• gornji 2
  • nedostaje 6
  • quote 10
  • а 168
  • А 170
  • аа 1
  • абоноса 1
  • абоносовином 1
  • абоносову 1
  • Августа 2
  • авлије 2
  • авлијИ 1
  • авлији 5
  • авлију 8
  • Адамова 1
  • адвокатски 1
  • адресу 1
  • Ај 1
  • ајд 4
  • Ајд 9
  • ајде 1
  • Ајде 6
  • Ајдемо 3
  • Ајдмо 1
  • Ајдук 1
  • Ајој 1
  • ајте 2
  • Ако 25
  • ако 52
  • аков 1
  • Аксентије 3
  • акт 4
  • акта 3
  • ал 12
  • Ал 14
  • ала 2
  • Ала 6
  • Алал 1
  • алем 1
  • алемијазу 1
  • Али 42
  • али 76
  • аљку 1
  • Ама 16
  • ама 4
  • Амин 3
  • амо 8
  • анђелак 2
  • анђели 1
  • анђео 3
  • Апостол 1
  • апотеку 1
  • апс 6
  • апсану 2
  • апсе 1
  • апсу 1
  • Арамбашић 1
  • Аранђелова 1
  • арију 1
  • Арсен 7
  • Арсена 1
  • Арсене 3
  • архиви 1
  • архиву 4
  • арџији 1
  • Астал 1
  • астал 15
  • астала 3
  • астале 1
  • асталом 1
  • асталу 3
  • атагирају 1
  • ате 1
  • атеру 1
  • Аћим 2
  • Аурора 1
  • Ауроре 1
  • Аурори 2
  • Ах 1
  • Аха 1
  • Б 7
  • Баба 1
  • баба 4
  • баби 1
  • бадава 1
  • бајаги 1
  • Бајаги 1
  • бакљаде 1
  • балега 1
  • бан 1
  • бану 1
  • бар 20
  • Бар 7
  • баре 1
  • басамаке 1
  • Батали 1
  • батаљку 1
  • батина 1
  • батинама 1
  • батине 1
  • батином 1
  • батину 1
  • бацао 1
  • бацаш 1
  • баце 1
  • Баци 4
  • баци 5
  • бацио 2
  • бациш 1
  • Баш 18
  • баш 50
  • башта 2
  • баште 1
  • башти 1
  • баштице 1
  • баштицом 1
  • башту 12
  • бег 1
  • бега 1
  • бегао 1
  • Без 1
  • без 18
  • безбрижно 1
  • бездан 1
  • бездану 1
  • безобразне 1
  • Бејаде 1
  • бејаху 1
  • бела 2
  • белег 1
  • бели 3
  • белим 2
  • Белина 1
  • белих 2
  • бело 2
  • бељи 1
  • Београд 4
  • Београда 1
  • БЕОГРАДУ 2
  • Београду 6
  • бере 1
  • берем 1
  • берићет 1
  • беседе 1
  • бесконачности 1
  • бесне 1
  • беспослен 1
  • бестрагу 1
  • бећара 1
  • бећарски 1
  • бећарско 1
  • бећарску 1
  • беху 10
  • бечити 1
  • Беше 10
  • беше 70
  • би 133
  • Би 4
  • библиске 1
  • бива 1
  • Бивао 1
  • бије 5
  • бијем 2
  • бика 1
  • била 12
  • Била 2
  • биле 2
  • Били 1
  • били 6
  • Било 2
  • било 38
  • биље 1
  • био 54
  • Био 6
  • бирај 1
  • бирао 1
  • бирачки 2
  • бистре 1
  • бити 89
  • биће 6
  • бићеш 1
  • бићу 1
  • бих 34
  • бичем 1
  • Блага 1
  • благодарим 2
  • Благодарим 3
  • благодарна 1
  • благодарност 1
  • Благодјејање 1
  • Благодрим 1
  • благој 2
  • благосиљам 1
  • благослови 1
  • благословијама 1
  • благословом 1
  • благу 1
  • блажије 1
  • блата 1
  • блату 1
  • бледа 2
  • ближе 2
  • ближили 1
  • близини 1
  • близу 2
  • блиском 1
  • бљувотина 1
  • Бо 1
  • бо 5
  • Бог 21
  • бог 38
  • Бога 17
  • бога 30
  • богаство 1
  • богат 2
  • богаташу 1
  • богате 1
  • богатијег 1
  • богатији 1
  • богатијих 1
  • богато 1
  • богатог 2
  • богатством 1
  • богме 5
  • богом 1
  • Богородице 1
  • богословију 4
  • Богу 1
  • богу 31
  • божанственој 1
  • Боже 3
  • боже 6
  • божијем 1
  • божијим 1
  • Божић 1
  • божја 2
  • Бој 1
  • Бојао 1
  • бојати 1
  • боје 1
  • бојим 4
  • бојом 1
  • боју 1
  • бол 1
  • Болан 1
  • болан 2
  • боле 2
  • болело 1
  • болесна 1
  • Болесна 1
  • болесни 1
  • Болесница 2
  • болесница 3
  • болесници 3
  • болесницу 2
  • болест 4
  • болести 1
  • болове 1
  • болови 1
  • боље 11
  • Боље 2
  • бољег 2
  • бољега 1
  • бољи 3
  • боме 1
  • бора 2
  • борба 2
  • борбе 1
  • борбу 3
  • борили 1
  • Боримо 1
  • боримо 6
  • борио 1
  • БОРЦИ 2
  • бос 2
  • боса 3
  • босиљка 1
  • бра 1
  • брава 1
  • Брава 1
  • брадата 1
  • браде 2
  • бразде 2
  • брајко 2
  • бранећи 1
  • брани 2
  • браним 2
  • бранити 3
  • брањаше 1
  • брат 2
  • брата 2
  • братац 2
  • брате 23
  • Братите 1
  • брато 1
  • братски 2
  • брату 2
  • браћа 2
  • браћи 1
  • браћо 16
  • Браћо 8
  • браћом 1
  • брачнога 1
  • брашна 1
  • брбљам 1
  • Брбљаш 1
  • брда 3
  • брдо 3
  • брдовито 1
  • Бре 2
  • брежуљака 1
  • брежуљци 1
  • бресака 1
  • брже 2
  • брз 1
  • Брзо 1
  • брзо 6
  • брзу 1
  • брига 2
  • брижно 1
  • бризну 1
  • брини 5
  • брисати 1
  • брисаше 1
  • бришући 1
  • бркова 2
  • бркове 3
  • бркови 1
  • број 1
  • брука 1
  • брци 1
  • брчића 1
  • бува 1
  • бувару 1
  • буве 1
  • буга 1
  • буд 1
  • будале 1
  • будалу 1
  • буде 23
  • будем 4
  • будемо 3
  • будете 1
  • будеш 2
  • Буди 1
  • буди 3
  • будила 1
  • будите 1
  • Будите 3
  • будно 2
  • будуће 1
  • будућег 1
  • будућем 1
  • Будући 1
  • будућност 4
  • букварац 1
  • Букнуше 1
  • бунар 1
  • буните 1
  • бунтовник 2
  • бунтовника 1
  • бунтовнике 1
  • бунтовничке 1
  • бунца 1
  • бунцала 1
  • Бури 1
  • бурно 1
  • бусао 1
  • бусије 1
  • бутини 1
  • бутовник 1
  • бушкара 1
  • В 1
  • ва 1
  • вагаши 1
  • вади 1
  • важи 2
  • важио 1
  • важна 1
  • важно 1
  • важној 1
  • важности 1
  • вазда 2
  • ваздан 6
  • Ваздух 1
  • ваздух 3
  • ваздуха 1
  • вај 1
  • вајат 1
  • вајатића 1
  • вајда 1
  • вајде 2
  • ваке 1
  • Вако 1
  • вако 7
  • Вала 14
  • вала 25
  • вали 1
  • Вали 1
  • валило 2
  • Валимо 1
  • Ваља 2
  • ваља 4
  • ваљају 2
  • Ваљало 1
  • ваљан 1
  • Ваљан 1
  • ваљана 1
  • ваљаних 1
  • ваљану 1
  • ваљати 2
  • Ваљда 1
  • ваљда 10
  • вам 31
  • Вама 1
  • вама 13
  • вамилију 1
  • вамо 1
  • ван 2
  • ванбрачан 1
  • ванбрачно 1
  • вара 1
  • варам 1
  • Варате 1
  • варош 7
  • вароши 9
  • варошке 1
  • варошком 1
  • варошку 1
  • вас 22
  • Васа 1
  • Васић 3
  • Васом 1
  • васпита 1
  • васпитач 1
  • ватим 1
  • ватити 1
  • ватиће 1
  • ватра 1
  • ватре 2
  • ватри 3
  • ватру 3
  • ватруштини 1
  • ваш 3
  • ваше 5
  • вашег 2
  • вашем 1
  • вашим 1
  • вашој 2
  • вашу 2
  • веверица 2
  • ведар 1
  • ведра 2
  • Ведро 1
  • ведро 2
  • ведром 1
  • вежеш 1
  • веза 2
  • везати 3
  • везе 1
  • век 1
  • века 10
  • веку 1
  • вела 1
  • веле 11
  • Веле 2
  • вели 24
  • Вели 6
  • Велика 1
  • велика 4
  • великанима 1
  • велике 3
  • велики 2
  • велико 2
  • великог 1
  • великој 1
  • великом 2
  • великоме 1
  • Велику 1
  • Велим 3
  • велим 9
  • велиш 15
  • Вељково 1
  • венча 1
  • венчања 1
  • веома 3
  • вера 1
  • вере 3
  • ВЕРЕНИЦИ 1
  • веров 1
  • веровао 1
  • веровати 2
  • вероваће 1
  • веруј 2
  • верује 5
  • Верујем 1
  • верујем 3
  • верујемо 1
  • весела 3
  • веселе 1
  • весели 1
  • Весели 1
  • ВЕСЕЛИНОВИЋ 2
  • веселник 3
  • весело 2
  • веселог 1
  • веселост 1
  • веселости 1
  • весеља 2
  • Весеље 2
  • весеље 3
  • весео 2
  • вест 1
  • вести 1
  • ветрић 2
  • Ветрић 2
  • Већ 3
  • већ 42
  • веће 3
  • већег 1
  • већега 1
  • већи 1
  • већма 1
  • вече 17
  • вечера 6
  • вечерају 1
  • вечерамо 1
  • вечерас 1
  • Вечерас 5
  • вечерати 1
  • вечере 1
  • вечери 4
  • вечерња 1
  • вечерње 1
  • Вечерњи 1
  • вечеро 1
  • вечером 1
  • вечеру 6
  • веш 2
  • веша 1
  • вешт 1
  • вештачки 1
  • веште 1
  • вештица 3
  • вешто 3
  • Ви 11
  • ви 40
  • вигњу 1
  • виде 20
  • Виде 4
  • Видела 2
  • видели 1
  • видело 2
  • Видело 3
  • Виделу 2
  • видео 12
  • Видео 3
  • видесмо 1
  • видети 4
  • Видећи 1
  • видећи 3
  • Види 1
  • види 18
  • видим 14
  • Видим 4
  • видимо 4
  • видите 2
  • видиш 11
  • Видиш 5
  • видох 1
  • видрицу 1
  • виђаху 2
  • виђаше 6
  • виђенији 1
  • викајући 1
  • викао 2
  • викати 1
  • викву 1
  • викну 16
  • викнуше 5
  • вила 5
  • вили 1
  • Вилипну 1
  • вилу 1
  • Вина 1
  • вина 8
  • вино 2
  • винску 1
  • виру 1
  • вис 1
  • висини 2
  • висока 2
  • високе 1
  • високим 1
  • високо 1
  • Високо 1
  • високог 1
  • Височанства 1
  • вити 2
  • витог 1
  • вицева 1
  • виче 3
  • Вичу 1
  • вичу 2
  • Више 1
  • више 62
  • Вишњичица 1
  • вишу 1
  • вјеки 1
  • Вјерују 1
  • влада 1
  • владавином 2
  • владања 1
  • владању 1
  • владара 2
  • владаш 1
  • владе 3
  • влади 1
  • владика 1
  • Владика 1
  • владици 1
  • владу 1
  • влакно 1
  • власима 1
  • власт 10
  • власти 4
  • во 2
  • вод 3
  • Вода 1
  • вода 2
  • воде 8
  • воденични 1
  • водену 2
  • водећи 1
  • води 2
  • Води 2
  • водим 1
  • водимо 2
  • водио 2
  • водити 1
  • водом 2
  • воду 1
  • вођаше 2
  • вођи 1
  • војвода 1
  • војеном 1
  • војна 1
  • војска 1
  • војску 3
  • воле 2
  • волели 1
  • Волео 2
  • волео 3
  • воли 7
  • волике 1
  • волила 1
  • Волила 1
  • Волим 3
  • волим 9
  • волио 4
  • волите 2
  • волити 2
  • волиш 1
  • воља 5
  • Вољан 1
  • вољан 3
  • воље 8
  • вољи 3
  • вољна 1
  • вољни 3
  • вољу 2
  • воћа 1
  • воће 1
  • воћка 1
  • воћке 4
  • воћњак 5
  • вр 1
  • враг 2
  • Врана 1
  • врани 1
  • вранца 1
  • Врање 1
  • врат 9
  • врата 10
  • врате 1
  • врати 13
  • вратим 1
  • вратима 5
  • вратио 3
  • вратити 3
  • врату 1
  • враћа 1
  • враћао 1
  • врача 1
  • врачаре 1
  • врачари 1
  • врачару 1
  • врбов 1
  • вребања 1
  • вредан 3
  • вреде 1
  • вреди 2
  • Вреди 2
  • вредније 1
  • вредно 1
  • вреле 1
  • врело 2
  • врелога 1
  • време 17
  • Време 3
  • времена 1
  • врило 1
  • врисну 1
  • врло 30
  • Врло 7
  • врља 1
  • врљику 2
  • врућина 3
  • Врућина 4
  • врућини 1
  • врућину 1
  • врућицу 1
  • врхунац 1
  • врши 1
  • вршио 1
  • вршиоци 1
  • ВРШИОЦИ 1
  • вукло 1
  • вуруна 1
  • вуцибатина 1
  • Г 1
  • г 5
  • га 213
  • гад 1
  • гадим 2
  • гађа 1
  • газда 17
  • Газда 7
  • газдински 1
  • газим 1
  • газити 1
  • гараво 1
  • Гарашанин 1
  • гарили 1
  • гаћица 1
  • гаћицама 1
  • гаћице 1
  • гвожђу 1
  • гвоздене 1
  • где 41
  • Где 8
  • гејак 1
  • Гертруди 1
  • Гертруду 1
  • гибаше 1
  • гимназије 2
  • гимназији 1
  • гимназију 4
  • гине 1
  • гипкост 1
  • глава 4
  • главе 6
  • глави 1
  • главни 1
  • главом 11
  • главосек 1
  • главу 25
  • гладан 2
  • гладна 1
  • глађаше 1
  • глас 10
  • Глас 2
  • гласа 2
  • Гласање 1
  • гласање 2
  • гласно 3
  • гласова 1
  • гласове 1
  • гласом 1
  • гласу 1
  • гле 2
  • Гле 4
  • глед 1
  • Гледа 1
  • гледа 5
  • гледај 1
  • Гледај 1
  • гледајте 2
  • гледајући 1
  • гледам 2
  • Гледам 2
  • гледамо 1
  • Гледао 1
  • гледао 3
  • гледати 6
  • Гледаћемо 1
  • Гледаћу 1
  • гледаху 2
  • гледаш 1
  • Гледаш 1
  • Гледаше 1
  • гледаше 13
  • гледе 5
  • гледећи 1
  • гледи 2
  • глув 1
  • глупа 1
  • глупост 1
  • Глупости 1
  • гмете 2
  • Гњев 1
  • гњевом 1
  • гњиздаре 1
  • го 1
  • говеда 1
  • говора 1
  • говораху 2
  • говораше 2
  • говоре 1
  • Говорећи 1
  • Говори 1
  • говори 13
  • говорили 3
  • говорим 1
  • говоримо 1
  • говорио 10
  • говорите 2
  • говорити 4
  • говориш 3
  • говорише 1
  • год 29
  • годила 1
  • година 18
  • ГОДИНЕ 1
  • године 13
  • години 6
  • годину 3
  • гојна 1
  • гола 3
  • голим 1
  • гологлав 2
  • гоље 1
  • гоним 1
  • гонио 1
  • гоподин 1
  • гораше 1
  • горе 5
  • горела 2
  • горели 1
  • горело 1
  • гореш 1
  • гори 1
  • горице 1
  • гориш 1
  • горња 1
  • горњој 1
  • горопадног 1
  • госа 1
  • Госпава 1
  • Госпаве 1
  • Госпави 1
  • Госпавом 1
  • Господ 1
  • господа 3
  • господар 1
  • господара 1
  • господарево 2
  • господе 1
  • Господе 2
  • господи 1
  • господин 13
  • Господин 4
  • господина 5
  • Господине 6
  • господине 70
  • господину 4
  • господо 1
  • господу 1
  • Госпођа 1
  • госпођа 3
  • Госпођи 1
  • госпођица 1
  • Госпођице 3
  • госпођице 7
  • госпођицу 1
  • Госпођо 1
  • госпођо 3
  • госпођу 1
  • госпоја 1
  • госпоји 1
  • Госпојину 1
  • госпоцки 1
  • гост 3
  • госте 7
  • гости 2
  • гостију 1
  • гостољубив 1
  • госту 1
  • госу 1
  • готов 1
  • Готова 1
  • готова 3
  • готови 1
  • готово 10
  • Готово 3
  • гошће 1
  • гра 1
  • гради 3
  • градио 1
  • градити 1
  • грађани 1
  • гракну 1
  • гракнуше 1
  • грамзио 1
  • границе 1
  • грану 7
  • граорасте 1
  • грашке 2
  • грбаче 1
  • грбачом 1
  • грдећи 1
  • Грдна 1
  • грејало 1
  • греши 2
  • грешнији 1
  • гристи 3
  • грицкао 1
  • грла 1
  • грли 1
  • Грли 1
  • грмело 1
  • грмео 2
  • грми 1
  • гроб 2
  • гроба 2
  • гробља 1
  • гробљу 1
  • гробу 1
  • грознице 1
  • грозницу 1
  • грозно 1
  • гром 2
  • грохотом 1
  • Груди 2
  • груди 9
  • грудима 4
  • грудма 2
  • Грујић 1
  • грцајући 1
  • грцала 1
  • губимо 1
  • гудало 1
  • Гуди 1
  • гуја 1
  • гује 1
  • Гујић 1
  • гују 1
  • гусле 1
  • густа 1
  • густе 1
  • гутај 1
  • Гутао 1
  • Гуташе 1
  • гуташе 2
  • гуштера 1
  • д 6
  • Да 74
  • да 939
  • давали 1
  • даваше 1
  • давили 1
  • давио 1
  • давити 1
  • давно 1
  • даде 9
  • дадо 1
  • дадоше 1
  • даду 3
  • Дај 13
  • дај 8
  • Дајде 1
  • Даје 1
  • даје 7
  • дајте 1
  • дају 2
  • Дакле 17
  • дакле 3
  • дала 4
  • далеко 5
  • дали 1
  • Даље 1
  • даље 16
  • даљи 1
  • даљину 2
  • дам 7
  • Дамјаном 2
  • ДАМЊАН 1
  • Дамњан 46
  • Дамњана 6
  • Дамњане 6
  • Дамњанов 1
  • Дамњаном 1
  • Дамњану 4
  • Дан 1
  • дан 11
  • дана 15
  • данас 18
  • Данас 3
  • дане 2
  • Дани 1
  • ДАНИ 1
  • дани 3
  • данима 1
  • дану 2
  • данути 1
  • Дао 1
  • дао 23
  • дар 1
  • дара 1
  • даску 1
  • дате 1
  • дати 10
  • даће 2
  • дах 2
  • даш 3
  • два 14
  • Двадесет 1
  • двадесет 3
  • двајестаче 1
  • дван 1
  • дванајест 2
  • дваред 2
  • две 12
  • дво 1
  • двоје 3
  • двојим 1
  • двојица 3
  • двојице 2
  • двојицу 1
  • двојнице 1
  • дворио 1
  • де 5
  • Де 8
  • Дебели 1
  • девер 1
  • девет 1
  • деветнајестој 1
  • деветнајстој 1
  • девојачке 1
  • девојачких 1
  • девојачко 1
  • девојачку 2
  • Девојка 1
  • девојка 8
  • девојке 2
  • девојку 2
  • девојче 1
  • девојчета 3
  • девојчици 1
  • Деде 8
  • дедер 1
  • Дежурни 1
  • дела 4
  • Делиграду 1
  • Дело 1
  • дело 4
  • делом 1
  • делу 1
  • дену 1
  • део 1
  • Десет 2
  • десет 5
  • десници 1
  • десну 2
  • Дете 3
  • дете 6
  • детенце 1
  • детињаста 2
  • детиње 1
  • детињства 1
  • Деца 1
  • деца 6
  • деце 7
  • децом 3
  • Децу 1
  • децу 5
  • дечице 1
  • дечко 2
  • дешаваху 1
  • дивљу 1
  • дивна 1
  • дивни 1
  • дивно 3
  • Дивота 1
  • дивота 4
  • диг 1
  • дигао 1
  • дигне 1
  • дигнемо 1
  • дигнеш 2
  • Дигоше 2
  • дигоше 3
  • Диже 1
  • диже 19
  • дижу 1
  • дизаху 1
  • дизгине 2
  • дијете 7
  • дика 1
  • дику 1
  • димова 1
  • димове 1
  • дин 1
  • дира 1
  • дирају 1
  • дирале 1
  • дирати 1
  • дираш 1
  • дираше 1
  • директора 2
  • дирка 1
  • дирнуо 1
  • дисање 1
  • дићи 1
  • дичан 1
  • дише 3
  • дјево 1
  • дна 1
  • дне 2
  • дневну 1
  • дну 1
  • До 4
  • до 71
  • доба 8
  • добавио 1
  • добар 6
  • доби 5
  • добијам 1
  • добијао 1
  • добије 1
  • добијем 1
  • добијете 1
  • добила 1
  • добили 1
  • добио 7
  • добити 1
  • добра 6
  • добре 3
  • ДОБРИ 1
  • Добри 2
  • добро 40
  • Добро 40
  • доброг 1
  • доведе 3
  • доведоше 1
  • довезао 1
  • довео 1
  • Довече 1
  • довече 2
  • доводити 1
  • довољно 2
  • доврши 1
  • довршио 1
  • довуче 2
  • догађај 2
  • догађају 1
  • договарати 1
  • Договор 1
  • договорили 2
  • договоримо 2
  • догонимо 1
  • дода 1
  • додаде 4
  • додала 1
  • дође 26
  • Дође 6
  • Дођем 1
  • дођем 3
  • дођемо 1
  • дођеш 4
  • дођи 1
  • Дођи 1
  • дођо 2
  • Дођо 2
  • дођох 1
  • Дођох 1
  • дођоше 1
  • Дођоше 3
  • дозволити 2
  • дозвољавам 1
  • дозвољено 1
  • дозн 1
  • дознали 1
  • Дознали 1
  • дознам 2
  • дознао 3
  • дознати 1
  • Дознаће 1
  • дојке 1
  • док 10
  • Док 5
  • докаже 1
  • доказа 2
  • доказао 1
  • доказати 2
  • Доказаћу 1
  • доказе 1
  • доказивао 1
  • докле 1
  • докон 1
  • докона 1
  • докопа 2
  • доктор 3
  • Доктор 3
  • доктора 1
  • доктору 5
  • дол 1
  • долажаху 1
  • ДОЛАЗАК 1
  • долази 4
  • Долазило 1
  • долазим 1
  • долазио 1
  • Долазио 1
  • долазити 1
  • доле 2
  • доликује 1
  • долиница 1
  • долове 1
  • дољашци 1
  • дољу 1
  • дома 1
  • Домаћа 1
  • домаће 1
  • домаћима 1
  • домаћин 3
  • домаћина 2
  • домаћини 1
  • домаћину 1
  • домаћица 1
  • домовима 1
  • дон 1
  • Донела 1
  • донела 2
  • Донео 2
  • донео 4
  • Донесе 1
  • донесе 14
  • донесем 1
  • Донеси 2
  • донеси 9
  • донети 1
  • донеше 1
  • Донеше 4
  • доносаше 2
  • доносе 1
  • доносили 1
  • Допада 1
  • допада 5
  • допадала 1
  • допадате 1
  • допадаше 1
  • допаде 1
  • допали 1
  • допао 2
  • Допирао 1
  • допираху 1
  • допис 5
  • дописе 5
  • дописи 1
  • доправимо 1
  • допратише 1
  • допуст 1
  • допустила 1
  • допустити 1
  • дорастао 1
  • дорат 2
  • дората 1
  • дорате 1
  • доручак 2
  • доручку 1
  • доручкујемо 1
  • Досадан 1
  • досадно 1
  • доселио 2
  • досетци 1
  • доста 16
  • Доста 7
  • Достава 1
  • достава 2
  • достави 2
  • доставите 1
  • доставља 1
  • Достављам 1
  • достављањем 1
  • достављао 1
  • достављач 1
  • доставу 2
  • достаје 1
  • достојанствен 1
  • достојанство 2
  • дотаче 2
  • дотерам 1
  • дотерао 1
  • дотерати 1
  • Дотераше 1
  • Дотле 1
  • дотле 7
  • дотрчати 1
  • дотури 1
  • дотутњише 1
  • дотуче 1
  • Доћи 5
  • доћи 7
  • дохвати 1
  • доцкан 1
  • доцније 3
  • дочека 8
  • Дочекају 1
  • дочекао 2
  • дочекасмо 1
  • Дочекаше 1
  • дочекивала 1
  • Дочекивала 1
  • дочекивали 1
  • дочекиван 1
  • дочекујете 1
  • дочекујеш 1
  • дочекују 1
  • дочепати 1
  • Дош 3
  • дош 6
  • дошао 13
  • дошла 1
  • дошли 3
  • дошло 5
  • дошо 5
  • драга 1
  • драгане 1
  • драгановићу 1
  • Драгановићу 1
  • Драге 1
  • драге 2
  • Драги 3
  • Драго 1
  • драго 2
  • драж 1
  • дражи 3
  • дрво 1
  • дрен 1
  • држ 1
  • држава 1
  • државе 1
  • држави 4
  • државна 1
  • државски 1
  • државу 1
  • Држао 1
  • држао 2
  • држи 2
  • држимо 1
  • дрзак 1
  • дрмну 1
  • дроња 1
  • дроњо 1
  • дрско 1
  • дрскост 1
  • друг 6
  • друга 5
  • другарицама 1
  • другарице 1
  • Другарице 1
  • друге 4
  • други 16
  • Други 4
  • другим 6
  • другима 1
  • других 2
  • друго 12
  • другова 5
  • другове 2
  • Другови 1
  • другови 3
  • друговима 3
  • другог 9
  • другој 2
  • другом 6
  • другоме 1
  • другу 4
  • дружила 1
  • дружина 3
  • дружиницу 1
  • дружину 2
  • дружиш 1
  • друкчије 3
  • друма 1
  • друштва 1
  • друштвене 1
  • друштвени 1
  • друштвеног 1
  • Друштво 1
  • друштво 5
  • друштву 7
  • дрхтала 1
  • дрхтале 1
  • дрхтао 3
  • дубине 1
  • дубље 1
  • дубоку 1
  • дува 1
  • дуван 5
  • дувана 1
  • дуваном 1
  • дуванску 2
  • дуварском 1
  • дуга 2
  • дуге 1
  • дугмета 2
  • Дуго 2
  • дуго 8
  • дугог 1
  • дугој 2
  • дугом 1
  • дугу 3
  • дуж 1
  • дужан 1
  • дужег 1
  • дужна 1
  • дужност 4
  • дужности 4
  • Дукат 1
  • дукат 5
  • Дуката 1
  • дуката 5
  • дукатима 1
  • дућан 1
  • Дућан 1
  • дућана 1
  • дућане 1
  • дућански 1
  • дућану 3
  • дућанџија 1
  • Дућанџија 1
  • дућанџије 1
  • дућанџији 2
  • духовна 1
  • духовну 1
  • Душа 1
  • душа 4
  • Душаново 1
  • душе 2
  • Душевни 1
  • душеку 1
  • души 5
  • душманин 1
  • душо 7
  • душу 6
  • Ђаво 1
  • ђаво 5
  • Ђавола 1
  • ђавола 3
  • ђаволак 2
  • ђаволи 1
  • ђаволка 1
  • ђаволски 1
  • ђаволу 2
  • ђак 5
  • ђака 3
  • ђаке 3
  • ђаковање 1
  • Ђаци 1
  • ђаци 2
  • ђацима 2
  • Ђока 10
  • Ђоко 2
  • Ђоша 10
  • Ђошо 11
  • Ђошом 1
  • Ђуровача 1
  • ђуровачу 1
  • е 2
  • Е 39
  • Евине 1
  • Ево 27
  • ево 9
  • Еврејка 1
  • Европом 1
  • Еј 2
  • економија 1
  • економије 1
  • ексер 2
  • Елем 2
  • ем 2
  • енглеске 1
  • енглески 1
  • енглеског 1
  • Ено 5
  • Епархије 1
  • епетрахиљ 1
  • ест 1
  • ет 2
  • Ето 16
  • ето 8
  • Ех 3
  • Ж 2
  • жалили 2
  • жалимо 1
  • жалити 1
  • жалиш 2
  • жалостива 2
  • жалостивна 1
  • Жао 1
  • жао 9
  • жбунови 1
  • жбуну 1
  • жбуњем 1
  • ждрепца 1
  • жедна 1
  • жеже 2
  • желела 1
  • Желео 2
  • желео 6
  • жели 4
  • Желим 1
  • желим 2
  • желите 1
  • жеља 2
  • жељама 1
  • жеље 2
  • жељна 1
  • жељу 1
  • Жена 1
  • жена 8
  • женама 1
  • жене 7
  • жени 3
  • женидбу 1
  • женине 1
  • женином 1
  • женити 1
  • женицу 1
  • жениш 1
  • женска 4
  • женске 1
  • Женскиње 1
  • женску 4
  • жену 5
  • жешће 1
  • Жив 1
  • жив 3
  • жива 7
  • живе 3
  • Живела 1
  • Живели 9
  • Живело 1
  • живео 1
  • Живео 7
  • живети 4
  • Живи 1
  • живи 5
  • живим 3
  • Живина 1
  • живинче 1
  • Живио 1
  • живиш 3
  • Живка 9
  • Живке 1
  • Живко 61
  • Живков 1
  • Живковој 3
  • Живком 3
  • Живку 3
  • живо 2
  • живога 1
  • живот 11
  • ЖИВОТА 2
  • живота 6
  • животу 5
  • жигови 1
  • Жиком 1
  • жилама 3
  • жицама 1
  • жице 1
  • жишку 1
  • жмире 1
  • жмиркају 1
  • жмиркаху 1
  • жмурила 1
  • жртве 1
  • жртвујем 1
  • жубор 1
  • жудело 1
  • жудео 6
  • жудно 1
  • жуље 1
  • жуљио 1
  • журили 1
  • Журим 1
  • журиш 1
  • за 216
  • За 46
  • забашури 1
  • заблистала 1
  • заболела 1
  • Заборавио 1
  • заборавио 2
  • заборавити 1
  • заборавља 1
  • забранити 1
  • забрањен 1
  • забрањени 1
  • забрањено 1
  • забрањивали 2
  • забрањују 1
  • забуне 1
  • завадио 1
  • завалила 1
  • заварчити 1
  • заведе 1
  • заверимо 1
  • завеса 1
  • завесу 2
  • завидели 1
  • завидело 1
  • Завидим 1
  • завидљивци 1
  • завијати 1
  • завири 1
  • завирити 1
  • Зависићемо 1
  • завлада 1
  • завлачио 1
  • заволе 1
  • Заволе 1
  • заволела 1
  • заволео 1
  • заволио 1
  • завртеле 1
  • завршетку 1
  • загазио 1
  • загледа 8
  • загледала 1
  • загледаше 1
  • загорел 1
  • загорела 1
  • загрли 2
  • загрливши 1
  • загрлили 1
  • загрлити 2
  • загрљај 1
  • загрљајем 1
  • загуши 1
  • загушило 1
  • задај 1
  • задену 1
  • задње 1
  • задњем 1
  • Задовољан 1
  • задовољан 4
  • Задовољила 1
  • задовољити 1
  • задовољна 1
  • задовољни 3
  • задовољства 2
  • Задовољство 1
  • задовољство 4
  • задовољству 1
  • задрем 2
  • задржа 1
  • задржавати 1
  • задруге 1
  • задрхта 1
  • зађакони 1
  • Зађе 1
  • зажали 1
  • зажелели 1
  • зажелило 1
  • зажмури 3
  • зажуде 1
  • зажудело 1
  • зазвечаше 1
  • зазвече 1
  • Зазвони 1
  • зазвони 5
  • зазирао 1
  • зазнојила 1
  • Заигра 1
  • заиста 1
  • Заиста 1
  • заиште 1
  • зајам 1
  • зајаприла 1
  • зајаприло 1
  • заједнички 1
  • Заједнички 1
  • Заједно 1
  • заједно 3
  • Зајиста 1
  • зајиста 4
  • закачи 1
  • заклањ 2
  • заклањаху 1
  • заклонио 1
  • закључено 1
  • закон 7
  • закона 1
  • ЗАКОНА 1
  • законе 1
  • закони 1
  • законитост 2
  • законска 1
  • закону 4
  • закопавали 1
  • закрвављене 1
  • закуне 1
  • закуца 2
  • зала 1
  • залагујем 1
  • заладнио 1
  • залађене 1
  • залађујем 1
  • залажем 1
  • залепи 1
  • заливен 1
  • залогај 1
  • заљубила 1
  • замаче 2
  • замерити 2
  • замерке 1
  • Замириса 1
  • замисли 4
  • замислио 2
  • замишљ 1
  • замке 1
  • замоле 1
  • замотре 1
  • замуцкује 1
  • занесе 1
  • занима 1
  • заори 1
  • запазио 1
  • Запали 1
  • запали 9
  • запалио 1
  • запану 1
  • запанула 1
  • запита 1
  • запиткиваше 1
  • запиткује 1
  • заплак 1
  • заповеда 2
  • заповедајући 1
  • заповедам 2
  • заповедати 1
  • Заповеди 1
  • заповеди 3
  • запоји 2
  • запопи 1
  • запопио 1
  • започињао 1
  • запрегну 1
  • запрегнута 1
  • запуштена 1
  • зар 20
  • Зар 35
  • зараде 1
  • зарадио 1
  • зарадити 1
  • заранке 1
  • зарекао 1
  • Заруменела 1
  • зарумени 1
  • Заручници 1
  • засађена 1
  • засветли 1
  • заседање 1
  • Заседоше 1
  • заседоше 2
  • засели 2
  • засечем 1
  • Засечем 1
  • засјаше 1
  • заспа 3
  • заспати 2
  • Застаде 2
  • застаде 4
  • застајкивали 1
  • застрашити 1
  • засукивати 1
  • засушило 1
  • заталаса 1
  • затварају 1
  • затварајући 1
  • затвори 1
  • затворим 1
  • затворио 1
  • Затвориће 1
  • затезати 1
  • затече 1
  • затражи 1
  • затражио 2
  • затреба 1
  • затури 1
  • затурио 1
  • заћут 1
  • заћута 1
  • заћутала 1
  • заћутао 1
  • заустави 3
  • зауставио 1
  • заустављају 1
  • заусти 1
  • захватати 1
  • захори 1
  • заценуо 1
  • зацењивао 1
  • зачу 1
  • зачуђено 1
  • заштити 2
  • заштитим 1
  • Зашто 2
  • зашто 6
  • збаци 2
  • збиља 2
  • Збиља 8
  • Због 3
  • због 9
  • Збогом 10
  • збогом 4
  • збора 2
  • зборана 1
  • збору 1
  • збркало 1
  • Звали 1
  • звали 4
  • званичан 1
  • звати 1
  • зваху 1
  • звезда 2
  • звездама 1
  • Звезде 1
  • звезде 3
  • звецкати 1
  • звечале 1
  • звонки 1
  • звонком 1
  • звонце 3
  • звонцетом 1
  • звоцну 1
  • Звр 1
  • звук 1
  • звуци 1
  • звучни 1
  • згледе 1
  • згода 2
  • згодна 1
  • зграде 1
  • Здрав 1
  • здрав 3
  • здрава 2
  • здрави 1
  • Здрави 1
  • здравије 1
  • здравица 2
  • здравицу 1
  • здравље 6
  • здрављу 6
  • Здраво 2
  • зекани 1
  • зелен 1
  • Зелен 1
  • зеленбаћ 1
  • зеленбаћа 1
  • зелене 1
  • зелени 1
  • зелену 1
  • земља 4
  • земље 4
  • земљи 2
  • земљиште 1
  • земљоделско 1
  • земљоделца 1
  • земљом 1
  • земљу 7
  • зет 1
  • Зете 1
  • зете 4
  • зид 3
  • зида 1
  • зидам 1
  • зидати 1
  • Зидови 1
  • зидовима 1
  • зиду 3
  • зиме 2
  • зими 1
  • Зимус 1
  • зимус 2
  • зину 1
  • зинуо 1
  • зла 2
  • златне 1
  • злато 5
  • Зло 1
  • зло 3
  • злу 1
  • змија 1
  • Змија 2
  • змију 3
  • змола 1
  • Зна 2
  • зна 23
  • знађаше 8
  • знај 1
  • Знајте 1
  • знају 3
  • знајући 1
  • знак 1
  • знала 2
  • зналац 2
  • знали 1
  • знало 1
  • Знам 12
  • знам 49
  • знамо 3
  • знања 1
  • знао 16
  • Знао 3
  • Знате 4
  • знате 9
  • знати 6
  • Знаћеш 1
  • Значи 1
  • значи 3
  • Знаш 13
  • знаш 26
  • Зној 1
  • зној 2
  • зноја 2
  • Зове 4
  • зове 7
  • зовемо 2
  • Зови 1
  • Зовни 2
  • зовну 1
  • зовнуо 1
  • зову 1
  • зора 1
  • зоре 4
  • зорино 1
  • зорли 1
  • зорове 1
  • зором 2
  • зору 1
  • зраци 2
  • зуб 1
  • зуба 1
  • зубима 3
  • зујаху 1
  • зупке 1
  • и 1078
  • И 233
  • иа 1
  • Иван 3
  • Иванова 2
  • Иваном 1
  • Ивања 1
  • Ивић 1
  • игде 1
  • игра 1
  • Игра 1
  • играли 1
  • играње 1
  • играо 2
  • играху 1
  • играше 1
  • иде 18
  • Идем 3
  • идем 9
  • идемо 7
  • Идеш 1
  • идеш 2
  • Иди 3
  • иди 9
  • Иду 2
  • Иђаше 1
  • иђаше 8
  • иђит 1
  • ИЗ 3
  • Из 7
  • из 74
  • иза 11
  • изаберемо 1
  • изабереш 1
  • изабери 1
  • изабравши 1
  • изабран 2
  • изабрани 1
  • изабрао 1
  • изабрати 2
  • изадре 3
  • Изађе 2
  • изађе 38
  • Изађи 1
  • изађоше 1
  • Изађоше 2
  • изађу 2
  • изазивала 1
  • изашао 4
  • избезумио 1
  • изберете 1
  • Изберите 1
  • избијаху 1
  • избице 1
  • избише 1
  • избор 3
  • Избор 3
  • Избори 1
  • извади 4
  • изведемо 1
  • изведен 1
  • изведено 1
  • извештај 3
  • извештаче 1
  • извештен 1
  • извештени 1
  • извиди 1
  • извињаваше 1
  • Извол 7
  • изволите 1
  • Изволите 1
  • изволте 1
  • Изволте 2
  • извољеваш 1
  • извор 1
  • Изврсно 1
  • изврше 1
  • извршењу 1
  • изврши 3
  • извршивао 1
  • извршитељ 1
  • извршује 1
  • извући 1
  • извуче 1
  • Изгибох 1
  • изглед 1
  • изгледало 2
  • изгледаху 1
  • изгледаше 1
  • Изгледаше 1
  • изгледи 1
  • изглонцовани 1
  • изглонцује 1
  • изговараше 1
  • изговори 1
  • изгребу 1
  • изгуби 2
  • изгубио 2
  • изгубити 4
  • издржа 3
  • издржати 1
  • изиђе 1
  • Изјахао 1
  • излазио 1
  • излете 1
  • Излечио 1
  • излудети 1
  • излупан 1
  • изљуби 1
  • изљубише 1
  • измеђ 1
  • између 3
  • измичем 1
  • измоли 1
  • изнад 1
  • изнели 1
  • изнемогао 1
  • изненади 1
  • изненадни 1
  • изненадно 1
  • изненађен 1
  • изнесе 3
  • изостати 1
  • израђена 1
  • изразе 1
  • изразити 1
  • израчунао 1
  • изрећи 1
  • изричем 1
  • изударамо 1
  • изула 1
  • изучи 2
  • ии 2
  • икаких 1
  • ико 1
  • иког 1
  • икога 1
  • иксан 1
  • ил 1
  • Или 4
  • или 48
  • Илија 6
  • Илије 2
  • Илију 1
  • иљаду 1
  • им 16
  • Има 13
  • има 43
  • имађаше 8
  • имају 1
  • имала 1
  • Имали 1
  • имали 2
  • имало 1
  • Имам 12
  • имам 6
  • Имамо 1
  • имамо 6
  • имање 2
  • имању 1
  • Имао 1
  • имао 6
  • Имате 3
  • имате 5
  • имати 9
  • имаћеш 1
  • имаш 10
  • Имаш 3
  • име 11
  • Име 2
  • имена 1
  • именима 1
  • именом 1
  • имети 1
  • Иначе 1
  • иначе 2
  • Ине 1
  • ино 1
  • интересе 1
  • интересу 1
  • иоле 1
  • ипак 3
  • исели 1
  • исказивати 1
  • искати 1
  • искачу 1
  • искисо 1
  • исклизнуо 1
  • ископала 1
  • искорењивати 1
  • искоче 1
  • искочи 1
  • искочила 1
  • искочило 1
  • Искрен 1
  • искрена 1
  • Искрено 1
  • искрено 2
  • искреност 1
  • Искреност 1
  • искрице 1
  • искупљаше 1
  • искусио 1
  • ислеђење 2
  • ислеђењем 1
  • ислеђивати 1
  • исљеди 1
  • испаде 1
  • испао 1
  • испасти 1
  • испече 1
  • испи 1
  • испијао 1
  • испис 2
  • исписује 1
  • испит 3
  • испита 1
  • испиту 1
  • Испише 1
  • исплати 1
  • исповедао 1
  • исповедити 1
  • исповедих 1
  • испод 3
  • испра 1
  • исправно 1
  • испрате 1
  • Испратила 1
  • испратимо 1
  • испраћали 1
  • Испрва 1
  • испред 1
  • исприча 3
  • Испрљаћеш 1
  • испроси 2
  • испросио 1
  • испуне 1
  • испуни 2
  • испунио 1
  • испуњавају 1
  • испуњена 1
  • испустио 1
  • иста 1
  • исте 1
  • истерају 1
  • исти 3
  • истија 1
  • Истина 1
  • истина 4
  • истине 1
  • истини 2
  • истинитост 1
  • исто 12
  • Исто 2
  • истога 1
  • истој 1
  • Истоку 1
  • истом 2
  • историје 1
  • историјски 2
  • истраје 1
  • истрајем 1
  • истребити 1
  • истрчала 1
  • Исуса 1
  • ит 1
  • Ићи 1
  • ићи 10
  • их 36
  • Их 4
  • Иш 1
  • иш 4
  • Ишао 2
  • ишао 7
  • ишаране 1
  • ишетаће 1
  • ишла 3
  • ишле 1
  • Ишли 3
  • ишло 2
  • ишчезла 1
  • ишчупати 1
  • Ја 117
  • ја 207
  • јабоме 1
  • јабука 5
  • јабуке 7
  • јабуку 8
  • јавашио 1
  • Јави 3
  • јави 5
  • јавим 2
  • јавио 2
  • јавити 2
  • јавићу 1
  • Јавићу 2
  • јавиш 2
  • јавише 1
  • јављ 1
  • јавно 2
  • Јавору 1
  • јагње 4
  • јада 1
  • јаде 1
  • јадно 2
  • јака 1
  • Јако 1
  • јако 10
  • јаме 2
  • јамчи 1
  • ЈАН 2
  • Јануара 1
  • јанџику 1
  • Јао 1
  • јапију 1
  • јаре 1
  • јасно 2
  • јастук 2
  • јастучиће 2
  • јаукао 1
  • јачи 1
  • јаше 1
  • је 1150
  • Је 21
  • Јевта 8
  • Јевти 1
  • јевтино 2
  • Јевтић 1
  • Јевто 5
  • Јевту 1
  • Један 4
  • један 53
  • Једаред 1
  • једаред 22
  • Једва 6
  • једва 7
  • јединац 1
  • јединца 1
  • једна 12
  • Једна 3
  • једнаке 1
  • једнаки 1
  • једнако 9
  • једне 12
  • Једне 2
  • једни 1
  • једним 5
  • једних 1
  • Једно 1
  • једно 33
  • Једног 1
  • једног 19
  • једнога 6
  • једној 5
  • Једном 2
  • једном 7
  • једноме 4
  • једну 38
  • једра 2
  • једрих 1
  • језгровито 1
  • језик 1
  • језика 2
  • језику 1
  • Јекну 1
  • јекну 2
  • јектичавог 1
  • Јел 2
  • јела 3
  • јелек 1
  • Јелисијуму 1
  • јело 2
  • Јелте 1
  • јендека 1
  • јео 3
  • Јер 2
  • јер 34
  • јес 6
  • Јес 7
  • Јесам 5
  • јесени 1
  • јесење 1
  • јесењега 1
  • јесењој 1
  • јесењу 1
  • Јеси 19
  • јеси 6
  • Јесмо 4
  • Јест 13
  • јест 6
  • Јесте 17
  • јесте 6
  • јести 2
  • Јесу 1
  • јецање 1
  • јецаше 2
  • јечи 1
  • Ји 1
  • Јо 1
  • јо 2
  • Јова 172
  • Јован 4
  • Јоване 1
  • Јованов 1
  • Јовановом 1
  • Јовану 1
  • Јове 3
  • Јови 9
  • Јовин 2
  • Јовино 2
  • Јовиног 1
  • Јовином 1
  • Јово 19
  • Јовом 2
  • Јову 18
  • јој 46
  • јок 2
  • Јок 5
  • јордани 2
  • Јосип 1
  • Још 4
  • још 61
  • ју 5
  • Југ 1
  • Јула 1
  • јунак 1
  • Јунак 3
  • јунака 1
  • јуначки 1
  • јунаштво 1
  • јуне 1
  • јураху 1
  • јуре 1
  • јурио 1
  • Јурио 1
  • јурну 1
  • јутра 1
  • јутро 8
  • јутрос 4
  • јууро 1
  • Јуче 2
  • јуче 4
  • јучерање 1
  • к 2
  • К 6
  • Ка 3
  • ка 38
  • кава 1
  • каве 4
  • Каву 1
  • каву 18
  • кад 113
  • Кад 60
  • Када 2
  • када 9
  • кадифа 1
  • Каже 2
  • каже 7
  • кажем 11
  • кажете 1
  • кажеш 2
  • кажи 3
  • Кажи 3
  • кажипрстом 1
  • кажите 1
  • кажњавају 1
  • кажу 1
  • Кажу 2
  • каз 4
  • каза 1
  • казала 4
  • казали 1
  • Казао 1
  • казао 9
  • казати 10
  • казаће 1
  • Казаћу 1
  • казивао 1
  • казивати 1
  • казиваху 1
  • казне 3
  • казни 3
  • казо 2
  • Казујте 1
  • казују 1
  • кајао 1
  • Кајао 1
  • каје 1
  • кајише 1
  • Какав 1
  • какав 8
  • Каква 1
  • каква 5
  • какве 2
  • Какве 2
  • какви 1
  • каквим 2
  • Каквих 1
  • каквих 2
  • какву 1
  • каке 1
  • каки 1
  • Каким 1
  • како 100
  • Како 26
  • какој 1
  • Каком 2
  • каком 3
  • какоши 1
  • каламлење 1
  • Каламлење 1
  • каламљењу 2
  • калем 1
  • калемио 1
  • кам 1
  • камен 3
  • камена 1
  • каменице 2
  • Каменчић 1
  • Каменчићем 1
  • камо 2
  • Камо 4
  • канда 1
  • Канда 1
  • кандила 1
  • канти 1
  • канцеларијама 3
  • канцеларије 6
  • канцеларији 8
  • канцеларију 4
  • канцелариским 1
  • канцелариско 1
  • као 107
  • Као 16
  • кап 4
  • капало 1
  • капе 3
  • КАПЕТАН 1
  • Капетан 20
  • капетан 61
  • капетана 13
  • капетане 10
  • капетани 1
  • Капетани 1
  • капетаница 1
  • капетаници 3
  • капетанов 2
  • капетанова 1
  • капетанове 4
  • капетановог 1
  • капетановом 1
  • капетанову 1
  • капетаном 3
  • Капетану 1
  • капетану 10
  • капије 1
  • капијом 1
  • капитал 1
  • капља 1
  • капу 5
  • капут 4
  • Карађорђевци 1
  • карактер 1
  • Карактер 1
  • карактера 1
  • карактером 1
  • карала 1
  • каријери 2
  • каријеру 1
  • картао 1
  • карту 1
  • каруце 1
  • касапницу 2
  • касе 1
  • каси 1
  • касу 2
  • кафани 1
  • кафану 1
  • каФану 1
  • кафу 2
  • каФу 2
  • квитом 1
  • кестењаста 1
  • кестењастом 1
  • кесу 1
  • кидисала 1
  • кидиши 1
  • кикаљ 1
  • кикаља 1
  • кике 1
  • ким 4
  • кињио 1
  • кипела 1
  • кипео 1
  • кисела 1
  • киту 1
  • кићан 1
  • киша 2
  • кише 1
  • клањам 2
  • класе 1
  • класу 1
  • клецнуше 1
  • клечи 1
  • климну 4
  • клин 2
  • клону 2
  • клонуло 1
  • клонуо 1
  • клопарање 1
  • клопараху 1
  • клупе 1
  • клупи 2
  • клупу 2
  • кмет 28
  • Кмет 4
  • кмета 4
  • кмете 1
  • кмету 2
  • кметују 1
  • Књагиња 1
  • књагињом 1
  • књажевићем 1
  • књаз 1
  • Књаз 1
  • књаза 2
  • Књига 1
  • књига 15
  • књигама 3
  • књиге 14
  • књигу 11
  • књижара 1
  • књижевничке 1
  • књижица 1
  • књижице 1
  • књижница 1
  • Књижница 1
  • књижнице 1
  • књижници 3
  • Ко 21
  • ко 36
  • ког 1
  • Кога 1
  • кога 22
  • код 54
  • Код 8
  • кој 1
  • Која 1
  • која 21
  • које 28
  • Које 3
  • којекаки 1
  • којешта 1
  • који 53
  • Који 7
  • којим 6
  • којима 5
  • којој 5
  • којом 1
  • коју 12
  • Коју 3
  • кокошке 1
  • кола 16
  • колеба 1
  • колена 3
  • колико 2
  • Колико 2
  • колима 3
  • коло 4
  • колут 1
  • кољу 1
  • ком 2
  • комад 3
  • комада 1
  • коме 10
  • комедију 1
  • комовице 1
  • комшија 4
  • комшији 1
