |
срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три |
а тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преобр |
ђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="11 |
тане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради ка |
нда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изве |
жући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже |
канти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капет |
ред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Ш |
а!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служ |
донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну |
о је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је |
један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{ |
на о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образова |
и се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим |
и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се |
а прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} |
ажила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте |
ију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам |
о преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је |
којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имат |
знатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за с |
и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — |
{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху |
м — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“ |
а богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ј |
м начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p |
нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Може |
е наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па с |
да дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клон |
је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се ве |
<pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јо |
</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак д |
да ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} |
рица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>П |
ашна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и |
рачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао |
јерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од к |
/p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са н |
и!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан |
мназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном ст |
руштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих на |
.</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна |
} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} |
одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево т |
лако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи |
ет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опе |
видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или |
уташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома |
ачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву |
<p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао |
ледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше ми |
прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био |
на, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу с |
о.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он ис |
, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> < |
га ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта |
за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, ба |
му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту |
умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти |
а лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине |
и да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као уч |
сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а |
баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад.. |
а! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</ |
> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није т |
пита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И сл |
!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, о |
узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући |
ти!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина прос |
че се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не б |
о и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.< |
састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија |
само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, |
ошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скор |
читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али |
скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и од |
p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече |
.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: |
до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео |
ш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса |
Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} |
браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом |
раху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су |
о беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и |
то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погл |
или устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цве |
S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> ка |
лише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече |
тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: гд |
о воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћња |
ите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музик |
.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завес |
лу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одли |
.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије |
своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала |
?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И там |
> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само з |
иш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</ |
а ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта |
варати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута |
жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужас |
сле нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај д |
ицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече |
шлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред о |
зне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi |
пуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он |
па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>По |
да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола |
право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању |
се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на |
ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у ос |
чај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и пос |
!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости |
орити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се |
и.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> |
ова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> |
орио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи |
ја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? |
да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке. |
и на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свег |
би у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно гото |
оме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто |
ашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих ј |
у — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо |
p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с мест |
у коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи |
једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећем |
АО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке< |
АО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ< |
а!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега |
?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му њего |
атер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — ве |
а.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има ј |
шао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То |
вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уз |
ошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао пра |
дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ с |
ко вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерат |
<p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убит |
са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам све |
и. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи кап |
„зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! |
— теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш! |
јите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да чита |
и што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих.. |
еше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина бр |
је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он |
што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев |
епо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p> |
сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пан |
пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринут |
а погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Из |
ником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид |
ра седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и |
рски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба |
} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би с |
„изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!.. |
ћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, |
!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да. |
<p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На |
чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то |
пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време |
</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађа |
/p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она г |
ео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љути |
овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова |
их књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у сушти |
ди озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи јед |
...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га дру |
<p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је |
ризна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у који |
ма жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам |
ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцо |
оме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> < |
омоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу |
e>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који он |
скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око зас |
, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута сво |
близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао |
ече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и |
> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Н |
расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их уме |
> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} У |
Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати |
ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара.. |
преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој ба |
совник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе он |
Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво |
абије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио су |
кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на ка |
н — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и |
да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с |
види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора |
волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубо |
савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше |
S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добр |
био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се п |
>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина г |
ађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста |
м а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p |
професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он |
S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кр |
даћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мен |
се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> |
- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код |
че се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде за |
че Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него ка |
p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то м |
есам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, |
p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћ |
.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако |
та учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га |
p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пу |
оја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај ст |
ли</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се ст |
ан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!. |
— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и |
?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене. |
н ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела |
што попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се |
n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје дос |
тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у п |
љати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ак |
а неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А, |
Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Ј |
не много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S |
евац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић |
{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у |
..{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме |
осле.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не т |
ваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, |
и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао |
} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако |
n="48" /> <p>Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен |
— рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што см |
p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја |
е удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу прир |
ини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвр |
етрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео. |
сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, пок |
је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио ј |
разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да |
.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Расп |
собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професор |
елео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ј |
гао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију |
ђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет |
.{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека |
<p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам |
а раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} И |
р иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече о |
— рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув |
дре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Н |
ужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у |
ека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе |
вљаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</ |
ова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта ј |
и можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — реч |
ндур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, |
— рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— |
вши се.</p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, в |
S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина |
е састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>Прија |
жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> |
е.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> |
е појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо |
p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају |
Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Ј |
дио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним |
оспођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са |
му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледах |
ако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руц |
у, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе |
ити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> |
оме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{ |
/p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— |
, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> |
с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам |
/p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, |
p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе |
pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} |
даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: |
е.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике |
звол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они н |
те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Бац |
стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше нек |
а је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран д |
S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а |
’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи |
Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну |
и бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њег |
ела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче не |
те право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то м |
цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој |
"148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она леш |
ити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> |
д се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> |
и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку о |
да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш ни |
и, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} У |
би са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први |
S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио с |
: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се уз |
ју ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако ј |
радио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их по |
ву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша. |
имирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта |
p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} |
>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје поглед |
казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“... |
аше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе |
е он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} По |
је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег ср |
она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе |
ај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> |
<p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А т |
то сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, |
а има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака ист |
{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече уч |
тиви и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на к |
у капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p |
ћаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери. |
образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да |
за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало ка |
ма ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из к |
, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада |
, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јо |
о време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га |
наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом |
ашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и ме |
моћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Ма |
ише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али он |
покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} |
народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} С |
све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрав |
> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише ра |
е рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Све |
.</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим гра |
> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет |
/p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћ |
ишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— А |
.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу |
испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у к |
рироду...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако |
ви позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p |
p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="c |
љува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да |
p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, напис |
и му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир |
<p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> |
он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита |
p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем |
а.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но |
ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... ни |
е за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— |
узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он |
ите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> |
беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— |
коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, госпо |
упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и |
ћ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне |
ше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало |
коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто |
у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— |
де.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја |
черати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — |
бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, о |
ву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрав |
а узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала |
седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој |
око.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко ви |
> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово г |
<p>— Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше |
усти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глуп |
нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Ш |
оник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу гд |
домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бо |
ажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ев |
p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врат |
ажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она ј |
енични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај весе |
па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да |
елариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доц |
ио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних |
зда, својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње |
карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} С |
а „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за |
емо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју |
часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — |
а даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обича |
и гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећ |
ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p |
су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у |
ренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху. |
ваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу п |
кну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — зап |
} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба |
урио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, |
само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па с |
о је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>во |
је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би у |
То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{ |
.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— |
о доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто ј |
ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, |
едну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете |
погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ с |
дважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде |
љ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> < |
и су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква туж |
више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она |
да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој |
од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S |
неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тум |
Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетан |
димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зо |
</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене |
њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих о |
идело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Ста |
> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у |
ао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме гос |
собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— Н |
е Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, госпо |
није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речј |
p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро ист |
с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда |
златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога |
ћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Ис |
окоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се |
безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати реше |
мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мисли |
сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један |
е ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:< |
ориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи |
ре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече |
обро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештиц |
нам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p> |
а.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Гос |
реко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И |
} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се л |
...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су игр |
оје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов |
теде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вр |
иле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се о |
есму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљањ |
о сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је вид |
јајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету |
га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, ц |
гова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да |
ебу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на паме |
чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако т |
фа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> |
ески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званич |
> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом |
{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти |
се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселни |
Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је уве |
и....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му п |
него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као |
а.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа! |
— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње |
.. види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се |
> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је в |
поруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми м |
<p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђав |
дим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p> |
>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што |
ону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи брк |
.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри |
Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само ка |
Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p> |
умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пре |
њанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ |
..{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лиц |
<p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пош |
ке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и уг |
— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и |
а ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и |
ако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образ |
<p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштин |
лужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави |
сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хл |
г, на цео свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи |
онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књи |
ућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила |
ност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактер |
оје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треб |
ши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи |
о о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, |
свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S |
разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S |
напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{ |
а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао |
да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, ал |
једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} |
који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — т |
ко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио г |
лињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S |
т!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек м |
век мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се на |
н.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у |
ао попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ |
есту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза |
како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако |
е водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: |
ан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се т |
у, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на |
ловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме |
p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана |
ицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лук |
мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и н |
<p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— П |
мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отво |
ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, |
p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привид |
! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољ |
о она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијо |
ави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и |
<p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— З |
/p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту |
ицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и |
p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Само |
у, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Н |
ва сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва м |
ва ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли |
твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око у |
ћемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ов |
е лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</ |
о?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати |
њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при |
н му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> |
ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече по |
а!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> |
а... попови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Ж |
="202" /> <p>Јова седе.</p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— П |
лак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак игра |
бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа |
И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај |
{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда? |
а му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као ма |
предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, |
но попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова бе |
ељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми |
а Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било |
ружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} |
ласу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље п |
тру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам |
а се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговор |
ој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба |
у, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече |
тране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам |
е мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ д |
нда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — р |
и уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да че |
..{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе |
ачела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу |
са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; п |
Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> < |
у имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смеја |
анџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што г |
о на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— |
</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу пове |
ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p> |
<p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко: |
лопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија |
t --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p |
у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?< |
<p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је? |
.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим по |
Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <pb n="108" /> |
</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <p |
ици.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n= |
Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Че |
>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова |
па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што муч |
<p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фа |
он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, |
pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p |
од пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, |
ате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А о |
ече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, оку |
— викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; |
</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Н |
чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта в |
трча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— |
требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да з |
у, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p |
мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи |
у на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb n="95" |
p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учит |
> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је на |
срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и пока |
це, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече |
авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст |
кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ |
Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — |
воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" / |
а оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — ре |
в му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p |
/p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> |
жи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он |
аве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћ |
> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ва |
Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си ску |
а се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још |
Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелни |
це и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цве |
није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— |
не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, г |
неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> < |
ла себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — р |
вом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p |
узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече |
нда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у ис |
S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на п |
сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Св |
а оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан |
ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, гос |
! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после |
да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима |
е? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> < |
вор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> < |
да Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и о |
есте те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p> |
похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одма |
а и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчиће |
косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би |
е породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом с |
а, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би |
служитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође с |
јави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси |
{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живели!. |
ђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне ис |
Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавских песама |
огледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријат |
ова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће в |
се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао д |
а до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку |
/p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хо |
/p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи |
о!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те |
{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је |
у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесн |
се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство |
ва“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио |
p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше. |
тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на |
читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам проз |
смеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није |
народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Ј |
<p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнем |
сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабра |
ма, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— В |
а!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као к |
ем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{ |
а од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност |
год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и ч |
се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило |
а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</ |
ати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно |
знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све к |
.{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:< |
олесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам. |
е пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око ње |
брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} К |
ручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста |
за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богата |
градим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви б |
е попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> |
што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господи |
оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био приб |
ш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд |
дите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге |
ао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља |
аше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> |
час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије |
озак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не |
ви...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавски |
арили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пр |
ече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одг |
кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливш |
а!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љу |
каше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на пос |
ду, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се |
Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то |
е свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље |
p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> |
n="SRP18891_C2"> <head>II</head> <head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} |
д очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта |
ега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и на |
> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећем |
и могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у |
не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог д |
ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А |
два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осе |
на...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на гл |
да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се ч |
/p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па г |
p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад |
ило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} |
раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а о |
Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим |
мео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна бр |
пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p> |
воја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу св |
о наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша |
у!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p> |
<p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е |
поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{ |
ан риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево |
ух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Сп |
ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и |
изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пош |
ао анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се вра |
p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жила |
пет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ни |
по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p> |
под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Б |
агала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мисли |
онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са М |
човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ни |
ве чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота? |
Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, |
ја му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га |
боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и т |
лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, го |
оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне |
идаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и |
ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше св |
ћаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.< |
</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихва |
други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— |
рили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онд |
м гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она |
а видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, г |
дан чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја с |
едео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид п |
, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше |
одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То |
ив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S |
— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те јед |
о, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то |
то — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га ј |
рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — |
?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дуб |
ећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трж |
е опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година |
<p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе |
мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу |
/p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му к |
кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он |
неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми је |
бе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узд |
натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу ма |
га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— П |
н је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, з |
дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се |
тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и рак |
писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> |
Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да с |
е бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се увери |
тељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгре |
поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи. |
е онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи! |
ом за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице. |
затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против мол |
з живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како с |
<p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, и |
рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише |
на.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасл |
је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свршили?</p> |
треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није |
него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин |
> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би |
руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S |
ојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — |
укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се н |
чно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чу |
ини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда цр |
<p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} |
ке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...< |
p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он |
да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није |
На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, та |
што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} |
је: народе!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили нез |
<p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре д |
о није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинил |
а је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се т |
ледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је п |
Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд |
ео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже |
....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, ред |
господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p |
<p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што |
ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на том |
ати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испр |
им ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да |
а сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време в |
одине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа нек |
ог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> |
да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опе |
овине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, бе |
у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Ша |
> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Ниса |
е му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељс |
ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, |
; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој |
ао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угуш |
је.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p |
е поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и т |
оп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси |
ко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!... |
ad> <head>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долаз |
аговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг по |
Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господ |
стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нов |
, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> < |
<p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени |
опа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по ст |
јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Т |
е сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} П |
.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јовано |
ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем |
м дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Пр |
има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилија |
p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, |
ирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им |
о школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а уп |
ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисл |
d> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујм |
ле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем к |
Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књи |
ени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p |
> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад ч |
о сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „мин |
у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> |
ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чаш |
Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после боле |
Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад |
/p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p |
служи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, не пи |
т.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— |
највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> < |
на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он |
ети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе |
одине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно |
/p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>По |
то год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — |
оле учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су вазда |
од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кме |
е поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разг |
p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су каза |
да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а |
брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!.. |
па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: пом |
-Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и нек |
Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете до |
hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима |
близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца |
еља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску |
удише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не |
>— Није то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па |
вог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код |
Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учи |
S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске истор |
I</head> <head>ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео |
>XII.</head> <head>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити |
p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У ме |
двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} |
инистер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље. |
{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, п |
обу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собо |
и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на |
века, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слевах |
ћ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то по |
ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Љ |
</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло п |
парен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога |
едно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују |
ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује |
не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад |
љу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио |
</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш |
ола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештава |
сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут к |
p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он |
таде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и п |
послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а о |
наш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људим |
дравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митр |
1"> <head>I.</head> <head>ДОЛАЗАК НОВОГ УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. године, око чети |
само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан |
добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Прот |
свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, ш |
се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у |
ли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто по |
из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети ј |
каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не |
а, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, |
черас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене |
> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу |
— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест |
ила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p |
ам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за шк |
адио...</p> <p>1878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} С |
учавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да |
се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки |
у...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не в |
о је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био нико друг |
" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p |
е!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, госп |
љ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{ |
азији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стањ |
трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...< |
оворите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите |
p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја |
! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша друж |
зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију |
као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ ч |
веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" |
<p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо ма |
<p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се |
а бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако |
араше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш |
вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти |
орише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху |
>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...< |
да у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу!..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немој |
</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети пре |
p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — ре |
/p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="134" / |
од!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави п |
...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Он |
S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост |
ве! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки т |
бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му |
Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим ве |
на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се си |
Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт п |
/p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учи |
поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је |
утећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шт |
.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год нов |
о нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је |
раћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p> <pb n="49" /> <p>— К |
а га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Д |
— онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што са |
емљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p |
годарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: н |
у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Ж |
<p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p |
ћера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n |
пасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља п |
о учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим |
/p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема ш |
и — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па |
пови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, |
сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учи |
им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честит |
атише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="12" /> <div t |
е господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p> <pb n="157 |
аче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не зн |
одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, |
рав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он н |
<p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан д |
Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече накл |
и — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-г |
цију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану |
га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише ран |
ост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њен |
..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш ово |
у по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, ка |
ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби.. |
а или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да |
кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу |
Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мај |
.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> < |
м засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n= |
ке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> |
ши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> |
а плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му |
Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека вел |
ке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве |
ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лаж |
, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што |
лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— |
и! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набра |
се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда х |
љу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече |
ало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> |
га изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине |
јну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање |
ишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— |
ма посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да п |
лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> |
ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варо |
Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен ма |
џији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш |
је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> |
ика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се с |
л која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи |
и јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвики |
<p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру |
од.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!... |
<p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) н |
тељ послужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у |
и је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан |
у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p |
а поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправда |
вети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примит |
— рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда св |
ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу |
може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо пис |
ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! |
владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасм |
едиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да ниј |
а лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p |
ирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се доп |
уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше с |
:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он с |
уд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! г |
ц више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост |
сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> |
закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је |
кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} |
иљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој к |
номија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Жив |
иљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој ј |
и речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама речен |
као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову |
и попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p |
<p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грме |
на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не бе |
љеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Ка |
p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи. |
капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се п |
а пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре су |
рваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И |
јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, глед |
меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробуди |
Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на |
поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на |
та не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да ог |
у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p> |
ивко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју б |
у се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, |
— више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега пра |
ј мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S |
отивном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовање |
Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти |
е узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</p> <p |
д ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> < |
одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми! |
ним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога |
стане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанст |
лак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у ку |
после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светл |
и таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; |
наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>И |
<p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега |
ита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори вр |
<p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но |
гло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кро |
ви ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и панду |
он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури |
еђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пу |
коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у |
онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па |
и него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки гла |
туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’ |
p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А |
.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење |
p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, з |
аци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног |
а, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — |
господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго |
о су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам т |
нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p> |
— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је н |
. код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} О |
ио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А |
го младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А |
p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допад |
Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву |
него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора |
/> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срез |
з ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Маруш |
="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— |
допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не |
/p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о д |
> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе т |
забр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о к |
<quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непр |
авао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Ц |
— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — вика |
ече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабу |
ажити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а |
— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Ба |
<p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — |
...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хо |
е!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш н |
<p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за |
Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> < |
?</p> <p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући у |
— рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!... |
p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> < |
И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.< |
рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта |
киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече п |
сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што |
виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n=" |
оњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не м |
сали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, |
} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S |
то видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Ј |
>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} О |
>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— П |
> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добр |
дну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запо |
за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Л |
ео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— |
дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жми |
Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> |
>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} |
:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто |
е воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— |
а!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну |
ине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!. |
ад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} |
сиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p |
може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> |
и...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило раз |
што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала |
, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они |
ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да призн |
еће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p> |
платимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже |
е се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће. |
, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш |
Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, бра |
" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо м |
даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па |
и било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли м |
ане ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога |
та ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. |
јке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући |
n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је |
</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била |
учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теб |
.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врач |
кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па |
доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући бол |
и моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> |
глађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шт |
ер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лез |
е ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и |
..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мај |
</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договори |
лакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па ка |
ан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанк |
тупаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје мест |
>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p |
огом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему син |
га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</ |
пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</ |
а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> |
моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаш |
довољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{ |
кој висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан б |
му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословиј |
ш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији |
S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола држа |
ваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} |
трио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је |
га није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпи |
— није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му |
нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p |
ом животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко. |
е се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило д |
читељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који |
{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка ре |
ао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је т |
разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да |
је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Х |
нак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пу |
могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави |
не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{ |
<p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би |
збијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваз |
ад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S |
а њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, вел |
. ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разгов |
вила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Ш |
иве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо пр |
вори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право |
а му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар нем |
и оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, м |
.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша |
ме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже |
му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али |
Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p |
{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што |
>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да в |
ам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајт |
ађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвећ |
и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово |
идимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кро |
— рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа |
о је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га м |
тоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} |
<p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају се |
Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упи |
! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да |
па са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} |
сењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лиш |
сави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, ко |
ла његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче |
његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара |
падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекид |
во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — ре |
рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> < |
S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне |
ца беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> |
исоким, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци |
па се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није мог |
жи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може каз |
расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на мес |
{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и вр |
софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше |
Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <p |
ој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио. |
!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али т |
е решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслуж |
.{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али |
, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} На |
м очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кр |
овори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! |
мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче... |
али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњ |
морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> < |
{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да |
е Радикалне Странке</p> <p>1889.</p> <p>Цена 2 дин.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ< |
м!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновн |
лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољ |
ебе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на но |
нате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала пра |
о!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски спораз |
ли кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} |
.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје |
{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њ |
а“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица |
</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> |
..</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— К |
</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И |
еј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p |
о, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се п |
а запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло |
етан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита кап |
<p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију |
тан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:< |
нску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Он |
и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> |
</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сва |
мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз гл |
p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово |
ико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — |
лупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако |
дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкр |
рко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p |
ладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу |
> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом раз |
.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако |
усти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег. |
е бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу |
о.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> |
чионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све |
га!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учи |
<p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!. |
и!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стрес |
ају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би |
емље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напре |
.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се |
>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај р |
на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би |
да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових пес |
кога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио ш |
ури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је |
ола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколик |
сте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} О |
и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је |
је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурн |
<pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на праз |
ајпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше по |
се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лиц |
је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упит |
стро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! |
он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде иша |
Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и наместило на њ |
} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учите |
ење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb n="190 |
>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} М |
head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, о |
гу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послет |
} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и ре |
</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу |
д огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, сла |
се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Да |
{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча ду |
на тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала по |
и и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек т |
пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав |
ва и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас |
и пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак |
/p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.< |
кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него ч |
а Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој бац |
бдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собо |
олена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику |
очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја |
— Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S |
те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год до |
} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног |
богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја |
и!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он |
{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене пост |
еше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи |
веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> |
несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији там |
S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака |
Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— |
</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце м |
> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене |
је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Поп |
, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања |
или да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану |
опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је пе |
Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максић |
20.{S} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, |
верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји |
ња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се |
рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нес |
али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.< |
и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> |
сти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу.. |
подине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам не |
<p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Све |
али.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што ј |
напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за послани |
p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш |
ом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Т |
х он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p |
зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењ |
>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се тр |
подине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?< |
о да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течо |
лазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</ |
!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>П |
увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица к |
неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи с |
и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те зд |
ан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија |
д је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро |
а донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече кап |
мо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</ |
икну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом |
!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми. |
вље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p |
{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шт |
књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попи |
етац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за нова |
дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> |
<p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди ре |
ца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде шко |
у.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо т |
чи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших м |
<p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — |
ћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им |
винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђ |
Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} А |
>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p |
>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом кња |
— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један ко |
> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{ |
рушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу ви |
чу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вили |
е!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај ова |
p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити |
је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, |
десио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да бу |
и књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а на |
ава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар |
<p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала |
вити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене н |
Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту би |
ва је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, |
ихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! |
“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упи |
ео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ ср |
ливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје |
е воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а |
</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћ |
ори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још |
стави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она |
неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</ |
ш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Св |
ост је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Уст |
<p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше |
/p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођ |
st --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево |
</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек |
ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да |
говарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгиб |
тне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а нај |
ладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их п |
е пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јес |
бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова |
висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени брко |
усте браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 го |
ењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што |
; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није п |
/title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа. |
попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>19.{S} О |
као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примет |
Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од же |
увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> |
еле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само тро |
</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— |
много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зл |
p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао там |
<p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milestone un |
/p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година доче |
нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!... |
кој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка |
ланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— |
жници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посва |
p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новин |
сти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече |
памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачи |
адо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе |
Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодк |
У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа уз |
ан остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао |
у није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме |
ad> <p>20.{S} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском |
од...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p |
лим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> |
прљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужнос |
едалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи је гово |
ма...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим д |
. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па |
ло начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало б |
окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — све |
</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом рук |
, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „ |
, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име |
нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати креве |
јева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не го |
е бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унес |
живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу диј |
о, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p> |
Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — реч |
p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, |
њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „ |
ијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћет |
о — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити дети |
ложењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја |
тнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, п |
су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и |
ad> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с |
подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?< |
је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отво |
<p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конз |
Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајат |
<p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! реч |
а Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Наг |
вало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n="192" |
и?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, ка |
ина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак с |
е продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави |
на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с к |
ршира“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по дво |
p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!. |
у умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше |
<p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S |
ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу |
ђоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се г |
он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S |
гој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се |
p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Јед |
него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.< |
му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то х |
? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} |
цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му |
} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Ле |
S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној ле |
ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг њ |
тав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ће |
ас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати д |
се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задр |
да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу |
увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, |
справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукуј |
Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он т |
бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега |
ње свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме ни |
{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а виш |
га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задо |
њи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабу |
оју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} |
оклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он |
неш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело. |
амо једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по д |
дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити |
ити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја |
у косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога |
ред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи |
о јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се |
n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Ч |
му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За |
јила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа с |
ке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пр |
има и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!< |
Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп |
поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учит |
је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старије |
ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе |
ве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" |
у.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p |
је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене |
> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, мог |
?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш |
мо учинити огроман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима раз |
гушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне. |
идео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И дево |
лечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај |
је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p |
и се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављат |
.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и ста |
су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.< |
беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут |
ече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а |
А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика |
своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И |