  • комшилук 1
  • конаке 1
  • Конац 1
  • конзисторије 2
  • конзисторији 2
  • Конзисторији 2
  • конзисторију 1
  • концеларију 1
  • концу 1
  • Кончаревић 4
  • Кончаревића 3
  • кончића 1
  • коњ 4
  • Коња 1
  • коња 19
  • коње 7
  • Коњи 1
  • коњи 2
  • коњима 2
  • коњу 1
  • коп 1
  • копља 2
  • Корак 1
  • корак 2
  • Корачаху 1
  • корачаше 1
  • корео 1
  • корисни 1
  • корисније 1
  • корист 2
  • користе 1
  • користи 2
  • користио 1
  • корице 2
  • коришћу 1
  • кору 1
  • коса 2
  • косаца 1
  • косе 2
  • коси 4
  • косице 1
  • косиш 1
  • коснула 1
  • косом 2
  • кост 1
  • косу 7
  • Косци 1
  • котарицу 3
  • Коцкао 1
  • Кочијаш 2
  • кочијаш 5
  • кочијаша 1
  • кочијаши 1
  • кошара 1
  • кошница 1
  • коштале 1
  • Кошуља 1
  • кошуљама 1
  • кошуље 1
  • кошуљи 2
  • кошуљици 1
  • кошуљу 3
  • кошута 1
  • крава 1
  • Крагујевац 3
  • Крагујевачког 1
  • крагујевачкој 1
  • Краду 1
  • крађу 1
  • крај 13
  • краја 1
  • крајева 2
  • крају 3
  • крас 1
  • Красан 3
  • красне 1
  • красни 1
  • красних 1
  • красно 2
  • красну 1
  • краста 1
  • кратка 1
  • кратко 5
  • Крв 1
  • крв 4
  • Крвави 1
  • крваво 1
  • крви 1
  • крвљу 1
  • кревет 6
  • кревета 3
  • креветац 1
  • кревету 9
  • крезицију 1
  • креја 1
  • кремена 1
  • кренем 1
  • крену 4
  • кренуо 1
  • кренуше 3
  • крете 1
  • кретоше 1
  • креће 2
  • крив 1
  • крива 1
  • кривице 1
  • криво 6
  • кривце 1
  • кривци 1
  • кријем 1
  • кријеш 1
  • кријући 1
  • крила 2
  • крилима 1
  • крилу 2
  • кришом 1
  • крмећа 1
  • крњи 1
  • кровом 1
  • кроз 16
  • Кроз 6
  • кроја 1
  • кромпир 1
  • крпа 1
  • Крсманија 1
  • крст 1
  • крстом 1
  • круна 1
  • круни 1
  • крупне 2
  • крупнији 1
  • крштења 1
  • крштење 1
  • КРШТЕЊУ 1
  • кћери 5
  • кћи 2
  • куд 13
  • Куд 3
  • куда 2
  • Куда 5
  • кужног 1
  • кујни 3
  • кујну 4
  • кукавица 2
  • кукасто 1
  • кукачом 1
  • куке 1
  • куку 1
  • кукуруза 1
  • Кулаш 2
  • кулаша 1
  • кум 1
  • кумова 1
  • куму 1
  • кумчету 1
  • купа 1
  • купе 2
  • купи 4
  • купио 3
  • купити 1
  • куплерају 1
  • купус 1
  • курјак 1
  • курјаци 1
  • курјацима 1
  • кутије 1
  • кутију 5
  • кућа 4
  • куће 17
  • кућерак 1
  • Кући 1
  • кући 33
  • кућицама 1
  • кућице 1
  • кућицом 1
  • кућицу 1
  • кућо 1
  • кућу 14
  • куца 1
  • куцање 1
  • куцаше 1
  • куцну 1
  • кучета 1
  • кушају 1
  • Л 1
  • л 18
  • лавеж 2
  • лагала 1
  • лагано 3
  • лагати 1
  • ладну 1
  • ладу 1
  • Лаж 2
  • лаж 4
  • Лаже 1
  • лаже 2
  • лажем 2
  • лажеш 2
  • лажи 1
  • Лажу 1
  • Лака 1
  • лаки 1
  • Лако 1
  • лако 8
  • лакоћу 1
  • Лаку 5
  • лакше 4
  • лампе 1
  • лане 1
  • ланућеш 1
  • ласкао 1
  • латити 1
  • лахну 1
  • леба 3
  • лебац 4
  • лебдијаху 1
  • лебдила 1
  • лебом 1
  • лево 1
  • левом 1
  • леву 2
  • левчу 1
  • легао 1
  • леген 1
  • легнем 1
  • леграцију 1
  • лед 1
  • ледила 1
  • леђа 2
  • леђима 1
  • лежала 1
  • лежаше 2
  • леже 10
  • лежемо 1
  • лежи 2
  • лежиште 1
  • лези 2
  • лека 1
  • лекарске 1
  • лекове 3
  • лена 1
  • леног 1
  • лењости 1
  • лењштина 1
  • Леп 1
  • леп 6
  • лепа 14
  • Лепа 2
  • лепак 1
  • лепе 3
  • лепећи 1
  • лепи 1
  • лепим 2
  • лепињу 1
  • лепих 2
  • лепо 48
  • Лепо 7
  • лепог 1
  • лепом 1
  • лепу 3
  • лепша 1
  • лепше 5
  • лепши 2
  • леса 1
  • летела 1
  • летели 1
  • летети 1
  • лети 2
  • летиш 1
  • летње 1
  • летњој 2
  • летом 1
  • лећи 2
  • леца 1
  • лече 1
  • лечили 1
  • лечити 2
  • лешкари 1
  • лешкарити 1
  • ли 112
  • ливадама 1
  • ливаде 2
  • ливади 1
  • ливаду 2
  • лизну 1
  • лијо 1
  • лили 1
  • лим 1
  • липом 1
  • липу 1
  • лисице 1
  • лист 4
  • листак 1
  • листи 1
  • листом 1
  • Лица 1
  • лица 5
  • лице 14
  • лицу 7
  • лично 1
  • личном 1
  • личностима 1
  • лишће 2
  • лишћу 2
  • ложе 1
  • лој 1
  • лола 1
  • лоле 1
  • лопар 1
  • лопова 1
  • лубеница 1
  • луд 5
  • луда 1
  • лудила 1
  • лудим 1
  • лудио 1
  • лудо 2
  • лудорија 1
  • Лука 16
  • Луко 1
  • Луком 1
  • лулу 1
  • лупало 3
  • лупаше 1
  • лупкати 1
  • лута 1
  • љубав 6
  • љубави 7
  • љубављу 1
  • љубезни 1
  • љуби 1
  • Љубим 1
  • љубим 2
  • љубимо 1
  • љубимче 1
  • Љубио 2
  • љубити 2
  • љубиш 3
  • љубљаше 1
  • Љубљаше 1
  • Љубомиру 1
  • људе 8
  • људи 29
  • Људи 6
  • људима 4
  • љуљушкати 1
  • љут 2
  • љута 1
  • љути 2
  • Љутила 1
  • љутина 1
  • љутио 1
  • Љутио 1
  • љутити 3
  • љутито 4
  • љутиш 1
  • љутнувши 1
  • љуту 1
  • М 3
  • м 7
  • ма 8
  • мажи 1
  • маза 1
  • мазећи 1
  • мази 1
  • мазно 1
  • мазо 1
  • мајка 20
  • Мајка 7
  • мајке 7
  • мајки 1
  • мајко 1
  • мајком 5
  • мајку 10
  • мајстор 1
  • мајци 3
  • мајчиним 1
  • мајчином 1
  • мајчиноме 1
  • макар 1
  • макло 1
  • макне 1
  • макнем 1
  • Макса 1
  • Макси 1
  • Максић 5
  • Максића 3
  • Максићу 2
  • мала 4
  • мале 1
  • мален 1
  • Мален 1
  • Малене 1
  • малени 1
  • мали 2
  • Мали 2
  • малише 1
  • мало 55
  • Мало 6
  • малог 1
  • малом 1
  • малу 1
  • маље 1
  • мамо 5
  • ман 2
  • мана 1
  • мане 1
  • манем 1
  • Мани 1
  • мани 4
  • манит 1
  • Манојловић 1
  • ману 1
  • мање 2
  • мањи 1
  • Мара 60
  • марамом 1
  • Маре 2
  • мари 5
  • Мари 6
  • марим 4
  • Марина 6
  • Марине 1
  • Маринком 1
  • Мариној 2
  • Марином 2
  • марио 1
  • марити 1
  • Марко 8
  • Маро 5
  • Маром 3
  • Мару 11
  • Марушка 5
  • Марушко 10
  • маршеве 1
  • маршира 1
  • Масан 1
  • матер 1
  • материна 1
  • мати 1
  • Мати 3
  • матор 1
  • матори 1
  • маћићи 1
  • маха 1
  • махнита 1
  • махом 2
  • мачета 1
  • мачиће 2
  • мачка 1
  • мачке 1
  • машајући 2
  • Машала 1
  • маши 1
  • машину 1
  • Машта 1
  • машта 2
  • ме 70
  • медведи 1
  • меденицом 1
  • међ 4
  • Међу 17
  • међу 8
  • Међутим 1
  • мезе 1
  • мезета 1
  • мејане 2
  • мејани 4
  • мејанисао 1
  • мејаном 1
  • мејанско 1
  • мејанског 1
  • мејану 9
  • мејанџија 4
  • Мејанџија 9
  • мејанџији 2
  • мејанџију 1
  • мекан 1
  • меки 1
  • мекоту 1
  • меку 4
  • Мене 1
  • мене 39
  • менекар 1
  • мени 26
  • Мени 7
  • меникар 2
  • мењати 1
  • мере 3
  • месец 2
  • месеца 1
  • месецу 2
  • месечина 1
  • месечини 2
  • месечином 1
  • месечину 3
  • месио 1
  • месната 1
  • места 17
  • местима 1
  • Место 1
  • место 10
  • месту 8
  • метити 1
  • Метнем 1
  • метну 8
  • метта 1
  • мету 2
  • мећаше 1
  • мећем 2
  • мећу 1
  • Мећу 1
  • механи 3
  • Ми 16
  • ми 208
  • Мијаило 1
  • Мијаилову 1
  • мила 1
  • Милан 7
  • Милане 3
  • Миланова 1
  • миле 2
  • мили 1
  • Милијони 1
  • милим 1
  • милина 1
  • Милинко 1
  • милио 1
  • мило 11
  • Мило 2
  • миловати 1
  • миловаше 1
  • милог 1
  • Милошеву 1
  • милоште 1
  • милу 1
  • Миљана 2
  • Миљани 1
  • мине 1
  • министар 4
  • министара 2
  • министарка 1
  • министарству 1
  • министер 1
  • министера 1
  • министра 1
  • министри 1
  • министру 2
  • минута 1
  • мио 1
  • мира 1
  • мираза 2
  • миран 1
  • мирисави 1
  • мирисати 1
  • мирише 1
  • миришљави 1
  • мирним 1
  • мирно 8
  • мирног 1
  • мирној 1
  • мирном 3
  • мирођија 1
  • мисао 7
  • мисле 1
  • Мисли 1
  • мисли 17
  • мислила 4
  • мислили 1
  • Мислили 1
  • мислим 15
  • Мислим 6
  • мислима 7
  • мислимо 2
  • Мислио 3
  • мислио 7
  • Мислите 1
  • мислити 6
  • Мислиш 1
  • мислиш 6
  • мисмо 1
  • Митром 1
  • мишице 1
  • Мишљаше 1
  • мишљаше 4
  • мишљењу 1
  • млад 2
  • Млад 5
  • млада 1
  • младе 1
  • млади 1
  • Млади 2
  • Младић 4
  • младић 5
  • младића 1
  • младо 1
  • младог 2
  • младога 1
  • младожење 1
  • младој 1
  • младости 1
  • Млађа 1
  • млађана 1
  • млађе 1
  • млађи 1
  • млађима 1
  • млађих 2
  • млатараше 1
  • млеко 1
  • млеком 1
  • многим 1
  • Много 1
  • много 19
  • многог 1
  • мном 8
  • мњењу 1
  • Мо 1
  • мо 7
  • мог 7
  • мога 3
  • могао 18
  • могаше 14
  • могла 3
  • Могли 1
  • могли 2
  • Могло 2
  • могло 5
  • Могу 2
  • могу 35
  • могуће 8
  • могућност 2
  • мож 1
  • можда 5
  • Може 4
  • може 45
  • можемо 12
  • Можемо 5
  • можете 2
  • Можете 2
  • можеш 3
  • можи 2
  • мозак 1
  • Мој 2
  • мој 24
  • моја 13
  • Моја 2
  • Моје 1
  • моје 25
  • моји 2
  • мојим 4
  • Мојој 1
  • мојој 3
  • мојом 2
  • моју 4
  • молбе 1
  • молбу 3
  • молила 1
  • молили 2
  • молим 17
  • Молим 5
  • молимо 1
  • молио 1
  • молитве 1
  • молитву 1
  • молићемо 1
  • Молићемо 1
  • мољаше 3
  • мом 4
  • момак 1
  • Момак 1
  • моме 4
  • момка 2
  • момку 1
  • момче 1
  • мора 18
  • Мора 3
  • морају 3
  • морала 3
  • морали 2
  • морало 1
  • морам 4
  • Морам 5
  • морамо 8
  • Морао 2
  • морао 7
  • Мората 1
  • морате 1
  • морати 4
  • мораће 1
  • Мораћу 1
  • мораш 6
  • мораше 1
  • море 5
  • Море 6
  • мотао 1
  • мотике 1
  • мотиком 1
  • мотре 1
  • мотрио 1
  • Мотрио 1
  • моћи 10
  • моћни 2
  • мрак 1
  • Мрак 4
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мре 1
  • мрзе 1
  • мрзео 1
  • Мрзим 1
  • мрзим 2
  • мрзио 1
  • мртво 1
  • мршаво 1
  • му 264
  • мува 1
  • муву 1
  • мудрост 1
  • мужа 1
  • музика 1
  • Мука 1
  • мука 2
  • Муке 1
  • муке 3
  • мулим 1
  • Мулим 2
  • муња 1
  • муње 1
  • Муртена 1
  • мутне 1
  • Мучан 1
  • мученик 1
  • мучи 1
  • мучио 1
  • мушки 1
  • мушких 1
  • мушко 1
  • н 1
  • Н 2
  • НА 1
  • на 328
  • На 36
  • набавим 1
  • набавио 1
  • набавити 1
  • набављају 1
  • набављао 1
  • набављати 1
  • наберу 1
  • набрао 1
  • набубреле 1
  • набубрелој 1
  • навалила 1
  • навод 1
  • наводе 1
  • навући 1
  • навуче 1
  • навучена 1
  • Нагазила 1
  • наглити 1
  • нагло 9
  • наговештавали 1
  • нагони 1
  • Награда 1
  • наградим 1
  • награду 2
  • над 4
  • надам 3
  • надао 3
  • надгледао 1
  • наде 2
  • нади 1
  • надимљена 1
  • надкриваху 1
  • надлежног 1
  • надрем 1
  • нађе 15
  • Нађе 3
  • нађем 2
  • нађи 1
  • нађо 1
  • Нађоше 1
  • нађоше 2
  • нађу 1
  • Нађу 1
  • наже 2
  • назад 2
  • назва 1
  • Назва 1
  • Назвати 1
  • назваше 1
  • наздрави 1
  • наздравиш 1
  • Наздравље 1
  • наздравље 3
  • називао 1
  • називаху 1
  • назову 1
  • наивно 1
  • нај 1
  • најбоље 1
  • Најбоље 1
  • најбољи 1
  • најбујнија 1
  • највећем 3
  • највећом 1
  • највећу 2
  • највиша 1
  • највише 3
  • најглавније 2
  • најгорем 1
  • најгори 1
  • најдражија 1
  • најзад 6
  • Најзад 6
  • најзадовољнији 1
  • најивно 1
  • најији 1
  • најлак 3
  • најлакше 1
  • најлепша 1
  • најлепше 1
  • најлуђи 1
  • најмање 2
  • најмилија 1
  • најмилије 1
  • најмоћнији 1
  • Најпосле 2
  • најпре 9
  • најприснијих 1
  • најрадије 2
  • најрадоснију 1
  • најсавршенији 1
  • најсветије 1
  • најсветији 1
  • најслађи 1
  • најсретнија 1
  • Најсретнија 1
  • најстарија 2
  • најстаријег 1
  • најстаријем 1
  • најстарији 1
  • најстаријој 1
  • најстрожије 1
  • најусрдније 1
  • најчистији 1
  • наклоност 1
  • Нако 1
  • нако 4
  • након 1
  • Наку 1
  • Накупим 1
  • налаже 4
  • Налазила 1
  • налазимо 1
  • Налакти 1
  • Налактио 1
  • нали 1
  • Налише 1
  • налоге 1
  • наложио 1
  • наљути 2
  • наљутим 1
  • наљутио 2
  • нам 17
  • нама 23
  • намаз 1
  • намаза 1
  • намасати 1
  • намере 1
  • Намести 1
  • намести 3
  • наместило 1
  • наместити 1
  • наместише 1
  • наметан 1
  • намећем 1
  • намештај 1
  • намештен 1
  • намештеној 1
  • намигн 1
  • намигну 1
  • намигнуши 1
  • намршти 4
  • намучила 1
  • наоколо 2
  • наопако 1
  • наоружао 1
  • Наочит 1
  • нап 1
  • напада 1
  • нападају 1
  • нападнут 1
  • напали 1
  • напао 1
  • напи 1
  • напипа 1
  • напис 2
  • написа 4
  • написано 1
  • написао 1
  • НАПИСАО 2
  • написати 2
  • напити 1
  • Напиши 1
  • Напишите 1
  • наплаћивао 1
  • наполеона 1
  • Напори 1
  • Направи 1
  • направи 2
  • направила 1
  • направићемо 1
  • направљена 1
  • напред 3
  • напредак 4
  • напредује 2
  • напредујемо 1
  • напретка 1
  • напрстак 1
  • напусти 1
  • напући 3
  • напућивши 1
  • напуштена 1
  • нарав 1
  • наразговарамо 1
  • нарасте 1
  • наредбе 1
  • нареди 6
  • наредим 1
  • наредио 3
  • наредите 1
  • наредити 1
  • наредиш 1
  • наређено 2
  • наређивало 1
  • наређује 1
  • наричући 1
  • народ 12
  • Народ 2
  • народа 3
  • народе 1
  • народне 1
  • Народне 1
  • НАРОДНЕ 1
  • народног 1
  • народска 1
  • народу 6
  • нарочито 2
  • наручише 1
  • наручја 1
  • наручју 1
  • Нас 3
  • нас 31
  • насадити 1
  • насастајати 1
  • насатке 1
  • насјекоме 1
  • наслов 1
  • наслони 4
  • наслонила 1
  • наслонио 1
  • наслужи 1
  • Наслужи 1
  • наслужише 1
  • Наслужише 1
  • насмеја 17
  • насмејавши 1
  • насмејаше 1
  • насмеши 6
  • насмјаниих 1
  • наспело 1
  • наста 1
  • настава 1
  • настави 2
  • настају 1
  • настало 1
  • настани 1
  • настао 1
  • Насташе 1
  • натера 1
  • натерао 1
  • натерати 1
  • натмурен 1
  • натовари 1
  • наточи 1
  • наточише 1
  • натраг 2
  • натуре 1
  • наћи 3
  • наука 3
  • науке 4
  • науку 1
  • наумим 1
  • наумио 1
  • научена 1
  • Научи 2
  • научи 3
  • научила 1
  • научило 2
  • Научио 1
  • научио 2
  • научити 1
  • научиће 1
  • Научићеш 1
  • началник 4
  • началника 3
  • началнику 1
  • началници 1
  • Начела 1
  • начела 2
  • начелник 7
  • начелника 3
  • начелников 1
  • начелником 1
  • начелнику 3
  • начелство 1
  • начин 4
  • начина 1
  • начинио 1
  • Начинио 1
  • начинити 1
  • начином 3
  • начитан 1
  • начитани 1
  • начуди 1
  • наш 12
  • Наша 3
  • наша 9
  • Нашао 1
  • нашао 6
  • Наше 1
  • наше 10
  • нашег 6
  • нашега 3
  • Нашем 1
  • Наши 1
  • наши 4
  • нашим 1
  • наших 1
  • нашој 4
  • нашу 3
  • не 299
  • Не 87
  • неба 3
  • небеској 1
  • небесној 1
  • небесном 1
  • Небо 1
  • небо 3
  • небу 1
  • Нег 1
  • негде 2
  • Него 14
  • него 58
  • неговала 1
  • недело 1
  • недеља 2
  • недеље 1
  • недра 2
  • недрага 2
  • Нежданова 1
  • Неждановом 1
  • независан 1
  • независним 2
  • незгода 1
  • Незгода 1
  • нек 16
  • Нек 8
  • Нека 15
  • нека 26
  • некад 2
  • некакве 1
  • Некако 1
  • некако 2
  • некаком 1
  • неке 10
  • Неке 2
  • неки 24
  • Неки 3
  • неким 7
  • некима 2
  • неких 3
  • Неко 1
  • неко 10
  • некој 2
  • неколико 24
  • Неколико 4
  • неком 2
  • неку 6
  • нем 1
  • нема 26
  • Нема 7
  • немађаше 1
  • Немају 1
  • немају 2
  • Немам 1
  • немам 5
  • Немамо 2
  • немамо 3
  • немаш 3
  • немаше 1
  • неми 1
  • немила 2
  • немило 1
  • немилосрдно 1
  • немир 1
  • немиран 1
  • немогуће 1
  • немогућност 1
  • немој 3
  • Немој 5
  • Немојте 1
  • немојте 2
  • немоћно 1
  • нена 1
  • ненада 1
  • НЕНАДА 1
  • неокречени 1
  • непогоде 1
  • непознатим 1
  • непознатом 1
  • непосредно 1
  • непоштено 2
  • неправду 1
  • неправедно 1
  • непрестано 2
  • непријатељи 1
  • неприлику 1
  • неради 1
  • неспавања 2
  • неспоразума 1
  • несретниковић 1
  • несрећан 1
  • несрећне 1
  • Несрећни 2
  • нестаје 1
  • нестало 1
  • несташан 1
  • несташлук 1
  • несташна 1
  • несташно 2
  • нестрпељиво 1
  • нестрпљењем 1
  • Неће 2
  • неће 40
  • Нећемо 1
  • нећемо 7
  • Нећеш 1
  • нећеш 10
  • нећу 16
  • Нећу 5
  • неумем 1
  • неучтиво 1
  • нехотице 1
  • нехте 1
  • нечега 2
  • нечем 1
  • нечувеном 1
  • Нешто 1
  • нешто 42
  • Ни 11
  • ни 95
  • нигда 4
  • Нигде 1
  • нигде 5
  • ниже 2
  • низ 5
  • није 122
  • Није 41
  • никад 14
  • Никад 6
  • никада 1
  • никакав 1
  • никаква 5
  • никаквих 1
  • никаке 1
  • Никако 1
  • никако 4
  • нико 11
  • Нико 3
  • никог 4
  • никога 2
  • никоја 1
  • Николом 1
  • Николу 1
  • никоме 2
  • никуд 2
  • нисам 22
  • Нисам 26
  • ниси 18
  • Ниси 6
  • нисмо 2
  • Нисмо 2
  • нисте 1
  • Нисте 2
  • Нису 1
  • нису 9
  • нити 1
  • нитков 2
  • ниткова 1
  • ничему 1
  • ничије 1
  • ничим 1
  • нишанећи 1
  • Ништа 20
  • ништа 72
  • Но 11
  • но 18
  • нова 4
  • новац 2
  • новаца 3
  • нове 1
  • Новембра 2
  • Нови 1
  • нови 2
  • новим 1
  • новина 2
  • новинама 6
  • Новине 1
  • новине 13
  • новини 1
  • Новини 1
  • Новину 1
  • нових 1
  • ново 8
  • новог 1
  • НОВОГ 1
  • новој 1
  • новом 3
  • новоме 1
  • нову 1
  • новчано 1
  • ногавицу 1
  • ногама 1
  • ноге 4
  • ногом 1
  • ногу 1
  • ноже 2
  • ној 1
  • ноката 1
  • нокте 1
  • Нос 1
  • нос 2
  • носаше 1
  • носе 1
  • носећи 1
  • носи 6
  • носити 3
  • ноћ 14
  • Ноћас 2
  • ноћас 3
  • ноћи 11
  • ноћити 1
  • ноћна 1
  • Ноћу 1
  • ноћу 3
  • ну 4
  • нуди 1
  • Нужда 1
  • нужним 1
  • нужно 1
  • нурије 1
  • нурији 1
  • нурију 1
  • нуто 1
  • Нуто 1
  • нутра 2
  • њ 6
  • њан 1
  • ње 10
  • Њега 3
  • њега 84
  • његов 12
  • Његов 4
  • Његова 1
  • његова 17
  • његове 4
  • његови 3
  • његовим 7
  • његових 5
  • његово 6
  • Његовог 1
  • његовог 4
  • његовој 5
  • његовом 9
  • његовоме 1
  • његову 9
  • њезина 1
  • њезине 1
  • њезину 1
  • Њему 3
  • њему 35
  • Њемукар 1
  • њен 2
  • њена 5
  • њене 7
  • њени 1
  • њеним 3
  • њених 3
  • Њено 1
  • њено 3
  • њеног 2
  • њеној 1
  • њеном 3
  • њену 3
  • њи 2
  • њивама 1
  • њиве 1
  • њиву 1
  • њим 34
  • Њима 1
  • њима 22
  • њиме 1
  • њисам 1
  • њих 15
  • Њих 3
  • њихов 1
  • њихове 2
  • њихови 1
  • њихово 1
  • њиховој 1
  • њиховом 2
  • њихову 1
  • Њој 1
  • њој 13
  • њом 10
  • њу 19
  • о 157
  • О 18
  • оба 2
  • обавезе 1
  • обавештавати 1
  • обави 1
  • обавио 1
  • обе 2
  • обелела 1
  • обели 1
  • обелио 1
  • обелити 1
  • обећа 3
  • обећао 1
  • Обећао 1
  • обешењака 1
  • Обилазио 1
  • Обилићево 1
  • обићи 1
  • обичај 4
  • обичају 2
  • обичне 2
  • обични 1
  • обичним 1
  • обичних 1
  • обично 6
  • објави 1
  • Објављујем 1
  • Објасните 1
  • Објашњавао 1
  • обла 1
  • облагородим 1
  • облагородио 1
  • облака 1
  • облаке 1
  • облаци 1
  • облацима 1
  • облачити 2
  • облетати 1
  • обливао 1
  • облигације 2
  • оближњем 1
  • облизнио 1
  • облила 1
  • облио 1
  • облог 1
  • обожавала 1
  • Обожавам 1
  • Обоје 1
  • обоје 3
  • обојица 1
  • Обојица 1
  • обојици 1
  • обојицу 1
  • обори 1
  • оборили 1
  • оборити 1
  • обосио 1
  • обрадова 1
  • обрадовати 1
  • Образ 1
  • образ 2
  • образа 4
  • образе 1
  • Образи 1
  • образован 1
  • образованих 1
  • образованост 1
  • образу 1
  • обрати 1
  • Обраћао 1
  • обрашчићи 2
  • обрве 1
  • Обредише 1
  • оброк 1
  • обузимаше 1
  • обујмила 1
  • обујмило 1
  • обукао 1
  • обукоше 1
  • обућу 2
  • обухватио 1
  • обуче 2
  • Обуче 3
  • обучемо 1
  • обучен 1
  • Обучен 1
  • ов 1
  • Ова 1
  • ова 5
  • овај 31
  • Овај 4
  • Оваки 1
  • оваких 1
  • овако 20
  • Овако 3
  • оваког 1
  • овакој 1
  • оваку 1
  • овамо 12
  • Овде 3
  • овде 34
  • Ове 1
  • ове 9
  • ови 5
  • овим 3
  • Ово 18
  • ово 40
  • овог 5
  • овога 5
  • овој 6
  • овом 8
  • овоме 4
  • Ову 1
  • ову 14
  • ог 3
  • огледало 1
  • огледалом 2
  • огледао 1
  • оглуши 1
  • оголео 1
  • ограду 1
  • огрнем 1
  • огроман 1
  • од 135
  • Од 22
  • одавде 6
  • одаје 1
  • одају 1
  • Одакле 1
  • одакле 4
  • оданост 1
  • одао 1
  • Одатле 1
  • одбаци 2
  • одби 1
  • Одбијајте 1
  • одбије 1
  • одбио 1
  • одбор 3
  • одважно 1
  • одведе 2
  • одведем 1
  • одведоше 1
  • одвео 1
  • одвојите 1
  • одвуче 1
  • одговара 3
  • одговарају 1
  • одговарам 2
  • одговарао 2
  • одговарати 1
  • одговараш 1
  • одговараше 1
  • одговор 1
  • одговора 1
  • одговори 12
  • одговорима 1
  • одговорио 1
  • одговорите 1
  • одговорити 2
  • одговорност 1
  • одговору 1
  • одгоните 1
  • Оде 1
  • оде 32
  • одевена 1
  • одела 2
  • одело 7
  • оделу 3
  • одем 1
  • одеш 1
  • Оди 2
  • одиста 1
  • одјаха 1
  • Одјаха 2
  • одјахао 1
  • Одјахаше 1
  • одјекује 1
  • одлазио 2
  • одлазити 1
  • одласку 1
  • одликује 1
  • одличан 2
  • одличним 2
  • одма 2
  • Одмах 1
  • одмах 10
  • одмахну 2
  • одмахује 1
  • Одн 1
  • однео 1
  • однесе 3
  • однесем 1
  • Однеси 1
  • однесу 1
  • однети 2
  • однеће 1
  • однеше 1
  • Одобриће 1
  • одоше 10
  • одпоздрави 1
  • одпр 1
  • одраст 1
  • одрећи 2
  • одрече 1
  • одрешито 1
  • одржала 1
  • одржао 1
  • одржати 1
  • одричите 1
  • одседам 1
  • Одсели 1
  • одсео 1
  • одскакута 1
  • одскочило 1
  • одслужи 1
  • одспавају 2
  • одуд 1
  • Одузму 1
  • одушевљењу 1
  • одшеташе 1
  • Ожени 1
  • ожени 2
  • оженим 1
  • оженити 2
  • оженићеш 1
  • Оженићеш 1
  • ожењен 1
  • оживљавала 1
  • озареном 1
  • озбиљан 1
  • озбиљни 1
  • озбиљно 3
  • озбиљног 1
  • озбиљност 1
  • озебо 1
  • ознојио 1
  • ој 1
  • Оје 1
  • ока 5
  • окади 1
  • окадити 1
  • окамењен 1
  • окари 1
  • оке 1
  • окитило 1
  • Око 3
  • око 30
  • окола 1
  • околина 1
  • околине 1
  • околини 5
  • около 1
  • окошт 1
  • окр 2
  • окрене 2
  • окрену 2
  • окренув 1
  • окренувши 1
  • окретан 1
  • окреташе 2
  • окрете 11
  • окретоше 3
  • Окром 1
  • округа 2
  • ОКТОБАР 1
  • Октобра 1
  • оку 1
  • окупили 3
  • окупимо 1
  • Окупите 1
  • окупише 1
  • окупљени 1
  • окупу 1
  • окуражи 1
  • окуси 1
  • окући 1
  • олајали 1
  • олакшају 1
  • омален 1
  • омиле 1
  • омиљен 1
  • омладине 1
  • Омрзао 1
  • омрзнуо 1
  • омркну 1
  • омршај 1
  • Он 158
  • он 285
  • Она 54
  • она 92
  • Онај 2
  • онај 24
  • онака 1
  • Онака 1
  • онакав 2
  • онако 15
  • Онако 2
  • онакој 1
  • онаком 1
  • онаку 1
  • онамо 1
  • Онда 35
  • онда 76
  • онде 2
  • Оне 1
  • оне 23
  • онемео 1
  • Они 16
  • они 28
  • оним 5
  • онима 1
  • оних 1
  • онице 2
  • оно 37
  • Оно 5
  • оног 6
  • Онога 1
  • онога 3
  • оној 3
  • оном 10
  • Ономад 1
  • ономе 6
  • ономлане 1
  • ону 7
  • опали 1
  • опалом 1
  • опаметити 1
  • опанке 1
  • опарен 1
  • опасно 1
  • Опасно 1
  • опет 68
  • Опет 7
  • опио 2
  • опираху 1
  • описано 1
  • опкорачи 4
  • опозиције 1
  • опозициони 1
  • оправдам 1
  • оправиће 1
  • оправна 1
  • определење 2
  • опредељено 1
  • опредељену 1
  • опремати 1
  • Опреми 1
  • Опремите 1
  • опричати 1
  • Опрости 2
  • опрости 3
  • опростим 1
  • опростио 1
  • Опростите 2
  • опружила 1
  • Оптужен 1
  • оптужујеш 1
  • опуштени 1
  • опходио 1
  • опште 2
  • општежићу 1
  • Општина 1
  • општина 2
  • општинама 1
  • општине 1
  • општини 1
  • општински 2
  • општинској 1
  • општину 1
  • општој 2
  • ор 1
  • оретке 1
  • орила 1
  • орлушина 1
  • осами 1
  • освајаше 1
  • осветим 1
  • осветљену 1
  • освићу 1
  • Освртао 1
  • осврташе 1
  • осврће 1
  • осењено 1
  • осете 1
  • Осети 1
  • осети 4
  • Осетила 1
  • осетио 1
  • осетљив 1
  • осећајем 1
  • осећаји 3
  • осећам 1
  • Осећао 1
  • осећао 2
  • осећаше 8
  • осећаштга 1
  • осече 2
  • осечно 1
  • осим 5
  • оскудици 1
  • ослоните 1
  • ослонити 1
  • осмејак 2
  • осмејком 1
  • осмејку 1
  • осмене 1
  • Осмену 1
  • основну 2
  • особито 1
  • осолити 1
  • Оста 2
  • оста 5
  • Остав 1
  • оставе 1
  • Остави 3
  • остави 7
  • оставила 2
  • оставили 1
  • оставим 1
  • Оставимо 1
  • Оставио 1
  • оставио 3
  • оставити 1
  • оставку 1
  • остајала 1
  • остаје 3
  • Остајеш 1
  • остајеш 2
  • остала 1
  • остали 6
  • осталим 1
  • осталих 1
  • остало 4
  • осталом 2
  • остане 3
  • останите 1
  • остану 1
  • остао 7
  • остати 6
  • остаћеш 2
  • Остаћеш 2
  • осташе 4
  • остварене 1
  • остварити 1
  • Оступи 1
  • осуда 1
  • осудити 1
  • осуђиваху 1
  • осушим 1
  • Отад 1
  • Отац 3
  • отац 8
  • Отаџбина 1
  • отаџбине 2
  • отаџбини 2
  • отворен 1
  • отворене 1
  • отвори 15
  • Отвори 3
  • Отворила 1
  • отворио 1
  • оте 1
  • отегао 1
  • отезати 1
  • отела 1
  • отерате 1
  • отимао 1
  • отићи 1
  • Отићи 1
  • Отиш 1
  • отишао 4
  • Отишла 1
  • отишла 2
  • отишло 2
  • отишо 1
  • откопча 1
  • откорача 1
  • откоса 1
  • отличног 1
  • отменија 1
  • отменијих 2
  • Отојич 1
  • отпевати 1
  • отпоруке 1
  • Отпоче 1
  • отпоче 3
  • отпочне 1
  • отпусте 1
  • отресати 2
  • отресе 1
  • отресемо 1
  • отров 1
  • отрпети 1
  • отрча 1
  • отсвираше 1
  • отуд 3
  • оћемо 1
  • Оћемо 7
  • оћете 2
  • Оћете 3
  • Ох 4
  • Оца 1
  • оца 11
  • оцена 1
  • оцене 2
  • оцену 1
  • оцила 1
  • оцу 2
  • очајник 1
  • очајника 1
  • очајнички 1
  • Оче 1
  • оче 2
  • очева 2
  • очекај 1
  • очекивао 2
  • очекиваше 1
  • очекнем 1
  • очекну 1
  • Оченаш 1
  • очешља 1
  • очи 35
  • Очи 4
  • очигледна 1
  • очију 6
  • очима 16
  • очисти 2
  • очистио 1
  • очита 1
  • оџака 1
  • ош 2
  • ошинеш 1
  • Ошину 1
  • ошину 2
  • оштар 1
  • оштра 1
  • оштре 1
  • оштро 2
  • П 1
  • Па 127
  • па 252
  • пада 1
  • падала 1
  • падаху 2
  • падаше 1
  • паде 2
  • падне 2
  • пазе 1
  • пазувом 1
  • пак 1
  • паклу 1
  • пала 3
  • палидрваца 2
  • палити 1
  • памет 8
  • памети 1
  • паметна 2
  • Паметно 1
  • паметно 2
  • памтим 1
  • памук 1
  • пандур 17
  • Пандур 17
  • пандура 8
  • пандури 1
  • пандуром 3
  • пандуру 3
  • Панта 1
  • пао 3
  • папир 1
  • пар 7
  • пара 3
  • параде 1
  • паре 4
  • Париза 1
  • парничим 1
  • парохија 1
  • парохијани 1
  • парчади 1
  • парче 2
  • паса 3
  • пасмину 1
  • пасти 2
  • пасуљ 1
  • пати 2
  • патка 1
  • патосати 1
  • пашина 1
  • паштио 1
  • пева 5
  • Певај 1
  • певају 1
  • певајући 1
  • певала 2
  • певале 1
  • певали 1
  • певало 1
  • певао 2
  • певати 1
  • певаху 1
  • певаше 1
  • Педагогике 1
  • Педагогици 1
  • пек 1
  • пекла 1
  • пекмез 2
  • пену 1
  • пенџера 1
  • пењала 1
  • пењаху 1
  • Пера 5
  • перо 1
  • Перо 6
  • Перу 1
  • першун 1
  • песама 2
  • Песма 1
  • песма 3
  • песмарица 2
  • песмарице 1
  • песмарицу 1
  • песме 3
  • песмица 1
  • песмице 1
  • песму 4
  • песницу 1
  • пет 6
  • Петагогија 2
  • петагогију 1
  • Петар 7
  • петељком 1
  • петом 2
  • Петра 2
  • Петрића 1
  • пецаху 1
  • пецкаш 1
  • печат 1
  • пече 1
  • печења 1
  • пешчара 1
  • пива 1
  • пиво 1
  • Пиј 1
  • пиј 3
  • пијан 1
  • пијаце 1
  • пије 3
  • пијем 5
  • пијемо 2
  • пијеш 1
  • пила 1
  • пило 1
  • Пио 1
  • пио 4
  • пиркаше 2
  • пирну 2
  • пис 5
  • писали 1
  • писама 1
  • писао 6
  • Писар 2
  • писар 5
  • писара 1
  • писаре 1
  • писарем 1
  • писари 1
  • писарско 1
  • писати 2
  • писаше 1
  • писма 3
  • писмено 1
  • писмо 17
  • писмом 1
  • писму 4
  • писо 1
  • пит 3
  • пита 11
  • Пита 2
  • Питају 1
  • питају 4
  • питала 1
  • Питам 1
  • питам 5
  • питања 1
  • питање 1
  • питањем 1
  • питању 2
  • питао 2
  • питате 1
  • Питаћу 1
  • питаху 2
  • питаш 1
  • Питаш 1
  • Питаше 1
  • питаше 4
  • пити 3
  • питома 1
  • питомца 1
  • пића 1
  • Пише 1
  • пише 13
  • пишем 1
  • пишете 1
  • пишта 1
  • пиштољ 3
  • пишу 2
  • плав 1
  • плава 1
  • плаве 4
  • плаветнило 1
  • плавило 1
  • плавих 1
  • Плаво 1
  • плавоокој 1
  • плаву 2
  • Плакала 1
  • плакао 4
  • плакати 1
  • пламен 1
  • Пламен 1
  • план 2
  • плану 1
  • планувши 1
  • плате 2
  • плати 2
  • платим 1
  • платимо 2
  • платио 1
  • платићете 1
  • плату 1
  • плаћаш 1
  • плач 1
  • плаче 1
  • Плаче 1
  • плачем 1
  • плаши 1
  • плашимо 1
  • плашљивац 1
  • плашљиво 1
  • плести 1
  • плетење 1
  • плећа 1
  • плови 1
  • плод 1
  • плодковао 1
  • плодом 1
  • плот 1
  • пљенио 2
  • пљуску 1
  • по 159
  • По 8
  • побегао 2
  • побегла 1
  • побегне 1
  • победитељи 1
  • побринути 1
  • повади 1
  • поведе 1
  • повезало 1
  • повела 1
  • повео 2
  • поверевало 1
  • повереници 1
  • поверења 1
  • поверење 1
  • поверењу 2
  • поверљив 1
  • поверовао 1
  • поветарац 1
  • повикаше 2
  • повисок 1
  • повољне 1
  • повређена 1
  • поврће 1
  • поврћем 1
  • повукао 1
  • Повуче 1
  • повуче 3
  • поганом 1
  • погине 1
  • поглади 1
  • Погле 1
  • поглед 6
  • Погледа 2
  • погледа 32
  • погледавши 1
  • Погледај 1
  • Погледајте 2
  • погледала 2
  • погледам 1
  • погледао 1
  • Погледао 1
  • погледати 4
  • погледаш 1
  • погледаше 2
  • погледе 1
  • погледи 1
  • погледу 1
  • Под 1
  • под 20
  • Подајте 1
  • подвале 1
  • подвео 1
  • подвести 1
  • Подвикни 1
  • подебела 1
  • поделу 1
  • Подер 1
  • подигла 1
  • Подиже 1
  • подиже 6
  • подизању 1
  • подизаше 1
  • подлац 2
  • подлаца 2
  • Подлаци 1
  • подлацима 1
  • подмеће 1
  • подне 5
  • поднео 1
  • поднети 1
  • поднећу 1
  • подними 2
  • подобију 1
  • Подолазили 1
  • подруму 1
  • пође 14
  • пођем 1
  • Пођо 1
  • пођох 1
  • пођоше 5
  • пожалим 1
  • пожалити 1
  • поживи 3
  • позавиди 1
  • Позва 1
  • позва 5
  • позван 1
  • позвана 1
  • позвани 1
  • Позваше 1
  • поздрав 2
  • поздрави 5
  • Поздравише 1
  • поздравише 4
  • Поздрављају 1
  • поздрављао 1
  • поздрављати 1
  • поздрављаше 1
  • позив 7
  • позива 1
  • позивати 1
  • позлаћеним 1
  • позна 1
  • познавао 1
  • познаје 1
  • Познајем 1
  • познајете 1
  • познајеш 2
  • познало 1
  • познамо 1
  • познаника 1
  • познанства 1
  • познанству 1
  • познао 1
  • познатих 1
  • Познато 1
  • познато 3
  • позове 2
  • поиска 2
  • појави 4
  • појавити 1
  • појављиваше 1
  • појасу 1
  • појаха 1
  • појахаше 1
  • појединцу 2
  • појешће 1
  • поји 1
  • покажем 1
  • Покажи 1
  • покажите 1
  • показ 1
  • показа 8
  • Показала 1
  • показиваху 1
  • показује 1
  • показујући 1
  • покасаше 1
  • покварен 2
  • Покиснуће 1
  • поклада 1
  • поклоне 1
  • поклони 1
  • покојна 1
  • покојне 1
  • покојни 1
  • покојног 1
  • покор 1
  • покоравати 1
  • покоран 1
  • покошене 1
  • покрету 1
  • покријеш 1
  • покупи 1
  • покупио 1
  • покучаст 1
  • Покушавао 1
  • Покушаћу 1
  • пола 5
  • полагало 1
  • полагати 1
  • Полаже 1
  • Полази 1
  • полако 7
  • поласку 2
  • поли 1
  • поливали 1
  • полиј 1
  • полије 1
  • полијеш 1
  • полио 1
  • полити 1
  • политику 1
  • политичара 1
  • политичке 1
  • Политички 1
  • полић 1
  • полицајац 1
  • полицајци 1
  • полиција 3
  • Полиција 5
  • Полицији 1
  • полицији 2
  • полицијску 1
  • полицију 1
  • полициске 1
  • положај 4
  • положаја 1
  • положајем 1
  • положи 2
  • положио 1
  • полугласно 1
  • полудеће 1
  • полутабаку 1
  • поља 1
  • поље 10
  • пољима 1
  • пољу 9
  • пољубац 1
  • пољуби 5
  • пољубила 1
  • пољубио 1
  • пољубити 1
  • пољубише 2
  • пољупцем 1
  • пољупцима 1
  • помагала 1
  • помагаху 1
  • Помаже 4
  • помажем 1
  • Помени 1
  • помену 1
  • поменуо 1
  • Поменућу 1
  • помера 2
  • помери 1
  • помисли 4
  • помислим 1
  • Помислите 1
  • помишљаше 1
  • помог 7
  • помогао 2
  • помогло 1
  • помогне 2
  • поможе 1
  • Помоз 2
  • помози 1
  • Помозите 2
  • помоћ 2
  • помоћи 1
  • помремо 1
  • Помрчина 1
  • помрчина 2
  • помућених 1
  • понављаше 1
  • понаже 1
  • понаша 1
  • понедељник 1
  • Понели 1
  • понећу 1
  • пони 1
  • понижен 2
  • Понизан 1
  • понизи 1
  • понос 1
  • поносит 1
  • поносито 1
  • поноћи 1
  • Понудио 1
  • Поодавна 1
  • поодрасла 1
  • ПОП 1
  • поп 133
  • Поп 40
  • Попа 20
  • попа 61
  • попак 2
  • попалише 1
  • попе 4
  • попело 1
  • попео 1
  • Попи 1
  • попи 6
  • попила 1
  • попина 1
  • попине 1
  • попиној 2
  • попио 2
  • пописаше 1
  • попити 1
  • Попише 2
  • попише 5
  • поплашише 1
  • Попо 1
  • попо 12
  • Попови 1
  • попови 6
  • поповој 1
  • попом 4
  • попридиже 1
  • поприлично 1
  • попу 10
  • попустио 2
  • попустити 1
  • попуши 1
  • поради 1
  • порадите 1
  • порадићемо 1
  • поразговарамо 1
  • поред 6
  • порећи 1
  • породица 1
  • породице 2
  • породици 2
  • породицу 2
  • породичном 1
  • поруке 1
  • порумене 1
  • Порумене 1
  • поруменети 1
  • Поруменеће 1
  • пос 3
  • Посавија 1
  • посао 5
  • посвађа 1
  • посведочити 2
  • поседаше 1
  • Поседаше 3
  • Поседе 1
  • Поседеше 2
  • поселио 1
  • посело 1
  • посетили 1
  • посисали 1
  • поскакаше 1
  • посл 2
  • Посла 1
  • посла 15
  • посланик 1
  • посланика 4
  • послаником 1
  • послао 1
  • послати 2
  • Послаћу 1
  • послаше 2
  • после 24
  • После 7
  • последње 1
  • последњи 1
  • послетку 1
  • послова 3
  • пословима 1
  • послом 6
  • послу 1
  • послужење 7
  • послужи 4
  • послуживање 1
  • послужитељ 3
  • Послужитељ 6
  • послужитеља 3
  • Послужитељу 1
  • послужитељу 3
  • послужише 1
  • послужује 1
  • послује 1
  • послуша 1
  • Послушајте 1
  • послушају 1
  • посматрала 1
  • посматрању 1
  • Посматрао 1
  • посматраше 3
  • поспало 1
  • поспаше 1
  • посрну 1
  • посрте 2
  • посрће 1
  • посрћући 2
  • Поста 1
  • поста 5
  • поставила 1
  • поставио 1
  • Поставише 1
  • поставља 1
  • постављен 3
  • постајати 1
  • постајаху 1
  • постане 1
  • Постао 1
  • постао 3
  • Постарај 1
  • постарати 1
  • постати 2
  • постаћу 1
  • посташе 1
  • постеља 2
  • постеље 4
  • постељи 2
  • постељом 1
  • постељу 7
  • постигли 1
  • постојан 1
  • постоји 1
  • поступамо 1
  • поступи 1
  • поступите 1
  • потварање 1
  • потврди 3
  • потврду 1
  • потерам 1
  • потерати 1
  • потесу 1
  • потоком 1
  • Потоци 1
  • поточића 1
  • потпис 1
  • потписа 1
  • Потпишите 1
  • потпрдно 1
  • потпуно 4
  • потражи 3
  • потреба 1
  • потребама 1
  • потребан 1
  • потребе 1
  • потребним 1
  • потребно 1
  • потребу 2
  • потребујеш 1
  • потревио 1
  • потреши 1
  • потруди 1
  • потрудићу 1
  • Потрчи 2
  • потужити 1
  • потурчи 1
  • потуца 1
  • поћи 1
  • поћута 1
  • поуздан 1
  • поуздање 1
  • поустајали 1
  • поучавању 1
  • поучити 2
  • похвата 1
  • похитај 1
  • похитао 1
  • поцепан 1
  • почаст 1
  • Поче 2
  • поче 21
  • Почев 1
  • почела 1
  • почели 2
  • Почео 1
  • почео 10
  • почети 2
  • почетка 2
  • почетку 1
  • Почећу 1
  • почеше 4
  • почиње 1
  • почисти 1
  • почне 2
  • почну 1
  • пош 2
  • поша 4
  • Поша 8
  • пошао 1
  • пошли 1
  • пошло 1
  • пошљем 2
  • пошљу 1
  • пошо 2
  • поште 1
  • поштен 4
  • поштена 2
  • Поштена 2
  • Поштено 1
  • поштено 4
  • поштеном 1
  • поштења 1
  • поштење 2
  • поштењу 1
  • пошто 10
  • Пошто 11
  • поштовану 1
  • поштовањем 2
  • поштовању 1
  • поштује 3
  • поштују 1
  • пр 5
  • пра 1
  • права 7
  • правде 1
  • правди 1
  • правду 1
  • праведним 1
  • правећи 2
  • прави 4
  • правим 1
  • правио 2
  • правите 1
  • прављаше 1
  • Право 2
  • право 20
  • правој 1
  • правом 1
  • праву 1
  • правце 3
  • прагу 1
  • празне 2
  • празник 3
  • празника 1
  • празнила 1
  • празнина 1
  • празно 1
  • празнујемо 1
  • практикант 1
  • практиканти 1
  • практикантског 1
  • прамен 1
  • прасећег 1
  • прате 1
  • прати 1
  • пратише 1