више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој |
тву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на |
!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућ |
з енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" |
чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епе |
p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</ti |
<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јад |
ресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, |
свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само |
/p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за |
>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... ре |
очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она ма |
прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подиз |
сте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да од |
се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та по |
у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> < |
ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, |
сподине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по |
ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у ку |
— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отп |
ру с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увид |
н је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — |
паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињ |
мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све |
зуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то |
јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“. |
ници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да ро |
Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете |
да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке при |
го — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко |
и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац д |
-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Проч |
де, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је |
орист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима. |
b n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он о |
>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — реч |
уо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— |
да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загле |
њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло с |
апетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине „<title>Видело</title>.“</p> <p>— Опет до |
рочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Меја |
два се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n |
ељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за |
...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више с |
ан чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учи |
т ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p |
дим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о |
n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — р |
мо од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!... |
елим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!... |
ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор |
p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијам |
/p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гуји |
ваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} |
— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће би |
епа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и ст |
ко се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести дол |
!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање |
шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се |
p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да веч |
{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала |
ече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ј |
рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је д |
} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што |
опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли ч |
онео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разг |
а је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна ш |
мре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко |
, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију бож |
.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за с |
Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, |
еселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако |
римо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај |
ужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад |
се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем |
о чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по лич |
S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакл |
од вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" |
мо шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој рад |
поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’м |
— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражи |
подине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Доб |
риметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} О |
кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Д |
> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја са |
ребало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на |
Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началн |
неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница |
таше по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па с |
ком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p |
<p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе. |
е ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; г |
S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је ле |
епо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p |
ла за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тр |
ки романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га |
новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој |
одине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парни |
рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек |
А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. ка |
.</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — ре |
тужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га доче |
p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! |
њаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у тв |
је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капет |
ожете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал |
, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да |
ему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала |
n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и ус |
аво цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако |
и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери |
, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајц |
ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да |
>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на |
"85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом саст |
аред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и |
се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — |
сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима |
ас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се |
а...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала. |
чим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" |
били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа поли |
{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све на |
ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу |
обегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова к |
виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.< |
оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изво |
бије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њ |
тава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та |
</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га |
та: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али |
акле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се |
!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па зат |
, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99 |
иже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p |
едер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; с |
— рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече |
море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шт |
у дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се т |
ра да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је |
нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати дец |
p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? —- |
сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међ |
рочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту п |
а.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоп |
звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гла |
само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, |
се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, |
— Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму |
увши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> <p> |
<p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не |
лу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо пр |
а ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плака |
Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар |
поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном |
, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} |
— мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали ц |
станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља |
44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Д |
ећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био |
и зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по |
звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала. |
.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} |
стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Изб |
ан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери сти |
на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за лев |
је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме имен |
а реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Да |
ену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожм |
у, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене не |
ма сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — у |
p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми до |
> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега двана |
глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, |
5" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — |
бити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јели |
p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чкол |
p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, |
си ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p> |
учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— |
Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и |
лазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему |
Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим са |
нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p> |
апетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> |
га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</ |
авимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамња |
. данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже бо |
о.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је |
и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код |
е скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— |
и глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо |
ма млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Б |
а је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мисли |
азговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет |
је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина освајаше...{S} Су |
!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пу |
p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала |
<p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и рак |
оћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме глед |
те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Кап |
Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што |
изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за жи |
мо тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје. |
упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ |
ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, |
се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би |
и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p |
астанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија и |
вљаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по ње |
на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара |
ога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Оби |
т.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за мл |
!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p |
, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</ |
лико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом од |
само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га |
уго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гут |
На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па |
гибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канце |
јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отм |
! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја |
ну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда с |
наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па сло |
амо из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, са |
бац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Т |
/p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо |
тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису |
88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједн |
поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет |
ва посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко |
госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се |
— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућив |
е био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца.. |
!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— |
атовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш к |
цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестр |
лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре |
Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што м |
дети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!.. |
и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и |
м набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је ч |
е је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп |
ћу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек |
н, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд |
но? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу стр |
— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> |
Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Б |
примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празн |
о име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је ж |
не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n |
вање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабу |
а богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> < |
ури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дуг |
то је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро |
/p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S |
та, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о нача |
, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} А |
ијски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто |
мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n="11" /> |
кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку |
ла домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Стан |
кар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита |
ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио |
најестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа св |
и познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми |
ело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка |
> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} |
аву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни ре |
љив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај поп |
.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала... |
де и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађош |
срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, п |
аху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му |
n="SRP18891_C10"> <head>X.</head> <head>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова |
ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господи |
спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина о |
се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим ра |
ас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само л |
аре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; а |
т.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита |
Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.< |
ком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у |
на бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто |
ио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... ш |
<p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико годи |
S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, госпо |
„изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега |
> <p>1878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ бе |
изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз пр |
/p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утр |
е још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.< |
дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на пам |
чијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту |
“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, с |
чити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добр |
отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или он |
дине у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да ж |
лако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у Бео |
дини учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.< |
<p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— |
ред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи |
ој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p> |
о исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— К |
је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура |
м је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља |
с да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам да |
е.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p |