  • прашину 2
  • прва 2
  • прве 1
  • Први 2
  • први 7
  • првих 1
  • прво 3
  • Прво 4
  • првог 1
  • првој 1
  • првом 1
  • првоме 1
  • Прву 1
  • прву 2
  • пре 15
  • пребелом 1
  • пребија 1
  • преварио 2
  • превести 1
  • прегледати 1
  • пред 44
  • Пред 9
  • преда 2
  • предаде 3
  • предам 1
  • предао 3
  • пределу 1
  • предигне 1
  • предлажем 1
  • предложити 1
  • предмета 1
  • предњем 1
  • Председник 1
  • председник 2
  • предупреде 1
  • предурати 1
  • предусретне 1
  • пређе 1
  • Пређоше 1
  • преживео 1
  • презиме 2
  • презирати 1
  • прека 1
  • прекида 1
  • прекидала 1
  • прекиде 7
  • прекидоше 1
  • прекинем 1
  • прекинуо 1
  • прекинути 1
  • преклањају 1
  • преко 16
  • прекорно 3
  • прекосавских 1
  • прекрсти 4
  • прекрстио 1
  • прела 1
  • прелетале 1
  • према 5
  • премер 1
  • Преместе 1
  • преместе 2
  • премести 2
  • преместити 1
  • преместиће 1
  • Преместиће 1
  • премештаји 1
  • премештају 1
  • премештен 1
  • пренемагати 1
  • пренеражено 2
  • пренерази 1
  • Пренесе 1
  • преноћити 1
  • преноћиште 1
  • Преображење 2
  • Преписа 1
  • препокоран 1
  • препородила 1
  • препорука 3
  • препорукама 1
  • препоручи 2
  • препоручити 1
  • препоручује 1
  • пресавијем 1
  • преседела 1
  • преседник 1
  • Преседник 1
  • пресели 2
  • пресести 1
  • пресече 3
  • преставила 1
  • преставише 1
  • престаје 1
  • престане 1
  • престану 1
  • престолом 1
  • пресуди 2
  • пресуду 2
  • претежак 1
  • претеране 1
  • претече 1
  • прети 2
  • Претплати 1
  • претплатимо 1
  • претресала 1
  • претрпела 1
  • претрпети 1
  • претрпећу 1
  • претура 2
  • претурају 1
  • Претурала 1
  • претурао 1
  • претурати 2
  • претураше 1
  • Претураше 1
  • претуцао 1
  • Пречасни 1
  • пречасни 4
  • пречасног 1
  • прешао 1
  • прже 1
  • При 1
  • при 7
  • прибележавао 1
  • прибрао 2
  • приватно 1
  • привеза 1
  • привидно 1
  • привирити 1
  • придати 1
  • придикује 1
  • придобијете 1
  • придружујем 1
  • приђе 11
  • Приђе 2
  • приђи 1
  • приђоше 1
  • призна 1
  • признај 1
  • Признај 1
  • Признајем 1
  • признам 2
  • Признање 1
  • признаш 1
  • пријави 1
  • Пријављени 1
  • пријатан 2
  • пријатељ 2
  • пријатеља 3
  • пријатељем 1
  • ПРИЈАТЕЉИ 1
  • пријатељи 3
  • пријатељица 1
  • пријатељу 2
  • пријатна 1
  • Пријатно 1
  • прикрије 1
  • прикријемо 1
  • прикрило 1
  • прикупљ 1
  • прикупљати 1
  • прилегне 1
  • прилегнем 1
  • прилика 2
  • приликама 2
  • Прилике 1
  • прилике 2
  • приликом 1
  • прилично 1
  • приљеже 1
  • прима 1
  • Прима 2
  • примакне 1
  • примам 1
  • Примамо 2
  • приман 1
  • примао 1
  • Примате 1
  • примедбе 1
  • пример 1
  • примети 2
  • приметила 1
  • приметили 2
  • приметио 2
  • приметити 1
  • приметно 1
  • примећено 1
  • прими 4
  • примио 1
  • примирио 1
  • примити 3
  • примише 1
  • принесе 1
  • припали 1
  • припалити 1
  • припитати 1
  • припитују 1
  • припремили 1
  • природа 1
  • природе 1
  • природу 4
  • присети 1
  • присни 1
  • пристаде 1
  • присталица 1
  • пристао 1
  • Пристао 1
  • притвори 1
  • притегне 1
  • притегнути 1
  • Притеже 1
  • притицао 1
  • прихватаху 1
  • Прихвати 2
  • прихвати 5
  • прихватити 1
  • прихватише 1
  • прича 3
  • Причај 1
  • причајући 1
  • причање 2
  • Причао 1
  • причао 3
  • причати 3
  • причаше 1
  • приче 2
  • причице 1
  • пришипетље 1
  • ПРИШИПЕТЉЕ 1
  • прњице 1
  • Пробај 1
  • пробала 1
  • Пробао 1
  • пробијаше 1
  • пробудила 1
  • пробудио 4
  • проведи 1
  • провео 5
  • провидело 1
  • провлачи 1
  • проводио 1
  • прогањан 1
  • проговори 1
  • прогоне 1
  • прогони 1
  • прода 4
  • продају 1
  • продати 1
  • продужено 1
  • продужи 1
  • продужимо 1
  • продужити 1
  • продужише 1
  • Прође 1
  • прође 2
  • Прођоше 1
  • проживети 1
  • прожма 1
  • прозор 6
  • прозора 2
  • прозоре 2
  • прозору 4
  • прозрео 1
  • производ 1
  • проје 1
  • пројури 1
  • пројурило 1
  • Проказали 2
  • проклете 2
  • проклети 1
  • проклињао 1
  • пролажаху 1
  • пролази 1
  • пролазила 1
  • пролазили 1
  • пролазио 1
  • пролетала 1
  • пролетње 1
  • Пролетос 1
  • пролећа 1
  • пролеће 1
  • пролећу 1
  • промени 1
  • промисли 1
  • промислим 1
  • промислио 1
  • промуклим 1
  • промуца 2
  • пронашли 2
  • пропаде 1
  • пропали 1
  • Пропатио 1
  • пропињати 1
  • прописима 1
  • пропису 1
  • пропита 1
  • пропушио 1
  • просијаваху 1
  • просијаваше 2
  • просим 1
  • просипа 1
  • прослави 1
  • просто 2
  • простом 1
  • прострта 1
  • просту 1
  • прота 2
  • протеко 1
  • протепа 1
  • против 18
  • противи 1
  • противна 1
  • противни 2
  • противника 1
  • противнике 1
  • противници 2
  • противном 1
  • Протисли 2
  • протокол 1
  • Протури 1
  • проћи 1
  • проугурсузи 1
  • проучавао 1
  • проучио 1
  • професор 1
  • проФесор 1
  • професора 1
  • професорове 1
  • прохода 1
  • Прохода 1
  • проходам 1
  • процвати 1
  • прочељу 1
  • прочита 10
  • Прочита 3
  • Прочитајте 1
  • прочитају 1
  • прочитали 1
  • Прочитали 1
  • прочитам 2
  • прочитано 1
  • прочитао 2
  • прочиташе 1
  • прош 1
  • прошао 1
  • прошапута 4
  • прошетати 1
  • прошкрипати 1
  • прошли 1
  • прошло 1
  • Прошло 1
  • прошлост 4
  • Прса 2
  • прса 5
  • прси 1
  • прсима 1
  • прсник 2
  • прснику 1
  • прст 1
  • прста 1
  • прстима 2
  • Пружи 1
  • пружи 8
  • пруживши 1
  • пружим 1
  • пружни 1
  • прут 2
  • прште 1
  • псалтир 1
  • птица 2
  • птичијих 1
  • пукоше 1
  • пун 3
  • пуна 4
  • пуначка 1
  • пуначко 1
  • пуним 2
  • пуних 2
  • пуно 4
  • пуну 1
  • пуста 1
  • пусте 2
  • Пусти 2
  • пусти 3
  • пустила 1
  • пустим 1
  • пустимо 1
  • пустиња 1
  • пустио 2
  • пусто 3
  • пут 18
  • Пут 2
  • пута 24
  • путем 8
  • путника 2
  • путнички 1
  • путу 6
  • путујемо 1
  • пући 1
  • пуца 1
  • Пуцањ 1
  • пуцао 1
  • пуце 1
  • пуцњем 1
  • пуче 1
  • пушећи 3
  • Пуши 1
  • пуши 2
  • Пушио 1
  • Пушите 1
  • пушка 1
  • пушке 1
  • Пушница 1
  • пушницу 1
  • пушта 1
  • пуштати 1
  • Пфи 1
  • равна 1
  • равно 2
  • равнодушан 2
  • равнодушно 1
  • равном 1
  • равномерном 1
  • рад 10
  • Рад 4
  • рада 1
  • Рада 1
  • раде 6
  • ради 24
  • радикалка 1
  • Радикалне 1
  • РАДИКАЛНЕ 1
  • Радила 1
  • радим 3
  • радимо 4
  • радина 1
  • радине 1
  • радини 1
  • радио 10
  • радите 5
  • радити 9
  • радиш 2
  • радише 1
  • Раднику 1
  • радно 1
  • радо 3
  • радоваше 2
  • радост 1
  • радости 4
  • раду 3
  • ражњу 1
  • разабирао 1
  • разабираше 1
  • Разабр 1
  • разашиљати 1
  • разбарушене 1
  • разберем 1
  • разболе 1
  • разболела 1
  • развијен 1
  • Разгледала 1
  • разгледам 1
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • разговара 4
  • разговарали 4
  • разговарамо 2
  • разговарао 1
  • разговарате 1
  • разговарати 1
  • разговараху 4
  • разговараше 4
  • Разговор 1
  • разговор 11
  • разговоримо 1
  • разговору 1
  • раздвајала 1
  • раздрага 2
  • раздрагаваху 1
  • раздрагаваше 1
  • раздраган 1
  • раздрљен 1
  • раздрљена 1
  • раздрљи 1
  • разиђоше 2
  • разићи 1
  • разладимо 1
  • разлађиваше 1
  • разлева 1
  • разлегаше 2
  • разлика 1
  • разлике 1
  • разматрати 1
  • Размести 1
  • размисли 1
  • размишљ 1
  • размишљање 1
  • разних 2
  • разред 4
  • разреда 1
  • разреду 2
  • разрешио 1
  • разуме 10
  • Разуме 4
  • разумевајући 1
  • разумеде 2
  • Разумем 1
  • разумео 1
  • Рајић 1
  • ракија 1
  • ракије 2
  • ракијом 1
  • ракију 5
  • Ракићем 1
  • ракицу 1
  • раме 1
  • рамена 1
  • раменима 3
  • рамену 1
  • Рана 1
  • ране 2
  • рани 3
  • раније 2
  • Ранко 1
  • Рано 1
  • рано 5
  • рану 2
  • рањен 1
  • Расанио 1
  • расејано 1
  • раскопча 3
  • Раскопчај 1
  • раскошлуку 1
  • распитам 1
  • распиштољи 1
  • Распиштољи 1
  • распојас 1
  • располажем 1
  • расположен 3
  • расположење 1
  • расположењу 3
  • распоред 1
  • распуст 2
  • Распуст 2
  • Раста 1
  • раста 2
  • растављених 1
  • растали 1
  • растанку 1
  • расти 1
  • растопио 1
  • растурача 1
  • расхлађивао 1
  • расхлађиваше 1
  • рат 3
  • ратне 1
  • рачун 5
  • рачуна 2
  • Рачунамо 1
  • рачуном 2
  • рачуну 2
  • раштрканим 1
  • Рашћеретао 1
  • рашчине 1
  • рашчитај 1
  • Рђа 1
  • рђа 2
  • рђаво 1
  • рђу 1
  • ребара 1
  • ребра 1
  • ревизором 1
  • ревности 1
  • ред 3
  • реда 2
  • Реда 2
  • редак 1
  • редаре 1
  • редом 2
  • реду 1
  • Ређај 1
  • рек 5
  • рекавши 2
  • рекао 8
  • реквизицију 1
  • рекла 2
  • рекли 2
  • реклу 3
  • рекне 4
  • рекнем 2
  • рекнеш 4
  • реко 1
  • Реко 1
  • рекох 2
  • рекоше 8
  • ремете 1
  • реметило 1
  • рене 3
  • репе 1
  • ретко 2
  • рећи 9
  • Реци 2
  • реци 3
  • реците 1
  • реч 11
  • Рече 1
  • рече 354
  • реченица 2
  • реченице 1
  • речено 2
  • речи 16
  • речима 1
  • речју 3
  • речник 1
  • речце 1
  • решава 1
  • решено 1
  • решење 1
  • реши 3
  • Решио 1
  • решио 3
  • решити 1
  • риђ 2
  • рипиде 1
  • рис 1
  • роба 1
  • робија 1
  • робије 1
  • робији 1
  • робију 1
  • род 2
  • рода 1
  • родбином 1
  • родбину 1
  • роди 1
  • родило 1
  • Родио 2
  • родио 3
  • родитеље 1
  • родом 1
  • рођак 1
  • рођаке 1
  • рођаку 1
  • рођени 1
  • рођеним 1
  • рођено 1
  • рођењу 2
  • рок 2
  • рока 1
  • Роман 1
  • РОМАН 2
  • роман 3
  • романа 1
  • романе 2
  • романи 2
  • романима 1
  • роману 2
  • ротква 1
  • руву 1
  • ругаш 1
  • рудничког 1
  • ружни 1
  • ружном 1
  • рука 1
  • рукама 1
  • Руке 1
  • руке 15
  • рукова 3
  • руковали 1
  • руковаше 1
  • Руковаше 1
  • руком 14
  • Рукопис 1
  • рукоположења 1
  • рукоположи 1
  • руку 33
  • рукује 3
  • румен 1
  • румена 1
  • руменија 1
  • руменило 1
  • румених 1
  • румено 1
  • руски 1
  • руци 3
  • руча 1
  • Ручак 1
  • ручак 9
  • ручали 1
  • Ручамо 1
  • ручамо 2
  • ручати 1
  • ручаше 2
  • ручка 3
  • ручкови 1
  • ручком 2
  • ручку 1
  • ручурде 1
  • руше 1
  • С 10
  • с 91
  • Са 14
  • са 146
  • сав 2
  • Сав 2
  • САВА 1
  • Сава 18
  • Саве 1
  • савешћу 1
  • Сави 2
  • сави 4
  • Савиј 1
  • савијати 1
  • савијутка 1
  • савијутку 1
  • савио 1
  • савладали 1
  • Савладали 1
  • Саво 2
  • Саву 2
  • сагла 1
  • Сагли 1
  • сагору 1
  • Сад 50
  • сад 76
  • Сада 5
  • сада 6
  • сађењу 1
  • сажалењем 1
  • сажали 1
  • саже 5
  • сазив 1
  • сазивали 1
  • сазна 2
  • сазнадоше 1
  • сазнала 1
  • сазнало 1
  • сакријем 2
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакупљеном 1
  • саломио 1
  • сам 190
  • сама 8
  • саме 3
  • сами 4
  • самим 1
  • само 106
  • Само 27
  • самовоље 1
  • самог 2
  • самога 1
  • саможивост 1
  • самоме 1
  • самртном 1
  • сан 1
  • Сан 1
  • сандук 2
  • Сано 1
  • санћим 1
  • сања 2
  • сањали 1
  • сањам 1
  • Сањао 1
  • сањаше 1
  • сарану 1
  • сасвим 1
  • саслуша 2
  • саслушају 1
  • саслушао 1
  • сасма 1
  • састављене 1
  • састајали 1
  • састајати 2
  • састајемо 1
  • састају 2
  • Састају 2
  • Састали 1
  • САСТАНАК 1
  • састанак 2
  • састанака 1
  • састане 3
  • састанемо 1
  • састанке 5
  • састанци 1
  • састанцима 2
  • састасмо 1
  • састати 2
  • састаше 1
  • сат 4
  • сата 6
  • сатљик 1
  • сатљика 1
  • сатре 1
  • сатрћу 1
  • сату 1
  • сачувај 1
  • Сачувај 1
  • св 1
  • сва 12
  • Сва 2
  • свагда 1
  • свадбе 2
  • свајо 1
  • свака 1
  • Свака 1
  • свакад 1
  • сваке 1
  • сваки 14
  • Сваки 2
  • сваким 1
  • свако 2
  • Сваког 1
  • сваког 3
  • свакога 1
  • свакој 2
  • свакојаких 1
  • сваком 8
  • Свакоме 2
  • сваку 5
  • свали 1
  • сване 1
  • свану 1
  • Свану 1
  • свануло 1
  • сванути 1
  • сваст 1
  • свастиком 1
  • сват 1
  • сватовски 1
  • свачем 1
  • свачему 1
  • свашта 2
  • Све 28
  • све 91
  • свег 6
  • свега 15
  • Свега 2
  • сведок 1
  • сведоке 1
  • сведоџбу 1
  • свежина 1
  • свежином 1
  • свезу 1
  • свему 8
  • СВЕСКА 2
  • свеску 1
  • свесна 1
  • свесне 1
  • свесни 1
  • свести 1
  • свет 10
  • Свет 5
  • света 4
  • светац 1
  • свети 1
  • светила 1
  • светиња 1
  • светиње 1
  • светињу 1
  • Светла 1
  • светла 2
  • светле 1
  • светлије 1
  • светлиле 1
  • светлити 1
  • светлише 1
  • светло 1
  • светлога 1
  • светлом 1
  • светлости 1
  • светлу 1
  • светлуцају 1
  • Светозаревих 1
  • светом 1
  • светски 1
  • свету 4
  • свећа 1
  • свеће 1
  • свећу 8
  • свецу 1
  • свештеник 3
  • свештеника 2
  • свештеници 1
  • свештеничка 1
  • Сви 16
  • сви 24
  • свију 5
  • свим 17
  • Свима 1
  • свима 8
  • свиња 1
  • свиону 1
  • свирај 1
  • свирају 1
  • свирала 1
  • свирали 1
  • свиралицу 1
  • свирати 2
  • свираху 1
  • свирачи 1
  • Свирачи 2
  • свлачи 1
  • свлачио 1
  • сво 2
  • свог 5
  • свога 10
  • своду 1
  • Свој 1
  • свој 17
  • своја 1
  • Своје 1
  • своје 29
  • својим 9
  • својих 5
  • својој 10
  • својом 7
  • Своју 1
  • своју 17
  • свом 5
  • своме 7
  • свршаван 1
  • свршена 1
  • свршено 1
  • Свршено 2
  • Сврши 2
  • сврши 3
  • Свршила 1
  • свршила 3
  • свршили 3
  • Свршио 2
  • свршио 5
  • Сву 1
  • сву 3
  • свуда 12
  • Свуда 2
  • свуче 4
  • Се 2
  • се 893
  • себе 15
  • себи 22
  • севаху 2
  • седајући 1
  • седам 3
  • Седе 1
  • седе 20
  • седела 1
  • седели 3
  • седемдесет 1
  • Седео 1
  • седео 2
  • седети 1
  • Седети 1
  • седећи 3
  • седеше 1
  • Седи 10
  • седи 5
  • седимо 1
  • седите 1
  • Седите 1
  • седиште 1
  • седишту 2
  • седнем 1
  • седнемо 2
  • Седоше 2
  • седоше 3
  • сеђаху 1
  • сеђаше 11
  • сејо 1
  • села 4
  • селима 1
  • село 5
  • селу 18
  • Сељак 1
  • сељак 21
  • сељака 4
  • сељаку 4
  • сељана 2
  • сељане 1
  • сељанка 1
  • сељаци 10
  • Сељаци 3
  • сељацима 3
  • сем 15
  • Сем 2
  • семена 1
  • сене 1
  • сенке 1
  • сено 2
  • сену 2
  • сенуше 1
  • сео 1
  • Сео 1
  • сеоска 2
  • сеоске 1
  • СЕОСКОГ 2
  • сеоском 1
  • сеоце 1
  • сеоцем 1
  • сеоцу 1
  • сести 1
  • сестра 1
  • сестричина 1
  • сестро 1
  • сети 2
  • Сети 4
  • сетио 1
  • сетити 1
  • сећам 1
  • Сећам 1
  • Сећаш 1
  • сећаше 1
  • СеФте 1
  • си 92
  • сигуран 4
  • сигурна 1
  • сигурни 1
  • сигурно 2
  • Сигурно 2
  • сиђе 2
  • сиђемо 1
  • сиђоше 1
  • сијале 1
  • Сиктер 1
  • силазе 1
  • силазећи 1
  • силама 1
  • силни 1
  • силно 1
  • силом 2
  • Симула 1
  • Симуле 1
  • син 1
  • сина 2
  • сине 4
  • синко 5
  • синове 1
  • синови 1
  • синоћ 3
  • Синоћ 3
  • синоћњег 1
  • сину 1
  • сирома 1
  • сиромаси 1
  • сиромах 1
  • сиромашна 1
  • сиромашном 1
  • Сирота 1
  • сирота 4
  • сиротану 1
  • сиротиње 2
  • сиротињска 1
  • сиротињске 1
  • сиротица 1
  • сиротој 1
  • сироту 1
  • сироче 1
  • сити 2
  • ситни 1
  • ситница 1
  • ситнице 2
  • ситницу 1
  • сићаних 1
  • сишао 1
  • сишли 1
  • сјаји 1
  • сјајне 2
  • сјајно 1
  • скакавци 1
  • скакању 1
  • скакао 1
  • скакаху 1
  • скакаше 1
  • скамени 2
  • скаменио 5
  • Скидају 1
  • скидам 1
  • скидаше 1
  • скиде 9
  • Скикнућеш 1
  • Скини 1
  • скинуо 1
  • склањао 1
  • склапају 1
  • Склон 1
  • склопи 2
  • склопимо 1
  • скора 1
  • скорашња 1
  • Скоро 2
  • скоро 7
  • Скочи 1
  • скочи 5
  • скромне 1
  • скромном 1
  • скрштених 1
  • скупи 1
  • скупити 1
  • скупљ 1
  • скупљаше 1
  • скупо 1
  • скупу 1
  • скупштини 2
  • скупштину 1
  • слабије 2
  • слаботињу 1
  • Славе 3
  • славе 7
  • Славу 1
  • славу 4
  • славуј 1
  • славуја 1
  • славујеве 1
  • слага 1
  • слагати 1
  • сладак 2
  • слађих 1
  • Слажем 1
  • слажу 1
  • сланине 1
  • слао 1
  • сласт 3
  • сласти 1
  • слатка 1
  • слатки 1
  • слатко 3
  • слашћу 1
  • слевале 1
  • слеваху 1
  • слегао 2
  • слеже 1
  • слеће 1
  • слика 2
  • слике 1
  • слику 2
  • Слишавао 1
  • слобода 1
  • Слобода 1
  • слободи 1
  • слободно 3
  • слободну 1
  • слободу 2
  • слова 2
  • сложи 1
  • слуга 1
  • Слуга 1
  • Служба 1
  • службе 2
  • службу 3
  • Служи 1
  • служи 2
  • служим 1
  • служио 1
  • служитељ 1
  • служише 1
  • случај 1
  • случајно 2
  • слуша 4
  • слушају 2
  • слушајући 1
  • Слушам 1
  • Слушао 1
  • слушати 2
  • слушаше 1
  • смак 1
  • сматра 1
  • сматрали 1
  • сматрао 2
  • сме 6
  • смеђаше 1
  • смеђе 1
  • смеј 1
  • Смеј 1
  • смеја 5
  • Смејали 1
  • смејао 1
  • смејати 4
  • смејаше 2
  • смеје 1
  • Смејем 1
  • смејемо 1
  • смеју 1
  • смејући 3
  • смем 2
  • смемо 1
  • смео 8
  • смета 3
  • сметало 1
  • смешећи 1
  • смеши 2
  • смешило 1
  • смешио 1
  • смешно 2
  • Смиљана 1
  • Смиљани 2
  • смислити 1
  • смо 30
  • смоле 1
  • смотри 4
  • смотрио 1
  • смотрих 1
  • смрт 5
  • смушењак 1
  • сна 3
  • снага 1
  • снаге 2
  • снагом 2
  • снагу 1
  • снађе 1
  • снажан 1
  • снаша 1
  • сневесели 1
  • снег 2
  • сну 2
  • со 1
  • Соба 1
  • собе 3
  • соби 9
  • собице 1
  • собицу 1
  • собом 11
  • собу 23
  • сој 1
  • сокаке 1
  • сокаку 1
  • солујијо 1
  • софре 2
  • социјалиста 2
  • социјалисте 1
  • спав 3
  • спава 4
  • Спавај 1
  • спавала 1
  • спавам 3
  • спавамо 2
  • Спавао 1
  • спавао 4
  • спавати 2
  • Спаваћемо 1
  • спаваћих 1
  • спаваху 1
  • спаваш 1
  • спаво 1
  • спасе 1
  • спасеније 3
  • Спаси 2
  • спаси 3
  • спираше 1
  • спис 1
  • спомеником 1
  • спомогао 1
  • споразумели 1
  • споразумемо 4
  • споразуму 2
  • способан 1
  • справа 1
  • справама 1
  • справом 1
  • спремају 1
  • Спремајући 1
  • спремала 1
  • спреман 1
  • спремао 1
  • спреми 1
  • спремила 1
  • спремљену 1
  • спусти 9
  • спустим 1
  • спустио 6
  • спустити 1
  • спустише 1
  • спуштао 1
  • спуштаху 3
  • спушташе 2
  • сравњује 1
  • срамота 2
  • Србија 2
  • Србији 1
  • Србин 1
  • Србина 1
  • срде 2
  • срду 1
  • сред 1
  • средњег 1
  • срез 4
  • среза 1
  • срезу 5
  • срео 1
  • среске 1
  • срески 1
  • среској 2
  • срете 1
  • Срети 1
  • сретне 1
  • сретнем 2
  • сретно 1
  • срето 1
  • Срећа 1
  • СРЕЋА 1
  • срећа 3
  • Срећан 2
  • срећан 3
  • среће 7
  • срећи 3
  • срећна 5
  • срећни 1
  • Срећни 1
  • срећно 2
  • срећо 1
  • срећом 4
  • срећу 3
  • сркати 1
  • срочио 1
  • Српкиња 1
  • српске 1
  • српски 9
  • српског 2
  • сруше 1
  • срца 9
  • срце 22
  • Срце 5
  • срцем 1
  • срцу 1
  • Срцу 1
  • ставите 1
  • стављам 1
  • стаде 11
  • стадоше 1
  • стајао 3
  • стајаху 2
  • Стајаше 2
  • стајаше 7
  • стала 3
  • стан 2
  • стана 1
  • станемо 1
  • Станко 2
  • станове 1
  • Станојка 3
  • Станојком 1
  • Станојчина 1
  • стања 2
  • стању 3
  • стао 2
  • Стапао 1
  • стара 1
  • старатељ 2
  • старе 2
  • старешина 2
  • старешине 2
  • старешином 1
  • старешину 3
  • стари 1
  • старија 1
  • Старије 1
  • старијега 1
  • старијем 1
  • старији 7
  • старијим 1
  • старијих 4
  • старих 1
  • старом 1
  • старца 2
  • стас 3
  • стаса 1
  • ствар 5
  • Стварајте 1
  • стварају 1
  • стварала 1
  • стварао 1
  • ствари 12
  • стварима 2
  • створе 1
  • створења 3
  • Створење 1
  • створење 2
  • створењем 2
  • створи 2
  • створили 2
  • створио 1
  • створити 1
  • сте 30
  • Стева 1
  • Стевана 1
  • стегао 1
  • стеже 3
  • стезати 1
  • стезаху 1
  • Стекао 1
  • стекао 4
  • стекосмо 1
  • стена 1
  • стење 1
  • стећи 1
  • стече 5
  • Стигао 1
  • стигао 5
  • стигну 1
  • Стигоше 1
  • стигоше 2
  • стид 3
  • стидео 1
  • стиди 1
  • Стиже 2
  • стиже 5
  • стил 1
  • стилом 1
  • стињена 1
  • стих 3
  • стиха 1
  • сто 5
  • стојећи 1
  • стоји 10
  • Стоји 2
  • стојим 1
  • стојимо 1
  • стока 1
  • Стока 1
  • Стокићем 1
  • стола 1
  • столица 1
  • столицу 3
  • столом 2
  • столу 3
  • стопа 1
  • стотине 3
  • стра 1
  • страдала 1
  • страдали 1
  • Стражу 1
  • страна 5
  • стране 6
  • Странке 1
  • СТРАНКЕ 1
  • странн 1
  • страну 5
  • страшљива 2
  • страшно 1
  • страшну 2
  • стреја 1
  • стреља 1
  • стрељају 1
  • стрепи 1
  • стрепимо 2
  • стресао 1
  • стресе 2
  • стреће 1
  • стричева 1
  • стрњици 1
  • строг 2
  • Строги 1
  • строжији 1
  • стругати 1
  • струку 1
  • стручак 1
  • стукну 1
  • ступати 1
  • ступи 2
  • ступити 2
  • су 96
  • сув 2
  • сувише 2
  • сувом 1
  • суд 4
  • суда 1
  • судбина 1
  • судбине 1
  • суди 1
  • судија 2
  • судио 1
  • судити 1
  • суднице 2
  • судници 5
  • судницу 3
  • суду 2
  • суза 3
  • Сузе 1
  • сузе 9
  • сузна 1
  • сузним 1
  • сујеверан 2
  • сумња 2
  • сумње 1
  • суморна 1
  • сунца 3
  • Сунце 5
  • сунце 6
  • сунцобран 1
  • сусрео 1
  • сусрете 1
  • сутра 9
  • Сутра 9
  • сушти 1
  • суштину 1
  • схвати 1
  • т 6
  • Та 30
  • та 6
  • табак 1
  • таванчић 1
  • тад 1
  • Тад 1
  • тада 1
  • Тај 2
  • тај 24
  • тајанствено 1
  • Тајац 1
  • тајна 1
  • тајне 4
  • тајни 1
  • ТАЈНИ 1
  • тајних 1
  • тајно 2
  • така 1
  • Така 3
  • такав 1
  • такаше 1
  • таквих 2
  • Таке 2
  • таке 3
  • таки 2
  • таким 1
  • Тако 43
  • тако 83
  • таког 1
  • такође 3
  • такту 1
  • талира 3
  • таљигам 1
  • Таман 3
  • тамнице 1
  • тамо 45
  • танког 1
  • Тано 1
  • тањир 1
  • тањире 2
  • тапију 1
  • таре 1
  • таст 2
  • тачна 1
  • тачно 1
  • Ташта 3
  • ташта 4
  • таште 1
  • таштом 3
  • ташту 1
  • твог 1
  • Твога 1
  • твога 2
  • твој 5
  • Твоја 1
  • твоја 6
  • твоје 10
  • Твоји 1
  • твојим 1
  • твојој 2
  • твојом 1
  • твоју 6
  • твом 3
  • твоме 2
  • тврдите 1
  • тврдо 2
  • те 148
  • Те 3
  • Тебе 2
  • тебе 22
  • Теби 1
  • теби 24
  • тебикар 1
  • теднеш 1
  • Тедо 1
  • теже 1
  • тежи 1
  • тежио 1
  • тезге 1
  • тезги 1
  • тек 19
  • Тек 2
  • текао 1
  • тела 1
  • телеграм 1
  • телесно 1
  • тели 2
  • Тело 1
  • тело 4
  • темељ 1
  • тенећке 1
  • Тео 1
  • тео 4
  • тепање 1
  • тера 2
  • Терај 1
  • терети 1
  • тесна 1
  • Тесна 1
  • тесне 1
  • тесто 2
  • тетке 1
  • теткино 1
  • теткину 1
  • теча 6
  • тече 3
  • течиних 1
  • течиној 1
  • течо 17
  • Течо 5
  • течом 1
  • течу 1
  • тешка 1
  • тешке 1
  • тешко 11
  • Тешко 2
  • тешком 1
  • тешкоћа 1
  • тешто 1
  • Тешто 2
  • ти 247
  • Ти 38
  • тијо 1
  • тијој 2
  • тик 1
  • тикао 1
  • тикташе 1
  • тим 37
  • тиме 1
  • тихо 1
  • тицало 1
  • Тиче 1
  • тиче 5
  • тичице 1
  • тишина 1
  • тиштала 1
  • тишти 2
  • тка 2
  • тмора 1
  • то 215
  • То 53
  • тобом 9
  • тог 3
  • Тога 2
  • тога 32
  • тој 2
  • токорсе 1
  • толике 2
  • Толико 1
  • толико 9
  • том 2
  • Томе 1
  • томе 23
  • топи 2
  • топила 1
  • топла 1
  • топлу 1
  • топове 1
  • Топчидера 1
  • торба 1
  • торбу 1
  • торочем 1
  • трава 1
  • траве 2
  • трави 3
  • травицу 1
  • траву 2
  • траг 2
  • трага 1
  • тражећи 1
  • Тражи 1
  • тражи 2
  • тражила 3
  • тражим 3
  • тражимо 1
  • тражио 5
  • тражити 2
  • тражићу 1
  • трајало 2
  • трапава 1
  • трапави 1
  • ТРАПАВИ 1
  • трбуву 2
  • тргавши 1
  • тргнем 1
  • трговац 1
  • трговачки 1
  • трговца 2
  • тргоше 1
  • треб 2
  • треба 30
  • Треба 5
  • требају 2
  • требала 1
  • требале 1
  • требали 1
  • Требало 1
  • требало 5
  • Требам 1
  • требамо 1
  • требао 1
  • Требао 1
  • требате 1
  • требаће 1
  • требаш 2
  • требаше 1
  • требником 1
  • треницом 1
  • тренула 2
  • тренутака 1
  • трепавице 2
  • трепераве 1
  • треперио 1
  • треће 1
  • трећем 1
  • Трећи 1
  • трећу 1
  • Трећу 1
  • трже 4
  • три 19
  • Тридесетог 1
  • тринаеста 1
  • триред 1
  • триста 1
  • трк 1
  • трн 1
  • тропар 1
  • троше 1
  • трошите 1
  • трошка 2
  • трошку 1
  • трп 1
  • трпају 2
  • трпети 2
  • трпи 1
  • трпили 1
  • трпите 1
  • Трћак 2
  • труд 2
  • трудећи 1
  • трудио 1
  • Трудићу 1
  • трују 1
  • трули 1
  • труцка 1
  • трчали 1
  • трчао 1
  • трчим 1
  • Трчкарала 1
  • Ту 24
  • ту 52
  • Тугу 1
  • туђем 1
  • тужба 2
  • тужби 1
  • тужбу 2
  • тужи 4
  • тужили 1
  • тужимо 1
  • тужио 2
  • Тужите 1
  • тужити 1
  • тужна 1
  • тужним 1
  • тук 2
  • тукао 3
  • тукли 1
  • туку 1
  • тумара 1
  • Тумарао 1
  • тумараше 1
  • тумарне 1
  • туп 1
  • тупо 1
  • Турака 1
  • тури 1
  • Турци 1
  • Турцима 1
  • тући 2
  • туче 3
  • туш 1
  • ћата 3
  • ћати 1
  • ће 123
  • ћелава 1
  • ћемо 25
  • ћер 1
  • ћеретала 1
  • ћеретању 1
  • ћереташе 1
  • ћерком 3
  • ћерку 1
  • ћете 6
  • ћеф 1
  • ћеш 40
  • ћи 1
  • ћилим 1
  • ћошак 2
  • ћошку 1
  • ћу 61
  • ћукни 1
  • ћукорио 1
  • ћукорити 1
  • ћурка 1
  • ћурченце 1
  • ћутала 1
  • ћутања 1
  • ћутање 1
  • ћутати 1
  • ћутаху 2
  • ћуташе 11
  • ћуте 3
  • ћутећи 2
  • ћутећки 1
  • ћути 3
  • ћутим 1
  • ћутиш 1
  • у 558
  • У 65
  • уапси 1
  • уапсио 1
  • уапсићу 1
  • убеђења 1
  • убеђење 1
  • убије 1
  • убијете 1
  • убио 1
  • убите 1
  • Убите 3
  • убити 3
  • уважењу 1
  • Уведоше 1
  • увек 10
  • уверен 2
  • уверени 3
  • Уверења 1
  • увери 1
  • Увери 2
  • уверити 1
  • увиде 4
  • увидео 3
  • Увидећу 1
  • увиди 1
  • увидоше 1
  • увиђаше 1
  • увијао 1
  • уво 3
  • уводите 1
  • уврати 1
  • увратио 1
  • увукао 1
  • угануо 1
  • угаси 3
  • углади 2
  • углађен 1
  • углађена 1
  • углађену 1
  • Угледа 1
  • угледа 4
  • угледала 1
  • углу 1
  • угљеном 1
  • уговоримо 1
  • угости 1
  • угостити 1
  • угужвана 1
  • угурсуз 6
  • угушене 1
  • уда 1
  • удавачо 1
  • удам 2
  • удамо 1
  • удара 1
  • ударао 1
  • удараца 1
  • удараше 1
  • ударен 1
  • удари 2
  • ударила 1
  • ударио 1
  • ударише 1
  • удати 1
  • удаш 1
  • удесимо 1
  • Удесио 1
  • удесити 1
  • удешавају 1
  • удешавам 1
  • удешено 2
  • удисаше 1
  • Удовица 1
  • удовице 3
  • удовицом 1
  • удовичиног 1
  • удржаше 1
  • Уђе 3
  • уђе 31
  • уђем 1
  • уђоше 3
  • Уђоше 3
  • ужасно 3
  • уживај 1
  • уживам 2
  • уживање 3
  • Уживао 1
  • уживао 2
  • Уз 3
  • уз 8
  • уза 3
  • узаберем 2
  • узабра 2
  • Узабрали 1
  • узабрасте 1
  • узалуд 2
  • узастопце 1
  • узбуђености 1
  • узбуђења 1
  • узбуђење 1
  • узбуђиваху 1
  • узбунила 1
  • узвикиваше 2
  • узвисила 1
  • узгред 1
  • узда 3
  • уздало 1
  • уздану 1
  • уздарје 1
  • уздржаше 1
  • узе 43
  • Узео 2
  • узео 6
  • узети 2
  • узећемо 1
  • Узећу 1
  • Узеше 1
  • узеше 2
  • узима 1
  • узимам 1
  • узимао 1
  • узимаше 1
  • узме 2
  • узмем 1
  • Узмем 1
  • узмемо 1
  • узми 1
  • Узми 1
  • узмите 2
  • узнемирује 1
  • узрока 1
  • узрујала 1
  • ујак 2
  • Ујаку 1
  • уједе 1
  • указа 1
  • указали 1
  • указују 1
  • укоснице 1
  • укочио 1
  • украо 1
  • укрпила 1
  • укува 1
  • укућана 1
  • укућане 1
  • улагати 2
  • улагаћу 1
  • улагивати 1
  • улажаше 1
  • улаже 1
  • улазио 2
  • улег 1
  • улетети 1
  • улећу 1
  • улизица 1
  • улицама 1
  • улици 1
  • Улицом 2
  • улицу 2
  • ум 3
  • уме 3
  • умеде 1
  • Умеју 1
  • умела 1
  • умем 3
  • умемо 1
  • умео 2
  • умете 1
  • умети 6
  • уметнем 1
  • Умеће 1
  • умеш 3
  • умеша 1
  • Уми 1
  • уми 3
  • умивање 1
  • умиваоник 1
  • умиваонику 1
  • умивати 1
  • умије 1
  • умиљато 1
  • умио 1
  • Умио 1
  • умирио 1
  • умишљаје 1
  • умнији 1
  • умолим 1
  • умор 1
  • уморан 2
  • уморила 1
  • уморити 1
  • Умре 2
  • умре 9
  • умрем 1
  • умрети 1
  • умрла 2
  • умро 2
  • уму 1
  • унапређење 2
  • унесе 4
  • унутарње 1
  • унутра 1
  • унутрашњост 1
  • уозбиљивши 1
  • уочио 1
  • упамтити 1
  • упамтиће 1
  • упијаше 1
  • упиљи 4
  • упис 1
  • уписаше 1
  • упита 87
  • Упитај 1
  • упиташе 1
  • упише 1
  • уплете 2
  • упљува 1
  • упозн 1
  • упозна 2
  • упознао 2
  • упознати 1
  • упорника 1
  • употреби 1
  • управи 1
  • управљаху 1
  • управо 2
  • упражњена 1
  • упразни 1
  • упрегнем 1
  • упреже 1
  • упустих 1
  • упути 1
  • упутила 1
  • упутите 1
  • упутства 1
  • упутство 1
  • упућено 2
  • упућиваху 1
  • урадимо 1
  • урадити 1
  • уранио 1
  • уредимо 2
  • уредити 1
  • уредно 1
  • уродио 1
  • Урођеност 1
  • усана 3
  • усеви 1
  • усиљавање 1
  • усиљаваше 1
  • ускипи 1
  • услови 1
  • услуге 1
  • услугу 5
  • услужимо 1
  • услужити 2
  • усљед 2
  • уснама 2
  • усни 1
  • уснице 3
  • успавала 1
  • успара 1
  • успехом 2
  • успи 1
  • УСПОМЕНЕ 1
  • успомени 1
  • успомену 1
  • усрећи 1
  • усрећило 1
  • Усрећите 1
  • уста 12
  • уставна 1
  • Устаде 3
  • устаде 7
  • устадоше 1
  • устајати 1
  • устала 1
  • устали 1
  • устане 1
  • устанем 1
  • устао 2
  • Устао 2
  • усташе 1
  • устежући 2
  • устима 1
  • устумарала 1
  • уступаше 1
  • утврдили 1
  • утегла 1
  • утонула 1
  • утопли 1
  • утрнуше 1
  • утрошио 1
  • утрошити 1
  • утрча 1
  • утрчавши 1
  • ући 1
  • ућута 3
  • ућутала 1
  • ућутали 1
  • ућутао 1
  • ућуташе 2
  • ућуто 1
  • Ух 3
  • ухвати 3
  • Уча 1
  • уча 4
  • уче 2
  • учења 1
  • учењу 1
  • учи 3
  • учила 1
  • учили 1
  • учим 1
  • Учим 1
  • учине 1
  • Учини 1
  • учини 10
  • Учинили 1
  • учинили 4
  • учинило 2
  • учинио 2
  • учинити 5
  • Учинићу 1
  • учињене 1
  • учињено 1
  • Учио 2
  • учио 5
  • учионицу 2
  • Учитељ 23
  • учитељ 50
  • УЧИТЕЉА 1
  • учитеља 18
  • учитељица 2
  • учитељска 1
  • учитељски 1
  • учитељско 4
  • Учитељску 1
  • учитељску 2
  • учитељство 1
  • учитељству 1
  • Учитељу 1
  • учитељу 19
  • учитељче 1
  • учити 3
  • учиш 1
  • учо 20
  • учтивији 2
  • учтивости 2
  • ушавши 1
  • ушао 2
  • ушиватка 1
  • ушију 1
  • ушима 2
  • ушли 1
  • уштап 1
  • фамилијаз 2
  • Фамилије 1
  • Фењер 2
  • фишечић 1
  • Фрајлице 1
  • француски 1
  • фуруном 1
  • Фуруном 1
  • Ха 1
  • ха 2
  • хајд 1
  • Хајд 2
  • Хајде 3
  • хаљина 1
  • хаљине 1
  • хартије 1
  • Хвала 20
  • хвала 6
  • хвале 1
  • хвалу 1
  • хватајући 1
  • хиљада 2
  • Хиљадама 1
  • хиљадама 2
  • хиљаду 1
  • Химну 1
  • хитре 1
  • Хладан 1
  • хладила 1
  • хладна 1
  • хладник 1
  • хладником 1
  • хладно 2
  • хладноћа 1
  • хладове 1
  • хладови 1
  • Хладовина 1
  • хладовина 2
  • хлађаху 1
  • хлеба 4
  • хлебац 2
  • хм 2
  • хода 1
  • ходати 2
  • ходаше 4
  • ходили 1
  • ходник 1
  • ходником 1
  • ходнику 3
  • ходом 1
  • хођаше 1
  • Хоће 1
  • хоће 24
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 1
  • Хоћете 1
  • хоћеш 26
  • Хоћеш 6
  • хоћу 19
  • Хоћу 9
  • хрђаве 1
  • хте 3
  • Хтеде 1
  • хтеде 6
  • хтела 3
  • хтели 1
  • Хтело 1
  • хтео 12
  • Хтео 7
  • Цана 1
  • царски 1
  • царство 3
  • цванцик 3
  • цветак 2
  • цвећа 2
  • цвеће 9
  • цвећем 1
  • цвркут 2
  • цвркутала 1
  • цврчак 1
  • цврчаше 1
  • цевчим 1
  • Цела 1
  • целе 1
  • Целе 1
  • целива 1
  • Целим 1
  • целим 2
  • цело 1
  • Цело 1
  • целог 1
  • целога 3
  • целој 1
  • целоме 1
  • Целу 1
  • целу 2
  • цељ 2
  • Цена 2
  • ценити 1
  • цео 3
  • цепали 1
  • цепало 1
  • Цигани 4
  • циганин 1
  • Циганин 1
  • Циганине 1
  • цигара 1
  • Цигара 1
  • цигаре 1
  • цигаром 1
  • цигару 16
  • цигљом 1
  • цикаше 1
  • цикну 2
  • ципелице 1
  • ципелу 1
  • црвен 1
  • црвена 1
  • црвене 1
  • црквене 1
  • цркви 2
  • црквица 1
  • црквицу 1
  • цркву 3
  • црн 1
  • црне 2
  • црни 2
  • црним 1
  • црно 1
  • Црногорци 1
  • црном 1
  • црномањаст 1
  • црноокој 1
  • црну 1
  • цртицу 2
  • црћи 1
  • цура 1
  • цуро 1
  • Чак 1
  • чак 4
  • чалму 1
  • чанак 1
  • Чар 1
  • чарапа 1
  • чардак 1
  • чаршав 1
  • чаршији 1
  • чаршију 2
  • чаршинлија 1
  • час 13
  • часа 3
  • часак 1
  • часну 1
  • часовник 2
  • часом 1
  • часопис 2
  • Част 1
  • част 4
  • части 2
  • часу 2
  • чаша 2
  • Чаша 3
  • чашама 1
  • Чаше 2
  • чаше 5
  • чаши 2
  • чашицу 1
  • чашом 1
  • чашу 13
  • чврсте 1
  • чвршћи 1
  • Чега 1
  • чега 4
  • чедо 5
  • чезнем 1
  • чек 2
  • Чека 1
  • чека 3
  • Чекај 2
  • чекала 1
  • чекали 1
  • чекам 1
  • Чекам 1
  • чекао 1
  • чекати 1
  • чекаше 2
  • чела 3
  • чело 3
  • челу 2
  • Чељад 1
  • чемера 1
  • чему 3
  • Чернишевског 1
  • честитајући 1
  • честитам 1
  • Честитам 1
  • честито 1
  • четворица 1
  • четврти 3
  • Четвртком 1
  • четвртом 1
  • четири 6
  • четице 1
  • четка 1
  • четком 1
  • четри 1
  • четрима 1
  • чешљао 1
  • чешће 1
  • чешући 1
  • чибука 1
  • Чија 1
  • чији 2
  • чикицу 1
  • чико 2
  • чим 10
  • Чим 11
  • чин 3
  • чина 1
  • Чини 1
  • чини 6
  • чинила 1
  • чинило 3
  • чиним 1
  • чиниме 1
  • чинимо 1
  • чинио 2
  • чиновник 2
  • чиновника 2
  • чиновнике 1
  • чину 1
  • чио 1
  • чирак 1
  • чист 2
  • Чиста 1
  • чиста 2
  • чисте 1
  • чистио 1
  • чистих 1
  • чисто 12
  • Чисто 4
  • чисту 1
  • чит 1
  • чита 5
  • читав 1
  • Читава 1
  • читаву 1
  • читај 1
  • Читај 4
  • читају 2
  • Читала 1
  • читали 1
  • читам 7
  • читамо 1
  • читање 3
  • читању 1
  • Читао 1
  • читао 2
  • читати 12
  • читаш 1
  • Читаш 1
  • читаше 1
  • Читаше 1
  • чича 16
  • чичи 1
  • чичу 1
  • чкола 1
  • чколе 1
  • чколи 2
  • чколу 2
  • члана 1
  • Чланак 1
  • чланке 1
  • Човек 3
  • човек 43
  • човека 15
  • човеком 1
  • човеку 2
  • човечанство 2
  • човече 3
  • човечић 1
  • Чу 1
  • чува 1
  • чувао 1
  • чуда 2
  • Чудан 1
  • чудећи 2
  • чуди 1
  • Чудили 2
  • чудим 3
  • чудише 1
  • Чудна 1
  • чудно 1
  • чудновато 1
  • Чудо 1
  • чудо 4
  • чујаше 3
  • Чује 1
  • чује 2
  • Чујем 1
  • чујем 3
  • чујеш 2
  • чују 1
  • чуло 1
  • чуо 14
  • Чуо 4
  • чупава 1
  • Чупао 1
  • чути 4
  • џаба 1
  • џапати 1
  • џеп 9
  • џепни 1
  • џепу 1
  • џериме 1
  • ш 8
  • Шабац 7
  • шака 2
  • шаке 1
  • шале 1
  • шалећи 2
  • Шали 2
  • шали 3
  • шалио 1
  • шалити 1
  • шалом 1
  • шаље 1
  • шаљем 1
  • шаљиво 1
  • шаљу 1
  • шану 2
  • Шапутање 1
  • шапутао 1
  • Шапутао 1
  • шапуташе 2
  • Шапца 1
  • Шапцу 2
  • шараге 1
  • шат 1
  • Швабица 1
  • Швајцарци 1
  • швапског 1
  • шврћо 1
  • шева 1
  • шенице 2
  • шест 1
  • шестог 1
  • шетају 1
  • шетали 2
  • шеталице 1
  • шетам 1
  • шетамо 1
  • шетати 1
  • шеташе 1
  • ШЕТЊА 1
  • шетњу 3
  • шећер 2
  • шећера 1
  • шешир 2
  • широке 1
  • шјемане 1
  • Школа 1
  • школа 9
  • школе 8
  • школи 16
  • школска 1
  • школски 2
  • школских 1
  • школу 28
  • шкрипну 3
  • шљивама 1
  • шљиве 3
  • шљивову 1
  • шњима 4
  • Шокцу 1
  • шоља 1
  • шоље 1
  • шољице 1
  • шпијон 1
  • шпијун 2
  • шпијунирам 1
  • шта 113
  • Шта 113
  • Штампарија 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штампе 2
  • штап 6
  • штапом 1
  • штети 1
  • штетово 1
  • што 225
  • Што 53
  • штрецну 1
  • шумарску 1
  • Шуматовцу 1
  • шуме 4
  • шуми 2
  • шумом 1
  • шумско 1
  • шумском 1
  • шуму 2
  • шурак 1
  • шуракове 1
  • шушташе 1
  • шчеличила 1
34743 matches
ија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би з 
амо прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета.. 
ј часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p 
ћан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Вели 
о срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>О 
орате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’вол 
анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судб 
ш?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Бео 
своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му  
лачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у 
..</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. 
 Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се 
 мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, 
ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање т 
а...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз 
ује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с  
 му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>—  
лавујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не 
ти љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p>  
тура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као шт 
 призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у ко 
<pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да за 
епо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим имени 
вај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш  
...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које 
и ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мал 
е њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на располо 
ожанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p>  
у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих 
 будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> 
два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{ 
?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Да 
нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се по 
ат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када б 
>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по  
ка остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ уз 
и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово 
 Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељни 
 ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак 
који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко н 
 као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а руч 
> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— П 
 од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао? 
 /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у сво 
 — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а- 
ареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p 
 предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године,  
нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“  
S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи 
, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да  
p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на зем 
га ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће  
Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> 
S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје гост 
ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p> 
Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{ 
. мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — 
 поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живк 
 четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, 
ли сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми 
а ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л  
ио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се поч 
.{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у  
ицу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батина 
.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати  
ао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Нас 
 ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на 
о.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Ма 
ницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само 
о деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ  
јан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његови 
је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је по 
} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна н 
 данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S}  
о би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми би 
амо гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разг 
д се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш  
{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити ди 
Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Шт 
— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> < 
бити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си  
, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ћ 
Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те ов 
атворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити  
 и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у о 
ећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше  
е и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једв 
!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се 
ој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...< 
Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај 
е ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сла 
ма и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и  
 /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је так 
у!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да  
{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И 
штеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце н 
Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и 
 је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оц 
 прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све,  
та ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — в 
ва.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Д 
> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: 
и, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш о 
?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и каз 
! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n 
ћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, госп 
ски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па збо 
их људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће  
у.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И  
нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсу 
још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо 
p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, 
 му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли 
</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине? 
ика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље 
Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све мо 
ако си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од у 
ек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“ 
 <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?< 
петана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како гово 
S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi> 
она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова 
<pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пр 
екрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} К 
каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га 
х!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он —  
ет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шаба 
ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А  
 постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и о 
а левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провла 
 шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све д 
и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцелар 
о да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети и 
— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче п 
<pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом)  
а топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... 
а сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није  
ог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p 
ва приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p> 
подине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти,  
.{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу  
 врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако 
лаве ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми  
Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="160" /> <p>—  
 плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је ште 
во рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар н 
p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину 
ти човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> < 
нем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истин 
однећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> 
, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчин 
роваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="1 
м дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дора 
ко сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки 
.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код ме 
д власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти 
ло ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p> 
изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта т 
ја кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају ш 
жај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хте 
 <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље 
 жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што 
, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није н 
избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ства 
у а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> 
о, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па 
ле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни 
чо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти... 
 Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и н 
говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</ 
еба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И  
а даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на к 
дну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да буд 
 нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> 
капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче 
попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи б 
гуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202 
 можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’л 
оје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватит 
о жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p> 
тељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се 
> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад  
</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.< 
 Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос с 
им кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} 
неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави ш 
сте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи 
а срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка! 
ећ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Чи 
 што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не че 
ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то  
ас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цр 
.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео 
чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита  
завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам 
писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус  
ће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га 
чо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише 
p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — реч 
} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Мор 
сте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" / 
ви ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капе 
о моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку 
е може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’в 
..{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> 
{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом;  
ко те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!.. 
рају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ћ 
ти?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p 
 <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си 
ш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече п 
Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састај 
оји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.< 
 то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њ 
>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја с 
а иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!... 
ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара  
репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— О 
p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је т 
онудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смеј 
 Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{ 
 и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према све 
смеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да чита 
у и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А ш 
.</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’ 
о, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус. 
 као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са 
ршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — р 
аљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом 
— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она 
 Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само т 
че кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кме 
" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружи 
 <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p 
служи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> 
ј нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> < 
хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај сам 
 Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А.. 
каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p> 
а.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!. 
чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу 
..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу  
 и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине 
прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p 
а-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би 
вати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с 
> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p 
ву.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док 
p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се! 
<p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке до 
ети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсе 
> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не в 
добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако  
> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! р 
 Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран свед 
ај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све 
p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко 
ло разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} З 
p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> 
лим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам т 
ку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?< 
— началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бо 
икиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађ 
>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањи 
стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капета 
ли да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти 
д попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путни 
ла коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недра 
н два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше ј 
обро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево  
м?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меник 
Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га пи 
знила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p 
>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али 
подине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ни 
а носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S}  
На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у наза 
увом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али по 
знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> 
 са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p> 
н дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад с 
ог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог с 
црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.< 
 сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела п 
 <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов г 
о, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Од 
 једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатара 
му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше  
ару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слаби 
ме и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не мога 
на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање 
тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је сам 
<p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгле 
 подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше  
 прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза р 
ли.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем заса 
} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p 
ега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p 
ктичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> < 
е свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Је 
<p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Т 
> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве 
уку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није  
p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S 
ма и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: 
тина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам на 
{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милан 
за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — прав 
p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{ 
о, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p 
ало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је  
га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У друг 
</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" / 
, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</ 
 што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право 
ут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред је 
жио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође 
ку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо! 
 Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је 
лу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве зве 
>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само  
часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе  
 у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад  
..</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време  
S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно! 
ред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према ово 
.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо 
сна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дођ 
варед узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код гос 
рала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај  
дур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти 
му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...< 
“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла  
 навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе 
 пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, 
ј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини м 
ног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема  
ка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — 
> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За руч 
се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза пош 
еселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, 
а је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p 
>ДОЛАЗАК НОВОГ УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопа 
 кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi 
..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господи 
ту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са пов 
упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства прест 
кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а  
 кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вече 
љак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп  
је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то мо 
ио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити,  
е! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је 
нима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ј 
у, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу! 
окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> 
>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Пош 
тресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико љу 
 врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова 
 се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цве 
ово, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његов 
/p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послат 
>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>П 
 по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{ 
.{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p> 
још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а он 
ије ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њи 
исали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком з 
господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, з 
о испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И о 
/p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p 
</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом  
мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p> 
ивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану;  
 што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!.. 
оје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p 
} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ 
" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учите 
уме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту. 
ђе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречас 
S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p> 
ранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и ов 
 још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у  
да!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> 
<p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те,  
p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку. 
оварају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се 
ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да  
 царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамо 
т, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се 
 па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са  
/> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p>  
 кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане мо 
у опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћ 
параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко  
а.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!. 
о миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p>  
п, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки  
 не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убит 
и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мир 
, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја 
>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није в 
 старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани  
учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p> 
<p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p> 
а!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп  
— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то 
ш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни  
ти ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> < 
о се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог  
Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутк 
ко мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао о 
 n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што  
ј друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! те 
, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било нитко 
а тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... м 
— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Дон 
за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја  
елнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћем 
ан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече  
илика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до кл 
и ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће 
са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S 
ују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ н 
те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твог 
 да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нис 
о“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретн 
и ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А ка 
{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја веру 
 уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мај 
к ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта 
какаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно ш 
>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ј 
не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никак 
и ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш ка 
— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа 
е ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од вел 
 — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп  
те се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} 
} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако  
 Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао в 
> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако  
вта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и д 
 кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У 
 <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуш 
 се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што ди 
цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га 
ка пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не 
ло ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он иза 
 Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчи 
са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека  
м!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова. 
 људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро 
да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да 
</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p 
 радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме в 
а буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер  
п.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> < 
о; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми ј 
> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — р 
бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур 
 Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p>  
знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извешт 
н.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави ј 
S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби  
ао гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћ 
ите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се 
о!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћут 
саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче си 
иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није виш 
и речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што с 
е више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да 
<pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто н 
>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласн 
чаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p>  
читајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он с 
сар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитај 
леђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа  
томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. о 
разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазв 
омуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је уд 
мог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу  
</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> 
 дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта с 
и ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је т 
ду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио. 
о си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n=" 
тимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљад 
{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</ 
воја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па 
болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је  
а?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</ 
ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе 
ам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> < 
/p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад 
 закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начи 
о то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његов 
 на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, и 
звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p> 
њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и ја 
ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек изв 
а кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p 
S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко,  
буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Шт 
овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може  
је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу ка 
ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до н 
ке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити ј 
да седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.< 
p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да мн 
Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му  
она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим 
и.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>—  
— Хвала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Та 
.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— 
годарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела  
јаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене  
а „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потреб 
у</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођен 
пштежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек у 
ше таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он го 
па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу:  
спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе,  
оје место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— 
} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, в 
до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што ј 
 <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство 
сли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— 
ксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а  
ла.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стека 
зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао 
.{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати  
грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава па 
 крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху  
 око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам 
Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље по 
ечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао  
а, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагуј 
зашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера 
ена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити б 
 чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста 
 — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се пит 
 мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо 
могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичав 
{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у б 
ијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, ко 
и и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му  
о? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>—  
тео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам каже 
 тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијон 
можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати  
леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео  
ану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она  
ора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама 
трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од  
</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Мог 
оје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде 
е?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p>  
>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S}  
} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаве 
лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху г 
знујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — реч 
и она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још в 
оше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брис 
целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља  
а!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем 
p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљ 
го нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и на 
/p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би  
бе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја  
Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи 
 оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га ме 
надно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која  
је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освр 
м?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Са 
 рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Ра 
p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му го 
та да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизн 
 на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова,  
екао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не  
 даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако 
pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рен 
е — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S}  
/> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Л 
! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Жив 
кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, гре 
..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} 
ле дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по нек 
ити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо с 
колини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавам 
врејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознати 
а боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се 
.{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, п 
 ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо д 
радити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!< 
арешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним,  
ао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких  
е л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткив 
 У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја  
S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p> 
не залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски 
о — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође н 
не као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p 
{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега  
а га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} П 
не чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је 
— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је 
н је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при пом 
вајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече  
у руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра да 
н је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из п 
подин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господи 
ужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе 
 их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је 
се разговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>—  
д.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако  
p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....< 
делу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{ 
> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираз 
дим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива 
а се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— 
оворио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе. 
Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи 
 <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p 
, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p 
је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао 
и учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection 
 твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— 
Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Е 
</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p> 
 њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је 
 <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку пр 
S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се ра 
} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати 
и!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</ 
мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти има 
кта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар б 
и ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p> 
p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{ 
сподине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> < 
“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, 
у, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад  
.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радит 
вен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљада 
еле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p 
о.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко 
тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — реч 
то — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S}  
ече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад 
..</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си м 
е ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исп 
тну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — р 
>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... м 
 мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је к 
Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p> 
 Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Ци 
— мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Вре 
!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече 
г те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са сре 
ветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса 
богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у  
собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге го 
Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаш 
</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p>  
о да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио 
аци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p> 
не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n 
вораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како 
 име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</ 
ењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је си 
 анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, 
n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето сре 
рећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао ми 
је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у црк 
{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући. 
и имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!. 
ељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> 
.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</ 
!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!... 
 познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S}  
ра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану 
.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— С 
ићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> 
већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи м 
p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што н 
дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне 
а је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школ 
 заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и до 
коле.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учи 
/p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</ 
не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>—  
 бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу,  
ро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак 
 власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу 
— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p>  
 ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господи 
к.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе. 
у“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много 
ак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> < 
гова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упи 
ослужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе 
поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела. 
 Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капет 
p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао!  
часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходник 
>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољ 
pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком 
оша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p 
ан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196 
ј да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда  
{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те 
 ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он н 
астопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина м 
 <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за т 
биља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а пос 
екај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, см 
ућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си 
одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен,  
одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p 
{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} 
 друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах по 
..</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше 
S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{ 
{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! —  
ки — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовоља 
вко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породи 
p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изнена 
лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, 
е се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто.... 
орли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</ 
>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не 
, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и.. 
 јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“ 
 се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’  
кој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров 
.{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{ 
 читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страда 
 примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више,  
 - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање... 
казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи  
љан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б.. 
одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p> 
ече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја са 
.?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки  
 кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више 
, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сун 
</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> < 
њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:< 
никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жиш 
ба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се 
</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мај 
д руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана  
заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротиц 
вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту сп 
p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!.. 
— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угле 
летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако н 
тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш —  
ије вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И т 
мо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима  
су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио с 
..{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</ 
кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, за 
изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој б 
Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Жи 
и!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n 
урјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазв 
а!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах по 
 дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло  
 кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног в 
ити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва  
бу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или  
p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p> 
 допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај 
 Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о  
 се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — реч 
 је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</ 
, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p 
</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спав 
о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</ 
И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и М 
трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> < 
ек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> 
</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Е 
 а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43 
 ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим 
> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општи 
о је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у ск 
> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу 
ни да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год чит 
ћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“ 
!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећ 
 је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђ 
тмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био неми 
не зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљ 
 је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу 
ти се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио то 
ревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног  
аредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узе 
у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцела 
.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига 
аже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по с 
подин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци 
! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја 
 са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били  
/p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p> 
p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав 
 у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га за 
/p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грц 
/p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — ре 
си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p> 
ана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова  
аље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш пр 
ве нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим т 
је — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој гос 
 Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутал 
есте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, при 
упи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p 
ућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, 
т луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се р 
нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу 
</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука  
.{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... с 
А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од ког 
<p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичн 
азуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну  
гици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати са 
 Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> 
а ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А..  
е казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— 
не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набуб 
 то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Н 
ри?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобо 
брадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! —  
 ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бог 
рдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку  
p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p> 
чо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> < 
ање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква  
ку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> < 
морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш н 
..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама м 
арушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке 
p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?< 
.</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац 
ра где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе пл 
в је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— К 
ран!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она 
 рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, лед 
та!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ виш 
 па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...< 
е био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} П 
и!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— Т 
Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.< 
Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: 
а много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала 
рећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је  
 тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p 
е га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити др 
S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помо 
Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен  
о се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скр 
 <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако  
гаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар  
сопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа н 
 славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> 
p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, ула 
.{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто 
ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} 
чи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S 
дио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се  
а — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И 
 Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде 
није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p>  
p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао д 
> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!.. 
 без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p 
слим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... н 
<p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, 
економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три 
ије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S}  
јд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за  
на мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А.. 
о у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p>  
ма.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!< 
овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћу 
идиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Е 
Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима. 
>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђо 
ву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо 
о!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</ 
онеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по 
сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p> 
<p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и у 
, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рад 
S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друш 
 <p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! —  
е.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти п 
година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се  
6" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{ 
свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па ј 
е, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он... 
еди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; шт 
а....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p> 
 клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} С 
ловију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство. 
 да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца д 
ер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица 
/p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је не 
— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, о 
{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} 
е косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се к 
епше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она весел 
ребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао  
раху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом 
шта мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упи 
он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад зна 
тво — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега 
згред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву... 
— На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад  
’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта ни 
 око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у 
ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало св 
д равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух 
ову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече он 
но овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку,  
 до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умива 
како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те сасл 
, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Д 
а, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас.. 
радовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" / 
205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти  
најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је б 
 и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уст 
виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{ 
> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико  
ј коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио  
ј њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је при 
ече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И 
 богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се 
8. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спрем 
а своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да м 
ему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим другариц 
редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p 
асти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не зн 
а тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам  
— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена 
о?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали 
је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с  
аше.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жа 
</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке</p 
</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ</p 
а се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p 
Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам д 
им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми 
п Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окуп 
} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, ј 
 беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди 
 n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се нас 
нило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} З 
{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси  
куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не м 
 n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младо 
 сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар  
с, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око  
 су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беш 
баци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила не 
исети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо те 
ожемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од поч 
 њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат  
у“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да 
 па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше  
p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена 
ао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p> 
ног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци 
анџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> 
кни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти н 
укчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људ 
же доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа,  
/p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог ч 
} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите м 
м.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине ј 
јак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима. 
че.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко пи 
да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Остав 
 друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кре 
p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог пос 
изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.< 
јао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао ј 
Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе каме 
у и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из до 
 а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер 
ли на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богато 
и“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и је 
> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и  
p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујн 
о је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком 
се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казивах 
туче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S 
 нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n=" 
олови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се 
ној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> сти 
...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поп 
?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> 
авао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гле 
је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И  
их девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са ма 
<p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је кап 
аднио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар  
Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао  
чина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду... 
кође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канце 
о му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше ус 
бливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрх 
 својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекив 
о са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> р 
и: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима  
уме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у 
и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!.. 
лариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} 
7" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова 
е жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S 
у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се зам 
Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао 
ојом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио ј 
 <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му 
да!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни јед 
о авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној 
на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не 
орачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочека 
е се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабу 
а попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он  
 вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопи 
и.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше рав 
је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу. 
... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју  
е што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p 
лажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај р 
на Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? 
 овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</ 
Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у 
ад.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опе 
p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те м 
же у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Т 
.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да 
S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужас 
 И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</ 
 њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S}  
 похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да 
спит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту  
ап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и пос 
 руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу  
</head> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену поп 
>VIII</head> <head>ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава  
провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио  
сећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у креве 
..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о сн 
ујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену с 
ова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пр 
ст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти в 
p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне а 
рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — р 
> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога д 
а њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му  
да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше  
 ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита: 
ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то р 
са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештав 
 ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта  
 срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је  
 Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и  
 својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се 
м — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал  
 је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би  
ставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p> 
p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци 
е избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног  
 од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, г 
 гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} 
би ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p 
 вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, з 
ему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој нећ 
м на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би!  
јаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова.  
/p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p 
— рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — 
Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се  
аши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти  
 пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не ги 
жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!. 
х што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласт 
ју једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p>  
акију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја са 
ајсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p> 
S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И  
 с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући 
у је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разгов 
сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p>  
а ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече 
нојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или 
S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> < 
ом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и 
 — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па  
, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За 
о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самрт 
енскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по  
еби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{ 
— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој пород 
а је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 год 
 грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и усп 
у Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне годи 
пља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он  
никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма д 
орења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне не 
 Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала 
а, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији  
ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава ње 
— рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p 
остајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p 
ге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и  
...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом!  
 је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави св 
p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеш 
ио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист ха 
му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n 
p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А з 
/p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и д 
p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси д 
То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка. 
раћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски спо 
е поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва  
ајвећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих ли 
 мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живк 
је хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, а 
љак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чк 
ужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је  
јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну  
горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — 
>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n=" 
не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaj 
о ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне 
знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — у 
ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако ле 
 али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим п 
е л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико н 
 упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па л 
другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а па 
о је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} О 
Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S}  
по.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су сам 
тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S}  
...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n= 
амо да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, 
је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за 
а мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст шк 
цењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Са 
д видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам н 
иметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и поло 
ело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејк 
, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зе 
едног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> 
<p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина 
еш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> 
би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се т 
</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S}  
даше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде 
це и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићан 
н био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудим 
<p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели саст 
е пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја 
то год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> < 
>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете 
а за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој  
: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да ст 
<p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бо 
: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао д 
S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас ј 
вачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна 
оп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи.  
 јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> 
ци шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстр 
то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она ид 
а...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо,  
унила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p 
Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је  
аше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одб 
 смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капета 
лила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњ 
то нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он 
 Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S}  
{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто 
пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те 
 чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му  
роњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову 
ане изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сеља 
та се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету? 
у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ни 
а децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране з 
а ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам  
 пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...< 
 бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто 
 главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?... 
емо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа 
{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с 
м.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што 
е у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше суви 
ћицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова 
д он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него поја 
а боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb 
та му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, к 
p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу нап 
ну на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу њег 
колу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кр 
 Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добр 
.{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како  
разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице  
уке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машт 
о.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција 
ој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се м 
 n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за ти 
о?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња 
 <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим рук 
, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа 
е хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до 
о може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она  
ак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто  
на напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} Д 
’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву! 
елео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад на 
 али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких: 
че љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, 
више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И  
рам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушк 
е се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света 
бела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: св 
о ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако с 
елу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намр 
па....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је 
ограду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео  
шо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала су 
 здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео вла 
уће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</ 
а, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p> 
tone unit="subSection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други ник 
n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школ 
 је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој  
олу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радит 
то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу 
 црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну 
д сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је по 
з М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени 
је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p 
— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с 
</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — р 
р не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p 
 је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се  
> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — 
p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад —  
а једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао врш 
 зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном ча 
уташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и 
и растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> < 
овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста каз 
н треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: о 
Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, 
ислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p>  
ди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар 
је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: 
а.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим пу 
ари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они  
е радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S}  
>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, г 
о?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може г 
речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора д 
 коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше др 
 Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јови 
о ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; з 
</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; иша 
о у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div type= 
<head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, 
П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бр 
појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привез 
свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се ти 
{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учи 
 дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Го 
 <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре леп 
 озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јо 
 послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко 
} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се  
p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић 
сети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче 
а то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препор 
јком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Забор 
оставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив 
тева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка 
ћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и  
има.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно 
зни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да с 
еској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према 
<p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је 
итељско срце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требал 
кутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила 
у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у креве 
 се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислим 
ну на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!. 
учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељ 
све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone 
 Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је л 
стаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p>  
, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и н 
о је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела. 
 Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што 
ојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о  
се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам 
књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против в 
срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве  
 гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није ник 
<p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је 
је му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „ 
РШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Да 
а вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича М 
 — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p>  
 забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме при 
Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви 
и је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p>  
d>XIII.</head> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна 
ичао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад  
— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, је 
 ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је  
 закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Да 
ђе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Глас 
тварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је за 
стаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш  
.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створе 
..{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него  
т... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{ 
.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— П 
ло да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозво 
 уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Св 
 Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу г 
 да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много  
ма јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће п 
Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>—  
реба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можем 
 ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако за 
љу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p> 
да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</ 
ан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и  
а то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће 
/p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако  
 То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уст 
 Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да запове 
ода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсвети 
а, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} 
даху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало праши 
..</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам 
би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова 
пла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше  
учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставк 
а потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је м 
ог чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" /> <div t 
 <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених  
де девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста 
арије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако буде 
м задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати  
после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долаз 
{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капета 
то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, гос 
колу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу 
писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова  
 питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, х 
/p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p> 
штину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог!</p 
акве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако ж 
pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то  
ела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сат 
а мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!.. 
; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако ј 
загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његов 
.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина  
о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш  
мо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p 
м ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са па 
ам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак 
вар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" />  
p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћа 
p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад н 
 са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>По 
 окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу прос 
оска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешт 
 је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он ј 
н.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>С 
ече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се нара 
— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ће 
> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам 
 лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд 
е ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила нем 
 на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!. 
p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, гос 
сао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и ле 
видео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — он 
еђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, бо 
анем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у ње 
/p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сеља 
њига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!. 
S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{ 
/p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго  
.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан 
а би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S}  
иков шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не 
признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба  
како повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгуби 
 говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у  
— „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“ 
/p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ће 
b n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет  
ем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше 
м да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!. 
 лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братит 
губити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда 
жница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си.. 
азали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p> 
вде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p 
.{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче  
{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{ 
амо да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш 
место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та  
</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати 
сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и н 
ги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!... 
!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођ 
п.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућа 
p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам  
 каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам  
 у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп. 
. нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... моли 
м, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако ужива 
оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сут 
је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — сам 
икад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с крев 
, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а с 
 неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене за 
ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у б 
..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља би 
ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добр 
 јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p>  
а тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чис 
част и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преста 
мислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, м 
ек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео  
одужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме  
очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све б 
кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.< 
га мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу:  
 Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Мла 
унак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S}  
о бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S 
<p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> 
"54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми п 
м у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p>  
и је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га из 
ећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздв 
ажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S}  
/p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати г 
Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај мир 
ши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му дод 
готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — З 
е по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p> 
кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она 
се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <p 
, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S 
м његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у 
ити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испи 
те ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p> 
ко чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} К 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очи 
разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова на 
удеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!.. 
ча Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест ш 
..{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели!  
у, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре  
Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш 
окаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је ки 
и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Сврш 
</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она 
.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141"  
<pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господи 
ве већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n 
што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{ 
м мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> 
читељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је 
ознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примак 
ле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на груди 
p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; нећ 
из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>—  
/p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог 
а ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да  
од околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ниш 
Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; о 
> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Уч 
 водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p> 
аки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> < 
и на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа с 
 нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук 
 <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на  
<pb n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је до 
и у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{ 
Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погл 
p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Ва 
> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме 
ње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу 
у.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као  
ци руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} 
рни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже  
бро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?< 
p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.< 
бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба ум 
ече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви  
мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се в 
 рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог д 
рево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевиће 
г дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да  
та да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми  
ам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> 
укује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он за 
ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’ 
ече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ств 
.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од  
>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Жив 
!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> 
 сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S}  
једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и сед 
сти; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А  
та као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше с 
е радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сеља 
и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p 
} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p> 
ше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бо 
, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64"  
дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако к 
го — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити!  
војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> < 
сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћ 
не неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p> 
ијатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, м 
 овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је и 
т, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — реч 
 Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>—  
вна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад в 
ла, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p> <pb n="49" /> < 
укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај о 
p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живк 
рен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.< 
е попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп 
ти! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се 
> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" 
 У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима. 
p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им 
 Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са св 
>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ва 
пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне сас 
рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лук 
.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — 
>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну кад 
 и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’ 
 бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрав 
 Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Он 
исли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљани 
!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!.. 
 <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт к 
сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p 
м.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!. 
нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него к 
уди „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу 
о!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то с 
у је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончареви 
а свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још је 
ло тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, 
 настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учит 
жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја ш 
!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што г 
нчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— 
иће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шок 
 у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао са 
у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти м 
рејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и 
 ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капета 
стојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л госпо 
 је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала 
 <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је б 
м веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао верова 
..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb 
 оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Н 
 Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га  
ине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> 
 јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p 
 не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p> 
, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме уп 
наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За  
е око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учите 
p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— 
а пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је 
шта не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да  
Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у варо 
...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му 
меја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S}  
никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара 
м началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} 
..{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!. 
ини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице он 
ила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице,  
 само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>З 
!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда о 
ржи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по 
вуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има  
ђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између м 
е онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </ 
ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> 
 својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, 
ави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опе 
а стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</ 
 Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</ 
 <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> 
; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли  
е богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа 
и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати к 
стао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; 
авку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагат 
 да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка 
<p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути. 
n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.< 
си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> 
!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— И 
 Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <p 
ма ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је 
 <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, 
ну...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово с 
ога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо п 
ш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— И 
 вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и зап 
ођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на  
> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Ба 
... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумо 
 и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много 
оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p 
ином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо једа 
паво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада ов 
 рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њи 
ашта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао  
: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p> 
 морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ 
е она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type 
 знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...< 
дати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учини 
а зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта д 
 <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда 
о нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; 
 ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе 
> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ оч 
ај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини! 
Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели ок 
.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше п 
ам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у 
ек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им 
очијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мот 
ече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошап 
ше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим 
треби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му 
>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не 
.</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта? 
виш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да 
овек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више 
 мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све виш 
 пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас наша 
шта ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш! 
та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе скл 
/p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман исто 
што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе свр 
 Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се 
 да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или 
} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се 
н у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Н 
.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то н 
! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Ал 
 па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија 
а, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову к 
 хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке 
 би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се 
а’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ м 
емо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се  
како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад  
сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих 
жности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једни 
пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</ 
/p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се о 
>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опре 
у тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} 
 стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по  
авалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе н 
им се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... —  
 упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну р 
ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с  
е и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, об 
 лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И о 
се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S}  
} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и  
е да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врући 
олест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да 
 ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дије 
чим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p 
.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља от 
.</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао 
 исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његов 
 сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго,  
 <p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може  
жић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— А 
S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И руко 
 Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!.. 
ваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао 
јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Нем 
 Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где 
оме из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они 
{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само у 
о бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде по 
е може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>—  
 створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S 
ивадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и  
у Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену 
доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дича 
"64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за 
тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво 
вде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас  
 више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S}  
а што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи  
еше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p 
удућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га 
да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би с 
е поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би пост 
бро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— П 
Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо 
ли своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетан 
Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као  
ка!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Борим 
е!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{ 
за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да  
 Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би 
њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да 
- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај 
 Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша д 
народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жел 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕС 
н.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕС 
две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом 
љици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину  
 Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече п 
ста до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу 
. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоће 
 хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па 
> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова г 
.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>—  
S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Поглед 
једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало 
ела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се 
редњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа 
 у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш  
 неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобраз 
исићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот  
ће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово нек 
исли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме пошт 
еправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп 
аним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> 
оче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p 
надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо 
 законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би и 
 седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! —  
/p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.< 
<p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S}  
неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</ 
</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p>  
еда прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб 
 није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца 
сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 го 
очијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’х 
воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо  
 други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав 
молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти к 
а то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> 
а је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А мо 
ече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Пи 
учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!.. 
никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио с 
м зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века мо 
дити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него 
ше цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким 
она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам  
ед мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити м 
> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Миј 
ри себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p>  
?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак све 
атељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — к 
а и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоћ 
о за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове 
ори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S 
 <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капет 
а ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије одн 
 ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће у 
к.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице 
њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрост 
епали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки  
 поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} 
, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова  
иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити 
нима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа п 
 рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него 
 новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имам 
д, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p 
... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он  
} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те  
Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оц 
вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Ж 
баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што  
> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашт 
обије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за зд 
 коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако  
 било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић.  
evi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога 
</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— 
ан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Жив 
е на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овам 
p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанем 
 Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> < 
 Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам 
десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда ј 
изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши  
 по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посла 
днице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И проч 
о са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} П 
Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити!  
 за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силам 
з задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се на 
} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n 
је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Чи 
 Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много тор 
</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво 
 весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
 шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па 
на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја  
 добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно  
јемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутк 
Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снаг 
 уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу 
у та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш зна 
 сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископ 
њаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све с 
ам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама.. 
 намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана к 
мета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S 
..{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе г 
онио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у  
е добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само по 
батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других о 
је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше 
гову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини  
 <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И  
{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — 
ара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S}  
 ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у све 
и чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све ч 
.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; 
 гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Каж 
би? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле поток 
о соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</ 
ам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и до 
и се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати пр 
та му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „с 
>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не  
е башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар 
ке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} 
е, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари 
ућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ при 
пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Мог 
 ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На п 
ело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један 
! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> 
 која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зеле 
говарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против н 
 нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а до 
репавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S}  
о сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а 
а је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јес 
исму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да и 
реташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још н 
амасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не м 
p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одо 
е ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p 
а бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако ј 
 „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сик 
<p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} 
<pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је  
се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он  
убити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар до 
... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну л 
о могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} 
њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} П 
очи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на с 
.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ с 
н је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити 
вом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је д 
што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и све 
 у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му  
 Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> 
олиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <p 
у благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Жи 
 и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умива 
<p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко г 
а да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе  
е се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.< 
. то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{ 
е угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{ 
b n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по 
> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Д 
ели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прет 
 Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да м 
доше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло доб 
} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу 
 радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војск 
на није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини 
ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови сво 
ече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Ж 
е „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, жел 
 бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни про 
ошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао 
један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао 
по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагује 
е жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> < 
расне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p 
60" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола. 
поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S 
дно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с лист 
ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?< 
 сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад 
ог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> < 
ивај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живк 
м очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да  
ка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твој 
 плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} 
ећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три ск 
 <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школ 
аеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него,  
<p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p>  
е да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина  
ив Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура  
те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Ка 
 тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети;  
ослаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p> 
може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан ос 
е!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Ј 
ше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже к 
и и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у в 
ра и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокт 
 кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на п 
ло своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће 
е борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би иза 
то сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати н 
оштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му 
Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; н 
.</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и р 
мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S 
..{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз б 
аде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’  
<p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чује 
м местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Са 
и! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу 
не посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p>  
ије јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су 
а дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш  
е тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још  
от.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S}  
зило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео 
дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа еко 
јка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њен 
свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>С 
о исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а посл 
<p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да 
 бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не 
а кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде  
нце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> 
ћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмирк 
 цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуч 
е из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немил 
p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле 
а га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао ј 
и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао 
 Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми б 
дите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вам 
лед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би и 
рпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да ре 
 пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако с 
обом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И  
Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Ив 
и је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а ме 
сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Ив 
/p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар  
да ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно 
па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни по 
 до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То ј 
ло, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} 
 шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто 
о год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он п 
је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватић 
<p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у тво 
 ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S}  
га да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Шт 
>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне ки 
то заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је 
угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шеши 
одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајде 
ћ капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>—  
и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p 
д, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...< 
 <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговар 
} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него 
штре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта  
ти све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у  
један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господин 
мог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> < 
p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </di 
 <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</ 
смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши р 
 — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да  
ну услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па г 
 и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, ка 
ам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ 
!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Д 
а видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам ј 
, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он. 
 нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди там 
здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти 
ша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>—  
тив кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се мож 
у.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су 
еси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> < 
 /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p 
p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И  
 <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура мом 
имети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S}  
у код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зека 
. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи 
а.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леб 
— рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} 
та кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли 
де год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> < 
дуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p> 
а брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо  
долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S 
 За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени 
ни не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли 
’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би м 
</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак чо 
ци да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако и 
честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а 
није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мис 
сли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разгова 
 Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено 
што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; 
?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И о 
ати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио  
 пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} О 
е: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сва 
стурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље 
ене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> 
жно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве,  
 ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да  
..{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапн 
и!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узеће 
 поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Р 
ет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>—  
 господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке 
е, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сав 
ласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прику 
 рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан д 
ла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драг 
еду јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак н 
признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то с 
е наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрав 
шег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима с 
 реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше М 
Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> 
тим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео ј 
капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!.. 
, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет по 
квих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш  
123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} А 
савијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са стар 
Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у 
— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.< 
гледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити с 
 к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме 
е одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мен 
молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!. 
тарији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} С 
ад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми  
е.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једа 
еда Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Свршено!</p> <pb n="173 
ова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече 
иш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима как 
дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Н 
..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шест 
Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом мес 
ћу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{ 
{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{ 
сподина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господин 
од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што ниса 
је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у 
и је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш 
који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од св 
ошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фише 
ине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} 
>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ в 
p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се 
p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно  
 Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две 
 капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ра 
ст пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га прија 
ед собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начи 
грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом ташт 
ћ свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколи 
{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, а 
о дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече  
вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} 
бу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвал 
јани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјах 
</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> < 
а желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су 
 опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д 
 оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се д 
<p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само збо 
раги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је  
 — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</ 
око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „преча 
 Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху т 
ачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> < 
 речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само уде 
и?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа.. 
 Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, госп 
 А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафа 
> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај. 
 млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће проси 
Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би и 
жи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најм 
ри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате,  
та, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није 
и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора 
себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу 
свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од те 
оше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</ 
одну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе с 
н.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека 
/p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин д 
бро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се 
тији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Обја 
у сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те  
 <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш  
} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> < 
бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми  
S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па  
шењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} 
 tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— 
ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p 
м били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете 
 Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: 
браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не  
м му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapter" n=" 
 <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми  
 Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздра 
упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /><!-- ne 
 буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је д 
ао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он 
оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>—  
 вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p 
и мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!.. 
природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладо 
ењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на по 
чну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекме 
како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је 
е пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби д 
уштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај ње 
 сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја  
о.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је ос 
ан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задов 
болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час  
ити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А 
агодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако 
и, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p 
— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Зб 
 Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капета 
 рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао 
као је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.< 
 силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> 
казали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на  
звештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Г 
сам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито  
вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио два 
е ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па. 
— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" /> <p>—  
дак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали 
ји и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава  
 свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или 
заберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати  
етарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и с 
у него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како  
о би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без ње 
шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ о 
 — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чис 
 узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и приро 
о бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 
ве ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми ј 
 један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb  
су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрско 
а за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!... 
о што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издр 
а нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше о 
} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше ра 
и; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Ч 
 Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином  
Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш  
Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад пита 
удем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</ 
сећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="2 
{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у 
инистар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за  
 моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје д 
наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих с 
нам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати 
 једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад виде 
ча Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита ч 
 <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, в 
ан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле 
Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавол 
а су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</ 
p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом 
p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му ње 
ураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама са 
} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... 
алимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, сла 
п Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — им 
 веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жу 
замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца ко 
Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да  
ера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џ 
>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема 
трос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си пок 
имо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека в 
а веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а 
та вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу  
га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; нећ 
<p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p 
ци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благосло 
д, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не м 
у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели  
виш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Ст 
</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’х 
ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — 
ћ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један ч 
тавила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војено 
гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се каз 
> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те н 
ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шт 
 И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“. 
p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у ра 
 чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ 
ан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш п 
 па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> 
овек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ П 
а војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце п 
и зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — пр 
. тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метн 
када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p> 
же ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара  
Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</ 
ad>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б 
војка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> 
 ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} 
ање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професоров 
и бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за 
кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Ј 
рицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их  
к са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са 
жи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог 
цу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да ниј 
дати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</ 
 прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зо 
о човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опушт 
ео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не до 
ом.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је пр 
ку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда 
би, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код 
није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, 
 сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нов 
<p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ниш 
очетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам 
{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше зам 
</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени 
, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми м 
тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и нам 
?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком д 
даш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S}  
бро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вал 
у да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</ 
..</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити пору 
тупити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>—  
еш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћ 
е Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори 
Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>О 
<p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што го 
p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу т 
 сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.< 
то овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p> 
>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— 
Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено.. 
ди.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p 
за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кр 
а част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</ 
нда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Ј 
му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..< 
во Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{ 
оваца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као п 
у“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! 
ивко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујн 
d> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Жив 
у.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та 
>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помер 
, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.< 
“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић  
ног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине,  
SRP18891_C13"> <head>XIII.</head> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јо 
дим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така г 
ругим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љу 
је поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда  
} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ т 
>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око 
{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да 
, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши н 
а стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. —  
о је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} 
.</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео;  
жијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>—  
чима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује 
о па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је  
м за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао б 
— и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте м 
та велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n 
дити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша 
тиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> < 
них груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове... 
то је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво 
 — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{ 
срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад  
 заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтед 
СКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне 
СКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ 
 прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Ство 
ар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе 
дам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „з 
је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га 
 друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гле 
вога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином.. 
е боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>О 
>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш:  
рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти 
о!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте  
{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено.. 
p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subS 
p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара.... 
 народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали  
ише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви с 
p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p 
више астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} 
вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гараш 
ше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или  
</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p> 
росијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>М 
а свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Мл 
е волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу  
е!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени  
>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — реч 
и има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши к 
ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најла 
је:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{ 
pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пр 
<p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с 
 како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет 
ра.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што  
ом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али поср 
} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. 
еоград.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је 
 она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још соци 
чила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђак 
ад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша  
о.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По  
рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на  
а казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му кос 
{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> < 
а примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у  
S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту  
 <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече 
.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распишт 
е радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. уп 
угу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.< 
ло, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пи 
повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али 
етку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Го 
 умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њи 
 руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види с 
ала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p 
ње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</ 
свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} О 
p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе 
ту да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан в 
 да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, ил 
она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси  
дура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} 
иљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова х 
ренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S}  
афу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То б 
 реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме 
.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на л 
о се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут- 
е она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свас 
 жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у др 
остеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да на 
/p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Ко 
посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд 
ачунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврш 
дала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоско 
> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже м 
си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p> 
га дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{ 
ало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно 
е муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теж 
усти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S}  
у болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апоте 
 Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља  
<milestone unit="subSection" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да  
 жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Пош 
 оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на  
души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у  
.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — 
У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:< 
сла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> 
</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и 
 <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друшт 
 и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га уп 
може један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.< 
.. ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекид 
 и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним 
>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <mile 
ва.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не м 
да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“,  
х и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се 
p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Б 
мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом  
те.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се м 
черас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} 
у.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p>  
p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p>  
ивко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрад 
.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздра 
ће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш 
е сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p>  
" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и пе 
како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела  
сти, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} О 
пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису 
ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као  
Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и веда 
 <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалил 
.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Наста 
 потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> 
у, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања —  
{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сун 
љине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у 
 и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разгов 
{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSec 
ше био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за  
ви ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi 
у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело 
 сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она ког 
их као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог  
на тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје пр 
насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погле 
за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, 
сјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и 
у још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се  
и, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, ма 
олим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ћ 
народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Он 
p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову стра 
>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло д 
итам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни 
 ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> 
и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.< 
.{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи 
а награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе 
ледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!. 
орен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто м 
ваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричит 
нко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан 
S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— З 
 на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац де 
’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте  
Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас ник 
 помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако  
 то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</ 
да па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити 
рат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако ј 
пе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бит 
и.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p 
еколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом 
за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јаб 
ај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле  
 Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе 
ла?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И глед 
 — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину б 
мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — ре 
школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она  
p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазна 
кије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви 
бука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака  
 старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти ме 
.{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} 
{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p> 
ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима го 
<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш 
 које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>—  
</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га н 
рава; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утвр 
и за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја. 
 и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ј 
га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</ 
д сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита ка 
ћ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, уч 
руше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете так 
а то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде 
</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>-  
е већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по не 
ти, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p 
l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l 
 да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свог 
имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко  
мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обу 
нцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А. 
р!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, п 
p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} 
преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпо 
ма!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме 
отуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је у 
се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, 
 а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове н 
ојом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господи 
је не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— 
јаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да с 
 код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>—  
о, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У благој 
{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је 
 су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини 
њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S 
Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли 
довољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде 
— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову 
собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?< 
општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно з 
..,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S}  
вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се  
е је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека б 
Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капе 
те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп  
Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <p 
е.</p> <p>Капетан читаше новине „<title>Видело</title>.“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S}  
} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места уви 
.{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p 
<p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш 
 се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</ 
од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско с 
>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!.. 
е не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другов 
 ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима  
ете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа њего 
и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p 
му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу дев 
а је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S}  
е пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Чит 
аред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њи 
сподине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „в 
, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</ 
 верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>—  
ажио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто с 
ку“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да 
вај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не  
..{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је  
пало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ о 
Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и 
то крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе и 
="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свет 
ења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак 
Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанст 
лан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твој 
..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку;  
ад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом? 
 је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да 
читељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од 
бро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђ 
рио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се ус 
 се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће  
 менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш? 
ираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зел 
жмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорил 
епознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И 
више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће прези 
и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, не 
...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, 
ан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви он 
се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио веће 
p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Н 
исли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет с 
p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче? 
раше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.< 
S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Гр 
еља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ 
Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Д 
твар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту 
’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала 
 ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Дра 
тељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад  
.{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p>  
ости...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истин 
нити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши  
n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак 
ра, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{ 
.{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим! 
лањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — о 
неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> < 
зуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изво 
? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече  
 — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш сво 
латимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; 
е!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада 
ву!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене 
те врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да ч 
ојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај га 
ти! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздал 
"51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја 
виш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га  
мо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо? 
ила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но!  
н испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли 
p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м сву 
— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — ре 
S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп  
и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="8 
и се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> < 
>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него с 
је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — од 
га ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p>  
грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад  
S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да пока 
а!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше ста 
и црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све б 
ме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? 
е и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш зауст 
опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене 
као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху п 
гов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред  
ајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шап 
м косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се јед 
 па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се  
> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>—  
/p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— 
 Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не д 
е поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} 
S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Жив 
— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готов 
ебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S 
.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке  
/p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> 
а ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, 
p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Ј 
узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учите 
ашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“ 
а... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капет 
 Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја воли 
траје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — од 
г што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало  
S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — реч 
аш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сеља 
га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз ба 
ви грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} З 
 мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>По 
!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <p 
ући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</ 
p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа опр 
} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцелар 
у испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова на 
акрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом  
кад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а о 
м грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташн 
осу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој  
 у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!. 
има по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си 
 себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p>  
ељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звеч 
капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био 
 видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пуш 
и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— 
еле жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> < 
о тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— 
о брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди 
{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви сед 
Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље  
еде до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај је 
p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Т 
/p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну ј 
 ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато 
ште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изг 
ика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце  
даше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мири 
ва уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> < 
 /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста кој 
биш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— 
> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па с 
ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај и 
о’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и с 
их једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је 
те тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак на 
а, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му 
це ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p 
ко осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p>  
ам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији  
ма.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— А 
 вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкат 
м ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> < 
је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово 
ему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и 
ка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад д 
у „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „по 
и су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцниј 
део сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да 
ајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="3 
само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је 
ји ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нам 
ћ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <p 
 <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он в 
ју божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p>  
о још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам прав 
{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књи 
трашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p> 
оне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколик 
 сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш т 
е је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И 
 да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... с 
те сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> < 
те ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>—  
гуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им 
римо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p> 
рце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порум 
p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на он 
ракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те  
не.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не  
е озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца. 
 вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду  
осподин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Об 
S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је  
 није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св 
 ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за ко 
 је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је  
тири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим,  
двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука? 
ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад  
и име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!. 
еш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</ 
 брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што ч 
еђу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хт 
поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p 
лу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S 
</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово? 
S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна вез 
у са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја 
свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока д 
> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, г 
ко је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вил 
 нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не т 
падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ће 
вом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он 
 Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!.. 
оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће 
во срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој 
ити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капе 
је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помре 
аднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се прес 
Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањ 
 л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Ш 
та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p 
е да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>... 
 дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{ 
>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души  
е то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће  
е старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није сме 
своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l 
!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме 
мрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— А 
 гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет  
.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{ 
 Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му благод 
 пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — р 
у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га 
сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељан 
што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} 
им састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако т 
е да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, д 
на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а  
а говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли њ 
има а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви 
 по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати ил 
а.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из  
ји је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењ 
ијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан млад 
: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Ма 
и могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у  
ко белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом 
!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не пошту 
е који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њ 
...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по 
здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тич 
— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у  
ке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у 
шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожи 
е покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „п 
ица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јов 
све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и ј 
— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} 
зив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p 
— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p>  
.{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и  
д умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p> 
</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јов 
!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засу 
во ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да  
м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то как 
 Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!... 
ашта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p 
де замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, оче 
ко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну  
S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа с 
4" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што нис 
>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> 
стаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд з 
>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он п 
данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао зак 
на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оно 
 је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>сед 
„ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслу 
пасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад  
 и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непош 
и“ зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p> 
 меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече 
за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако ист 
ребаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корис 
е — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S}  
ећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>—  
.{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> 
авио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сва 
д је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.< 
и ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у он 
ота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунц 
p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би ла 
жи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг 
опараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S 
а за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> 
nit="subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној неб 
а.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</ 
штица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио д 
 <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је 
с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста  
етице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— С 
н листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо И 
свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!. 
олим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам ва 
мах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век м 
он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу у 
ен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље 
је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао п 
<p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме 
ао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је бе 
. њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанствен 
н осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како  
амо он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да  
ео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У 
т, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...< 
зумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</ 
адити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је воли 
 његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p 
лник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’ 
 бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од  
нако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она  
р да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То ј 
на.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет  
Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p>  
подине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседе 
p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, 
и знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе б 
удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Ка 
 — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И 
се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не мог 
гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.< 
е теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— 
тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S}  
се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да 
 само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: 
 /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталас 
} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} О 
> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одго 
аше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S 
ену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вр 
ше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</ 
тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог д 
 не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бо 
адожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело 
емља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш к 
ро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донес 
је ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху:  
и наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p 
као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.< 
Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јов 
а те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај  
ене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незг 
м...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не  
е удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по 
 Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се т 
 <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташ 
итељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту с 
еђу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је  
о у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао др 
 он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, зл 
вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху 
 била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се 
ећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S 
е дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се сп 
 вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако ст 
шене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p>  
тао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он с 
а право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност с 
оче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука. 