га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су м |
од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лак |
Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра |
метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје уб |
ел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само по |
ама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају са |
вније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идем |
е чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио |
своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту доче |
и разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропат |
p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџиј |
очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је било на р |
d>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, пох |
...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш |
улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учи |
.{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја |
цу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само н |
ишта не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота |
епо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{ |
!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети |
ога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Ј |
е стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га |
па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам. |
анн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p |
ло ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свршили |
угови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али |
а, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац д |
оста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Пр |
како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац |
p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те пр |
а дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „ |
ељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода |
> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој |
се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p> |
дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> Т |
рују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од кор |
— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече к |
еле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли |
.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао ј |
не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! |
Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију. |
радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин |
пу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И о |
<p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!< |
ори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у на |
<p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, так |
{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Кој |
године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пуш |
и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне |
ђене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал |
е марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али вер |
јчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов |
мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, |
.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Н |
ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који |
...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ва |
а ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послу |
p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову. |
они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, поп |
о ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпиј |
еп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</ |
!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба |
<p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p |
чито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p |
и не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А. |
ш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> |
јних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни са |
ћи.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!.. |
та него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, |
у!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!.. |
ће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на м |
и Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим |
смеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— |
Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћ |
а и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка м |
е попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп |
из Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра |
> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.< |
/> <p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створит |
а кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И |
p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце г |
редаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од |
дила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и од |
’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви |
Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> < |
, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?... |
поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се т |
ема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш н |
и ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш |
и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>З |
леда се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> |
дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну |
једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он го |
а кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави. |
рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара о |
ик. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур у |
рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече п |
ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> |
>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати ко |
Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— |
<p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу |
замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна др |
!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, |
упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја |
ком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш |
<p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја ве |
агати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је про |
нице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки ко |
/p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Шт |
е, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте в |
ио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — р |
нку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лак |
конзисторији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — ре |
его се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од |
> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше |
.</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима |
</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску |
бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се |
ет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи з |
с!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја |
њу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</ |
— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво веро |
.</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?< |
а доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јо |
ече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} |
леда озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> |
ис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже л |
м Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} |
{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши м |
еликом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, кару |
и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад |
Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бић |
попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</ |
> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, он |
г’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам тетки |
он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; |
/p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа |
и.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђ |
ура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба веза |
/p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p> |
} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p |
="35" /> <p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је н |
ио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="19 |
е виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> |
ори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p> |
ји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па не |
оћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И |
</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Поли |
ему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја. |
дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде |
та.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта ј |
дине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до т |
.{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — р |
хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машај |
> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p> |
унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— |
е ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— |
ога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне |
Не могаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... |
замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапси |
ати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— |
Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по |
а сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пиј |
се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми ј |
у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече пис |
— одговара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти |
три..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајк |
{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} |
ине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он до |
S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва |
еш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту госпо |
Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?< |
сница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући су |
арији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура о |
оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капет |
пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само сл |
Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> |
.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да |
p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово |
к премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> < |
еш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пије |
аши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> < |
шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у ар |
п Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све |
p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећ |
а. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка ду |
но!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима |
> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано |
;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине |
ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па п |
жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— |
} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; бо |
ју дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће |
шта!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са |
та је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} |
/> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину |
- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S |
е, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет |
радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</ |
<p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— |
!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од |
ме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Ј |
ело богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ћ |
и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да |
ом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он прогово |
е.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — уп |
ава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p> |
не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окре |
> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но |
рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све |
за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга |
е више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми |
} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он |
<p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.< |
па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо та |
вљ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право и |
друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </ |
а?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p> |
Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш |
— рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?< |
{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} |
коле, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, н |
p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p> |
ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече по |
о да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми има |
ико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува |
а њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с |
жемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чини |
ction" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и п |
у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена к |
ћ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. кап |
<p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} |
рамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’х |
p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас ј |
ику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми је |
вим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и ј |
p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лиц |
чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова т |
он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по но |
неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија |
, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново |
а те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкор |
.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени ч |
ући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!.. |
од једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> |
ужном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжиј |
а бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очи |
се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — р |
пита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одго |
— рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он кре |
.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је |
борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} |
о закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони |
асом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите |
знаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</ |
ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога ва |
<p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</ |
ш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја с |
њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....< |
} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то |
у!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, М |
отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Макс |
> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија дон |
ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ће |
у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> |
.{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> |
лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао |
<p>— Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислил |
још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док н |
а?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Л |
ега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега |
млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" |
!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чуд |
>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Л |
Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видет |
.{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти тво |
ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати. |
бох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцела |
а тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него |
д кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претпла |
апетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели |
то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заб |
вто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!. |
а смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— О |
А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла бр |
е се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „ |
Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а |
а немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивн |
капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом пис |
М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке</p> <p>1889.</p> < |
М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1889.</p> < |
опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и |
staje tekst --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан.</p> <p>— |
!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви |
>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и ј |
</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине |
опио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао |
упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и б |
он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> < |
{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавш |
много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о д |
преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут о |
S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— |
/p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И |
хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше |
његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — реч |
едаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим |
пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма |
ранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало п |
нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, |
} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја... |