се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од 
ом и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засе 
 их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котари 
ођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчид 
н беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> < 
з башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову  
ли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну руча 
амо ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него 
.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упит 
, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она  
ction" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вече 
 молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шт 
вета, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S 
 ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих  
<p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало  
 које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно  
у, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па... 
кикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда уз 
ађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он с 
 братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и пок 
Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} 
вет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на вр 
/p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> < 
S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је 
А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p>  
он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Т 
ан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гле 
ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар  
у..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бог 
м пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао прав 
> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда 
мем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газ 
мо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’ 
 поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевт 
цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти г 
/p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места 
мо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један  
кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће 
p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> 
 се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на  
и...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се  
ију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохиј 
ађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чист 
е; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли доп 
у.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он оста 
опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда  
p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе  
— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведе 
загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата 
ша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уо 
је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>О 
скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Жи 
о неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?< 
у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пр 
ше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај бе 
d>II</head> <head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим п 
<p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> 
ровео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре 
рљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је 
! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p 
ова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати 
/p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовни 
ти најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам и 
о пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво 
его капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе  
вала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад ј 
и Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега 
p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он с 
сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n 
образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Св 
ад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути! 
де да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настај 
а је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унап 
сно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће  
 водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је  
аче....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то 
бом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ств 
ог Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S 
 подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја т 
има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <p 
авати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгу 
седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево  
ући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, нем 
<p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару 
уку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> 
болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, 
х чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара 
 да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! 
је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p 
 Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p> 
слим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добр 
 позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом;  
 рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> < 
ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Н 
 палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} На 
p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута  
ли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта 
у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли —  
његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Бил 
b n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имат 
оме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у гл 
угарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад ви 
д прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим 
јом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељ 
>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био д 
да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ 
е на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</ 
м да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је 
е бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> < 
и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад 
о?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима уч 
. ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све стра 
е говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хт 
оле је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S 
 ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени о 
чи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови ње 
, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш 
о.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже  
лу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шт 
од мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле? 
 шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упозн 
.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти так 
е карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја с 
и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не з 
равши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави. 
S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S 
мараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шетали 
он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која  
и брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља  
 ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ј 
ио дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре о 
писе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и си 
јем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу 
це смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је  
ора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школс 
> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S}  
 да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији ос 
на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види как 
з’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— С 
ча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она 
лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S 
ј канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њем 
лена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се при 
 у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка  
 Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад н 
ишта.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.< 
наш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше. 
опар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше п 
.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, 
ећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаре 
p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша. 
бу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> 
че учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога  
мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заруч 
А ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S}  
 он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зра 
рсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ во 
} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп  
маше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде б 
 је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p> 
/p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поч 
ј доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовоља 
ну кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или кур 
="SRP18891_C11"> <head>XI.</head> <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу к 
="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њег 
дина.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</ 
 он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође  
жено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, вел 
Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж 
 постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" 
исам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p 
 један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Се 
</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи  
ли му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послу 
у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку стол 
 белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза л 
Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? 
г’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело 
p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срд 
знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но ов 
упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти зна 
е јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је ст 
 оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шт 
јпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у  
о дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће м 
 је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} По 
ио јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S 
ком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам  
поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари 
4" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку. 
итељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p 
p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром у 
ињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог  
ш социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<titl 
р сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше нови 
е поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са 
— рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— К 
мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Не 
 и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако  
е како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му 
да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се н 
о хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети  
н то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно. 
е те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: 
аган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па,  
е у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapte 
у и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њ 
е и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, д 
 вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живк 
писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвон 
<p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!. 
— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си  
це!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече 
да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја н 
Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама 
у да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> < 
ли су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га 
о — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам 
и тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гер 
 у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш м 
зађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем 
ти, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мор 
и мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политичк 
одарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажев 
цу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, 
а беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је би 
еко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Се 
 раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и  
 беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Марин 
рава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му о 
ad> <head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда у 
Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</ 
урије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу с 
="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прс 
у.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у  
 И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама 
амуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети к 
ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже г 
мо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте  
е сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} 
ј очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p 
свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одгов 
 још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим другарицама!..{S} Зн 
петана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ј 
 за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срц 
тељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д 
те ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим 
иђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу 
?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа ка 
не стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код  
 Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— 
 бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p 
ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све  
око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му 
 отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p 
кт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија достав 
еде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим 
риђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> 
обро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама ни 
{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! 
њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.< 
ио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У се 
 ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог 
 сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место 
ити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седа 
— цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> < 
 дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако на 
..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Д 
ом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га ј 
</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова  
д облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше  
лаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— 
д и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али 
е тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко в 
S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па  
.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле  
ја...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{ 
Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти пом 
ајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница 
е — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{ 
им...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га ј 
је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што  
 талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S 
те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!.. 
—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ  
ђаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој го 
ко је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намес 
 апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — сас 
рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседош 
{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него т 
вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне 
уводите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другов 
а грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти 
која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се  
 <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад кр 
отив ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Нов 
капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница. 
 омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети с 
ић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S}  
сположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> 
о више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} О 
ече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку  
>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам 
ћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а уви 
е на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у 
уку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и  
ња, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недељ 
{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — р 
 сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те си 
пет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти как 
, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који ј 
га!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао з 
е.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ  
звони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Д 
ницом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече панд 
старија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „б 
да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} С 
оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?.. 
тије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не б 
је поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је пош 
и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока 
већу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> 
p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечино 
 тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли 
 као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо в 
ећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p> 
</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p 
читељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце 
оје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— И 
</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота М 
астанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју 
p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да д 
зучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој годи 
е!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно с 
ованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!.. 
из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знај 
да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p> 
то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S}  
згода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" / 
на кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа н 
ло дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко мо 
егов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио. 
 се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јо 
 господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи п 
еветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка 
 и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у тра 
вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим  
!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p>  
p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под з 
 претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изуч 
е — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је 
 капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна  
им живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута 
И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и  
, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је 
купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мири 
а рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Уч 
} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допа 
.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S}  
расте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој у 
кан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беш 
ан сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече 
 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто м 
дове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најл 
ог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како мо 
о, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се сп 
на жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта и 
Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — не 
да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капета 
н?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле шт 
ле.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио пр 
р...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на  
својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p>  
разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капе 
аше свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала 
 и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услуг 
p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} 
ал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико  
 већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> 
ње.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се о 
ћено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође  
овала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затраж 
 да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад  
алуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва уч 
дине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га о 
рију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... ка 
"91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу  
<p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се 
а.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да оп 
Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу к 
их двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све уме 
 — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако 
ече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Ни 
 или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, 
> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!... 
о иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда  
p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад  
е, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад  
та га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад 
— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} О 
ко бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде 
знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се п 
ковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је с 
неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало 
 ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жи 
 срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече 
ио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p>  
 кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по  
p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p 
.{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p 
.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, 
е он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећ 
ом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала бо 
</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p>  
p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} 
 да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа.  
че попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ак 
quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дик 
а је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво ко 
ице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У ост 
азбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S}  
е.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела ча 
е умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се про 
сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а ов 
ог, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p 
егова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> < 
вац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — у 
 Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с 
{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега  
вом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.< 
рпкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу  
p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се саста 
рцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво  
</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S}  
p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа 
жимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> < 
 <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, ма 
а копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} 
 остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда 
 Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи с 
— рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n=" 
b n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред 
За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам 
?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p>  
ими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- 
 по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „ 
у њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се 
p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p> 
м састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име позн 
 остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако  
ћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и с 
p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За шт 
ечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што с 
чило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у  
S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш т 
— ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али ка 
у остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако в 
и воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S}  
 као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица,  
ски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац 
 Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Н 
и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно д 
 шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то? 
о спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p 
ђе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу 
/p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га 
 је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све у 
о да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља 
моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим  
 од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станој 
е тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати 
> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта ради 
 било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих 
 Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити —  
 видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни  
 он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се  
ута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде с 
{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p 
прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовиц 
има...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре  
јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску ш 
лтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га ис 
на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимн 
> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} 
 у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличн 
га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си  
 вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</ 
рте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; н 
послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ћ 
а и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог,  
рила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћ 
 и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику јед 
 зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана  
p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је  
 од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је 
 онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као  
и има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко.  
ена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, к 
тице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title>“)...{S} На 
ећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> < 
 начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег< 
unit="subSection" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>—  
 га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, 
 Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А ка 
 Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... госп 
— питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се н 
 да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком  
а.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — 
рећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазво 
 сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео 
и!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло  
на ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна. 
е лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у 
купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; 
 „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> 
„Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их 
војка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећен 
и се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од ве 
ри...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јо 
} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p 
 Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у  
ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n=" 
 и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала  
 мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p 
иче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила ј 
к.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра реч 
на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Д 
очи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јуч 
не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би 
p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су м 
опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капе 
кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је т 
е па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај геја 
 играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — у 
.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па  
рослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био бо 
опатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са од 
еш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад о 
мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла  
сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њ 
 да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тог 
о, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p>  
и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је глас 
ком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у  
</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{ 
 не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А,  
грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p>  
 онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> 
у повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизн 
" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га  
рином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци! 
 рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} 
и бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђ 
иони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали 
ор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</ 
колико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— 
 <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита 
Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му 
и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p>  
је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзистор 
гме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зуби 
>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Нар 
p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За  
ао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А  
напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — р 
аке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога м 
а, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n= 
а девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље,  
ало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има  
смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та. 
и једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бе 
ућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> < 
 n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не мо 
еде весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке  
.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледа 
А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је д 
а, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p>  
идљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, мо 
’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око с 
е већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— 
ро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће б 
 <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде 
> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти с 
едаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једн 
е.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Не 
 умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни д 
/p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Ј 
 учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, на 
та почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насм 
м да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепш 
а хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи 
p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан 
 шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом,  
ле нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— 
гом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово 
а ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> 
 после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политички рачун нал 
 свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо са 
 <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упи 
у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за  
>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> 
ледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> < 
</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па  
лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се п 
 пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небес 
лагу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да  
дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да  
ар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадал 
<p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, ова 
е и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву ди 
Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда  
>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој сре 
ова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван к 
 капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаш 
 плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се сп 
стима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти 
p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а  
оред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,< 
 Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{ 
ад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлос 
ан сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „мин 
 не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два  
тигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали 
 је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп. 
а је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — др 
ез и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S}  
 мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га  
има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова. 
тави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опе 
жем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намас 
 кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па м 
 се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог 
че Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара он 
егових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{ 
 оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним ус 
едан или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по 
е... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео ј 
све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног ост 
нистарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} 
 сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S 
тана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — реч 
} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па  
ао да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у оч 
и сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече уч 
 ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан се 
цу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш. 
поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато 
p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор 
говор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само 
да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп 
ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</ 
да, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— О 
олази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћ 
/> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче прич 
да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш  
а и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан.. 
они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} З 
еке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо бу 
 срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Она 
његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p 
 ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно,  
бам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.< 
м: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје 
си?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?< 
си?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне доп 
S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега  
лико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш н 
 био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p>  
стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он  
реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— 
ога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то д 
тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца  
 вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} А 
и кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} 
кочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега 
 лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Марин 
.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оже 
е сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о д 
а па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част  
p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у тво 
а — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо 
ираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „до 
<p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Н 
..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Св 
ва код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он ј 
батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил 
Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега уста 
м ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече 
а бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена 
е најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је 
Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>С 
 да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу  
посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врача 
јо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— С 
, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот  
 ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n= 
рити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p 
 за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста  
им те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш. 
<p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претур 
а сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? у 
дима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчи 
анџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је зн 
ли би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> 
ука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> < 
— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пев 
си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново! 
; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је пис 
.{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари изл 
јде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђо 
ога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Х 
вале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и п 
безни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека 
о свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батин 
 један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође м 
погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" /> <div type="chapter" n= 
ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга 
њао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једно 
српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му с 
итам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p>  
е зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси 
у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба  
тена, деца напуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хт 
{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Вид 
к, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!. 
им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трг 
 како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У  
 али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204"  
>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом  
се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља 
ead>XIV.</head> <head>19. ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући  
S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он,  
 УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не ра 
Section" /> <p>Тридесетог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцелари 
дњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско л 
анцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама сп 
им колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> < 
шио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је сврш 
а владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупш 
он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заи 
, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог! 
сли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Ч 
 рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја шт 
врти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — 
је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин. 
дина.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне  
гујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Уја 
чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месец 
па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању 
 је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад 
> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила  
д најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста  
И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да 
> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quot 
себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита  
дног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео —  
 па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S 
али и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена т 
е искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p> 
пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онд 
Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, 
а.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} О 
ти рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се ч 
! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не  
"114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше о 
угом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, пос 
анцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако 
{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34 
Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен 
 бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега пос 
че се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук нег 
 и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта  
{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</ 
унцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа ст 
„Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Ни 
 је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на дру 
војица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> 
а је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа 
клу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених ка 
 брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p 
а Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока к 
<p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у 
</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га. 
лагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет 
 одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и ка 
/p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се п 
и, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу 
уката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мен 
аћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да 
 — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече у 
.{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем 
сеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За господа 
свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220" />  
а....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог пожи 
олесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти 
зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и  
та:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> < 
.{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опе 
рпски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S}  
а“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се прекла 
ови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S 
че да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла м 
ма је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те 
!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>—  
 прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер 
ама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута  
 кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...< 
} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p> 
— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! 
 за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „ 
одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну  
андур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Је 
ита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави  
а бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> 
 упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него на 
му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама 
доше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Пос 
дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, 
л.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о. 
...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па 
е достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љ 
</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> 
лим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде  
и“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће 
{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред ври 
</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да 
ко је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; 
нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих 
ашајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме 
<p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!. 
еро, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — 
, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</ 
 њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми де 
. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по 
 насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме 
јвећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздрави 
а ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад 
 ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S}  
 лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам 
за.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танко 
.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те оч 
икаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, 
мети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате 
упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила 
ти упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p>  
 писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол 
у? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</ 
 Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год 
разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа. 
ва пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: 
p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p 
le>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — р 
ћ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто  
— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, —  
/p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија  
аше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S}  
 ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само 
 завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о ме 
еђено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, П 
!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.< 
 говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити 
ра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу ка 
 за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам,  
/p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} 
<p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одгов 
p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Ф 
и и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што в 
каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мал 
теља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Сед 
ичање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, мол 
— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ ба 
 Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... б 
 била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Ј 
 попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну ча 
ше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан 
.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има леп 
ш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто  
о наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта ј 
/p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све 
м лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се 
ако је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима п 
 задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Посл 
 ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! 
ећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта вид 
 <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким п 
ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви 
ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Господине!</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викн 
— онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресав 
— Господине!</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он ди 
у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> < 
говор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпо 
p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви пр 
издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовн 
а смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пи 
ком.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп 
речасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ уђе 
ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају м 
— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу?  
апетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручит 
S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!< 
то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин  
ани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онд 
воју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу 
" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте. 
пала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом 
ако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и гр 
p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разг 
д.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О т 
е се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима 
 сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, г 
да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p>  
 волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад  
жао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</ 
шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <p 
дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали  
м мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара п 
p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S 
те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p> 
 и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег д 
..{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> 
— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њ 
чера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> < 
им.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она к 
уд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у св 
Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S 
— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, госпо 
аво да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држ 
бре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p 
p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ д 
ји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте  
</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо с 
— упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сес 
оша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа б 
јглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочи 
о, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се 
 Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до др 
/> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му  
 да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако д 
/p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p 
дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћем 
зе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, 
есео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се тр 
дравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше  
’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му ј 
а волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећ 
домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> < 
 — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, гос 
</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, р 
ј пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви рад 
ји тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и 
андура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А з 
рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И об 
родицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор д 
 кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се 
аше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p 
, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Ко 
 и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друг 
ле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о  
лишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било 
аше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је  
оспојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године  
 угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и  
</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’ 
>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљен 
ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ро 
је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па  
еба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... та 
о.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори 
</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђош 
лади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је  
љда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћ 
 збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракну народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који  
<p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше. 
— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задов 
а горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> 
 је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово ди 
о ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n=" 
ну опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горел 
p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче 
Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И 
касто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови пам 
 Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану о 
еђу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брц 
 <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше мар 
ст хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</ 
новнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— 
де; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз во 
 више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да 
у.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саж 
 <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!. 
} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У 
ога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему 
убити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: са 
p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{ 
своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — реч 
бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двоји 
аху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рип 
ди; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу п 
пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>—  
од мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова 
 <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ве 
} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље. 
па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се 
ше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или пе 
n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао н 
е и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="subSection"  
{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни б 
ће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио 
оња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња з 
ко постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек  
 летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не има 
<p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела  
/p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости.. 
— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот 
рагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на тава 
о.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S 
(и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S}  
ели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све о 
{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина. 
е и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на 
есне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесниц 
анути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он 
лаву, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p>  
ери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко  
 би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозо 
и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Д 
едан врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И.. 
{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је 
дбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: 
е плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице  
ут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се по 
је кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кај 
ати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вр 
и требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља ме 
ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио п 
чита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дам 
 <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S}  
> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије К 
!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са св 
ас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се к 
поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се ш 
ако; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му бе 
ају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај 
он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још 
зи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} 
Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавиш 
 био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра п 
у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом живот 
 <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је д 
могне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за 
Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: —  
свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије 
што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закон 
чано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> < 
 припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у дру 
.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустав 
ти: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву сед 
одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствар 
ол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака 
миљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад поп 
нџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, на 
си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија. 
а се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</ 
г човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p 
. <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — е 
не!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n= 
Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам трену 
 листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба пр 
жем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, реч 
ко нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука 
 Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој тр 
 једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се о 
ме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке. 
или против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог  
сочанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао  
ен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговар 
 по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку 
оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипко 
о га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу ча 
три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му  
да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства 
е сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошине 
 то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што  
Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — у 
ко сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештач 
огу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се  
ан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али 
а.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже м 
игну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, пот 
 много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти с 
му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапу 
од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— 
{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — реч 
le>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је наба 
>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам ум 
ш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: д 
 најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да 
налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, 
> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отиша 
ек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, вид 
раш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} 
— није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде. 
 одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похва 
овека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је  
 их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви 
инили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!. 
ео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! ма 
арод сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе 
 од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости. 
} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатији 
 — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле  
овори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, запо 
е да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија 
 старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја пра 
!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам 
им мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S 
ти.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} 
 руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу мол 
рањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> < 
p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Пе 
.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м  
ићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <p 
 сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је по 
рио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лол 
 са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!. 
 из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће м 
 за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..< 
>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>—  
сар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} До 
S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то ј 
 бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је  
љенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="6 
му говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздрав 
<p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и  
га или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да  
који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S 
 он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде 
.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро уве 
ољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и 
> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега  
вако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више г 
а, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пит 
обију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</ 
ема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја са 
 да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p 
p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао. 
</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан. 
сподине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом з 
тицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, гос 
!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамња 
o --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, п 
их...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске 
уку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, раз 
рили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са сви 
четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знат 
оло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њ 
поведи послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и  
 за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар чове 
</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тог 
тотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србин 
е са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па  
н погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети 
апред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>—  
p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пр 
р да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књ 
 право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подла 
</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у  
већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{ 
S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: д 
 Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p 
га другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> 
данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те провед 
е му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако пр 
аде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као ма 
го једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес! 
} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао 
{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који го 
ок је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се расто 
 владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је  
аро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</ 
Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p 
<p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко. 
о, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где бе 
ојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.< 
p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на  
та изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S 
тражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да ј 
вама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други п 
о се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: 
ише су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падн 
у?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: мож 
еларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си  
м, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!.. 
му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђаци 
.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо 
скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само 
ерети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капе 
ању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај 
p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа н 
постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш  
дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нек 
174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе 
упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, са 
: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешћ 
>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане,  
а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!... 
 ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ниш 
а собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан обл 
 Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да  
 шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поште 
 ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној  
а му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли  
ане?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају,  
поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>О 
 му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} 
 опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупшт 
hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, кор 
без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="10 
} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није позн 
ворењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је 
бука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— 
рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад ч 
.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против  
> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S 
ом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна 
е за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио  
у му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио са 
p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вел 
нате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова  
у да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Н 
дан глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију  
 Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он сед 
бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!..  
 једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада! 
раста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и  
 да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не ст 
удим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — река 
ва, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упи 
амо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће  
еце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема н 
ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> < 
петан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’  
> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско ср 
и тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да т 
та, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бит 
 и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се т 
есте.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене?  
веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га н 
?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, 
е он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се бр 
ољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... б 
ече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и 
треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо  
но са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавеш 
кав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!.. 
им српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је. 
> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} По 
а, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’ 
ином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он пост 
ели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему прид 
суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — д 
е но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад 
} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом но 
и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде  
Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би шт 
к танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, г 
идиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шума 
 моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, т 
љству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На м 
извод околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам  
а вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?< 
— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— З 
је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као му 
S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи 
> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p> 
м рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он 
ам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога м 
— рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити  
ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладни 
 <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита он 
т не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Ша 
> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p>  
 школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тра 
<p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — 
’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="5 
ига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после лож 
ик него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господ 
етна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп 
уда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — ре 
беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — р 
="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко 
х; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката... 
а?</p> <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу  
капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај  
сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да  
а велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— 
никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо 
бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</ 
ућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше  
вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „бел 
па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — ре 
а нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <p 
> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше 
и више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>См 
ита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какв 
госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>—  
 и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p>  
га ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само  
а: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p>  
уће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио к 
о! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што 
наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим на 
очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се 
} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у  
 што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме 
па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону нај 
> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, ко 
/> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке  
ођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају и 
е ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Кра 
о тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром удар 
и школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години  
села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и 
> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам с 
га си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p>  
ак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, 
е био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу 
ви пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија 
е?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је  
 писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да  
 читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p>  
p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по т 
шима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На ча 
а на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди! 
џбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло 
>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпо 
 виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јас 
 <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв 
кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па ш 
 и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му от 
тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему сед 
 суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скида 
 дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше 
асмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од т 
мо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја 
авише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’ 
ке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова  
им једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не 
 Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш 
— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! реч 
руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш 
<p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем! 
била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> 
е се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Маруш 
 прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ !  
дно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он  
оге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом о 
влији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липо 
љам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што т 
волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друг 
...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} 
> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не  
пет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега 
ку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочиј 
е се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p 
тар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?... 
че Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрен 
} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али 
то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, гос 
> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!.. 
/> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!. 
p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако  
јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је до 
Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те су 
 трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед о 
мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који  
{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили 
мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с ра 
!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p 
и га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. 
а’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти 
а!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече он 
и: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо 
љаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе  
 тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо кори 
p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше  
ћи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — пита 
!..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на  
ледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану оч 
илом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине,  
 га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео  
че поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не м 
.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Дола 
 би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Са 
узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p>  
му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што,  
рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бег 
ше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спас 
 собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, и 
ије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили  
</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу,  
понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким поче 
/p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p> 
 Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим  
ради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:< 
видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете с 
д ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече  
— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> < 
е, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> ј 
та ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже б 
сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она м 
 ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, д 
 и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>—  
 одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа о 
н је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у шк 
 нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да 
И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} С 
ли за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем бог 
има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Па 
о!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идем 
а бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до д 
господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p> 
е.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали 
 долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала 
Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? 
> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од дана 
рећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко.  
> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb 
p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</ 
..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p>  
пом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нем 
— рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диж 
>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" />  
{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S 
г“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја 
ра. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш  
.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту н 
Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код  
е би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо  
 И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови  
 и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би  
о лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је д 
лато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељи 
.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.< 
а одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло  
..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је 
 те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, н 
 да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио ј 
вој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Ко 
е љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар 
среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве по 
 <p>— 30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p>  
е гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче пр 
 и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>—  
 могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} 
— питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p> 
/p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на п 
е у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вра 
 ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, 
.{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — ре 
 се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узб 
ство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у ис 
ра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватр 
га, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину сам 
иљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пеш 
> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови у 
а је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло 
е.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} П 
!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, н 
} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p>  
 од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="11 
и, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по рак 
, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон —  
и једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути ви 
Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним  
 Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што д 
— јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Стано 
о на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу гл 
рт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једн 
itle>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она ј 
— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здра 
н.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.< 
че чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше 
 <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.< 
гаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — ре 
е на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполео 
S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p> 
.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> < 
ла бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се  
е ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам 
читан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S 
чигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Каракте 
и не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S 
 почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S}  
што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> 
Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећ 
ке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо  
етлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као на 
 n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S}  
тане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И с 
имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе. 
знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепа 
ужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за 
е само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да 
е у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, 
 добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газд 
 му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље  
на и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења 
о!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила 
.</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму< 
 пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то та 
е знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покаса 
љ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S 
ајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове! 
америти!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, зн 
е могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Ни 
му се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> 
 је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити  
ви своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик ил 
се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свет 
 ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!. 
 по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мис 
; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — 
{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урад 
и, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављи 
да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила.. 
 нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од м 
о неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царст 
ка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми ст 
{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му је 
и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни  
 први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста стар 
и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршет 
тап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто к 
>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај 
ушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</ 
је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме ј 
 је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала! 
 ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? 
 школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он  
ма услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју  
 вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} 
во и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</ 
И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да с 
етрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше св 
; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је знал 
аде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p>  
 — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажм 
нако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина 
 ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене  
ој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхт 
подине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па св 
удбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар мог 
знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школ 
чја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требн 
 за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} В 
</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по  
вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше н 
="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за ру 
 А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по  
!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.< 
и ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат стане 
p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало се 
оћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до ко 
дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам 
зми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом 
сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S 
ник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамња 
дине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> < 
>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S}  
>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он. 
 нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити.. 
> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гро 
ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да н 
тну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коњ 
о!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у 
Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њени 
тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта 
>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се 
шити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће св 
а се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, 
се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима 
ечења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се. 
, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кме 
дић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што  
одину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта д 
полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба  
о из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Как 
тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама с 
ка три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја н 
да код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би тр 
— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?< 
/l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани 
.{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав  
писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, 
дговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — а 
извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде б 
Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на 
 иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу. 
баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топ 
ао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књи 
{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они од 
 видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разу 
 лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаш 
 Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набав 
 још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<t 
ндур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше н 
ега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> 
 што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега. 
ика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Сван 
 и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављен 
а...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживе 
?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би г 
“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у 
остава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на пу 
 појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спа 
} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке  
је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S 
икога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигар 
а је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и п 
да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је д 
а и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облак 
дмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па 
</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дв 
ли чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста п 
и се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Маруш 
е „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против  
 <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком вла 
 једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — у 
 бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан С 
беђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p 
а је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби 
Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој чов 
 своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају  
арити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— 
 д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} По 
 и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати они 
да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће 
о причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао  
и: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p 
ебаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ов 
рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задово 
 који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме 
е сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p>  
лаву му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал 
е видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема ни 
о да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и  
м чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се сел 
„изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места поч 
 показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год 
одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} 
братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи је 
о све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта ради 
опаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столиц 
донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти  
ст води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче ч 
<p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p 
! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џе 
ина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код т 
м њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да 
 ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељ 
p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне 
Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} 
но прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други св 
ор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи 
изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим с 
пушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} На 
о год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="1 
ло разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег зад 
>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој  
издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу бли 
та не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај ј 
 му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сва 
, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди. 
у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p 
јане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’  
ш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за т 
Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди л 
ан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.< 
 данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис дец 
а платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европ 
 народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S}  
ем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добр 
ћи поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари 
видело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељан 
<p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече 
 се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погле 
изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p> 
је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, к 
и — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо мој 
и ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лу 
ешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се  
у забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш 
још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам 
> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p>  
уо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где х 
ису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко ре 
агрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато м 
е нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> 
 Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица 
 само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p>  
на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Ј 
ега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Мл 
 ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та 
 он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћ 
на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и ш 
ја доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Господине!</p> <p> 
 кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p> 
} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <p 
забираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у  
 мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака  
бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему све 
 — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, п 
 тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> < 
ече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти ос 
оче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се 
, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао  
иваде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Иза 
ала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, п 
одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p 
?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова иза 
в у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S 
 Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>—  
о, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!- 
спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што 
с... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти  
едно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Ј 
 Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p 
>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</ 
а! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p> 
 писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p 
е још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да  
> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му к 
 — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, г 
 ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер 
 <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... 
ћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако  
штења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаш 
аш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане 
поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! —  
ли се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— П 
е у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо  
ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великани 
пише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписа 
да.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, к 
нији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе 
> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у како 
p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи 
аћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да м 
 можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је  
осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живк 
ласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и 
у ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да 
о’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’в 
 да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„ 
ри сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен 
ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S}  
рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> 
к, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на усн 
и глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано. 
ј учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „и 
е што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше 
ече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону сл 
 а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Ужива 
дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад д 
скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> л 
ака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А про 
 <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам непра 
/p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну 
204" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти  
</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за ув 
преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p>  
>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту усл 
е пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш н 
наш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као л 
е у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она 
 чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, по 
учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Р 
а ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до пол 
> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?< 
одар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} 
ише никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живк 
сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем,  
. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила  
прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p> 
о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се п 
— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одла 
а ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да рас 
ли тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премест 
p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се на 
" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S 
сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што 
игације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми но 
о?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?. 
роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p 
о те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало 
ери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, 
руштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се  
 свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија? 
 четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужим 
<p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље 
лаву.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— В 
..“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли 
а!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</ 
лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким п 
="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Доб 
; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече 
 <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p 
оли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најсла 
, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до в 
о што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Ма 
 стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је 
 <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп  
чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!< 
а се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Р 
е викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад  
ва.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи слу 
А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!. 
— рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари. 
</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</ 
а, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} 
 скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио н 
р нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у нап 
ставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако! 
 пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто о 
ог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши 
 понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго  
тељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учите 
та хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Ка 
 једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледа 
копа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су би 
иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је та 
.</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљи 
д фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаш 
 се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се каја 
рице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужн 
м <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела 
ова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв  
м, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Пр 
и опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 годи 
ити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету М 
које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима 
зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само о 
p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p 
на прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако по 
са му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" 
 је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробуд 
 сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пиј 
у је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S 
дили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки  
 поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му нек 
 му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше гово 
чка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по  
еку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њ 
га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео с 
све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако на 
књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече  
мо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, 
ија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по 
 ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А  
ше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да упот 
е, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је 
S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад проч 
овин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас б 
о?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он наро 
о с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја 
ли и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време гов 
н сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни  
спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да с 
еместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем —  
но — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе 
о код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} 
... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми  
да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту  
 писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> < 
ћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се доп 
онитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је!  
ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’  
 — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пр 
 њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне ј 
а помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме поједи 
е — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ 
ећег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загл 
што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се сме 
тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скамени 
у.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о 
емаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; с 
роклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина 
. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чис 
 си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>—  
а сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p 
сече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и би 
 каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са  
д па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи 
еговом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео ј 
да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута ст 
 зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би гово 
ху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, 
разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши с 
 га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи  
а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични кам 
 је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p> 
 је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није м 
> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете  
</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p 
 даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{ 
е на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревет 
, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоће 
који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте шк 
</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> < 
смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки чове 
к збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да 
те, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!. 
 дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина  
 са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изоста 
</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупо 
руги свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} 
зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојн 
{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом  
 то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p 
је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стиго 
јник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је ј 
ду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и  
ао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су  
овараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан  
ше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним  
. рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу 
о лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобо 
<p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Ј 
по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити —  
о бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној  
да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа прир 
ледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у  
рка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша ве 
раћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите 
је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад 
шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде з 
ажи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погле 
 људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допад 
а им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у нар 
њу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упит 
ли под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} По 
а дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери  
ат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n 
его удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се  
 ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживе 
се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они  
ји и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба љу 
ивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио  
 „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S 
ије се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „о 
ове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“ 
а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није памет 
S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то м 
 је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он ве 
ша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, иск 
азговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S}  
ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро б 
 а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама —  
бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене н 
вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ј 
 у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити вр 
p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па 
ешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да 
гао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била  
и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви н 
 оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и ве 
е.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— 
еш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p> 
и полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад м 
једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи  
е стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач  
ожете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам в 
 насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Ни 
 је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састан 
о тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</ 
p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} 
данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чека 
p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шт 
акој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Г 
бу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> 
здраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— П 
Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за  
 гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут  
 самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У 
у размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могу 
богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И п 
и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{ 
вом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учиње 
атима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш?  
 уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="cha 
S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све ј 
а шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко. 
ри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S 
} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— М 
мо о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крај 
 њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно г 
авом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак м 
: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и  
а падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом се 
ветиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S 
> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бо 
оји гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо. 
<p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољс 
гово достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Посл 
одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> 
черу и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде с 
о ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању г 
е анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> < 
о да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се  
<p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да  
пет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> 
акав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али бил 
 мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити 
и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше 
 <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оста 
о је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро 
 n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу  
етан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радит 
м свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не 
рете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> 
 Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да 
 <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац  
 Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра 
.{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вра 
д сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је по 
много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут! 
ала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Ж 
ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и з 
и!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! —  
љутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убит 
аше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та 
.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па умет 
евности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у ис 
6" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је прима 
а за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест!  
само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник  
ла реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп 
а попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их ј 
оја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је 
 /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет 
 Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко,  
ио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу 
це.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га  
— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао н 
</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p 
де је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести 
</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она дол 
 сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И о 
<p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па —  
 Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p 
/> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ет 
 Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, 
да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! 
ам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер п 
 рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учите 
ва.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— 
Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручк 
.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је в 
лим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп  
андур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p>  
/p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова 
 теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко. 
 у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, т 
?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p> 
— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> < 
> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје  
амо да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од  
мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу д 
{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S}  
<p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од 
ше иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Ма 
— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили 
то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запит 
то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији  
егне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега г 
ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозо 
Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу 
о је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео 
b n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина п 
не грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он с 
ивком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писм 
м.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде  
 му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио  
S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{ 
 преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отлично 
екивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Ш 
стане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;< 
нда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> 
победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека в 
p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча  
 без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу кућ 
о једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе  
p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!.. 
ом гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па леб 
да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’ 
 Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо 
му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истра 
осподе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те н 
. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</ 
 веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</ 
рстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, диј 
>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде 
 спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> < 
 ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p>  
ош три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако об 
подине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Нал 
 Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја 
’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија из 
успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на а 
н.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па 
</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један с 
авам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она п 
и чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше  
 што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{ 
пако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> 
не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети! 
га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за 
?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p 
 само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљу 
адам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисл 
кови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <p 
коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном 
е ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је н 
 неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S 
 клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће г 
е пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Тре 
сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да види 
 шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да 
а, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из к 
ћ и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала 
ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и 
е до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S 
?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком бра 
S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако г 
тигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на 
решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p 
 по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој  
/p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p>  
{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е 
а то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са 
Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— 
арош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, он 
 је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ  
жава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва,  
 руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног д 
удима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успоме 
и она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме 
светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих д 
 <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти и 
жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно 
До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће м 
 се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Са 
павају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около л 
и <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола н 
 Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — од 
 сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала порумене 
за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те  
> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си мор 
пао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он по 
 ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом мест 
 Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они о 
stone unit="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на ч 
p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу 
то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим с 
насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело 
" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благ 
та мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S 
— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш 
, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагоро 
а погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— 
упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај по 
н је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад ј 
ц и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа  
 рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— 
укат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њ 
ретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p> 
 — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе 
 ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p> 
>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да  
ече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам  
 их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији 
— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела 
рани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" / 
> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ван 
 свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> 
 дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њим 
<p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешав 
..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тог 
ослуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича  
.</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код  
дија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта т 
 са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, м 
зе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>—  
за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p 
седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник уна 
</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није би 
прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда 
та поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p>— Шт 
> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p 
> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбриж 
>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S}  
</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</ 
пита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзис 
о.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нам 
"170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да бу 
учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јави 
!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Н 
љ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова  
</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом. 
Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хит 
аш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек  
p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они 
љда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па  
а...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше к 
ред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговар 
петан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> 
, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или цр 
— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} О 
аше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Ка 
RP18891_C3"> <head>III</head> <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањ 
о сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} П 
 <hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не 
 врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си 
од викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!.. 
једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учите 
 му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану,  
! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја ч 
д, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не ми 
а ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на  
иву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта 
но беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко 
кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уст 
мо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима 
штење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S 
/p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!< 
.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече по 
p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога  
 он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За шт 
</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Х 
ну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</ 
И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{ 
етану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не  
авао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали  
 на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само дома 
, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзист 
равицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест! 
 мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" 
етан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом  
 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци ј 
ивање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа  
м да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао 
 мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p 
још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и ма 
S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три д 
о с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој  
е не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, р 
. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали д 
 нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} На 
 нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb n="45" 
у.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, не 
 му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку тр 
оји било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно  
кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишл 
у па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> 
а; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „ 
ја.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац 
 читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p 
У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и 
а само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад 
рију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а др 
, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S}  
но...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тридесет 
} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и  
 <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити пр 
="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неко 
. моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутр 
еном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} П 
> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p 
</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуч 
ека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И 
ас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..< 
ркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у  
— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p 
— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло 
а шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада  
Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако је 
/p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p 
читељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразгова 
госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечер 
пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате 
p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не ма 
 учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!< 
од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај на 
 жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— З 
Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, п 
 <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Ма 
 стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.< 
Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па  
891_C5"> <head>V</head> <head>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу 
hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у  
ректора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак. 
head>ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у с 
“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код п 
и, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе в 
...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти 
ран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ к 
 слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једв 
прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> < 
S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{ 
 с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он  
p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала б 
p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што  
о с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше. 
 овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где  
ича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чи 
ан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест 
l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote>  
апалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Ж 
 опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у 
нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зи 
 живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци 
о, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „ 
рво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по  
било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је 
ку и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели д 
... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много г 
седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је тре 
p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу 
и одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошк 
рости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељков 
 учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>У 
169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продуж 
...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мисли 
Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене г 
јку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{ 
ако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар 
 Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде 
и нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну  
у.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп 
кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде —  
позициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Проч 
фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, А 
авим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— 
шће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат ко 
за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>—  
кни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што т 
тито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни ма 
кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојни 
н осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, врем 
бриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жен 
ш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако! 
/p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, п 
и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад ниј 
 гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</ 
ила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости  
х усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити 
ше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак,  
д се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао 
е да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да вер 
овог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу 
амо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или 
зведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна сп 
слом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Д 
е вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан 
а!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учите 
p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим ств 
оследњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну гл 
ма ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— По 
са.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S}  
} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и пр 
у.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> 
словијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту 
ља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S}  
.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће  
де молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал. 
књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је  
та.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде 
своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....< 
а:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли,  
, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак  
 коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја 
нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и 
двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</ 
довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је  
зда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина ова 
ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!.. 
 су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капит 
 баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци  
 или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} На 
ати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну. 
д нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли 
доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова мог 
 нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — са 
толом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — наз 
рестану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,< 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли 
то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности! 
ове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него г 
ога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="17 
е јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела 
{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>К 
? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она по 
p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапск 
та она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n 
е.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>—  
тај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p> 
/p> <p>— 30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</ 
си бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде.. 
тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а он 
д!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нем 
се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> < 
 ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ра 
 нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који на 
обро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде суд 
нда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео 
т...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, к 
зрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа  
 га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недељ 
еће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} 
; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног 
рце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући и 
могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а  
ркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...< 
нило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа 
вим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико  
лону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жуде 
јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођи 
шко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојк 
.</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она 
p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, т 
<p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражи 
девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откор 
учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озб 
ко га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка  
</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми ј 
беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{ 
 даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и ј 
игњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око мо 
ју те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио ру 
мет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом ми 
ете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — р 
е полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Њих д 
еља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти  
Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење у 
 и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p 
к и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа н 
вко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, 
к човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до  
 — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара  
у, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плав 
..</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} П 
друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу кр 
попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање с 
екинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! —  
> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако м 
а да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек ка 
ио — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да т 
а адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде крив 
сланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p 
 упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је 
<p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви 
допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p 
 лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Ур 
Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S 
“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S}  
ња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки 
Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа! 
ко има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> < 
ад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n= 
сет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуш 
ија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се. 
сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није 
/p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} С 
Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у је 
рос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још ниј 
ше чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече о 
 воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> < 
</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србиј 
Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S 
p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> < 
p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне та 
> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" / 
ет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.< 
и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам  
мишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка 
ику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћиц 
војачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сује 
 престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је ср 
 ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, та 
вуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се ро 
вео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико година један разред п 
боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином 
, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у 
Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и  
шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мот 
меја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а 
и, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно п 
ет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="21 
аређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мо 
а одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су  
зео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак 
м таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рође 
> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да и 
> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у пон 
и нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко 
 ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У 
а њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не 
а упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb 
ред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт н 
у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудил 
х општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова  
ко деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достав 
осито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — ре 
<p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учите 
{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а лан 
 Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече 
н разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали 
оћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И 
Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.< 
ољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господин 
pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p 
а у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S 
<p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!. 
ест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео 
им раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те  
као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној в 
</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S}  
д па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распи 
ју капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, ова 
смејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, мор 
 па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p> 
-> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, путе 
 себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Ниј 
 свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> < 
тнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па  
, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову соб 
о испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарал 
Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседн 
је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести ле 
 <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p 
 срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> < 
м, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше с 
 попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог  
ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, 
/> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онд 
ета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса б 
се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био  
оп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} 
дио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p> 
.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; к 
џију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p> 
ваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади  
S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико 
је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и  
 <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је леп 
p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <p 
сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘ 
викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</ 
их и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се д 
="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресеч 
ошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди 
S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опе 
ује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А мира 
утио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну 
едаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга 
шуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстар 
 — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену  
зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труц 
ко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећ 
очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше р 
l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb  
!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне 
и цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</ 
> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад. 
алне Странке</p> <p>1889.</p> <p>Цена 2 дин.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p> 
огао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није  
 тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!. 
јева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћа 
гуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p> 
ш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то н 
} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Дос 
све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p>  
а.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p 
н насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како ми 
 липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све м 
 и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!... 
абуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле т 
ка од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S 
...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <p 
 клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетењ 
кав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S}  
ли, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у шк 
је.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја! 
риман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не шт 
.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати  
њаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{ 
.</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно —  
е још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да 
 ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да  
, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p>  
још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпиш 
 на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шу 
 n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да 
анајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у  
м ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуру 
Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>—  
> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Д 
звршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше. 
а; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одго 
жда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све 
{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао о 
 — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га пошт 
а оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао 
ала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на пле 
а најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу 
е би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега  
...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пођ 
нда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, ва 
енску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се  
амњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! —  
и било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p 
нога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки им 
ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... сл 
За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p 
коше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S 
 је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше о 
ад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14"  
с министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се  
ја доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— 
; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p 
кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, о 
е!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани  
н и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што ни 
ара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb 
 Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан 
ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није син 
 шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> 
 смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њо 
 па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку но 
дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко! 
ог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па  
отова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Жи 
, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја 
ругом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке 
уке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових д 
ли од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај 
еније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу  
е, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он 
Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> 
ека моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двој 
распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном жив 
пави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци 
па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне  
м: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их 
сљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха к 
итељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не;  
јић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти п 
/p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; т 
ар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p 
ојој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да н 
ет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</ 
/p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је 
скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра 
ити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да  
кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ —  
толом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — 
ак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешт 
петан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} 
где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучи 
ад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само би 
мо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за у 
, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века ост 
<p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака о 
граху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих т 
исијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, 
а.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се 
селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као 
та!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја зна 
milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новац 
о где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудиц 
д воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је п 
риво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београд 
то не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада би 
оња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се о 
м казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, т 
 камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски н 
 знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} 
ријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст. 
неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго н 
Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки  
 смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда 
 предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писа 
и чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро до 
учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосре 
 Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Ј 
/p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S 
те — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас  
, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, п 
све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуд 
чињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једри 
на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо 
А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други 
ан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!.. 
 и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растур 
!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.< 
о ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је  
} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и с 
 се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p>  
 скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек  
р свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љу 
рења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме 
ала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам ка 
мојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Буд 
по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{ 
 <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је с 
никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео 
 владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје п 
n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девој 
 n="SRP18891_C4"> <head>IV</head> <head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ. 
га год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p> 
 знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо 
Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спу 
е умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је бил 
таници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p>  
 <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— 
агу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! —  
а се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Б 
редурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људи 
зумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p> 
, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господин 
> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Ма 
нам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у ап 
 Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S}  
 се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу мол 
е што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта 
е говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их н 
 и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о!  
 Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш  
ра.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија  
ћаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— 
p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се из 
товану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо до 
тан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изад 
/p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар п 
 је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p>  
вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и з 
вај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирн 
етану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Че 
већа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјеко 
нда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p> 
— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155"  
а је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му буд 
 си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш 
пита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли  
} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећ 
 <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си 
 се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете б 
чо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту 
е, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше за 
се капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појав 
 Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно 
о!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мил 
 <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо  
како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађ 
обро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. в 
p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као син 
ваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали по 
бели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отре 
уци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У з 
ју“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога  
ним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети веч 
ку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у 
та пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њ 
ве исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа пр 
<p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и посл 
хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш 
Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p 
из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни д 
и си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, и 
еће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то  
 Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, 
по погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које ва 
оји је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана м 
рене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да каж 
p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да 
о!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да  
 И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељи 
о да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку 
 од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница ст 
— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече 
азе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и су 
> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивос 
p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, 
боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш гази 
 школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, уч 
љу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде 
Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не зна 
</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> < 
говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S 
 му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само стариј 
тра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе срка 
а.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене  
.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p 
/p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је  
учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш ра 
, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он  
 кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, 
страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари. 
ареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом 
 из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много  
антског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира пла 
 <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов 
к треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> < 
сле је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као  
е, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан к 
аплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћ 
но чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се  
ати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли 
<p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је би 
који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се б 
 свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, 
{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се  
а што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се  
30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— К 
зор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправи 
нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код  
азговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</ 
је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме  
тан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и т 
омисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Под 
— рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хо 
</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се,  
љска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по но 
ање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да  
смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по ду 
>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита,  
пиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добр 
су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} 
еки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код ку 
овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Ос 
или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сва 
 Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше 
 месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода  
дељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју 
има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем  
осу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} 
еоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се сме 
ста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека 
и, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли.. 
То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p 
, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А. 
сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milesto 
н једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не в 
p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, з 
 његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p> 
ако је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми 
рију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p>  
одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола  
ка.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустај 
ла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и пл 
 Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чко 
то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине с 
 тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по но 
у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p> 
астајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се н 
на синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да  
 с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада? 
 баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек  
p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи 
ече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p 
- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова 
 и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он. 
ила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то  
У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По  
овека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 18 
еш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p>  
м дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{ 
послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p 
, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре и 
 од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја 
ам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право вел 
а.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастико 
реташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко  
о; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче 
 буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цига 
он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p>  
његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људим 
охијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p 
...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а 
нао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> < 
станака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К. 
?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p>  
о да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похит 
p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S}  
> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Жив 
а, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>—  
и ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S 
е то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p 
ти где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састаја 
т искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прс 
тио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само  
ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим  
 течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ 
 је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари одне 
авнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је 
и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо. 
> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову,  
жи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две го 
<p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су на 
равећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{ 
="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити 
тију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савиј 
 касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, п 
и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леж 
коли, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и  
јих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, ка 
p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" 
, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког 
, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе  
/p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји 
е, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким м 
 казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако 
!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Ту 
или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем:  
 попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — од 
 капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим ко 
шта; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у креве 
ка.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најза 
еза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи св 
еси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече  
ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да т 
анојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Из 
лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb 
а а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p>  
да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад  
ну она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси т 
<p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору 
— рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p>  
ило да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта 
а се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... гото 
обар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал 
за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да б 
 n="SRP18891_C1"> <head>I.</head> <head>ДОЛАЗАК НОВОГ УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. го 
Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта  
>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати ка 
ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смуш 
.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>—  
: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којек 
то, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S}  
го, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p 
ињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њ 
мет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој шко 
</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја 
Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> < 
екне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за те 
ло велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спу 
 песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
па...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као 
о се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић поглед 
/p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки 
н причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљад 
најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, п 
ти се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> <pb n="174" /> <div type="chapter" 
кова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упит 
да кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> < 
е.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> <pb n="174" /> <div typ 
исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb 
дика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да  
 око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се д 
неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла... 