/p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p |
вољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чуда |
емо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Так |
све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била ш |
само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, вес |
ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јо |
себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти |
учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, |
на — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта б |
{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш ни |
егову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да |
ју да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном |
упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толик |
е клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коњ |
и, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека п |
пет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{ |
ара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— |
моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам те |
p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним г |
ет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет пон |
е смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које в |
боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа! |
аведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> <p>— Шта ј |
то да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</ |
спехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге |
> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p> |
тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгор |
узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленб |
едам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о ј |
капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржа |
ечце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упит |
робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом |
.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди |
</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш об |
цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но |
врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и |
ше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p |
его кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитос |
{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад п |
ад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидб |
ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> |
ни заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} |
нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо д |
во?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Ј |
ута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стај |
сполажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас! |
свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p |
ве си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче |
узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба... |
ection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не |
месте, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} |
дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само |
три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих до |
душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ |
све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И п |
аби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је |
pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час зава |
вко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин |
женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе |
по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеос |
аво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мис |
мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само т |
иће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нек |
да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге. |
јемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувш |
мене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> |
ди нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је |
ахори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти ла |
е бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу х |
кам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — |
тећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мисли |
p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... |
шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када п |
лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> |
кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!.. |
— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питањ |
е „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ |
>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаро |
рдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па |
ло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> < |
од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p |
рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да а |
г да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, |
..{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb |
о на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> ни |
Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте |
S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у шк |
.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дак |
<p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: с |
кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит |
/p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене |
власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти з |
ећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> < |
— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је так |
квих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— |
петан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна как |
раво веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онак |
вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгони |
не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да за |
риној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта д |
којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му з |
ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени |
који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоде |
: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} |
беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и п |
и, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини д |
какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свак |
е држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и с |
поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознал |
> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја |
<p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> < |
. неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, |
су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну |
то тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ић |
ом држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упи |
А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Им |
али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те |
обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече |
пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног св |
и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне |
Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{ |
смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он б |
неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не |
ече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> < |
еким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— |
S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од |
.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми неш |
рилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и жи |
АНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у с |
p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћем |
le>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се |
p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге |
слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о че |
ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> |
ло не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмар |
у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; рас |
, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међ |
оп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Ж |
м право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па |
тељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он |
зив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <p |
цу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој |
е попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, цел |
му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде пош |
триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p |
поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даљ |
За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са св |
p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и н |
!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n=" |
штен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је п |
? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није |
— упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један гла |
во из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не |
ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мо |
е Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} |
ш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао |
поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p |
а он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi |
атра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>До |
ћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а н |
до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у нек |
Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће м |
ине! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити |
Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рек |
/p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Пр |
о ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим ка |
и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо т |
о је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на св |
он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар |
које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један д |
— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепа |
право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И |
ојом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</ |
рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме |
е, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састај |
је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити. |
у да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb |
ма добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао проти |
га вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише |
есници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код стари |
грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој дев |
мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер ј |
баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску |
м, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа. |
и се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: |
оп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</ |
<p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица |
...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај М |
помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, как |
уварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да м |
Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде |
тевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ бр |
ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа н |
пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је |
другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Нем |
могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да |
и он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — |
на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Ш |
оћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</ |
равце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим с |
за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много годин |
сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска ни |
Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега сме |
ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем |
наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ за |
који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као |
ве и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовиц |
ају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело |
ва...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!< |
{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч |
имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити |
Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?< |
аше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти |
мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је кој |
отреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је ст |
мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" |
њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Ка |
ио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био |
азио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо |
коме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му |
мо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — реч |
ако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, а |
ова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да |
алила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и |
ли полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мра |
Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа |
е нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као оби |
романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А има |
суди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће? |
учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, не |
сматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагат |
ли!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари |
сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу |
овица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о бож |
ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда |
е мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То |
> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} И |
.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбу |
д је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображ |
интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова. |
гама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; д |
?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњ |
ше чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавш |
орочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим |
а мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шаб |
з му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p |
може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, |
о није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде |
е може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него |
S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; |
а зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо! |
сних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је |
м речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одли |
дала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па |
ар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођак |
устио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан с |
те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста |
b n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радова |
се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, о |
— викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — |
} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била и |
ар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> |
— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И |
ка ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достав |
е веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Сми |
есе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нуж |
а сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је |
под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— С |
о је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSection" |
ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што |
помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо о |
свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо |
ан кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом |
се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, |
и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} |
ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> < |
..</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се |
крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену тра |
’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадиф |
у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са |
аса после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегн |
Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него |
ледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} |
л.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике поро |
ностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је |
ше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслон |
у.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне |
ајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaje gornji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, |
м Стокићем, <pb n="59" /><!-- nedostaje gornji desno ugao --> Маринком Ракићем, Николом Макси < |
етили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaje gornji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо л |
в овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оће |
-> Маринком Ракићем, Николом Макси <!-- nedostaje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас че |
по.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, путем штампе? — у |
p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад мо |
ћем, Митром Стокићем, <pb n="59" /><!-- nedostaje gornji desno ugao --> Маринком Ракићем, Никол |
тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Њего |
мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани престану, одмах удеш |
/l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„ |
l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како ј |
<l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста |
у се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда |
ем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> |
удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан |
и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао< |
или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се сало |