S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али к 
ветом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе т 
те!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Д 
тиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је к 
а се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и б 
 је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај 
еш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однес 
/p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У  
вршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи 
 да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на 
ру и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколи 
а, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и т 
/p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је  
> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако уми 
лужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси ми 
ого.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу 
де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:< 
а нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, 
за одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је н 
о то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — реч 
врти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title 
еоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара одне 
{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Ни 
 оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа с 
— Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служиш 
а казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте ш 
<p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?.. 
де му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.< 
че Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде  
еде.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’ 
даше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Ка 
дрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој сво 
p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина 
 ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ  
 <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где ста 
ва, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.< 
 питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења 
 реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур 
..</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n="40"  
 уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit= 
 тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала,  
>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био поста 
си пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка  
 он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита о 
ијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p> 
> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> < 
</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћ 
ртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога  
кола беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да 
ети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо 
нимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше на 
— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут крене 
ло — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са 
лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p 
ече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала м 
са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ 
 То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке 
амере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.< 
 на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дув 
...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} П 
у опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по ча 
евског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; < 
 <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као шт 
ли попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше  
даћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја 
ти очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по  
сподине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја  
p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пи 
 „<title>Видело</title>.“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца 
{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар в 
Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> < 
адно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лук 
 <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Нисам!</p>  
ађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га не 
ине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о с 
мо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу 
у и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p 
рад, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разр 
ђе ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и д 
пустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је 
же бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја 
 година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето о 
дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај к 
!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто годин 
 овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселн 
о му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац в 
доше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова  
ручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упит 
, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ с 
е куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Гру 
зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о  
 јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад  
попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, моли 
— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо на 
 Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр 
ротив њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето,  
ланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!... 
 заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нут 
— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазв 
 научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло  
е лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе ка 
один био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за до 
м, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у он 
 <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> < 
ти.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{ 
ам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора би 
} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим. 
о доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти. 
p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> 
пски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма 
ук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — реч 
 почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енгле 
ни, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити див 
ицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов  
 више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" / 
бу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати  
шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> < 
гаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну... 
b n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговор 
p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле п 
знали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, 
сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем прес 
ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја  
</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он ј 
х но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се  
 зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. < 
} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> 
жете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>О 
/p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да  
сподине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, 
> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу п 
ким нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Панд 
 је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — прому 
и, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, 
му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хв 
т.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S}  
егнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат 
ријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. 
ма нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; 
једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе 
</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полициј 
га.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више  
И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне  
2" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли 
успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у сна 
ријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родб 
неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељак 
и се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће 
м!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате 
дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући 
н само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече у 
колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и  
е по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стр 
, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n=" 
> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разго 
 њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, п 
вко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живк 
 авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе са 
/p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или  
една пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да пр 
купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде соб 
а ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А  
окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо. 
..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Л 
дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са  
 главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели 
 да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог с 
астајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> 
а пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S 
лу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла п 
у, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? —  
 <head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе  
1" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса.. 
стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код кућ 
жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има  
и је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И 
>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — 
.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по р 
је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује 
 се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име 
огу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њем 
јвећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Б 
јком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S 
к вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и лива 
јој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p> 
S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није  
м празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’В 
— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде 
а ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пр 
 пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Про 
им ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! 
е пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сир 
 послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из 
ти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!. 
то је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право д 
 министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина минис 
 ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то 
љубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш пра 
 ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти 
м отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја ск 
к напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За вре 
о да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше 
трића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — уп 
м за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му из 
им срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одак 
тељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час 
ки старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</ 
амо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му  
p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па м 
каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не з 
се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „р 
вио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.< 
је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим  
сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је 
а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда 
 година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p 
?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али а 
кретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме пр 
 машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његов 
не на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на 
во је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема 
..{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим коли 
ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> < 
 капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува 
p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече о 
ојави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље ва 
 на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>.. 
 у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шт 
</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану? 
е насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p 
те и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p> 
> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S}  
а читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{ 
твори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Дон 
шчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику 
<p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђ 
</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</ 
“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда ј 
азити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љу 
она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избе 
{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!. 
рагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Ма 
а не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем  
чи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p>  
е, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та 
олицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом  
ене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељ 
сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по в 
 својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Вели 
не купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене  
ше сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан н 
рзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу 
мете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.< 
!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе т 
олим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: д 
Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јо 
, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Шт 
да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, мо 
узе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о 
ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> 
S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема! 
 — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се. 
и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у  
 је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће б 
кол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— 
ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</ 
духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И 
ако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да и 
знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећ 
 се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити. 
" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то шт 
 шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За  
здрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јев 
цу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућно 
Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту са 
, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку 
ко. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} 
метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи 
, па га <pb n="111" /> преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео 
p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до ско 
 би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је до 
и, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде н 
с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ  
 оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се м 
у био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n=" 
ирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S}  
ње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па ш 
изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бит 
бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио 
е штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S 
викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од 
 ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да  
 по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p 
т да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све д 
 лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не  
еки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје  
нима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи чет 
>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних др 
Р 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци з 
subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не 
охија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукопол 
нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече по 
рце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна 
p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здра 
ки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p> 
еће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послуж 
<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Са 
 башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живк 
 и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљ 
пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p>  
ве...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад  
 појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима н 
ста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему  
ој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} 
два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше јед 
...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у 
че он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао 
 Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп 
а женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи одн 
ју — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, г 
рди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!.... 
тарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођа 
енела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђ 
а код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он 
ушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n 
шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност нал 
тири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски 
е <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да  
не ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, д 
> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учи 
нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту 
 да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу ово 
х уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите л 
тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је  
о.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брз 
творења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби  
добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, завидели су му, но он је с 
о.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професо 
што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије 
ој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, 
аболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар згра 
 посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се 
погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче прет 
е као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> 
 ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му в 
шљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене усл 
ку да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се ман 
ом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми 
сланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</ 
и једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Ш 
а у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе. 
умчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до  
е имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Ме 
.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а 
 и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ. 
зговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички  
 курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се  
и најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од 
ати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, са 
олесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p 
</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само  
0" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа ста 
 ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била б 
и?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у 
> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас ј 
> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увид 
теља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин  
овор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да прод 
пита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ и 
еђу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп 
ко право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> 
и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту стари 
ћам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет уз 
еве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаш 
рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са сви 
 да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се уч 
.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књ 
Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита  
во.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У 
има по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто.. 
анин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли т 
или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кра 
 срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Б 
ећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S 
т сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, ка 
его појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S 
т у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало 
{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у посте 
о у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p> 
>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал!  
 доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешт 
оздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, т 
руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао 
ете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук трепе 
p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јур 
е а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком  
виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> < 
ед вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њ 
пружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам 
pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем 
цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако  
ду...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на 
S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{ 
.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>З 
оси ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p> 
претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.< 
 Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, г 
им.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони он 
> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и св 
а дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под ф 
.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкр 
омањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На д 
 широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрело 
рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег 
гало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у п 
мена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јо 
родне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>—  
игуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћ 
е пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— 
жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p 
ам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{ 
инимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.< 
че Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт  
ног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже. 
ови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђ 
рожији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капе 
тке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно 
{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — 
} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо 
ишта!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па:  
 А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји  
ела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У 
о сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три  
ике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разум 
ра да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то мо 
ако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он м 
о радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има  
 да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — р 
у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега порад 
очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p>  
кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а  
 да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, шт 
е.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек 
и треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што  
ши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и ни 
 дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа св 
амо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га  
 савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се 
с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтин 
 три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да  
 Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" 
до’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.< 
то је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да ј 
а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S 
де.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S}  
је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} М 
ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не  
<p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S}  
 косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која с 
ош.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да ос 
да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</ 
аше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они  
тави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} П 
p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза з 
 <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет н 
ка рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ 
 људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.< 
— вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се  
/p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p 
т уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало бе 
 ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, к 
: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па 
пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло 
сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли се 
све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите ув 
у тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он 
 је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министа 
срећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост М 
та осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на ја 
усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево 
 њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше м 
стеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма.  
да да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана 
знајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века,  
пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да це 
штво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најп 
ити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се с 
лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за 
у да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. ж 
а врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p 
га она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p 
 погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем 
тац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови љ 
{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара;  
ка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихват 
е се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно шт 
кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, 
воту, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешн 
лава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и от 
лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{ 
лаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка по 
угарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти,  
на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S}  
— повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му ум 
 да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу  
озору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући  
ење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> 
о; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S 
 независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не ствара 
штено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> < 
Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — 
томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа  
 места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="1 
 је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мисл 
упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ с 
о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове ре 
<p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! —  
м разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те  
ако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се бог 
> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали п 
учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и  
ући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи д 
 донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не 
сла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговор 
д учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ к 
 видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ов 
И</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудиш 
о је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић 
апља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт постави 
дбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стап 
ати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани 
аци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е 
ом справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Т 
 Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу д 
који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати св 
ча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек у 
 пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док  
pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— К 
 рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, 
> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури рук 
о заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капет 
> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те 
</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!.. 
мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{ 
ити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капет 
 у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо зај 
че?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књ 
шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси в 
мера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су  
 да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо  
а да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче ку 
 се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећ 
 гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп 
— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>У 
а попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— 
то се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо,  
> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p 
м шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног  
наш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејал 
ли Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S}  
обро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу,  
танове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S 
Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу  
јице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете под 
 ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у дру 
p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то  
 са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p>  
о!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи 
гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша з 
<p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „по 
један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што  
прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ућ 
вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве  
о. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} Н 
} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{ 
!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са де 
 у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да  
ро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p>  
 ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Оши 
дпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — до 
 n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се  
ем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево ов 
" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци  
ме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} 
и! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече 
— гракну народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.< 
м кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену н 
 због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко 
о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.< 
аш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле ј 
ашну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је б 
о? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи ча 
 не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пружив 
ј живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад  
ико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о чи 
p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога 
шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{ 
ом.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, г 
— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само 
ашно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Ра 
љда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— П 
јанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар не 
? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен  
/p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли  
p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>—  
; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш 
наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срц 
Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде 
рћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто 
ти подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да с 
 — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би мо 
са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добр 
при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њи 
ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— За 
 <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни пис 
 до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} 
ен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом за 
} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави поз 
а, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Н 
махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се пој 
је да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову. 
>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} М 
жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> 
 књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „ 
> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будућ 
и трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један  
>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> 
е слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада 
арошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јо 
че Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Сла 
— узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам  
 он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И с 
њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Д 
е:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је  
Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко 
 Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Там 
ађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис 
а оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љут 
е поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, 
?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга ве 
 изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си  
гу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где о 
b n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затв 
и ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код 
коли учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S 
ки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — 
ао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку  
 сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То  
ћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облаго 
!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа н 
користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку  
— рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</ 
 Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опе 
ти о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама сит 
ја наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће,  
р и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса,  
и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид 
ло са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж.. 
срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана та 
орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што 
башић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</ 
ца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их проч 
тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек мож 
слов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И о 
 бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај 
је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!. 
е тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине,  
ивка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p 
S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се 
 а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет 
тај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само пр 
јама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си т 
 главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p>  
="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало 
не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је оп 
оже, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече 
о ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опк 
Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је  
е стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало  
 <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако 
S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — мато 
вати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се  
!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва јед 
 које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био 
.{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; све 
рији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан. 
с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не мо 
p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. п 
о.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207 
едаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери  
 један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи —  
 Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да им 
p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p 
вде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Ње 
и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом;  
} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И к 
о би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову р 
/p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај,  
.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали 
то нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на је 
ћи болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па ба 
 /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста је 
..</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће би 
ла истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па з 
мо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте  
 прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p>  
ога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне  
 се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си  
/p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти 
 Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је 
</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мал 
 је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам  
Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те 
Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женск 
 не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је  
 сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p> 
p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега 
ине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разб 
о!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени 
ш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш! 
н сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао,  
оп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није п 
ју звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица ра 
е, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека м 
да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га обла 
у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два 
ра од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам  
 обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва п 
 живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке 
оспоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{ 
лео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</ 
</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да  
 беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се с 
p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на при 
постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да м 
а се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је сте 
.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од сме 
 и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било 
</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — 
и јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је  
чека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су  
е? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" / 
ама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —реч 
ди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капета 
— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Р 
тан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{ 
би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него 
е казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Д 
ави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим 
ода српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на  
оје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није с 
са дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељ 
на, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Госпо 
на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њем 
гу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој с 
шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви 
марала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p> 
 Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи 
— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“< 
 веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени к 
а дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати б 
 и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали д 
... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S}  
ћи.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи 
се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован 
 а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну  
 се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p 
леда три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу. 
„зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „ 
радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зу 
дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разу 
 <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p 
тво.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што ст 
 онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> < 
p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одм 
е ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.< 
че он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћ 
седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се 
p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S 
лучајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој ви 
 тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао тв 
а душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?. 
 испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је би 
 крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци погл 
аци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели д 
S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубља 
е поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Разме 
о, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гл 
Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све  
, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш 
, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хо 
се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме  
.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Ина 
али!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, го 
о ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим 
</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>—  
S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу к 
</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то сро 
сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у кр 
сећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао 
у.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг 
 Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја 
 честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболе 
њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама д 
 узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде  
 сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у  
емају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што ви 
Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очит 
ем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb  
ен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови м 
вела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb  
го и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> 
сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</ 
лови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— П 
светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше сви 
овом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Ка 
 у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и по 
наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама 
о народ српски!..</p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху 
{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео н 
едо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> 
ам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право  
ког буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово! 
аред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек на 
сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову  
азда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на ре 
е се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је  
едну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели 
врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си 
сили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и ше 
ад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми! 
таћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњан 
 <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S}  
уну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега о 
 ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p 
ња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим  
Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и н 
личила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капета 
да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} С 
 жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи 
 на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут 
ница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио 
здуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p 
 имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо стареши 
 што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господ 
— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке  
павати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чи 
и овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— П 
 и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који т 
ан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S 
ворили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп  
Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта  
 да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, и 
<p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — ре 
обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролет 
могло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не 
>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лах 
 ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти 
тка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже рук 
бркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Ј 
p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гл 
а је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ј 
и и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака вру 
 цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> 
>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше  
> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са п 
 поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! 
е ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> 
 је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title 
ња попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се р 
</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније г 
оће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам до 
 послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише  
.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{ 
у.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам т 
!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ  
<p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у  
 од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, п 
еде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — уп 
p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сиг 
о је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећ 
.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда за 
/p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко 
/p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити 
 окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од  
<p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де т 
„искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насме 
/p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођен 
 Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те њ 
то да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — а 
p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учи 
 Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p>  
p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бит 
Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам 
<p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p> 
и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Да 
— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <p 
м.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за р 
— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара  
ам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта 
ре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} В 
И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је ви 
 овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да 
е до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} 
 Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз р 
рима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити  
..</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже 
.</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како  
 их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p>  
!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p>  
о!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особит 
чео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?< 
<p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш ве 
ну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, бр 
ућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам ст 
 <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело 
, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те срет 
петан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> 
>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га  
а!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} До 
...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што 
ова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „ва 
p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму 
поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председни 
Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Нисам.</ 
лужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем с 
ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити пот 
 врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кро 
тока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учи 
 требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чи 
се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} О 
ј, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свак 
е плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p 
ије!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— 
tion" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђа 
ства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он д 
ошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити  
ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Пам 
 Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!... 
</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p 
> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се 
штва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо при 
 да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умр 
м.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кре 
најстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" />  
 сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може на 
<p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М 
<p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М 
</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну стран 
/p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} 
једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгуби 
И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце  
шљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети 
 можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао  
лиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно 
обудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спуст 
 <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <p 
...</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд б 
че се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, 
ло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да 
ијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> < 
 циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Доне 
да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p 
 А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Леп 
{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови н 
прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} 
е падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше  
 за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</ 
S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас 
S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме ц 
и осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби  
се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види 
војка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа н 
 први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се 
 има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И 
аре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак 
ај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} З 
опови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко,  
 свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врл 
p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше 
ко.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на зе 
Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом п 
жењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да са 
у, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљ 
 девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео 
данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењ 
ову, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>С 
и <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> 
, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не в 
Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко 
 по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може 
, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне н 
/p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо ( 
авиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце заж 
 и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!.. 
ели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{ 
ам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја  
војих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а  
 што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиват 
лски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чин 
мештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако 
 <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?< 
иво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — н 
} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама...  
у на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица све 
ли какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они с 
ао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога стареши 
ше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да скло 
</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутал 
... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћ 
а!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онд 
а природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он г 
 није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у поч 
 трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упраж 
поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p 
итеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p 
ребају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и ст 
а је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све  
 — упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло л 
ита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар доз 
</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S}  
p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p 
емо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> < 
дићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите 
И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школ 
ли су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но пос 
би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p>  
исам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао вер 
зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли 
ници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — р 
азговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да п 
руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? —  
S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— 
а.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Ал 
<p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>—  
 ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи 
ам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом т 
не ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? р 
му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи сам 
редиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — 
анас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У  
 и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да 
у!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли м 
то; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека 
 наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— В 
а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из жив 
...</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срц 
а време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „о 
а.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и по 
икао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га  
....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Мари 
атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему 
мерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и 
нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да 
госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, пи 
села, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивов 
!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?< 
ло: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њ 
го обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — р 
 овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на 
 видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има. 
маш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова 
сини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да  
тка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа с 
ршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо 
А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беш 
ако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не по 
а слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — р 
 њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Заста 
претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од 
о што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ прид 
 му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво  
пуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи св 
овине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да  
 кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p>  
еда га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>—  
 По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп 
та Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p 
 Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на пор 
 Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше  
да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у 
пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати нат 
н.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p>  
 вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изне 
ђо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стол 
разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p> 
 <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — 
редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад н 
 само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: о 
гових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој  
 је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је д 
пар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам —  
аше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста п 
 џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом г 
.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке  
у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је 
коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала  
> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К 
оћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ ја 
и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као  
— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!. 
 да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово 
S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мар 
ијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком 
..</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што г 
<p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још 
— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо  
; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p> 
ас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.< 
едаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с  
. рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донес 
корачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се пре 
> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.< 
рса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докон 
</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава ш 
 Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и  
аламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће  
едној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну  
p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> 
еку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна 
де.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је виш 
 а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикив 
леда у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!. 
едаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад влас 
{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заш 
 путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> < 
во до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лаж 
 Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног 
и.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све нар 
о је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и двар 
p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, р 
за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас м 
 Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p> 
Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— 
јање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиро 
 мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у с 
 иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Так 
ки и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> < 
н седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај 
p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год ми 
ресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и 
 ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши  
што се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не  
?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да 
 Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам 
ао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву 
рисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна зми 
ућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болес 
 у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћ 
ета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Ви 
ени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Вр 
 куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не мо 
реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта ве 
мо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сва 
као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом  
оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи 
>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „ 
} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.< 
 он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусре 
ада Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мора 
, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да зак 
 Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54 
</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у м 
<p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или 
ад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити о 
 се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и  
.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црн 
амњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n=" 
нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешућ 
свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; са 
ваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— О 
 устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић  
јим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ,  
ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти за 
итре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уст 
казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — 
ети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те  
во је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју  
 човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова  
е — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет  
ко неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад 
— рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p 
 <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану. 
 на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види праме 
домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао 
а ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је 
е целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то м 
и.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противни 
ољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па —  
ам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.< 
и привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по м 
ост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S}  
и је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, 
ћи се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S 
/p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> 
</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p> 
о моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера  
 упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе  
још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља  
.{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра  
настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S}  
вимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не д 
" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} 
..{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде оку 
и лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добр 
ла.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине? 
ради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се рад 
је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капета 
 само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у 
ди!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо 
Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за т 
 Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седе 
Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он н 
p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропа 
 — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30- 
а неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> < 
ше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220"  
еде у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела 
/> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше пре 
дати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад п 
 гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, 
ругог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</ 
} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са љу 
ке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја. 
а је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— 
Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај м 
 мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Д 
 дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м ота 
вде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— 
</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{ 
демо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писа 
е само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учите 
, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћ 
{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је,  
 је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.< 
.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p 
 и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџ 
о се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо 
вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јованово 
 учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</ 
 — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p 
 искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“  
њењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као 
а он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Са 
дара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог п 
ође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није 
ако је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољ 
рава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно  
е!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти  
утина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи 
поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега до 
— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачу 
 две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на 
ине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..< 
 сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозареви 
а је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с кори 
.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се —  
ина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар н 
раду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис 
сле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору  
83" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! реч 
>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сум 
озва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p 
ти; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он 
> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе 
ко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може 
просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S}  
ова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмирк 
рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи з 
...</p> <p>Другови његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p> 
 је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају јед 
p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори је 
ео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само  
е пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечан 
Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Ка 
Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>мо 
независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој,  
тави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор н 
ну као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је ул 
заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и  
сте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако  
допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="191" /> <div type="cha 
толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив уч 
 <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђел 
и само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је  
и мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жал 
и знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике 
 му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> < 
ubSection" /> <pb n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чуд 
ивам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>—  
руд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и ум 
 приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Г 
/p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам прет 
 пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати 
 запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то 
како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а о 
>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите се 
 наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о с 
то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Ко 
 себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може б 
сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем.... 
</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — р 
S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Г 
ар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рек 
бе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног 
убац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али о 
 му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина 
 Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Не 
лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му сван 
свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад 
/p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мен 
ћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Нао 
њем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у вар 
 Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред оглед 
на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зе 
и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> < 
е и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да куп 
га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад 
а Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је б 
 Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и 
ој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели  
ла суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „д 
 био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се 
му дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до кр 
напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уроди 
ети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</ 
лим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће им 
рши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да пор 
 богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p>  
> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на 
е.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хле 
о година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив 
роз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја 
ежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, ал 
p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да  
име у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n= 
одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричев 
.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се бр 
е ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој годин 
прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца —  
и вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно  
оче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и 
оји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вал 
чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећ 
тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!... 
 ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обич 
ело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога чо 
Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од  
вићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише св 
оста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је? 
> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у ар 
још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог се 
 ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе се 
а неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Одне 
гу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де 
 одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђ 
е бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледа 
 Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју ј 
о маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред оч 
 исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ  
.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не  
 жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани уз 
у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то жен 
ом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Пр 
 за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спу 
ом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> у 
/> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> < 
о.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђ 
ку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него  
>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сеља 
>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И  
 и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, 
агати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом 
одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину 
 часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изг 
пустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{ 
рану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану 
ио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигн 
’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’т 
S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну вру 
ве!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само та 
ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је и 
 Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под зако 
.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S 
акон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али т 
аучило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је —  
 у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о  
ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>—  
ставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против к 
главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, ка 
91_C11"> <head>XI.</head> <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова  
ете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје 
 остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне 
и и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради о 
оћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра б 
ите сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви ст 
 судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити 
 изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S 
еленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — брата 
е овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје п 
ло они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да 
 начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није 
, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> 
блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дал 
ion" /> <p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита 
ци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети с 
... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У та 
ојурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, 
оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S 
 n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Ал 
 овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је уз 
може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!< 
ва.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни  
а се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — 
о „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p 
ајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћу 
џија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди 
е, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S 
рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p>  
 се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, л 
/p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ ус 
о преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану жени 
> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?. 
p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни једа 
аде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учи 
 задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено пр 
ма га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим 
рате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете раставље 
?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> 
о отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљ 
м, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Н 
} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше  
 застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му 
е да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је  
Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми  
авде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!. 
Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе 
 момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ доне 
има!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматр 
пипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p> 
.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он  
е неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у  
ше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је  
ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, бр 
вљу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авл 
е под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом 
рело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање 
и прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погл 
отребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ 
лете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу каз 
ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све дав 
овора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— 
онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!.. 
 и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин;  
— али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — 
 <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Нег 
 ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ст 
сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одг 
вите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно би 
другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упор 
едном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да нећ 
е код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не 
о давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, го 
 кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Ма 
јка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у  
бе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је 
знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са  
 и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и  
е на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мар 
путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше ко 
 учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико година јед 
смеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још  
 сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— 
 брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само  
ајзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је оче 
и јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите! 
а код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посел 
н остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не т 
е, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p 
ој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме печ 
мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде л 
ери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> < 
о; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као же 
еће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са нек 
 n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... ј 
> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио ц 
 мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S}  
ча то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— И 
оце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p> 
е пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А.. 
и тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао  
вакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири сто 
сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код кућ 
Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јо 
пита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разу 
 своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да чо 
иста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако н 
ед њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S}  
у.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не ве 
шта није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.< 
и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и једа 
и је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?< 
да се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... п 
 царство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је  
м...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај  
p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p 
 једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па ш 
 борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети! 
p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећ 
 хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си да 
пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо  
о год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— 
 овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p 
.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не мож 
.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њ 
ао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што б 
о је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p 
ла сам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови как 
м ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору 
љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим 
>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> 
да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је ј 
} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S}  
пуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољ 
ће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сва 
="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене по 
ест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор  
пови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> 
ам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама т 
 и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> < 
роклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног да 
" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће 
о учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше  
} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних  
аром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!. 
ст од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету 
> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са нек 
ише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“  
те.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опре 
жише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="16 
ује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жуде 
е онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такођ 
, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам ј 
{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћ 
о’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Дон 
} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред ве 
 је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: уд 
најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочил 
 је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p>  
</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој ми 
е, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n 
уклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диж 
ако је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се  
ном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа 
а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти 
о вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ј 
з шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну 
...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме драж 
ини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остав 
ако кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намешта 
то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад гот 
 <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде 
е давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>—  
n="79" /> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо а 
, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе у 
и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у ап 
 шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутит 
, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} 
ио на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је вика 
исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању 
..</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био 
свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може 
чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је б 
ек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} 
лади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријат 
— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море 
аправи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеос 
м није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло ма 
.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало од 
 Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, у 
p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — 
и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није. 
слима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је да 
ји су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме иш 
 <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га 
еше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и о 
аз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циг 
ђија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде 
капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан ре 
е, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, ка 
коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и 
 собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapter"  
о.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Ј 
 се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n 
 да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— К 
 <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се  
начи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из 
’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркв 
ова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не 
што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} А 
 <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће би 
стави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света  
> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се  
 реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S}  
он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча  
.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, ка 
} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био н 
p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа  
него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете  
селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети 
 погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову пош 
тњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су  
та одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и 
че претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пат 
>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да б 
аш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди  
- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали. 
 учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p 
> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете 
’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки 
 новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.< 
 си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника,  
амо нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече 
при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је пр 
пута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, 
p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо к 
ући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на л 
е!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од 
</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећ 
— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа  
е до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара м 
спођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те  
и каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ б 
е и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде. 
и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о с 
 вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Не 
богом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="1 
.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опк 
оштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан  
 иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкора 
Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракну народ.</p 
У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</ 
ло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде  
с.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све ка 
 главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић. 
вали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p>  
аше.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме... 
е.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њег 
— изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на  
н седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p>  
а одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно при 
код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онд 
 донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читај 
олео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба! 
е лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене  
најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз су 
есу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђ 
 јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; < 
Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је 
да на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечин 
т.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани  
!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан уша 
е попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој поз 
{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да руч 
 те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући с 
и ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овам 
а онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господ 
 клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине „<title> 
 већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд 
каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капета 
о од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму 
певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж пас 
а уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи 
 од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на 
 Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S}  
нда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се д 
 хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да от 
но бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> 
 дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>—  
 ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало ча 
p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — 
ше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и д 
ку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</ 
о, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...< 
/p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте б 
итај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>тво 
 <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! 
— и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном.. 
; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра да 
етан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са ж 
а онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне неср 
ш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажели 
Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> < 
Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете л 
>— Живео!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и мн 
чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!...</p> <p> 
У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’в 
ко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и  
дине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад 
> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цига 
зио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{ 
 машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — уп 
ро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> 
тала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p> 
} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} 
е учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе  
сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са г 
<pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га уб 
ај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме  
н их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима  
{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли  
хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па с 
 а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни  
кор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон на 
а ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф 
Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара  
{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могл 
д не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — 
} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> 
ан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Св 
ваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да ј 
к иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за гр 
ђоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час с 
там — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве корис 
а.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и 
кост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли д 
прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових 
мо доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчин 
х да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“... 
} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>К 
ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана к 
аше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху 
 балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред 
 Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!... 
скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седне 
о по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси  
л нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја ве 
че поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу 
/p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p> 
неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки 
 промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже 
 дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонул 
љ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога в 
</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је 
нцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о м 
— рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бра 
ло.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показив 
дело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар 
у, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је  
еса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му д 
а...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n 
јест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у нап 
ио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи к 
 плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад на 
су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</ 
жу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p> 
— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p> 
"86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који п 
о <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан 
о: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе 
 капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на  
{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се з 
о пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под  
м, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целог 
</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да 
то треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће 
и се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, п 
— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ј 
шта!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је 
p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаре 
пимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати о 
 прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима 
> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила 
 <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и уз 
се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова ск 
— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!... 
 ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— М 
} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p> 
а Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S 
азуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о 
 Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога м 
p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... 
у Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан 
 <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрст 
ктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чи 
о је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — 
а, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капет 
 Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — ми 
— рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да о 
т <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад  
ији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком  
поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено д 
 га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао п 
препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би  
т.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; 
рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> 
> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се с 
асно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, чи 
а ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — н 
тору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> < 
Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши ци 
оја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему 
да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете 
стеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесни 
а обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприл 
 молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на у 
 био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и 
да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Б 
е.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најз 
а га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је шк 
ли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} К 
оћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мира 
ам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господ 
, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се св 
море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’  
па, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био. 
а мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S 
ав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи. 
тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! —  
се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он п 
 човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нис 
одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја ни 
зио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидел 
и узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, к 
е!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче  
!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпе 
е ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео  
жу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала  
А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, 
" /> преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!.. 
S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет  
ер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до в 
јте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће заб 
ола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S}  
 море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" / 
е право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>—  
 кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном 
ођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме пре 
— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу? 
е послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта  
b n="58" /> <p>— Знаш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, 
 жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!... 
 она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за  
исам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скака 
 Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добр 
е ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Х 
ју шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, у 
> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока 
имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p 
/p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он с 
>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно! 
цну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што 
аја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 
и ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих п 
бро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу 
p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p> 
 ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да гов 
а смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, с 
а признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нис 
 ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да срп 
{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога  
ео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш 
 Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</ 
> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не зна 
и што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бо 
/p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— 
 Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> 
ам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде  
!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми позна 
Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам 
очијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} 
{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научи 
е живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{ 
е ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла 
 тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже рам 
!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај шт 
и нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта вел 
хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посл 
ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радит 
 чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји  
 себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Шваб 
а — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја  
лужи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и по 
ужина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци! 
се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</ 
Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћ 
тски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једно 
емо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p> 
ј човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не з 
у се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока  
t="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S}  
има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S 
о ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да 
тац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је 
загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг,  
исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с к 
адама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе б 
 три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових ук 
вати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре. 
ејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Ча 
 знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао. 
ижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва  
 је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али к 
с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другов 
ругова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где  
г.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао  
— рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>—  
ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p 
тан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста јо 
с’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо 
и ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је  
ији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што  
им да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пусти 
</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— 
— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова 
началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога 
ав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи 
Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаб 
а послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> 
ла остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јов 
ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па нећ 
 реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао 
ет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци  
, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио 
у?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све јед 
е ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде  
</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p 
 главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... т 
еком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места пост 
 љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути...  
<p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала 
ако се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се нас 
ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча ча 
S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта 
.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за 
а па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки до 
н се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеј 
ко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам 
{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и 
жеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да поте 
207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{ 
p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека 
>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео изл 
?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p>— Знаш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— 
p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— 
p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то 
 то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну стр 
/p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто 
вну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само  
ши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми пр 
ече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- 
ве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Ш 
 угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и  
е, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" />  
е осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радим 
учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!< 
/> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.< 
le>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</ 
} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>П 
 <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам 
нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех! 
је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановић 
 <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на  
нили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Так 
> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу М 
ега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у полит 
че — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџ 
</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова 
 Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући,  
није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немо 
 Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p> 
са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо  
ет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакш 
...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше 
тељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S 
ије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— 
 изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За 
- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</ 
а шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок 
</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци 
авши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у 
 Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена 
њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу саста 
оје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сеља 
рећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, сре 
ара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне леп 
ли ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова посл 
омпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, 
 Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи 
 ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињс 
јем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет 
ни звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</ 
ањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја 
це се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, 
и Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симу 
 човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и 
дили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.< 
 канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са 
ан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цик 
 <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је от 
м....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Д 
веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код 
бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај па 
лити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он  
еш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у п 
ше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом за 
јаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цвр 
{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут  
је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је 
{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му помену 
</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, 
а мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p>  
.. упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти сре 
тељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те дв 
ену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што  
а шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је  
 убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...< 
/p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек досел 
авите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p 
и севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <m 
рави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— 
И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз 
} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о 
 на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Ф 
цу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грм 
то је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> 
— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се М 
е имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али  
а сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{ 
еша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког  
.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих гр 
једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џеп 
 неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пу 
гати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није  
едан риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ев 
ељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!. 
епо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више... 
, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се и 
{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доно 
читељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће 
осле ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морал 
н.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га 
па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менек 
дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и  
 сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина 
 капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p 
pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретн 
ШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S}  
 узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде 
едно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем 
! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{ 
 њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и  
на, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S}  
амњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} В 
{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он 
беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао  
 да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он до 
 и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима ре 
је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И о 
дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао з 
ђе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова 
 права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље ут 
кама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовн 
ти!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека бл 
талих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило 
> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе пос 
очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи к 
 у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ ш 
ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p 
а.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мо 
..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво з 
о као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изг 
рење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— 
 поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је на 
лас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо 
е може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — р 
е новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...< 
</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би от 
Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:< 
} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој ч 
 дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом 
</p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— З 
о дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звез 
 платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш та 
поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље уг 
.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на 
...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посмат 
е сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <miles 
ост...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, 
 ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по нека 
</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој обра 
 смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели 
ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја 
 и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морај 
идело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чеме 
ека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, к 
ми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког ј 
Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ о 
ве би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је  
ерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је кор 
 прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...< 
 <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговара 
мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих траж 
их и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми веру 
один му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSection" /> 
у, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима 
на доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, оп 
!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави пи 
 кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаре 
е. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: 
S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет го 
а разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> < 
 без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себ 
 Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеж 
зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заб 
арош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је  
виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је в 
S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо н 
 ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћ 
такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се за 
ипитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштв 
ао лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши 
адога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђа 
у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је с 
девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и буд 
b n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! 
аволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваз 
њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И ка 
ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и р 
/p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</ 
 је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.< 
а од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита к 
баћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то  
!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!... 
Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са  
 је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за то 
ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у проток 
} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је  
 Николом Макси <!-- nedostaje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- 
ола ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој та 
о! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држ 
а света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро 
е једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује 
бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> < 
уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да 
 запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ на 
 њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> < 
не косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да б 
Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, поп 
е зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча сл 
 ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из  
 вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоће 
девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</ 
уди!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже 
’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му  
 а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је 
нда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>—  
по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p> 
 само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Б 
тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пуст 
 сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни ју 
 баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку гд 
оп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим 
рота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обра 
жали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је  
ободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ов 
слио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Пра 
оста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је  
.{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу. 
 сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бран 
жни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачун 
ебу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, 
руза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем тргов 
, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле  
0 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо  
ћу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвик 
де и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није 
 правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала 
а што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико д 
 ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’ше 
и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>О 
>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p> 
но.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone u 
мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити је 
ала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га ј 
е ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако  
 за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министа 
се се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је  
та да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлиј 
њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење. 
 <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем т 
 Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако дру 
увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође пос 
емести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је 
 онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао ј 
.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.< 
>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше  
сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше  
S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све мо 
="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитан 
вамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем, 
p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је 
ротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло  
п! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</ 
> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, 
најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p 
димо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сва 
е заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што 
ставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S}  
 се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну 
а које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један 
 али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва из 
њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише ј 
, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не мо 
 њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па 
који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...< 
ду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и о 
рујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потруди 
>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29"  
огом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је мили 
у девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и отк 
 уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку к 
ако мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’А 
 он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе ле 
чем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад прими 
n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и пр 
ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>—  
не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, ш 
агледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај 
оводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone uni 
ова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се 
тима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са који 
 се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад 
има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша.  
p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме доче 
аше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео ј 
> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је су 
е корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и к 
 строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчел 
ам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу р 
дао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показу 
’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — н 
ари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођо 
 његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега. 
меде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео. 
д г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — реч 
ла, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, о 
p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лак 
ури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок  
</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p 
по разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дам 
еби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ј 
 твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим та 
ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? реч 
није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p 
<p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:< 
о је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.< 
<p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде 
кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме по 
p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{ 
 што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p> 
е! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо. 
мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не ид 
ут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћ 
 упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, ал 
 ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p 
и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са ма 
шће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић. 
треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> < 
p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као  
убим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевај 
p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само тв 
ив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Не 
, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше ме 
?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, 
сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</ 
н је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници? 
и коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачун 
нај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’А 
 Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— 
уме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше  
 синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си са 
 на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— 
м жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ 
ма овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се про 
ао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва с 
 „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S}  
це до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем 
> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Преча 
Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јес 
— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он н 
> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња  
ати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, оп 
а ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.< 
 људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће на 
 Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви 
е!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити  
о.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође з 
 једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад вл 
..{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{ 
> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га!  
 окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече  
.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви мо 
нча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>О 
 речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>По 
би сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта  
/p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а та 
ито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!.. 
"26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам 
ече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.< 
и.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што 
>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када  
> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p>  
еби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема де 
"172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу 
</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни је 
пода, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— 
p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам ве 
ма....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да буд 
има говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли 
.{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на неб 
ви...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и  
 тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па изва 
се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се  
весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S}За госпо 
 десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са 
ига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, 
о!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те з 
гуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето вид 
дине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за п 
е који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од  
е, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, 
{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> < 
је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао  
димо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме  
моме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њи 
а увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p 
p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону 
ити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити  
шкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p 
ука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’ 
 су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <div type="cha 
т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S}  
ла песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body> </text> </TEI> 
пори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{ 
 говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим саст 
ли, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је 
т показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо 
це и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} М 
осле ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>—  
.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне 
купили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски завери 
ој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи 
ло.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени  
таница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео к 
омедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учи 
ала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јут 
 је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година 
ласт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по нови 
тајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с ко 
 је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Ње 
>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад 
смо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућиц 
p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, мо 
а, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. им 
леда његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о во 
ик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати о 
p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да 
море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p>  
ам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да с 
ница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем шт 
а раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а 
браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година. 
 своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову.. 
из леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је др 
о круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав 
места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не мо 
е лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се ок 
 Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја 
као.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</ 
е, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да вид 
ген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом  
на министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина мин 
ч са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово 
а га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљод 
S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у јед 
ас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам сво 
а.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и 
еколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када до 
јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам треба 
т...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би с 
разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и 
иди да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год боји 
..{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} К 
торију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“  
ачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни  
рће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико  
<p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте 
мара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога са 
једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео  
 опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пр 
чи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се  
ецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} К 
о своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! —  
поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Оч 
— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се 
е он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по  
ану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</ 
те, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> 
а сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите;  
о по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим спр 
 у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за св 
ојој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{ 
 молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам  
 С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p 
и!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Зна 
p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је л 
>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!. 
баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће стари 
е око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p> 
а се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта 
пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега 
шли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он  
се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јав 
 да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, је 
: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која  
који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши. 
> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план 
у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око 
нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>—  
/p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине 
етврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<tit 
нцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите,  
 сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара од 
/p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S} 
 Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје с 
 владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде ал 
ељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јур 
 што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Са 
<p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</ 
ри сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p> 
озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже на 
то беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; наре 
о да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“ 
ад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — 
епо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешит 
е лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено або 
оћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеј 
ћу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учи 
.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — р 
А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе 
ајбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то 
сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ће 
уме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутст 
 га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће с 
 умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И  
!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је д 
 Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дош 
рија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви 
е, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху ј 
 Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!...  
мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> 
ене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се 
а припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је д 
ичког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео г 
се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у ком 
и живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане  
} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ до 
га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и 
ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити  
,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами. 
 шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се о 
оље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза 
ене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
овог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновни 
 <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! 
једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда  
н начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p 
ва путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> 
а мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посл 
х образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити та 
.{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> < 
ти учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>—  
е поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори к 
ала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо  
ролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је 
ужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељ 
етагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом 
црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ниш 
у поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочита 
ти.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи 
руг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и прича 
е у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло те 
јглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да  
 стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свл 
ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови 
ођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече 
p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце 
је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало  
нда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше д 
 Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога  
вако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{ 
рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа д 
ше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике и 
те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је  
от нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду и 
а сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила ј 
дном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмариц 
 с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S 
.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p>  
мо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише  
а Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Срби 
удућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мил 
 ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Л 
поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом  
; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српс 
омућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ п 
, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} М 
во беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p 
> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур  
н коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, гос 
дем, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а с 
исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не  
 с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То б 
би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880.  
еђе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух  
е још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог  
S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једн 
део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаш 
нски — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задово 
ође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се п 
ђаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљен 
 баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живк 
p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изве 
љда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се пос 
Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гле 
 морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је д 
атаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели  
/p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> 
је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да  
 гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="2 
би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој г 
коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко? 
то ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једн 
е сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викај 
се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи 
већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једн 
.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана  
мњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим  
 докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit="subSection" / 
> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И 
ле; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина осваја 
по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио 
су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу  
шта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао 
жним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа од 
ак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошл 
азреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <p 
ери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и 
а стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb  
ти својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S}  
.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те ј 
вала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њих 
ходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васи 
ба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енг 
јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао  
Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у  
намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била  
 рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетан 
> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је сам 
, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих 
у његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио  
епих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Дос 
 Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече  
се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, 
као — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом мес 
 најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и  
ада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво  
ице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и те 
 насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра з 
пцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> < 
 оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он за 
е, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</ 
 <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S 
 брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу 
— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Је 
епо причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик да 
то се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.< 
тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој в 
{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, ш 
 гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећ 
 <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</ 
је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати ова 
„труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе 
и се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко,  
p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p 
е прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети намес 
 пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева. 
говори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p>  
озна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла  
ад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>—  
сто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла дану 
е бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На пр 
 у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајд 
м овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блат 
има је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био с 
уштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштве 
.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’ 
и књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опр 
иш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: на 
ј кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче  
 n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} З 
> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече. 
е опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тишт 
 готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп  
ет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то с 
м ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није 
читељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{ 
— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста 
к што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навали 
а му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у 
ршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни 
една бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чис 
се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Ни 
Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако ис 
мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти пр 
 се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— 
засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио ј 
са неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет. 
ни“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S 
ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подним 
ави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....< 
p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му оч 
та!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе 
— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Б 
 кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и некол 
окој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ... 
 што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Д 
 сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо мо 
ожајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти чо 
а са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.< 
ки сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете  
и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, да 
и разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта 
он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} 
 се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S}  
 високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Пото 
 те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p> 
апочињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се  
.{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник 
она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да  
 у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> < 
 црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone un 
/p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p> 
 боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразго 
т тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све 
јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p 
ва ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини  
спава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато од 
, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори вра 
: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началн 
си!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S}  
{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити 
госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова ви 
 што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S}  
четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и 
требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради —  
иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све н 
Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му 
епо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на т 
ти, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S}  
ад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не 
гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајк 
ад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свр 
вајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак ц 
ба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побрин 
ега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој ж 
9" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече 
ог витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова се 
и је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у 
таше.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише ц 
он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> 
иља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри.. 
 напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам! 
сподина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ћ 
ју.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гле 
тао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дв 
па беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде кап 
естало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би м 
ило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то ид 
. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори проз 
 већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S}  
pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p>  
— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио —  
 вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око  
м.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву поп 
.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео  
зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пун 
а Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онд 
 другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заран 
о тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прим 
у где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— 
и у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пије 
 хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— 
е некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и раз 
ече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“.. 
ну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво т 
p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да б 
Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p> 
ћа?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, раш 
дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p> 
ла богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита 
{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?. 
ци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— 
шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> < 
му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што ви 
 на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост  
за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних ј 
а рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задо 
S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту 
 опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја  
а ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — р 
рве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и п 
седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и д 
де који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његово 
>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху њ 
 Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ко 
ђоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко ј 
у ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова,  
ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— 
ори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих 
— рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} 
ао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста 
шта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.< 
 се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и ра 
лца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом г 
и док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши,  
поштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> 
год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не 
дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гле 
таше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећа 
епо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</ 
а ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници 
му седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у д 
>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту  
ат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме 
ивао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и п 
цањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљ 
њигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на посл 
ом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти 
ксића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна г 
та!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда 
учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{ 
м је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо 
 једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже 
стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијај 
 не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p 
> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватрушт 
е.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>—  
ошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S 
а, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда 
— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принес 
 — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, оп 
 да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... п 
манин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p 
 није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и  
оше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем 
легао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p 
таше да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> 
тала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало  
рило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади  
дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, 
 овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaje gornji levi 
се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас 
и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих  
и најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је 
оје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си 
— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.< 
 направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне се 
 оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чарш 
и.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њ 
логај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> < 
 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ј 
 у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш брани 
немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога  
 славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p> 
ет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p>  
беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p>  
ђа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <mi 
S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после д 
исаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму дев 
/p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</ 
а газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па 
намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да  
Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.< 
 Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, с 
p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита пис 
а и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Ч 
упне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он 
улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа сме 
да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима 
ља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку мин 
бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’м 
 ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} 
ађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Ј 
ца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира к 
и толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; 
 је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три годин 
а се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И  
ије му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који к 
S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> 
 је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема  
к, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је 
сити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{ 
 главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, да 
ад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?. 
 тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као в 
је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се 
ого година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти ж 
ме „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то  
 Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије мо 
е сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S}  
ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш 
Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице 
ље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша  
глеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназ 
ика.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле са 
гаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже 
рај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је п 
 собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чи 
 на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јов 
ече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... 
е и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Г 
другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење ал 
њижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године пос 
Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да 
} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем јед 
ло.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је  
</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>—  
Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе ср 
руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је 
а провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав прод 
ед једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак пон 
<p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p>  
бућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да г 
по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута 
дније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p 
 да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{ 
олико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор 
урно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу 
 <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, дон 
д му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господи 
е.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — 
ече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни де 
ан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и с 
 селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p 
ad>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} 
Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је  
ред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!< 
 Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „ 
на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбо 
?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужи 
 — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си 
ирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него у 
и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима 
могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Сам 
{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре плати 
а.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Н 
и.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p>  
ело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило  
сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се с 
ћи.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао 
падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S}  
зе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро! 
куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после 
ао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} 
а мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расп 
имула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, 
ubSection" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, г 
 Србија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост на 
то год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<ti 
</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу 
отле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на гру 
м.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад х 
 <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Ш 
апетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста 
 Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш во 
на, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута с 
што је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су бил 
..{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Ни 
 нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— 
астопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено ди 
 женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком  
поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаш 
за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>—  
/p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прсти 
 бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раско 
је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним  
менима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи ч 
 богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chapter"  
то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у  
.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он ниј 
</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су ка 
ла, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у н 
лацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би ст 
ити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође по 
<p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— 
лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао ј 
</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?< 
</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он прив 
слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!.. 
: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места п 
њој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, 
а овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он кли 
да, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто 
мах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њ 
p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија 
 живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто у 
кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било до 
> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и ра 
p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, т 
та ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе  
ви.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p 
што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју  
!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам пр 
тово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихват 
> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутиј 
о, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p 
 То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вр 
ић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о 
одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако 
 му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрав 
 <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам! 
тељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд п 
другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S}  
те и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да 
тву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па  
воје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb 
а услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињск 
 било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да м 
 јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио 
старији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао  
остао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он 
иције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и 
њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав. 
— књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што ј 
е да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у че 
рез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, р 
ем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће  
п <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рек 
"113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим 
’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас 
ао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Ада 
</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти м 
/p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, п 
 радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препору 
И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанов 
’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра 
итаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <m 
е две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успех 
 хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже д 
ему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су донос 
ем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живе 
народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p> 
 сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Зн 
мо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља устав 
реноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га 
оље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; 
стал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео 
собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув  
но са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу од 
рло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у који 
ладог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао 
 силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да д 
е му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је с 
о себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала тр 
 расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече д 
оветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и 
највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у ко 
је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељска шк 
; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати 
ропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не дру 
а се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — 
тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја  
 могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме ј 
с срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{ 
Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас в 
Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан. 
 као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у ку 
о о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове  
?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Иза 
мо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p>  
д за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="2 
о...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе н 
еба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му мног 
ш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је:  
 и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато м 
 столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — н 
дусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p> 
пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово ј 
а „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било дра 
 три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и  
је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на 
метно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>В 
„поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њ 
ео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном р 
.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од 
пне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полага 
e>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} 
свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо 
ним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Госп 
 и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што г 
 <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви  
 кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да  
а богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше  
у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге  
— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљ 
ају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се те 
немо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— 
т одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{ 
розор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало допра 
цима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— 
е братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи  
а ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучит 
 Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо? 
 тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим 
p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- И 
<p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних  
ти тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма,  
ваше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— С 
и. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше полит 
остарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је ро 
 Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пи 
рио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је уме 
. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, ка 
} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је та 
азу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у  
 лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она вес 
 <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, 
дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта ра 
у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ће 
умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене.. 
 руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> < 
 и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то,  
 како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!. 
бро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још не 
ника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у 
ђе са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Бил 
года.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не м 
ече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n 
 ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p> 
/p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се суд 
 гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао  
 /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише  
рућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече зв 
о мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, б 
 — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече прен 
е ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу ј 
на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веш 
 човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ 
и се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овом 
м, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудориј 
удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што к 
ресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију 
p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Б 
> <p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен 
шуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашин 
 вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>С 
на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је с 
ање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S 
 на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, а 
, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p 
ем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и 
p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међ 
љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>—  
ијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са се 
оше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око  
ра честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава забо 
} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати п 
је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчу 
у предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он 
јте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се на 
да остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије каз 
гова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Б 
и, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је 
ајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само тв 
егових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његово 
 нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио 
 допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на стол 
а људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад в 
 по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S 
/p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> < 
 срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсел 
 Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву  
 вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча —  
е побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу  
био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери з 
</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он 
руге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кре 
робудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, и 
 паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; 
вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> 
погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> 
ићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати по 
<p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, к 
 да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месеч 
се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буд 
са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може 
овек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више ве 
 напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни к 
м докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим п 
р веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> < 
 <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, 
да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата 
иса неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Од 
Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио  
да оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа 
/p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље 
киде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. —  
ују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се  
 новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као 
ви пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупка 
<p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p>  
 остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама. 
јани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и т 
ова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мен 
ознамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диж 
м! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јо 
м закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она  
 и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже 
сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је не 
!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</ 
не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је ниг 
е из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети 
 пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ 
оп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини 
т очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био п 
су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило 
а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гра 
акше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мал 
 и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био 
 је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p 
.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше  
ли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... г 
н на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што  
 одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ бех 
p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — 
ану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</ 
?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете о 
 него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људ 
мела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Зми 
 поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најм 
у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испи 
елика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располаж 
и сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељ 
нове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добр 
> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо 
та да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове 
 још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" n 
 осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла гла 
} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне 
p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе  
е коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошт 
>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку црти 
, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p 
а донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврт 
т и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — 
Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд  
тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану г 
ама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас 
> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S 
} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он  
 добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти ка 
ше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хт 
де у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p 
{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћем 
е не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.< 
 сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога м 
<p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно 
{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде т 
дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме 
ан и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спа 
х за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас 
сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним 
нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да 
од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрл 
 обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у н 
роз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их 
ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те зап 
дними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — реч 
.. опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p 
о за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капета 
 рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина  
ушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разле 
и с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде ве 
же леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n=" 
вост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче 
ац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} О 
зићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p> 
о да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега 
 се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, 
 ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми  
ко, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он  
млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити ра 
роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— З 
ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе т 
е иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да  
шта више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и п 
седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али  
 која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност. 
/p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју 
..{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови 
а, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жали 
ећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна,  
>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> < 
— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару,  
> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p>  
богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља 
читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p> 
бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па може 
уменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко  
ликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где  
ога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S}  
илије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{ 
 знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то;  
"159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно  
— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Н 
срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није рад 
вота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође 
— прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шу 
 ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег с 
би пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p 
 спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже 
нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим ј 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изг 
{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љуб 
!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! —  
 узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— У 
нио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дв 
/p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дират 
 <p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да о 
 што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црн 
уштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо. 
вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо,  
S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вал 
ћом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у  
после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, муш 
азно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p>  
— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремен 
 Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим јед 
м доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља м 
 ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: са 
 јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb 
у да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, 
попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> 
S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огл 
 са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она 
д и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га  
} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S}  
 ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо —  
} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво,  
да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварен 
спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да 
ка ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Изб 
 доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p>  
} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је  
 он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не 
а да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је 
— сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p 
ала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p> 
нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба јед 
амњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за  
прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуч 
ао што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — ни 
га.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр 
 и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чу 
на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, 
 Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она зби 
ање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велик 
ој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ћ 
збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом спораз 
ти — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и 
 тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, гос 
<p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 18 
по, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову с 
ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољуби 
исам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — ре 
— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а не 
 за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љу 
врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу во 
ште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођа 
а ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јов 
.{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћ 
а њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је пр 
и његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све ре 
о седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S}  
 сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га гос 
Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем  
слова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога стареши 
 Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало 
је да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буд 
ицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „ 
та ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се  
дине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођо 
ађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је 
, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи 
је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи,  
вету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан 
 улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледа 
а.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са  
бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што  
ече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали ча 
ам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књиг 
 љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те з 
а.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S 
али? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће по 
; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов б 
смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вешти 
неси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушк 
 ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се  
 Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кме 
е.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката! 
итати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!< 
 изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече п 
треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и 
ше редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> 
.{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћа 
аш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива  
..</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је 
ем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио н 
ице креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quot 
ула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, к 
д неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан пр 
ки.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми  
нуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви г 
5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал  
 учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јак 
ао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану,  
е пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је 
и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у 
S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скака 
о кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак 
</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Б 
поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и изврши 
огледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се 
е докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, за 
е у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше  
ац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код  
Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у ње 
вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао кр 
p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он  
ава наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био о 
 свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S}  
 „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Ј 
олико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође 
а...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз п 
амњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...< 
 мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p>  
p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p>  
и, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе п 
 су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог д 
еће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити.. 
ој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме вид 
говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље. 
шући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p>  
 пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на ок 
 да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда 
/p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — реч 
" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— До 
и снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука 
поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава по 
оруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се обла 
у те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А з 
елиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Не 
 он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве п 
/p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на  
чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше јо 
ледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!. 
вљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p>  
нас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце,  
р.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> 
56" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро. 
че:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља. 
 глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако 
е однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за он 
 за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше б 
1" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ћ 
нко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога  
p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разла 
ра!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n=" 
чајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не  
па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} 
начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе. 
>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју соб 
и му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за зв 
 и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и о 
у.</p> <pb n="87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... ко 
о, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S 
рхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се 
ху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у с 
рање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као  
ипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је  
p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио  
ћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске 
у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Б 
анцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспава 
} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгин 
чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господи 
рпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</ 
а.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, п 
му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола 
де родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> < 
уртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно с 
 А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p>  
— рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја 
ватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела пес 
p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се у 
не? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта 
<p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p 
му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76 
е те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но,  
Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа,  
18891_C9"> <head>IX.</head> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се у 
га најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта 
> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још 
да око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пр 
чима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га  
 рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} П 
ицу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изаб 
„полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у  
га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се —  
ари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} За 
{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му бех 
е на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p 
се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како ј 
осте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сак 
pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „ 
војачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бе 
{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је прола 
аху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у  
врду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило ди 
 ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек  
ек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> к 
 по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Д 
.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита ј 
 ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше  
љати....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S}  
 <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо и 
ић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдови 
Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p 
ла.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> < 
нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p>  
<p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани 
 поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу ње 
е „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стри 
чници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Х 
е, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и к 
е мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу д 
вирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p 
арађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стоп 
и: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назв 
р отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он ба 
Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се не 
г, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{ 
ам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево госп 
 Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без 
 наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p> 
уо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових  
 га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јас 
езицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сара 
до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „кал 
та болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа. 
ћеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног 
..</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће... 
о да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћ 
<p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дир 
</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе 
ва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је оста 
љаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помер 
пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и 
у.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркн 
> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, к 
 години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у све 
лавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!.. 
="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо!  
 крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му 
ећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време бе 
p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одла 
 сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо  
itlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> < 
itlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> < 
на је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би 
чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „марше 
их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином н 
Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то мени 
ом....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер  
ка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Ј 
ка.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расеја 
елу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S 
едан сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољ 
 он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</ 
од среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разго 
} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана. 
.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова. 
 — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли? 
!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика 
Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>Посл 
ва.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.< 
pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у су 
преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по 
</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га пре 
 да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће ра 
, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— К 
Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас  
p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Ј 
упало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто 
е са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milest 
ш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> < 
 n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Ј 
пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, ко 
а казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљ 
" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачу 
о пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Мар 
ву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не т 
</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у усп 
 Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цига 
ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита 
.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се. 
оћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу 
у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбо 
асамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>К 
 текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко  
Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</ 
stone unit="subSection" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабук 
<p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па 
љаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш  
тајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлач 
, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто А 
<p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!< 
ош мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" n=" 
не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p 
ници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p> 
сам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, 
у:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Ча 
к му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у општ 
, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’ 
а још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се вр 
p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш 
вице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходи 
а?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p>  
а јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу. 
 Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Б 
 да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— 
 трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му  
Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима н 
 господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на 
е прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Бр 
тем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се д 
 <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беш 
 Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити 
ја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осе 
да звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и с 
нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и  
окупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе  
 би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S}  
Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда  
аше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина 
рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и поп 
 требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка,  
е, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе  
шу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог до 
 n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде 
отребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлаз 
да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> < 
<p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре нам треба 
еларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — р 
Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p 
у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе п 
то за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 
кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на а 
S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, панду 
о нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је ов 
>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћ 
шој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да из 
са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе шта 
ину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’  
онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је  
ати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, изм 
 поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То 
тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, 
ет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о т 
а добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура  
 нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде све 
п Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угос 
ече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко а 
<p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и у 
"89" /> <p>— Начинио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p 
{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар  
 куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У со 
ва преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у с 
о, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</ 
одине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми  
и је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран 
<p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прек 
Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана и 
Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S 
p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.< 
.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није  
аже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — р 
да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао  
м пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас 
 и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, 
е:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре на 
еких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство  
з и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, раз 
је поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле во 
Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се  
чега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</ 
p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми с 
ам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни 
<p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста  
ући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти са 
постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, 
реда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду 
оји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде д 
ропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово 
штаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p>  
како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у н 
и пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увид 
Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти— 
 обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је ж 
 „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то на 
ећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Ж 
{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто 
 паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице 
> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој 
оганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језик 
а то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији нег 
"145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну 
ањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван н 
у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учит 
p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али 
 <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Т 
азнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али  
аца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему так 
 с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S}  
ише пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рек 
а ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p> 
 тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву 
 ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Пре 
.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку минис 
Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. 
} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p 
 ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог ста 
је причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите п 
 стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну  
ад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединц 
д те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S}  
 у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за дру 
ла!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; 
} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— 
ако се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{ 
угог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до 
} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љу 
ко сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се  
p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат. 
p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава нећ 
 по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јо 
 каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пуш 
о понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели 
ег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог чо 
не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда 
више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па ка 
 брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празн 
} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорс 
тави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате  
гову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти б 
одала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врл 
јак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагуј 
х села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна к 
 врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пуст 
оп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уст 
 други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му 
мејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има! 
тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га вид 
н свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“  
вуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он  
миран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> < 
 за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S 
е је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{ 
а је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ниш 
јника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Евре 
 вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо 
 показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Гд 
еће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што  
доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S 
, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте  
закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник  
 Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је о 
 што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спус 
брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке с 
добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онд 
је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да  
в положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она 
сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још неш 
} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњ 
ј пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само 
 или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења 
ко; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом ж 
к мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас зна 
на чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> < 
онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и реч 
ва мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капет 
вај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели  
 је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му тре 
..{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; 
р — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он 
ораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се 
већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шт 
 тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја ј 
 Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну по 
ао рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро  
гли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</ 
} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је слас 
у не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па  
да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда < 
трепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски с 
е ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> 
 мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да 
S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један 
да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једн 
сти: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Ни 
изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом руку 
азати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је т 
ок у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, до 
ђу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми с 
Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S}  
 отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле 
 славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да  
ром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ ни 
„трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— С 
 се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</ 
могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p>  
писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио 
Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може с 
p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{ 
ебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад најв 
о?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти соб 
 имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе баца 
 Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми се 
аријих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, 
стор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачун 
амо деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да зн 
..{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полиц 
на из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му з 
 своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Ниј 
дан сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам 
 дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седел 
— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на мног 
зад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метн 
 пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p 
 дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско пра 
..</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> 
је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S 
дравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!.. 
 деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две 
 ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао с 
ше око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p> 
едоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ниш 
 Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми ј 
те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти  
а, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!.... 
хватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши 
бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо  
итељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алем 
огледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пу 
пита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!.. 
— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш ду 
 мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јев 
ко 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S 
а, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те е 
> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али бић 
 ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онд 
p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</ 
зађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p 
!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи  
ан срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан 
p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p 
ајстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> < 
дну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!... 
e>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је в 
ма бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — са 
е, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— 
мо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шт 
че леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад 
занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће и 
тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар 
неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу рад 
е ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразум 
задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И 
хиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.< 
Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. 
 <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси ост 
ћерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око њ 
 те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!< 
опа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, к 
га бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног  
а је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У ра 
> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком. 
ад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се тре 
ек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бути 
 чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би 
аже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одг 
ко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више 
ме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек  
 села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p>  
чели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по ко 
е ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S}  
..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уоз 
/p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p 
и су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Ка 
који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је пре 
турати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у мл 
о у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име 
ли...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао  
 његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, 
могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он  
ови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано 
он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматра 
а, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим н 
а знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужност 
 Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори)  
 некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трго 
е будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> < 
је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Мог 
за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим  
гујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, н 
говор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара 
 <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! —  
е учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Св 
 Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, п 
н ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и 
ко тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> 
?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју ду 
<p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седим 
руга.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило м 
 како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— По 
 имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Ш 
хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Зб 
ом.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет 
ујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио  
ако не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се  
о има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе 
 Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, знам! 
и оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се с 
хо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде —  
 лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div> <pb n="162" /> < 
S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не 
Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зиму 
Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>—  
 виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго  
 писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлик 
 могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људ 
p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</ 
Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} 
у као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни ње 
вој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпита 
{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а 
о „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Свр 
ам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</ 
о за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на 
, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S}  
ресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, 
е.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац 
томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите м 
</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође м 
Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добр 
н сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало 
, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p>  
е мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p 
тао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" />  
е видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто вре 
 знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у 
љку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше как 
ђоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Нећ 
и уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да постављ 
а замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и р 
ску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</ 
 теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p 
— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отв 
Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— 
ању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не во 
што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло ва 
као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће  
смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— М 
 <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревић 
која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај 
твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</ 
 <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља ради 
кле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чу 
 по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... 
е покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поште 
 За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео  
, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био чов 
.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му р 
 Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— 
 брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не п 
јаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А н 
ећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S}  
и.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Ж 
 срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш  
 вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — е 
 <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето,  
а по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Изв 
остите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div typ 
...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="2 
је; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} М 
<p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.< 
!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учи 
и...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника. 
лим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p 
о беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На врат 
нска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где ј 
а ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погле 
ма, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> траж 
.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја  
највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута 
ћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи 
е за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отме 
 не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако  
 што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом о 
 почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити  
аше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво! 
 треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> 
 сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лиц 
с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p 
м само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је  
влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало 
треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна з 
гло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....< 
 пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у к 
.—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а г 
} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> 
рила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир ко 
о и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по о 
е посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S 
чима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар. 
е ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искренос 
ст од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер;  
не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео д 
p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа 
озволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>—  
 Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посве 
ставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо,  
њан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у 
<p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p>— Полиција!< 
ди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p 
?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била 
ем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p>  
 будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да  
а је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручи 
 спасеније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А...  
уке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Ј 
} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бо 
ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече  
д науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрс 
е у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромаш 
м стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије. 
<p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После ј 
молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у 
ву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је п 
 — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је тр 
анџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p>  
ше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S 
људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него шт 
{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп ј 
 Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се ма 
обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два 
не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p 
а не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну 
 ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А. 
 Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ни 
Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза м 
е се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара  
 он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет 
 са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га  
оман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га  
шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са  
је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо сво 
Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста с 
а ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очис 
 де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим  
бри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, зд 
 Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више 
нос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и д 
да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{ 
 али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p 
ветла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини под 
м користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мора 
од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити  
се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> 
ш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она ск 
љом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља 
 У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тума 
182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре по 
огатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div type="chapter" n= 
 Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи 
есет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем 
им вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb 
Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.< 
петаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и 
 пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— М 
што.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p> 
, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко б 
је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— 
>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта в 
 n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше 
борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p 
>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна ве 
се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и сву 
 запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Св 
 се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p 
 врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше ј 
куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— К 
ног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће 
да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџб 
онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег  
/> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> 
Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа;  
крену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрље 
 чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је у 
оже се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим 
S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као ње 
} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n=" 
 човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну ш 
} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му  
е онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај ц 
Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p 
ата</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци  
ти нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан 
ће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче  
и су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из 
Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радо 
 — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових друг 
дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат! 
на; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио. 
љањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— 
.{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>По 
 рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми пре 
и?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра....< 
p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} 
 <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је в 
ш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{ 
аш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми г 
>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нам 
 И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи 
астучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете ми 
апетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то шт 
бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак 
 Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад с 
удио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њ 
’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољст 
е.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људ 
p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по  
ругих села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пу 
да узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку 
 његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S}  
.</p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог 
уде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> 
Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> < 
<p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече п 
 романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S 
нда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> < 
у, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у 
 јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова н 
че поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је постави 
 бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова  
сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради 
киње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нек 
 из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</ 
ипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутр 
p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не т 
ити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: 
ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном бра 
едног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је т 
/p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало од 
а је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>—  
стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде  
0" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне 
 <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити 
аберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке п 
е до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој во 
па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова шко 
ед трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.< 
биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше ре 
ојешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат 
— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин 
о да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и два 
нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да види 
да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Д 
} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</ 
S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац свој 
расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао  
 куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог  
ни су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{ 
 иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око ње 
 кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихо 
е у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и сво 
авио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пр 
о довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед н 
чени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слик 
 очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>—  
> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испија 
лађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему 
ола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослав 
у у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Да 
 се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су заст 
онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>—  
е замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездам 
ноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га г 
 се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неко 
/p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од н 
о тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се р 
Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се м 
оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочија 
 Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— М 
им створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, 
им госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, 
 џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече д 
идети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до  
 та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S 
ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре —  
> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго 
p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, д 
а нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају 
о почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине... 
а пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпил 
> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p 
отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скамени 
 господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар п 
драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p 
ече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће т 
>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title 
ара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је са 
 теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не каже 
S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја има 
 нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S 
 Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— 
е отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ п 
трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе ње 
ра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама д 
ро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p> 
ву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Вр 
/> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала 
/p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</ 
и у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, ш 
еби је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара 
е, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да с 
<p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута 
— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава ск 
жио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити 
адије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не жи 
бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Полит 
> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја с 
?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићем 
он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она  
</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, бу 
! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нече 
?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку ср 
уд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа 
ече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} До 
а!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!.. 
>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Б 
о: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајд 
 <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Ви 
и о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само глед 
и.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, оп 
pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити кур 
ад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче п 
<p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, шт 
!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она. 
о није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} 
 одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава б 
— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао 
ни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред 
 он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S}  
 нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све  
и? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповед 
аш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледа 
пет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у кол 
у нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком на 
руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем де 
> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, 
о.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је 
 састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваљ 
те — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви ст 
може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам 
...</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{ 
па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друк 
} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себ 
нако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опрости 
мо удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} 
мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаст 
!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она  
е не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „П 
ча. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S 
лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, д 
во?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ј 
к“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у а 
му да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p 
ри.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег стареши 
>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ру 
.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p 
 бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" / 
— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете ра 
е молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако 
тарешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — т 
 сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина д 
у, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> 
ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За т 
де у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p> 
е!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онд 
ад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече п 
ма, вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p 
? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакр 
 О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће  
 <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрч 
<p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не с 
/p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p 
"90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— 
 ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, 
p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови 
Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не  
Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је куп 
своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учите 
удући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво  
</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не поз 
 за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Каз 
ва неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио 
 траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, бож 
сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. к 
о, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зо 
т и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг  
њига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>—  
?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p>  
имо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Како 
 да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ов 
>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S}  
а... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... м 
а га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда! 
сте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по д 
p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му 
 Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш  
 <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио нач 
олим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уж 
 ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше  
ст, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?< 
 би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја са 
{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је  
е село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шт 
ње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p> 
врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скоч 
браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лук 
де и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени  
а против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио 
b n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></ 
учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, бра 
"187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од 
 <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради п 
а поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Д 
аву.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине 
Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иван 
си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p 
"200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p> 
еш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} 
> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога  
вет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p 
ред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одел 
неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па поте 
 је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни  
јати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p 
чо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете,  
</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>—  
</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Беогр 
.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање тре 
у?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Мо 
њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположе 
удила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> < 
д кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?.. 
си оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>—  
оп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко  
се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу 
} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити диво 
идају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај,  
p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p 
а и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.< 
рсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кул 
топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... м 
 кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљи 
/p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хо 
ча зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу п 
 Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире 
дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо 
 или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све 
свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једв 
>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Теч 
.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> 
а спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није 
ти поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава 
ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет о 
"152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учи 
толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада 
 нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и леба 
 вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има 
p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много  
и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би  
 си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На 
е удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{ 
’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја ко 
, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући  
 поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговара 
п.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p 
то сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе  
p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја д 
. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми  
шница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, 
</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— 
’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које  
дара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S 
д њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добр 
</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти каже 
 рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку не 
уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за шт 
И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, нег 
кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти л 
енице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S 
ће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих ради 
} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p 
не. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим 
ија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад  
шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је оп 
— рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} 
ва!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p> 
збиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да м 
ега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p> 
оће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не 
а?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ни 
та Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадо 
за па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца 
а видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако друго 
живање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку как 
а свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. —  
и ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше 
и.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок мо 
а, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p>  
не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајк 
е планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</ 
им“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајућ 
— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твој 
мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку 
ј.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд 
не капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за пла 
} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p> 
„ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началник 
 једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор  
</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p 
угим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јо 
сретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>—  
ћини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звез 
>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћ 
} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те  
{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једн 
њижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да 
ка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим ст 
ку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, п 
е окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски зав 
 <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n= 
у сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „бл 
 да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госп 
рпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми 
} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што,  
 напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу усл 
> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p 
S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p>  
 астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или  
баш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} 
pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} 
ачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него с 
n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече 
тељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћем 
вета на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, и 
би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> 
та! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само д 
отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче на 
знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће 
p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни п 
што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</ 
епо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живе 
 неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпа 
: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p 
>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p> 
p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукн 
...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’ва 
> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као  
аном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он ме 
ла, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> 
 господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код госпо 
и: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да в 
 криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све  
ам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео д 
ти овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може 
/p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да 
!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{ 
рава радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова наче 
н, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!.  
ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну н 
 <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и о 
Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до про 
ити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та в 
да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим 
, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетан 
 <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да 
 за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је 
ма рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S}  
учило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесе 
а заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој нећ 
ако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!. 
ео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и п 
Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам 
апетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја се 
Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њи 
же лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја  
ја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин,  
м ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не м 
а у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе 
оку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми  
оро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, 
ћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— 
— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда 
раћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— 
бити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему гово 
/p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева  
’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима ду 
иди да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да ј 
ете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шт 
ала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? —  
раше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмил 
име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p 
 дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</ 
опом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је;  
уку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Жи 
амо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да ј 
 мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте  
 да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић кап 
ачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке. 
на су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који би 
..{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагл 
; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: им 
p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивн 
и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пље 
 узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти 
о јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њ 
да само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Х 
— узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде гд 
амо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је ма 
 — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?< 
</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</ 
ени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су м 
о, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окре 
ођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на  
и? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо 
де кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- 
е ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе ка 
 загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опро 
/p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А. 
крао; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће  
истио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За  
, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p> 
p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву м 
?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почел 
г шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’  
Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околин 
 је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, 
ло — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога 
 и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Свршено!</p> <pb 
а истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И ње 
обро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад 
е Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господи 
тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими. 
је мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он  
им нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се мог 
 нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— 
’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен. 
зи.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод  
се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S}  
, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерат 
д тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико н 
 места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски наро 
ли сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Св 
ног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обук 
у и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у се 
теде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S}  
иш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" 
— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу н 
и гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</ 
а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни 
!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „ 
 дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и ов 
тно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Вру 
... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих 
ак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м 
а’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о  
 један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је  
И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене ис 
..{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је дав 
то, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И к 
</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампар 
</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАР 
сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од 
о га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{ 
! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — п 
 у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода. 
испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао ни 
зио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он 
ак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо уч 
а леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да  
 утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим 
!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p> 
лато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће  
/p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и по 
година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и  
а је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, п 
!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Је 
кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> 
иве деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — п 
те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p 
а потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ 
 па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — он 
вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и  
S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може  
 да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи 
менице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p> 
ођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S}  
њак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени 
— Полиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова проход 
аже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један  
 само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... р 
 Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа 
ави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтед 
о одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо ок 
и.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што 
то онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли д 
{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p 
пштински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај. 
та ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелни 
главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти  
е на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p> 
ваше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча 
</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ исп 
“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свр 
е, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи т 
 сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, д 
.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чуј 
оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p 
— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки 
<p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које  
 Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p 
— Свршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, доп 
у из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стас 
9. ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су 
едам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S 
На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p>  
стане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!. 
 Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, н 
ице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Ш 
о ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај  
адно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стига 
о што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта ј 
у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на т 
ога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертру 
еше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љ 
 сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељац 
здрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сла 
ше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној  
је враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све  
док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!.. 
 часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и 
роту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да 
 ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајућ 
b n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај  
S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ пот 
побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свег 
м пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и 
есте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</ 
да.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> < 
дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може  
в господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} 
 на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој л 
сподину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи приј 
/> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му с 
о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш 
и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спуст 
 дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред је 
ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ  
а“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је цел 
> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у  
лму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="6 
помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title> 
ге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише 
тасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуч 
ста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу 
ато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и 
е лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p>  
сти написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предл 
ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} 
и после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да н 
 помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p 
ени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>К 
— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и дов 
бив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и ис 
p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чек 
 кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> < 
 — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме 
у требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право 
 ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало  
адици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је так 
изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Г 
..{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда  
е мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека п 
 убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној сре 
</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S 
много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb  
p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер 
ама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n 
а робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{ 
!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом ожен 
ити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са другови 
 каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p 
Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.< 
ока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p> 
 <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу 
 сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца 
ију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја 
ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру ш 
 на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме с 
p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућ 
>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> 
у“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награ 
 ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S 
де на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се т 
ахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све в 
о ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац  
и се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој  
} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — о 
по.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше п 
ава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, 
рса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опи 
га сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{ 
вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је доби 
чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута 
је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће пр 
волите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео  
води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче чита 
ила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Он 
прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет  
поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, в 
 „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја,  
о у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај 
ама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p 
о, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, у 
д је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад 
ко то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— 
 љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се ок 
аци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> < 
сао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>—  
p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му каза 
ња.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши;  
p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком л 
читељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изгл 
/p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се проч 
тка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!. 
у.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Вара 
</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли ја 
 тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао ш 
pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела од 
 најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у ж 
пет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, 
 задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, 
љаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије,  
 сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено 
си раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од  
га.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабу 
 промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књ 
г задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа 
 је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и б 
вај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен! 
ш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S}  
хтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина осв 
тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше  
никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се  
раше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са  
коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа 
 — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели  
S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Др 
наки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од  
 био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а 
ај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p>  
 А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта л 
водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p 
га по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно гово 
го у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p 
о једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и к 
 да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет уз 
— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — уза 
онео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођ 
ао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Сам 
 госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда  
гу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо 
а!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију с 
а чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— 
он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> 
еће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов п 
p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да  
на дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а. 
га.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и поч 
јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до 
оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови 
азио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div ty 
{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговор 
м се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допу 
 одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам в 
ла.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У 
.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И н 
онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико 
је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> 
ћанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по је 
није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја 
ио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S}  
утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упоз 
/p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S 
, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо ра 
их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега по 
— али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>—  
и.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врући 
</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, 
поји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво  
је постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у меја 
ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве н 
S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабук 
еде и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p>  
p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиљ 
ала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така м 
ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p>  
S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, 
еше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији 
ле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис ме 
на и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p>  
ама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође ум 
ала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти  
 ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бу 
колу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише ст 
/p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта ств 
а би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p 
„<title>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и он 
ез мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> < 
— питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве к 
оврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То зн 
> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Ни 
оспођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас с 
ј господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име 
оразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша 
 тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа 
 зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство —  
а пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у ово 
одебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: 
ли му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу  
бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>М 
окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да  
на да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби б 
љ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} 
брасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p 
могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем 
које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се крену 
е те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ј 
еде на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n= 
јка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо  
ло и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и н 
ну дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташ 
 отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једв 
плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему с 
; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стиг 
, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му помо 
> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо 
томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, 
омоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И  
м; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће  
р ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, ако 
i>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што ј 
 готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>ш 
 је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то:  
га.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити 
о и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо  
d> <head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дош 
/p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и једа 
Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То ниса 
ши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници 
в — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ов 
на.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S}  
Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног с 
д се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као  
асхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свач 
попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа рук 
је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и 
.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> < 
Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ам 
ом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! —  
 на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p 
/p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} 
је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо  
ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је 
пу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p 
овино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате 
; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао с 
че:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној  
ка на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у п 
 Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вак 
рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку но 
 <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу 
домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећ 
ине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> < 
<p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити 
p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе ко 
који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати п 
<p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова 
м се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— З 
де у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p> 
</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби 
/p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!.. 
опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је шт 
говара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гм 
.{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је 
а у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p>  
а се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе.  
а попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао 
Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p 
алемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, 
ријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова  
ло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — м 
ече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p>  
И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А по 
пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува.... 
изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне 
овице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново мест 
 Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак 
м делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, н 
> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на  
шао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, 
 Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p> 
</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} 
 и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не м 
е.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S 
ођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се н 
о.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо  
етала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђах 
 где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате,  
треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n 
попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срет 
 кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S}  
p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окре 
ојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врел 
ку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај  
а!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим к 
наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо м 
с.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда  
а криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Беог 
 се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те 
ра је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спуст 
вари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одву 
ено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема не 
 је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би с 
>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И ње 
; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је доне 
 чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За  
о и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи  
ну обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.< 
нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну же 
к’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> 
> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он  
— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насаст 
рви! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих приста 
Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се  
 — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и  
.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно  
 целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у меј 
био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p 
ан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и при 
дело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може ле 
ма са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, как 
 је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да  
ко је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — ра 
 пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S 
а.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ 
редак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше пр 
 у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека  
м разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... 
емо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... не 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше ви 
..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали  
<p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за з 
од свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се 
не.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од  
иромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним 
д отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опо 
ајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка вр 
p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живо 
 и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> < 
одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треб 
нај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздрав 
ке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на 
 ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене 
 <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад  
"94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред гос 
о је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи 
али тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекл 
ви се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, г 
 са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у груд 
а час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ић 
 очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или  
ле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни до 
по сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати гос 
о Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих дом 
о си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа,  
е вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него шт 
/p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакш 
лаву.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спав 
.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p>  
у па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу  
и оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети  
ем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, зн 
ам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али М 
за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово  
купише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> 
 мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте,  
/p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учин 
ета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију 
чио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва чети 
 дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subSection" 
 у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певал 
 Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, з 
жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега друго 
о.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам  
ијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао са 
утања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Н 
 је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књи 
 рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рек 
идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајд 
у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И позд 
о.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код ње 
 којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му  
а, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће ј 
забравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љуба 
 да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају  
и дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да ј 
н је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — осло 
тала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Пом 
осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њ 
смјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </bod 
ј је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад до 
дње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и к 
 кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштв 
 Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Об 
 лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао  
м да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— 
до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <miles 
 у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа 
певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“! 
 давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господи 
о, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли 
коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свес 
заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где 
d>X.</head> <head>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с п 
но — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb 
ога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са 
.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има с 
е и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> < 
Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; < 
тлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{ 
 јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је ж 
ј позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све 
емо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште т 
обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише 
— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој 
ју.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам ј 
тио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио 
јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се треп 
еколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми ба 
нати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p> 
 упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то та 
о место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’а 
н да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руч 
а, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао 
S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је  
 код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му  
 Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, д 
/p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре  
никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу,  
ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плака 
та било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као 
шна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То бе 
опа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико н 
младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи 
p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> 
ки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, ника 
ођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карак 
еба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је о 
 Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег ста 
>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај нач 
.{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже диз 
рже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А  
Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису 
нуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кме 
, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Ми 
мњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p>  
ман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле 
Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p 
S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је 
му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под па 
 у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је д 
у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није 
ао мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онд 
итељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection" /> 
вко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</ 
карала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишл 
— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред соб 
/p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Висок 
н. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек о 
бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће —  
омагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — 
о је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... напо 
а.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p>  
 Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мај 
. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p 
 мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам. 
 боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онд 
акала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад  
је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми до 
мемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо п 
. да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p>  
Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је д 
а не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја  
 му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти  
 пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви два 
 Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p>  
а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за  
 начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!. 
са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="1 
Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта 
Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Ш 
> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њ 
 Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Б 
ине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то н 
ка милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи по 
 човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> 
ћ.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— 
 мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> 
ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— 
подине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да р 
гу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> 
цу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, о 
> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизо 
ш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели:  
добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књиж 
у би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове  
са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам 
аш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече н 
ши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>—  
 Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја пи 
.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко 
...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... кој 
 Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увид 
риво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И м 
отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала 
рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београ 
 <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна в 
мо се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесни 
у у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече м 
, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S 
/p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, ве 
 Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{ 
а је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ниш 
 ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња наза 
на брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем  
/p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам 
ету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S}  
 код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како 
мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима 
а бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И п 
приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољу 
а је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао  
је? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један  
то, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста 
раја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџи 
а улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо  
ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Н 
че из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болес 
под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чуд 
како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља. 
ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди  
па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам т 
, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидис 
 озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>—  
све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има шт 
де, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p 
Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</ 
 све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S 
— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о оном 
, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижни 
ед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разг 
 и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у  
 све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно 
да, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео  
/p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из 
шта не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{ 
 твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> 
е: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта на 
о да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници 
ка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S}  
 осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук тр 
> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв  
ица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор! 
много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, ма 
ајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да 
ad> <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту зат 
ала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ 
он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“  
S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме! 
места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се н 
је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да в 
душан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да 
 д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у  
еше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни сла 
 и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечеро 
амо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>—  
јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто 
о сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показу 
м!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S 
 она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ак 
{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насм 
ад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да по 
: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Кара 
дити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачн 
..{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ сла 
о ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозор 
.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="sub 
ано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало 
ако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p 
<p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђе 
и, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо 
међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} И 
.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" />  
 бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта  
<p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим 
утра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисто 
одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши 
 девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништ 
ан разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе  
и ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они с 
: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit= 
>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадб 
Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око 
есеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана. 
 је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да ка 
о перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично  
то, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина среск 
једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до н 
.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера И 
а њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников ш 
пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњуј 
г „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње 
’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p 
сторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали  
 врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — 
е сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ шт 
ц осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ т 
, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У њег 
код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њ 
ири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p>  
есет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ сваког 
к!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана 
>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у 
е у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу т 
 да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за 
</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао 
 Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже не 
— зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p 
сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што 
.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи  
д нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века! 
он, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан 
стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављ 
..{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мал 
 да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало? 
} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напред 
Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о том 
; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S}  
 је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да  
 све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учит 
кви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда  
—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па  
 иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и  
а и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових 
 — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он 
аво вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему 
 га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пу 
ови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код 
ало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S 
p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по пре 
: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске 
Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-с 
 именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тоб 
 Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр 
тали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!. 
и и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{ 
 српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, 
азивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „ 
ота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Он 
ејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— В 
о на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињ 
опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџи 
, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобо 
м: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.< 
рема потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда ј 
 његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њ 
вина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба 
атити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћ 
ења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца. 
је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми т 
јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав н 
добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или  
некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад мо 
 и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки;  
 опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован В 
>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време 
 пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ј 
н.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића;  
 доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све  
пих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и  
то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на заја 
во јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је сл 
морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашн 
bSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво  
S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А с 
 Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је ра 
.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто  
 мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: 
ао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не 
тала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћу 
чи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто 
не на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема ни 
рао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаш 
о новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је к 
му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сад 
„светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као 
 му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио ј 
 лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника н 
p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обичн 
.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>—  
 Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учит 
ако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига  
S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је 
 тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шет 
њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазн 
е, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега 
 и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али  
е загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде ба 
...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му  
ича готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом ра 
ста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љуб 
ађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у  
се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њи 
ече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспав 
е на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде  
цама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Маруш 
p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам  
алуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да в 
е на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; т 
<p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} 
S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учит 
ј код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Ш 
} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме 
 ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; ал 
, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да с 
о се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо? 
 А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</ 
 капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и госпо 
..</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му  
p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, 
} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>—  
, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац 
во је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва 
 га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није 
да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који 
чима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати,  
оравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 па 
вију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.< 
и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је 
ућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као к 
 да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине  
је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p 
</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учи 
ке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени п 
 тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p> 
а.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце ув 
зме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, кој 
<pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{ 
а; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је би 
 остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p> 
га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту 
што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из оч 
а њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешт 
ли!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са 
оше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весел 
 је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капе 
" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је  
 шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет 
је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој п 
је имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита се 
је знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се ц 
 угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода 
воту.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} О 
од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мис 
, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба 
едоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: д 
та!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</ 
ка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући 
nit="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је наб 
е пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да  
p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем  
 по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега 
доваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док  
е и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, госпо 
у о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочек 
ло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи 
а каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} 
 добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> 
вој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по  
ни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су  
II.</head> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} 
 је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га с 
 услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих обра 
и се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb 
{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела дом 
>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, 
анке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у ку 
са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело веч 
рло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са г 
 је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од  
’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је посел 
екох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је в 
е, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се р 
 да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или бо 
одина и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и уч 
и ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се 
брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслон 
ај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевен 
тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте  
 већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр.  
 написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да м 
 наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку 
во, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> < 
 се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао  
к није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S}  
.{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „не 
 кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p 
, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лек 
ом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у 
сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој обро 
а лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S}  
о деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију 
у је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је њег 
е.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руко 
лену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стига 
тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не 
тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам 
 врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наш 
ца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p 
S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>П 
ано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, 
пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— К 
p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>—  
ељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа 
ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јав 
ко си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Ко 
уг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!. 
смејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} За 
у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ напла 
ше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што н 
огу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква о 
да бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шал 
} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој ј 
p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе. 
а...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Т 
а је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> А 
ад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, как 
у да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како 
 и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради 
лакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је 
ше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да  
воокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила от 
 шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о 
елу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала но 
еоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једар 
као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло доб 
: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: ла 
 тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога 
 и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио  
Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети  
та месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да 
у по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад 
њој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим ство 
унака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!.. 
 скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се прос 
а.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— З 
мре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединц 
и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како  
ори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <p 
! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шт 
а постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов м 
186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у о 
цима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p 
ва.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци по 
ре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо  
уче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Са 
онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{ 
" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућ 
p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p>  
гу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S}  
ње!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све виш 
ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смеја 
један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет  
 ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после руч 
<p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе  
ојим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p 
а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за ч 
изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад 
част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> 
на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен —  
 за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, 
купили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо  
е каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш 
нистера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће би 
— шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} 
баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{ 
дајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да 
е она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хо 
а услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу  
 ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?. 
ружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече п 
ење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у сре 
. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не ре 
>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада па 
же се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, о 
н је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год  
у, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У  
 пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, п 
p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољу 
жење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву 
 попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —< 
</quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заб 
 ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јов 
воја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где 
плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом  
 вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати до 
а!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да иде 
војчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учи 
...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем о 
ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p>  
бав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али  
b n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше  
ну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је 
ба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе 
и.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује к 
гаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p>  
или први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту 
p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> 
лаве а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га рук 
апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жен 
, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мис 
, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га сам 
 Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што 
 по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је пи 
таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, д 
 и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="1 
амо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпи 
> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> 
тап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу кој 
ћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — 
 а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити проти 
ицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом 
у Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, 
/p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</ 
ојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Ш 
е.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог ве 
 пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који И 
 са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљ 
/p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на 
ишта одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно  
 му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле њег 
 гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку 
ти се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе  
него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p> 
једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!.. 
S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај п 
амо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Расп 
о?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се уч 
<p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу 
. све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа 
p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и п 
теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>—  
 бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{ 
м! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, в 
 то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако л 
p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астал 
</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— 
ењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек. 
>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћут 
о је званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу т 
 да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; 
ши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим л 
 година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже 
 с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратк 
ише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој  
 уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени 
ти положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си 
А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада 
у цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи 
иваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико во 
ом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па 
.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем с 
о <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“ 
on" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не зата 
Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — в 
} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="1 
 Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толи 
амо треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: 
> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле н 
могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајист 
екаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „л 
Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо ов 
p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, је 
амњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео 
аво да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се  
по добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога  
ред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p 
тују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни 
то, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим н 
з куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна 
нојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што  
јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јак 
ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и за 
</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> < 
е њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случа 
жио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспат 
ба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао 
 у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био јед 
што доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, 
рао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се 
а... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанст 
 све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, 
, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста 
ита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се 
е ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а чо 
 јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је она 
ије који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?.. 
S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек о 
ажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела 
иска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап п 
овој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се к 
 што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те мет 
!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисију 
ругим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S 
... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она  
{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким п 
ном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћ 
ог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна 
бљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја с 
p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p 
ца оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда в 
ну, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председ 
дну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="6 
и ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} 
му он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом ко 
ује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме би 
на, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, 
/p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— 
а се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам 
них“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSection" /> 
/p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{ 
а ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, 
p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта 
Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други  
 влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друшт 
 је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по 
зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> < 
приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} 
а.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је про 
ти.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, 
празни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако д 
е, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и 
> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи к 
буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} С 
беској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећа 
то дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ак 
ече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у сре 
жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; с 
рце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то 
дна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> 
} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи пок 
беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p 
се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и при 
иђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здрав 
му је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је мора 
 /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} 
е шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али 
агала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубим 
> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S 
био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као мини 
т код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</ 
> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да  
<p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти г 
је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на пос 
>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p>  
у школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више  
га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чу 
лска, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p>  
{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chap 
ије несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чи 
души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољу 
lestone unit="subSection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други  
е он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже 
ља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да м 
> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу  
д — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио х 
ли; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, к 
талице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и 
 среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и пр 
значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и в 
отово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што 
потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то ч 
итељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди 
 њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну ја 
чак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и 
да кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне ле 
и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може м 
pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао ш 
 баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је 
иљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" /> <di 
ad> <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућен 
вој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком велико 
ван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у ру 
 воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал  
добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране р 
се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“ 
 запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се 
ле преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И  
у и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пре 
бником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркут 
 те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога  
p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле 
крије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста,  
 правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко  
ађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше.. 
тео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њ 
е хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу  
 столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће ра 
аса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он са 
та Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} 
>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И т 
азговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао 
вирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано 
едан сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остав 
 шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они  
ле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од 
е да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну к 
 начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>П 
егао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу проти 
ју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. 
е!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми  
 сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још  
/p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређу 
апетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по јед 
еја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде вел 
ру.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па ј 
де људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то 
њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{ 
ишта видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска 
м да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — 
.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича т 
м ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да  
 <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има! 
у са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу 
ој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и 
 слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па 
<p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</ 
мо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, 
поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде  
>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’  
"165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? —  
ослова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је 
> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, 
Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у т 
{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> < 
ад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. ч 
“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може 
онзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно  
рити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p 
} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} О 
<p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} 
зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро 
..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!. 
пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> 
наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: ду 
гани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти  
је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће св 
 А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>—  
> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p>  
дећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} 
тника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb  
еца напуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да к 
 босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Т 
у реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> < 
Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда  
 откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде 
<p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, госп 
цу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на прено 
</head> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Ус 
{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, бо 
иди своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школ 
равише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече у 
ашту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији. 
 и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар  
е кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p>  
 кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ 
апетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „конце 
 сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже глав 
оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би вали 
> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му  
н и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p 
ојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ до 
што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су г 
а Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледа 
> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> 
гао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Т 
пита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго 
се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — н 
тали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељ 
S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко! 
ише разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Зајед 
 Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил. 
</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора д 
били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким м 
— јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вал 
— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Ала 
ишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком р 
реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавских песама, које  
конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> <div type="cha 
е Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гла 
p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим 
једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама 
ан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по 
репца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо п 
познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше 
 <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Пр 
 осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале  
а њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — ви 
еђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер 
" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p 
ичајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде 
Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.< 
лазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда 
<p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је п 
 јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако о 
ци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем оч 
.{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши с 
вему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у  
одине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за рук 
се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се т 
а мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} 
>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече 
b n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да по 
аметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта же 
 мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то т 
је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар  
!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога н 
ко гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у  
ам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> М 
оме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и друг 
е се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћер 
ендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљ 
 то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здр 
ад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S}  
 једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у 
рише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био  
леда Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад с 
Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</ 
оја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рук 
S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавал 
селио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? 
 наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} 
>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као 
ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му дад 
то теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Ш 
.</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Остави 
 врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета  
 једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и п 
на.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он п 
ом шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишт 
..{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb 
д се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу 
 по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог 
е.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Ма 
 обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на 
— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</ 
та ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полици 
ућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем ко 
олиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве 
е!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи ви 
му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да м 
стеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не зна 
е ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лу 
а да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник  
 три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред  
 је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде б 
чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>—  
 човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разгов 
 надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике 
 <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред ра 
казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не 
а умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што о 
исто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам 
>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> < 
 ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала 
младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да 
то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p 
е ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта 
ђе му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Уз 
 да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што виде 
а њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост ње 
} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нек 
.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и 
аивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова ви 
ху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе у 
 није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: к 
а.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе к 
бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у о 
олико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао  
ни отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!. 
тра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива  
 што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У т 
ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је  
вет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило з 
S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p 
ши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од  
p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S}  
у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја —  
 главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо је 
S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, 
{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — реч 
<hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S 
p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!< 
> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану д 
а писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?. 
 тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него 
 празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту ст 
паше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми  
е за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изне 
ад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаниц 
онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био 
е су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p> 
} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S 
 n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и кој 
подине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу д 
 не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш —  
се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" />  
мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>У 
.</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља 
е дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p 
ристалица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и  
авала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо 
ал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Госп 
аво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад  
p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа!  
и, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рек 
 је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други  
уке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{ 
ро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори в 
бом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту к 
а старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Кра 
веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да 
удити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса.. 
е.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, 
{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо. 
и нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се доко 
 будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> 
 земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само 
. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у 
користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ћ 
{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title> 
о да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на на 
ала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да  
али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћер 
да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> 
јвише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p 
сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ о 
емо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији  
— рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене оп 
!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Д 
и посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наред 
и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај 
лу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, 
Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на 
...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушен 
овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S}  
начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само 
м ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> 
е: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајист 
 постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био вр 
аменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одве 
ина један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да 
 било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p> 
ана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је т 
направљена хладовина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је 
том; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа? 
н је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на па 
 Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" />  
да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учит 
а куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до п 
д сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај н 
ја их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p 
<head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оц 
бро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о вели 
<pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пуст 
их песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој дос 
и оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све је 
ори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, к 
т тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Ж 
та.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ће 
ubSection" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита  
о је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судниц 
Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, 
сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда 
се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећн 
уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита насл 
о одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он 
о је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћук 
то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до друго 
госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p 
не?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише  
мола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ из 
ерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом мини 
{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у 
ликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>—  
а?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да у 
, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се 
и ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад  
п Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> 
олико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на  
</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече поп 
тељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p 
едну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викну 
 Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа аст 
з права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са 
, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> 
 одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелав 
усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p> 
p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Да 
хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!.. 
а се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара б 
<p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада..  
а се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онд 
ја је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш 
/p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног 
м срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што  
шинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам чове 
ушу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>—  
те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, 
од мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим 
/p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до з 
 баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом  
 ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј  
није, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куп 
 се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе 
, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да б 
<p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није  
 лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши с 
заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што с 
а прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и п 
итају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у  
в на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После  
ктио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198 
 господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова. 
рао око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку,  
 кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му ј 
рао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, ка 
ки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „легр 
убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко  
тао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине,  
<p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране из 
о ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се с 
шно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> < 
p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p 
 се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оц 
ротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не пре 
 проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му 
за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p> 
ин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађ 
.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> < 
рхиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако 
>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „ве 
p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам 
у остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он ра 
ивим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>-  
као би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како свет 
а се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</ 
} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приме 
ам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Ј 
 па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало. 
ни кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S}  
ра, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше цар 
о, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр 
недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом н 
.{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Знам, брате, з 
о добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, опр 
авди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече  
икар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> ј 
 мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— 
} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћ 
, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено...  
{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одо 
а ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па  
 би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S}  
ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре 
пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може одне 
придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро  
н љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета н 
ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче,  
е; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p>  
<p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор 
т.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— 
, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ств 
 све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово  
’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је нај 
страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, ал 
 <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све 
аву.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’те 
ељску.</p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек 
 <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више н 
е.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку достав 
/p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: н 
е по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} М 
b n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свирали 
оз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица  
estone unit="subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на  
ори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се 
.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p 
/title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја 
!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капета 
/p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од  
/p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, 
 он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</t 
на!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Чит 
ут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне са 
готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нис 
јд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S 
реба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p 
не?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— 
<p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем так 
гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, госп 
 да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Ниса 
еколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала бог 
?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>—  
>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је зал 
 ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p> 
>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>—  
 — одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<titl 
брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> 
 <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси  
да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти ј 
ио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> 
ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Ж 
<p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{ 
учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p 
 сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Је 
вечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш ш 
Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави  
{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па  
S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Ч 
 ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и  
а жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— 
. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p 
 <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> 
о о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" / 
реба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему п 
— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти 
01" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имет 
кле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, бр 
Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девој 
 општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдем 
е продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S}  
сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те  
снуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и 
 Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{ 
стина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе т 
 састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли кој 
Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{ 
p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?< 
је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у 
ди“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л т 
p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> 
ту.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођо 
 је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} С 
 Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Кр 
тан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он хода 
уги пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио 
олу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То м 
реко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече М 
<p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби  
ицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како  
о си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз 
ати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p 
г’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш д 
} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> 
> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p>  
— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ак 
</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за 
ити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја р 
и ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакут 
 <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шт 
 Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му с 
акшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по крев 
 сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде 
не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и у 
читељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја т 
је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> < 
ине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила 
ад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S}  
ред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе веч 
> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте  
</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено,  
стељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене  
ј ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она 
ом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p 
а змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци с 
о.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђ 
ом Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле,  
господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!. 
он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже  
ам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S 
па.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе сво 
е.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине 
 сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вра 
да у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је  
> <p>— Свршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак 
 помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо 
</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>—  
а извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он  
 подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не б 
 збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} 
..</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S}  
p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек,  
n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би  
<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p 
јсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више н 
/p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље послани 
о.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа. 
И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе креве 
овином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта 
p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="2 
p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212"  
192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јес 
нала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— 
>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>—  
висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!... 
ad> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе 
е стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен  
ве бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепо 
 Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div type="chapter 
d> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му  
d> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на проз 
бро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи  
договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!.. 
ико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам 
/p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко  
, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>—  
ма лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је ц 
ба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту ј 
>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p> 
станке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издр 
то?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и 
 ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да не 
х руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан. 
а код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — реч 
жај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; т 
узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју 
те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде род 
шта, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Ни 
pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} 
<p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те тр 
пски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони  
его што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — реч 
акију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти вод 
арим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— П 
 да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S}  
 <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћ 
p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>—  
упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разгово 
— ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Д 
/p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете 
е проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе по 
, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шт 
о!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хо 
.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш 
ити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бог 
.{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у а 
а....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али  
 ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљи 
бало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и 
Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госп 
/p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер 
то год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи си 
ме Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол 
р то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} 
и течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За са 
>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече 
p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покош 
оп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Аст 
p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи сл 
p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128 
— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пу 
стави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> 
 <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, н 
Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад ни 
/p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груд 
зине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S 
ратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћ 
— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као му 
и првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође посл 
срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} 
> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судни 
Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — р 
сташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу 
иља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразум 
седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Ос 
ејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица 
 <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капе 
>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p> 
а господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> 
ан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> < 
еше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву 
написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо 
</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече по 
/p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И  
 и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши 
 то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте с 
> <head>ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да сте 
head> <head>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога 
то га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се 
талу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после руч 
отао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из  
 Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца 
 изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог 
чи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан п 
тила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p 
 заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.< 
p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p>  
/p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја с 
Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће  
 unit="subSection" /> <pb n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за д 
Јово, молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде 
лте! — рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, 
ead>19. ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} С 
гом, господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p> 
 погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори! 
} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.< 
/p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол н 
 па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога 
 ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познаје 
ше, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — 
, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.< 
 очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе њего 
аке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад 
>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</ 
е се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад 
> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!.. 
штинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе д 
о су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он прому 
тајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси на 
 n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја  
ивко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај башти 
 О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београд 
 <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мут 
ослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У  
онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у по 
.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p 
Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S}  
</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.< 
> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсан 
 — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите,  
/p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да ре 
аса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони г 
господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова п 
 он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Оста 
ури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај о 
p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је ј 
по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да 
С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p>  
, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд т 
 <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту пита 
у.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Дра 
ичина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и  
е, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу 
и своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању 
 су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</ 
ненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учит 
е говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p> 
о мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгуб 
<p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу. 
угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Доб 
аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто с 
охвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете од 
S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ак 
</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам го 
ма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" 
оста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начел 
 што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш јед 
че капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети ни 
зати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде с 
ра.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком д 
<p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелн 
а их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; ви 
p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>О 
о; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био ни 
<p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго  
S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— 
 — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би 
ао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збо 
али се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен 
Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!. 
роси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше 
ару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p 
е Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се мо 
породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро поз 
.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, м 
 рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби чес 
 беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа. 
они пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може  
ишта, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ т 
</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам 
.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Р 
ече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси у 
{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На пољ 
очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! —  
једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшет 
рете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој дад 
стио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта  
.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвал 
> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p 
>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Сврше 
вко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p> 
{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="191" /> <div type="chapter" n=" 
м.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте н 
аху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p>  
дине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви,  
>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>—  
шљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?< 
ин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{ 
ћи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плав 
дио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић? 
{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!. 
<p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И.. 
 шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе 
е.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на ру 
>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то 
попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она  
лас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p 
ред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на в 
а грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету,  
поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се  
ице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед ње 
...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Вру 
 то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n= 
 <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које  
ледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p 
овом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће  
0, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Сп 
ала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете 
Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више вре 
 очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да с 
дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} От 
 једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S}  
 млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је се 
 <p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим ле 
пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. 
.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих прија 
ио да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима с 
Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој  
ља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гро 
} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Ч 
че:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> 
 је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p 
Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба 
иља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане 
игоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје  
иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господ 
апиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о  
} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође се 
, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја? 
ао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташт 
д његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких 
ише...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежд 
 јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болес 
што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе ј 
анојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед. 
 хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту  
 они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога зву 
:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва  
>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупа 
чно.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пит 
е јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>—  
 Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>О 
ма није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његово 
ако се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — реч 
се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S}  
тан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мн 
и.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p 
..{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, 
меће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени 
и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман  
..{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице 
ун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!.. 
лу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегн 
се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом п 
рати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо 
1" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог д 
од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет сас 
мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и тре 
 Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али ј 
и и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; н 
" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти чов 
/p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S 
Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од ду 
ш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </d 
азговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с  
о је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још 
азују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" / 
 створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа он 
је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чиб 
јте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније 
ог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се р 
p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p 
 <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта ствара 
 она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово ј 
е по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује с 
 неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није 
<p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p 
 <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p>  
 и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво ј 
е, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити иск 
 приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо  
ку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те 
?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају. 
ме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништ 
ож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради. 
 мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} По 
 упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја пр 
мо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</ 
цаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе некол 
 рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p> 
="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p 
га ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попов 
оримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразгова 
е заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око је 
За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?.. 
едседник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављ 
— нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је до 
/p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити н 
 Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је! 
 је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ 
чо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле с 
 ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p 
 који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.< 
>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, та 
а те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л? 
да, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта ј 
/p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" />  
ес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвозден 
а после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: д 
ему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S}  
двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М...  
ицу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учи 
} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим  
ј љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега 
p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташ 
 прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи  
о се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi> 
ча“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати 
се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p 
па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко. 
вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је  
да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја  
ТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцел 
д очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бо 
и јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S 
че да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title>“)...{S} Налазила  
ше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу. 
.{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како 
 па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан 
име!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и  
је више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње каји 
они онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара 
бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни бати 
у, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако  
де право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!... 
<p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе уч 
и знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „О 
.. могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај  
у.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.< 
е.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле о 
="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог п 
јица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече 
а раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како  
ва сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се  
п Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро 
ити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S}  
 је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он 
тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко,  
и смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{ 
па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам 
ад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>—  
.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној в 
— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, 
 <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам би 
p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе  
ци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S}  
и беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче 
 <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна 
па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што ва 
</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити 
љиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p>  
<p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаж 
каз’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— 
ку ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар 
е.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi>  
еш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде п 
 И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је ко 
е са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима 
>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо т 
ш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав  
 Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пр 
<p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па 
га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако 
А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, г 
Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по б 
.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па о 
} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хо 
ве земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми н 
во ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p> 
еца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима с 
а бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у меја 
Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p>  
и мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш так 
 ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> < 
некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћу 
 разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођ 
аху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p> 
ачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора 
ему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти к 
уматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака 
чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и пл 
.{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, 
земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе... 
ам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим т 
сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ет 
пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — р 
и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се ис 
и довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек 
 Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу 
, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p>  
емој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар ре 
течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па т 
олео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSectio 
лу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p>  
инесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим 
 Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где  
ете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> < 
те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</ 
p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо 
мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p>  
> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — реч 
ља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако 
и Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу 
 а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те пок 
 ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди 
о свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту. 
а каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па с 
есмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље 
раво вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом 
че Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и  
е да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — ре 
некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разго 
 стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p 
> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p> 
на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p 
<p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— 
спода нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p 
 Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече по 
а и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракиј 
шко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Ма 
ј!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет  
ДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмор 
к, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богород 
p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у 
ј наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!. 
..{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у б 
 мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми гово 
зна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то  
о Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се —  
 девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно  
умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек! 
е само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој 
 мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спа 
ончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног по 
у!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p> 
о?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има д 
S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. 
глађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина п 
ени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети! 
<p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти,  
их ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И 
м с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене ме 
.. ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двој 
p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја о 
 ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А 
м ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да  
 спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и  
ору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ће 
д нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — о 
ву? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породи 
је за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити  
ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у  
у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен 
то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо;  
може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало 
едну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, м 
уго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} По 
 можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали свој 
рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да  
ироду, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мен 
!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови з 
аштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У св 
ану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли њего 
ша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он 
мо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта ве 
 за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p> 
p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам с 
.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу 
било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара 
ету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз про 
и да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како  
ладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови 
} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p 
 Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако 
 се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{ 
{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женин 
олио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, 
!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!.. 
p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла. 
е почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“ 
ра и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> 
рома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се ч 
и из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вар 
ислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — ре 
рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Св 
p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове ск 
у — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама 
и.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше бо 
и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва  
 рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нем 
ни каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају  
иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S 
ао што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са с 
и учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен  
а својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, гос 
ам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</ 
 Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је  
А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S}  
о језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио б 
 Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па  
н и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом с 
ЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао к 
 <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја т 
том месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у 
о ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мора 
 је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете 
> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S}  
еће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јаст 
Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> < 
лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је  
!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је о 
же, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигд 
то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било 
ом мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на  
о не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То так 
ово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{ 
 сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p 
on" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господин 
.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а 
/> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се кап 
>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из ав 
јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p>  
— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било  
та је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама ч 
месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „в 
ле.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова и 
 је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце 
у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прош 
век висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о 
На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ра 
једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује м 
зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуш 
ио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право 
ака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једн 
ем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!.. 
{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— 
ека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђ 
 друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао  
исте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — с 
p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам  
твртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он  
тресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дор 
с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> < 
<p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... 
 рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја с 
ЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу  
 твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако 
, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p>  
и тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150 
кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га ј 
оме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала  
} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега 
рање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње 
</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се по 
p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, 
ио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p> 
.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да 
p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...< 
ричати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћ 
.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се 
 <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо на 
у баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине 
са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{ 
ло извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народ 
ам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих пр 
ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n=" 
а!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали ц 
— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар мож 
стим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> < 
p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба  
е, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово 
</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћу 
 <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту 
. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите 
у почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> пр 
спави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда  
едао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњиц 
авом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потп 
 звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</ 
из басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p>  
ече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и  
евао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у 
скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S 
 у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драг 
ије био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p 
Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и 
ге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у 
га коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p 
шао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Ј 
им је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара 
е видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не мож 
 смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш  
се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} 
оше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{ 
на, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дора 
ти — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да  
тељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа ос 
ати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, ско 
спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— 
мигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена 
иноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво д 
> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>—  
 опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша  
 <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њо 
n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавд 
ебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па  
 преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p 
ка, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је пре 
леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положа 
и да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим! 
.{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајч 
— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично саст 
о — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“,  
и друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући ка 
а што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb  
 нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јаб 
да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваш 
 <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну вл 
ам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни пој 
о да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је  
..{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа 
рност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени запове 
</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не м 
 а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> 
велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За б 
треља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач под 
!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!. 
и?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме п 
да ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам пис 
 „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А 
" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и иза 
вони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, 
 Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи ова 
 ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше теш 
 леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82 
— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не 
 он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема 
ској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам:  
ти романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ва 
ротив њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те  
од њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p>  
обро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној с 
ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; н 
пис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је 
 га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу. 
мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си 
е!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да н 
е казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобо 
 <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда 
амо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за с 
дној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— 
о исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се 
p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавит 
лизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и о 
ом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p 
 куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који 
згубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Д 
сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама  
.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, 
у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <p 
јгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, 
шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких;  
година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Ср 
оз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам н 
био, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, 
и име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!. 
 је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нек 
а удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се догово 
та учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} 
ај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да 
ешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живо 
 да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због т 
Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да  
њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај н 
ошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопч 
бали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p 
 њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S}  
дити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда 
еди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он  
а већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S 
кону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч)  
он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S 
p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Ни 
ика?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — 
а.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{ 
еше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам 
ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву  
се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Воља 
у тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S 
Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>—  
устим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, з 
дну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Л 
тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошл 
у они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда 
тресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је  
у и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бо 
пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну гла 
 Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> 
жбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има ње 
им да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} 
 за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— С 
ећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смеју 
</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишит 
 мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, к 
оделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђа 
 није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: 
а...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаш 
p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p>— Зн 
им сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стреп 
отив владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и в 
 ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини те 
смеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то? 
...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што ј 
 рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p 
сподину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p> 
 би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да 
аш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеж 
е, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим 
p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља 
десимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p 
пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, 
и жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште 
рца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред ка 
ри? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја 
Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али 
м, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</ 
имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског  
чни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> 
 знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p>  
с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и  
везао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, бр 
ао министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њи 
о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попи 
исама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко  
ега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све з 
е у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка мора 
</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>О 
жимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p>  
је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад ма 
цом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо  
 ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да п 
вој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су с 
оносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb  
 ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих  
села као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врл 
вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми каз 
итала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећ 
оворио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и 
 се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали 
тврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни  
с.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав к 
бине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда к 
у малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над  
> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Се 
д блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљус 
 се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету 
рашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како ј 
S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја,  
.{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начит 
ко не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала 
p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми 
..{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види 
ј летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим 
ега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како л 
{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће он 
оше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S 
 хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би 
тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и 
у добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p 
 не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да ј 
вала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи науч 
p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако не 
 је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја во 
p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом и 
јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!. 
етане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>—  
 Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабо 
ће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“  
... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! ша 
 прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су  
даред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек по 
д ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се 
че она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> < 
ење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — ре 
било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете мој 
добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло и 
 <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину,  
ка те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или он 
зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити 
рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јес 
гледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која  
 — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговор 
ја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама  
н се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан р 
из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p> 
мњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је роди 
ичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени уж 
ску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мај 
ењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је 
астајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће он 
 он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љуб 
 да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да ј 
/> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци пр 
 куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="1 
p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S 
забирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му 
ћи уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече  
ојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу;  
ра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их нис 
..</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и про 
ла под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девој 
о говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</ 
мотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и 
ше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао  
ти некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} 
господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска бр 
/p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом. 
ћи те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он о 
аза како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су 
зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо 
ији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ј 
ве ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— 
роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слобод 
све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво 
очи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамња 
и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да плати 
а седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у сво 
...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S 
а се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш з 
S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S}  
пелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ п 
b n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суз 
их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полици 
</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало  
о му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је г 
 сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</ 
че Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољаш 
> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како  
 Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта д 
 писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S}  
ре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полици 
та Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придру 
</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктор 
и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаниц 
би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па е 
ктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!.. 
о би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече 
} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да в 
слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n= 
рати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута д 
 би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке н 
„будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељко 
и се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p>  
оп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмил 
асно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла к 
, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, 
 дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, н 
сподин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зо 
тила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са  
 на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> ду 
ност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књаги 
 дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује  
 „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере т 
{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb 
, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим 
 учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /><!-- nedostaj 
 два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један ч 
и два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда 
т — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да 
поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али 
огу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта п 
тан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>—  
рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо про 
>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити 
е како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесе 
/p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар  
ларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи 
{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцелариј 
аву вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, 
з уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} 
 <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану 
 састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан 
и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата А 
> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S 
д неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња 
. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур 
ант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према  
 ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си поста 
о је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p 
 да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор сврша 
 око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="9 
ине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта ј 
лавом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави  
овни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p>  
ром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p>  
у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма ра 
е!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра 
душан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше досто 
— па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо,  
људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе,  
е!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А зав 
сорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне уд 
рмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће! 
а под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не м 
и имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је бол 
и курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо 
ртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се  
>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лиси 
 медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}С 
личног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“ 
 искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога  
 се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писат 
еме он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај 
љају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти дост 
е Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповед 
то је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност на 
?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну  
шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих у 
м!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих  
 његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи  
говим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S 
, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50  
ј гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као  
оворити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покре 
 је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У гру 
— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услуж 
{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у со 
са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и ти 
е до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је 
о то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати. 
 На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој  
ора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p> 
пет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горе 
весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S}  
бично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> < 
ој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се преда 
мео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам са 
 желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, 
у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће 
.</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не види 
 и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој  
е прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића. 
а је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, 
S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде  
м.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p 
pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то уме 
е спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се м 
не поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише 
, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која 
д главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се неш 
 знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш обра 
!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јов 
мила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегл 
јој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срц 
милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полак 
је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада ј 
 а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>С 
{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше  
„маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од ро 
ословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и бо 
после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један 
 недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, за 
а њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, нес 
игару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!</p> <p> 
ете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево у 
уке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад  
и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш 
е га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље в 
саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n=" 
} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n=" 
ећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пр 
падају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна 
тима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се 
аквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говора 
на му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разбол 
са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из н 
о.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>О 
друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, 
вештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда има 
о бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча... 
ти под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> 
па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!.. 
ћи, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете 
pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац  
p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...< 
везде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате  
 и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p> 
ну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас  
бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и ме 
њег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну 
у ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо св 
p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није 
 гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме 
</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S 
стал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише к 
је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињ 
но своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> 
 ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> < 
рави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му 
целарији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор и 
— Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} На 
Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше  
пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше 
час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је  
ти неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{ 
влачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је 
 Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новин 
век око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је  
> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господи 
и она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му јо 
и га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште доб 
вно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху  
 дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једна 
ов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сирот 
га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— 
даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птич 
узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и  
, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена  
селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, д 
раву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — 
 на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узима 
 да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, поп 
"208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из 
ивко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре 
ретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="2 
...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан С 
т, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре  
а и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли к 
сице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како  
} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не  
{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, гос 
ше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у х 
воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклон 
.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је 
p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наз 
ије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{ 
Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде ка 
И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо 
раху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на  
еђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине  
ана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја т 
м користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шт 
 изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по ча 
и: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p>  
} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам, госп 
еки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера 
<p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословим 
те.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам м 
ође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о с 
 почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан 
 знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што  
сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S}  
е са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јов 
а, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ 
Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је 
е!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуч 
твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш 
етану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он 
?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S}  
сле тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће о 
/p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> 
ле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава 
p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше коле 
 <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б. 
 капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока 
>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— 
обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво. 
але.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>—  
де Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутро 
читељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Са 
 Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо 
<p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе  
и кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан. 
p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока 
 <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у о 
...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја 
ивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава  
 знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са с 
ук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="85" /> 
<p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће п 
} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ј 
не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно 
господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, госпо 
ирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или оног 
уне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотри 
наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ниш 
 се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p> 
о климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p>  
веди, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега 
Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> 
е Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код  
ило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од см 
њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он п 
..</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп  
p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p>  
ур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова по 
у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори 
рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш 
="SRP18891_C7"> <head>VII.</head> <head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничко 
би.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи  
и, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у 
Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— А 
/p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p 
 да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине „<title>Видело</title>.“</p> <p>— 
ан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро 
стајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пиј 
те у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разум 
токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну. 
о мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p>  
амигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> 
идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> < 
 и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржа 
стављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> 
 „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше же 
кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан на 
е „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’ва 
<p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија  
а од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> <p>— Оца  
шио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и  
, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и не 
рига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадн 
е — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} 
а ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S 
ко није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S}  
емо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S 
а, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комш 
учен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, м 
ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Он 
> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирн 
рипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти 
љена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, кап 
капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p> 
сам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког два 
 поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отр 
 желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео  
противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> б 
p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак ко 
ало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати 
ђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог доб 
...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најст 
јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече 
овољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око д 
шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не вели 
 за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши 
а старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све 
мо је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план оствар 
а њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> < 
ну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе к 
а код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузн 
унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у об 
 није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју  
пски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он  
p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп 
<p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> < 
е заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и уб 
је.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро! 
p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насм 
н учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{ 
> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Уб 
{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а  
може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајеста 
ности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново пе 
— ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А. 
 Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је  
<p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</ 
рете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> < 
ту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— 
седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са  
н изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу  
апетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— 
же, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!. 
е.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде  
ра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капет 
охода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapt 
 ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— О 
азиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> 
е већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> < 
жа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе н 
ви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народ 
 за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо по 
78" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилам 
и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи  
начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топ 
не те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p 
а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не  
 каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се с 
<p>— Млади учитељу!..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорит 
кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да 
 руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Виде 
нда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко л 
е газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потр 
 још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је она 
да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не  
 на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код  
 миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ни 
чи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао це 
 говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија 
одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете 
ади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на с 
о му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну  
 коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засел 
p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу поп 
гом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око тр 
 овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> 
зила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо г 
атно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаш 
а ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две... 
и се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд са 
 Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... из 
ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, нам 
ивирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало  
тељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он  
ини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом 
/p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{ 
де о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку 
38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао  
оћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много 
таде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p> 
 а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послуж 
не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не ма 
д свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо? 
у!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S 
 уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правд 
 правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нар 
утем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваља 
в је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било ј 
p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од  
бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.< 
..{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p 
петан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису ла 
еднога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећ 
p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај. 
 попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налакт 
S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном з 
 војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцела 
а не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„ 
ало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p 
стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девој 
 нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као м 
а своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког св 
естаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту  
з села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на о 
79. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село 
дао и ја — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се  
ку не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове 
ан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге 
 двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она саг 
ко, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе 
сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељац 
рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у 
пише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— В 
>— На спасеније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>—  
 школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, н 
ше.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да 
анко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{ 
сретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај,  
рете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ов 
ко!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> 
/p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— 
> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек ш 
 код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, п 
а ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гле 
Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, свој 
града.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је п 
е, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и вод 
е кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше  
p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али ни 
<pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали 
авна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога т 
ре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа спора 
 овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} 
— сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше 
елу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— 
>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} С 
д!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{ 
тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни 
>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Км 
<p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и нато 
.{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не м 
аци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну 
ђо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> < 
 ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школ 
, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер  
 ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> 
ет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај н 
м уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам 
 на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?< 
ицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да  
уни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри 
а га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше 
живи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; 
S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p> 
де алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Жи 
 ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог м 
 ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на какви 
ке приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред 
е и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници 
 књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учит 
торијски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!.. 
шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагал 
 је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово 
13" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим п 
p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижиц 
плати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, кој 
д у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, господине 
6" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. уп 
на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дан 
а ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћ 
 — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.< 
е сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече 
роучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помис 
ажећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео  
попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— 
И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</tit 
 <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни зна 
{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> < 
чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш ш 
<p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега. 
 Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се  
 се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати пе 
 се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> < 
, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног ро 
боље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то д 
ећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту бе 
дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часо 
ожемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро. 
> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p> 
а раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т 
ротури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре ј 
ше издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне рече 
воју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јун 
.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аур 
и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних  
ченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само 
радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још. 
, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</ 
 <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до кориц 
 њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <h 
авају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p>  
еш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине 
ече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се 
мо торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено мес 
одина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, 
о дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гос 
у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је  
ви до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је било на расположењ 
 <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати рома 
S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разр 
ила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте д 
пита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S}  
ле тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— 
 и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да  
Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чич 
пу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки ч 
а другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог. 
ји.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стр 
S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> < 
..{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију  
тезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт мож 
p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад,  
њи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скида 
 <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћ 
ти, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим  
у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељ 
је, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p>  
</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли  
на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{ 
 на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на  
— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> 
ика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S}  
пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...< 
ика и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакл 
дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>—  
Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско  
им да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти треб 
— Знаш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо. 
акуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си? 
а до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— М 
шег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво. 
чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Он 
шу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз. 
ворио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> 
ће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202"  
а једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос сас 
нак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита он 
се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте до 
о.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> < 
/p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће 
писано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Веруј 
се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p> 
!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</ 
 <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче по 
ћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му 
да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле за 
} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платиће 
 Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>—  
м путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свак 
ужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!.. 
S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је ви 
ис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више н 
о али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и 
време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим  
 </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p 
дник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем 
ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели 
укопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да  
ко ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола с 
аше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га  
 је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p>  
а ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш  
.</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p 
 ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p> 
А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— П 
во, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престај 
и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p> 
ати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Ко 
ће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И  
воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо  
му књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казат 
.{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита п 
с састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Би 
е само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благода 
једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим 
 попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="5 
Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у 
 више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли 
адрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си си 
девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај 
<pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш  
каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p 
урака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар 
о, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ д 
селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их пос 
алили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, се 
надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шт 
ђоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је? 
е живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече 
рето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне  
о састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад 
1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре. 
, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А ч 
 себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон,  
н.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> 
 вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу с 
овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може зв 
аних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто смета 
{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „ 
{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: 
 Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — ре 
је брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горо 
p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да 
ужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за з 
се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек,  
ком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди дон 
 нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра 
есело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: ш 
а и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако 
о старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још  
>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити. 
ута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</ 
еш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, —  
о иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учи 
ија једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с 
, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И 
>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак 
о је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb  
<p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјс 
попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечер 
 шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удес 
 Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p 
и и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Научио 
ха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза ко 
ћу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету п 
ако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да  
а му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја би 
о.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљи 
астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и до 
ећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми 
раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда,  
</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати ме 
 пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је 
 <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, 
 Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја са 
ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник 
жењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Маса 
оји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p 
о кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе  
си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има 
>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p 
 научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о 
 природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара руме 
 њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, 
„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </qu 
а.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p>  
у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За 
ругарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се погл 
кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S}  
; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре 
 двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И ње 
ди: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати 
 споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми 
х је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом 
и за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на јез 
о не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре,  
што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она ма 
, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их  
ате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породи 
жим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пр 
а...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка? 
 У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на те 
 <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су 
 број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми мора 
обудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доц 
е радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и 
ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читат 
n="176" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l 
и он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, 
о је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш 
 не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду 
гледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та 
Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала. 
 главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву  
аше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је с 
инили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече км 
јих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском 
А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђ 
S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака. 
За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и 
<p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вад 
 глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али 
божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала 
мњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више раз 
е да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, 
 стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> 
/p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу 
еђу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радо 
— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни пос 
који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који 
ње које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— П 
е створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Јед 
 врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће до 
Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно 
 дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Р 
 рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер о 
ко ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер  
ли, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту бе 
и је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке 
ређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу  
дио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, д 
 води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Каза 
ко, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као  
да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хва 
аме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно... 
а?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слобо 
воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оно 
руј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим 
још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не мож 
.{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чуд 
им и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што ново 
ћет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На с 
поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери 
иља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, на 
— рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — о 
жда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гро 
аком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S}  
нам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су он 
асапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> 
 <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та.. 
чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова  
су знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — по 
— упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А 
 Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А. 
брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао  
иромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p> 
ксића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате 
его вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дак 
S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао ј 
иницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стој 
 стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> < 
ече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за тол 
разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S}  
аљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му за 
д ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући  
о печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћ 
остати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају к 
ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или 
наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?< 
ици то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта  
/p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!. 
ваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећ 
од.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они о 
, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт так 
 им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности има 
дан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с 
дине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Кој 
и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су  
 немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а т 
е сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, 
ступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Има 
 ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Кам 
постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па. 
S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да  
p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајсто 
и с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га 
адања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И 
поче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; п 
и.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатије 
епо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поште 
А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Д 
и.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то 
 не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— 
ило мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу. 
обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме  
учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бог 
и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што би 
p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му 
 књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем  
у.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са 
а он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољ 
обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже бог! 
ри он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом 
енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Б 
њства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на  
/p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна т 
војка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S 
се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, 
то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио 
> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јест 
мена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p 
она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title 
, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само 
{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више н 
 <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</ 
еме упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло л 
опиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} 
дак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика ва 
о људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Жи 
у.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима нос 
Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе... 
г срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p>  
 у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је  
 — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би  
зађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p 
а из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И  
а оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па —  
ском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђа 
рени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо јо 
чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он  
же раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> 
сушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је  
одине — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p 
е је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} П 
ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и 
/p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! 
 ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану 
да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим пу 
8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њен 
ј кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој 
у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кро 
а и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но 
ајзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу вр 
смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једн 
ост налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет годин 
 ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу,  
<p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ б 
!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} 
оселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ств 
 једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то зна 
обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год по 
 се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, њ 
 погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или 
коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их 
и змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p> 
али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, к 
p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <p 
} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</ 
.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место 
ни и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S}  
алира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се ова 
омшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Це 
сподине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар панд 
..{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда,  
амо месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по 
p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шал 
е мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како к 
ице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигр 
S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где 
нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} 
а један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, башт 
 једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми ј 
учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ 
 му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" 
{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не вра 
и ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</ 
у, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{ 
пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђуровачу“! — викну км 
по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} 
ије баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!< 
е избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти... 
ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награ 
p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> <p> 
</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзи 
 Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично  
је да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бит 
вили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело и 
, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештен 
хао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га 
к који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“ 
 и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ства 
смеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p> 
!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p> <p>— П 
и јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама 
У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} При 
} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише по 
 <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом пла 
да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у ве 
ушевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора п 
</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пу 
ас навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?< 
обро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад  
ом.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> < 
 село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на 
 Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде 
поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p> 
.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда 
гао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p 
И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуд 
 већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред 
 зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу 
пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p 
155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— 
S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха  
Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем распо 
p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне 
он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је распо 
ом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Ка 
аше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко. 
енуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> < 
и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се суср 
дан или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој  
нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њ 
ше се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!< 
пс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је ср 
Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу д 
није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и  
оздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а 
о кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан 
е Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S 
рља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p>  
о?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде? 
нке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где сто 
тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако 
гледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа. 
е тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђавол 
у дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави  
 пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да  
ad>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва м 
две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба нагл 
есто у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд  
не.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћ 
рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте 
 сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ  
 n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Дос 
— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награ 
бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На прво 
штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новин 
и.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S 
о дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Ње 
о-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те  
ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће  
 и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружно 
књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст 
ке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p 
пис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига  
..{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} Т 
ид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде 
има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и од 
ак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{ 
тво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: по 
о је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њо 
а Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својо 
аде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} М 
— не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми би 
 рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му л 
ед очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распоја 
радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, зна 
" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> 
лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долини 
— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о 
 беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опирах 
 не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S}  
бљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И  
у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и 
ку; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке д 
скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућа 
а.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице 
 повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</ 
 <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разгов 
пустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим рук 
воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! 
е изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађ 
е да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И 
 себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је 
а ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочи 
х хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине 
 два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 2 
ђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p 
е исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А  
како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци 
> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима п 
једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о карије 
.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" / 
="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; м 
лати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штето 
 сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S}  
че!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је 
 више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде 
де капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И  
ћи се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже ут 
аво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је 
ћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади у 
p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донес 
беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и сп 
војом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нуриј 
се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!... 
 уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и з 
 једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S 
лу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини 
родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— 
моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и ов 
се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у н 
имназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на оч 
ој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; д 
рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво  
е кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?< 
p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти  
оче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарс 
ас било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни јед 
изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита 
злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобо 
сор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случа 
ти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију 
ј све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не зна 
 и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромно 
"42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло леп 
 Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове  
е сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су сино 
м мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести 
а ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији с 
} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба ра 
.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше ос 
и.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p> 
којни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да не 
p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — реч 
— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми 
да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало уч 
 Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућ 
Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви уз 
остане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окр 
 Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови  
душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>—  
 Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они  
ако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се од  
и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине. 
S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупил 
у његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гу 
ини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не  
треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се 
" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно. 
актер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S 
/p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од ламп 
ће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S}  
мо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад  
 му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живо 
а њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p 
 јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p 
а свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти 
ћ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ. 
 <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је  
д и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је опш 
уди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p> 
 и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то  
певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да до 
више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по  
’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорач 
 ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по нов 
 <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — ре 
<p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме у 
 лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке ок 
веж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{ 
 трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу д 
а диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се прим 
<p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима 
нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n=" 
о!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а ве 
ће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна 
 не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у 
?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је 
 Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p> 
 Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш  
еома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву прир 
 посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које  
/p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је 
читељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху њег 
мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало с 
, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајк 
/p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> <div typ 
> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге по 
 чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p 
е на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су  
 слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек 
!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S 
нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се н 
— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега 
послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> < 
 обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! 
 А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је 
њ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не  
 И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и 
биљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што 
нако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно м 
 власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </ 
ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници ш 
аво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку 
.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p> 
е по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте и 
ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; пр 
обом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити 
 окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже ку 
азвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредни 
атића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику јед 
" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку  
 се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не  
наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече 
 ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!.. 
ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако  
 за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му 
 и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она пов 
 показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Тре 
леда на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!.. 
дине, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунц 
{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{ 
ако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Жив 
} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p> 
; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n=" 
влада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и пр 
>Врућина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певах 
ли.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше је 
 да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> < 
— рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну 
p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договор 
>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p>  
S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нем 
— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само  
ја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или 
 поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали 
а се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} 
же утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па ск 
е попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, о 
ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не 
 затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу 
пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> 
Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочиј 
едаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђе 
даност народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Ж 
же.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брис 
" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му сто 
p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „пол 
„на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога 
а.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде  
P18891_C12"> <head>XII.</head> <head>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све д 
ичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p> 
кавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао 
ши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по  
ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се  
арити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној  
вуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само с 
ад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто 
 <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој ј 
 човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих ви 
</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И  
ено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — реч 
и: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} 
е у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би  
јеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и 
во, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу  
леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ жи 
ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, 
ова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита  
се.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то п 
у виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори по 
рушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>—  
p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се с 
зумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p>  
емо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!... 
гујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води 
е указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи 
 каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p>  
 доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Н 
ита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твој 
, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га то 
да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинч 
служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом 
 ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} И 
и устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвеће 
S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башт 
врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми и 
..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио 
на као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и ам 
иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га 
p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p>  
 она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати 
пустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватају 
рану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабр 
</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну: 
м до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо д 
аво веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обел 
који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит 
...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по в 
ла је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њихов 
м тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим ми 
асветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом. 
.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... гот 
 — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај б 
Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече  
е ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“! 
а сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машин 
} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио 
три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не д 
сип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мо 
! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталиц 
ос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је  
ећ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Поч 
агло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газ 
тарца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у к 
веће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зо 
сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p 
на или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Пант 
и приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу  
е пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вал 
 кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не  
</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— 
ишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвор 
е са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет нас 
еде.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цига 
кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није мој 
на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погл 
} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја бр 
позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— За 
еху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово! 
где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац 
.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> 
о, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што б 
 па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> < 
— изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Научио на  
 спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету прене 
долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало 
роду коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и 
 у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га 
човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају  
— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> < 
че Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп  
 је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно  
S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.< 
<p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план о 
тво.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годин 
а је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са ма 
— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> 
д све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријат 
у нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> < 
} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу д 
н не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било 
 је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!.. 
а опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послуј 
а уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињава 
х уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p 
!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на п 
/p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и р 
 одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија њего 
е, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“  
Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме 
ала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapter" n="S 
вању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „ 
31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мот 
 очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>—  
 у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} А 
ли, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Млад!</p>  
 Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бог 
а не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> 
>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, 
 нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</ 
ead> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испроси 
з.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— 
донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Цели 
о?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки  
</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— 
олако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он ше 
нда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И  
ле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде как 
 <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p 
ест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад 
љци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече 
вога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као  
ме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најс 
ан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>—  
гу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водо 
 Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца 
ванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треб 
на прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букну 
, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> < 
ови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, нег 
авамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јов 
 се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p> 
p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости. 
могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но  
то више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели  
 <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те 
а још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу  
жи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са с 
оше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S}  
> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} 
ло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и о 
љу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... јо 
 /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ва 
е ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за 
ну, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да м 
 лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост  
.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај ви 
 и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105"  
 упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити к 
{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте 
та.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p 
 деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — пита 
нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> < 
Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лаг 
ш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Ужи 
! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се 
олиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода п 
 руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде д 
дспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около 
 Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>—  
ву па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта 
а постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Как 
..{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло  
а по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да и 
 иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и сед 
лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p>  
стивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала 
аше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> 
озавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се 
у тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало н 
е?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Та 
тревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мисл 
!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’ше 
т издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p 
ега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— О 
</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и исп 
оворити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и 
нтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S}  
 <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ак 
а ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми п 
ке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га п 
> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.< 
и!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> 
ганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси 
а ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> < 
и се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем? 
ш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим 
...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само т 
аше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише  
на и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p 
ремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога ве 
а сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме не 
— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S 
Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он 
 морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Д 
рам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p>  
и да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се п 
шао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженит 
м падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји 
на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли 
.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> 
јд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit= 
капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter"  
и га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="12"  
ом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— П 
о га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; 
од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за ру 
ељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би б 
</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим докто 
у — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па о 
} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и пот 
ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало  
је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене ле 
ин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p> 
p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече,  
а ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. поче 
оже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју 
 Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Са 
о!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до  
и прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити по 
јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и п 
?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па од 
 нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пље 
subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској 
p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>К 
p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да  
апетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је н 
p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</ 
 и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухв 
 у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње 
Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадоват 
у и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и,  
мо за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p> 
и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> 
горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и —  
{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је. 
пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се др 
коснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— О 
уље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и  
 цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гро 
ољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше 
е га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређ 
гаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни 
кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p> 
<p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леж 
 ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p 
штву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се т 
о.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси 
авио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> <div type="chapter" n=" 
а се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да  
/p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да 
 беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Н 
постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово 
здрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке с 
где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он у 
оведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут... 
, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Она 
ам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси с 
ј њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништ 
а тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је по 
огу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он  
p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену 
а и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, с 
на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети  
душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску с 
стао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S 
 живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и  
 с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно! 
/p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Заји 
ишта, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр.  
до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењ 
ати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може д 
 како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно  
 — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар 
жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и —  
пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше 
ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрал 
ана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити ста 
 она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас  
се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд 
 викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу с 
рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се 
после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа 
</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под ш 
 лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па 
ме, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме г 
тељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да 
е; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцк 
p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— 
милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је и 
ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p> 
н је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао 
лу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и 
 под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а с 
 узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поч 
с спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе. 
ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја  
ил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и 
та пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му ј 
стина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господ 
 имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој к 
 <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит 
о.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо 
а.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црн 
. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко б 
учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш 
та једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твој 
аве ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учини 
е богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Не 
 и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја има 
абуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb 
 говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити  
 <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро! 
па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца ко 
хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад  
вини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло  
 је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни  
 nedostaje gornji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tek 
 Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у с 
 сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном 
ћи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у 
> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} При 
о је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад.. 
дани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до по 
 <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили 
 ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењ 
 госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим наји 
беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није;  
...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бич 
>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p>  
 бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</ 
за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли по 
тан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и уг 
ло.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.< 
њастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле с 
/p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загле 
подина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о 
азумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу 
ити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као го 
ction" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „леп 
вој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије и 
пак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека  
е само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> < 
олитички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће  
а шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати к 
ла.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше 
а коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озби 
а свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није б 
ћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S 
 брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> < 
е знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити ста 
сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова с 
 ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели:  
а.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до са 
ого торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да  
еларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде 
азгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Пог 
— све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126"  
о.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чује 
ијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван 
Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?.. 
То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала.. 
Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> 
њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њ 
/p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате  
убио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне бо 
Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао 
о!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим!  
p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то  
ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S}  
p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала 
и на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали.. 
да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и парад 
но.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако  
} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> < 
опа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам  
есу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух. 
12" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп 
p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шета 
о....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, п 
е му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куц 
читеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да 
ајстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и —  
којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у по 
p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни 
 богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p> 
Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се т 
шљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубок 
 морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије  
> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се мож 
ије!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} 
ли су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{ 
тављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свр 
а брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} 
ај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то н 
е даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га него 
викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече  
ко њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ам 
е под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.< 
>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће је 
 председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Обј 
p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p 
 га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћи 
<p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвал 
зисторији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече п 
а.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Ни 
не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи сврше 
ј се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Баја 
S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га на 
 башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже г 
 да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} О 
отерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</ 
е седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти? 
 бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, ш 
ице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Мла 
 бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ 
мо ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разу 
 знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не 
/p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не 
онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли дана 
ински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p 
ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник н 
господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајн 
{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити не 
не године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ћ 
!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је 
е дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо 
 „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још стро 
 ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p>  
оше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па доне 
лужбу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — х 
ра га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он 
ла сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли  
ова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече  
там вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако 
И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>—  
т.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да ст 
окошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</ 
И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с ме 
>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — 
 мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од прв 
адо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад  
ећ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми  
је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — реч 
 је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се ов 
је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцела 
</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља 
аћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, з 
је Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вред 
ицу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— 
а.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не з 
хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> < 
е.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у соб 
На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Он 
.{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S 
</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанк 
о кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни 
оћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да  
да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb 
ху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине 
 <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта с 
 знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам 
...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од ј 
е књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: 
{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе 
 зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају  
раг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак  
ио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <p 
 рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.< 
пис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да вид 
а.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустит 
ji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против о 
?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо,  
> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћем 
 је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је ка 
тељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> 
и, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— 
 Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</ 
ужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</ 
лиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта рад 
астају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Са 
 тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви  
о да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“  
и. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— 
е? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што н 
. хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То ј 
руштвени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то би 
само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p 
ија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> 
е знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну  
p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> 
а се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — 
сподине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>—  
е чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди о 
/p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— 
!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да с 
 ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис  
<p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице. 
е он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> < 
у црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> 
бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра.. 
га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљодел 
ристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путе 
>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имат 
наш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли л 
вачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њи 
ажење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, 
уше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог пом 
!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници 
 /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет н 
 његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако 
ечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> 
ion" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.< 
ндур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људ 
S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја. 
огу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојиц 
.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се  
каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома в 
 и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе 
е само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив,  
?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем  
</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан  
у.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе 
Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху 
ст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој  
.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седо 
 Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, 
е обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb  
 знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, поди 
замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело вел 
на играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо  
n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — 
S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p> 
“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} П 
а!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио 
о њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јо 
пет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај зв 
аше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пре 
ђаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да 
 у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и т 
оворио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p>  
 претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" / 
 време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p 
ушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!... 
ном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци о 
ти се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По  
 плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — реч 
ш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...< 
Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А  
 њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један ср 
"76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са 
ина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цв 
шком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију  
 се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! 
 а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге 
прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас —  
... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... з 
ће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве. 
стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p>  
 да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни н 
ји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде 
ошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S}  
пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’  
се је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{ 
 ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..< 
 <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он 
.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку 
јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, на 
 пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n= 
...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb 
опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду 
 <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је  
азивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим! 
 ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши 
>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну  
/p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p 
 врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>—  
велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171 
 оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на  
p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се њ 
ш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Дон 
 то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао ка 
ко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадим 
нџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу в 
а, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Пр 
 њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири  
ша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја! 
</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на 
.</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља  
аши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислим 
S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- 
Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /> 
н поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти весело 
ње.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не  
..{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник 
— ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n= 
н сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш су 
се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И ње 
оји пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа и 
да његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих ч 
ести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио ј 
ила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још дети 
на места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{ 
ише ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се 
ада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он ко 
ика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем 
ти с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да  
о је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он 
сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да ве 
 се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и други 
— Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене 
треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесит 
; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто  
и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије 
 ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.< 
цу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече 
 неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би  
жао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео 
:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа  
ла као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила неш 
 срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на  
мео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка д 
, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабук 
дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш  
о?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш  
омуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књиже 
бим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — 
ону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> < 
а ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољ 
Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога д 
и!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад поми 
о ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, 
ојављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало ис 
емо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти 
вог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је  
 — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека 
у поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обож 
ло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављ 
> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала 
ијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, 
} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} До 
његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше жив 
зађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да  
рзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти ме 
 брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити де 
?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то нис 
имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смр 
 — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које  
ле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему  
иваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењ 
па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцелариј 
аки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— В 
а...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо з 
едног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње он 
д је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, к 
/p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у  
 /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и в 
 ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас 
ну: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих 
{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да 
да у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрс 
лство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да 
 сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху  
начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div> <pb n="162" /> <div type="cha 
p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> < 
веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за див 
је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужност 
ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види д 
} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није 
дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Ј 
ме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе 
 једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба об 
ја, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави 
века од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Онома 
даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спрем 
<p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упит 
..{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити нико 
заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма —  
} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио 
 кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио 
љу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој 
p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га 
да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште 
рив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме 
се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у 
ађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео  
{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео с 
ља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу 
 то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’ 
те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— За 
а шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти  
<p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур от 
!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — ре 
ије, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</ 
аконе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи 
> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да 
: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p>  
СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Наро 
СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРО 
 и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и ко 
n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „уто 
 по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м 
товцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!.. 
ући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и плати 
} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, гд 
ља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p 
човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти с 
 поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из 
ко волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са д 
лете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — 
остава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p>  
ом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио. 
зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се о 
} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пол 
е стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{ 
е ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" / 
се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце ка 
> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не 
на...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пр 
<p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретош 
е моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва при 
 ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек до 
 рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> 
..{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита ш 
адости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p 
 врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миља 
/p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казал 
је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести  
ога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ев 
?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одо 
тово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитељ 
ете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Жив 
ше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— 
<p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, ко 
</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умиј 
а.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком  
</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је с 
па својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се 
pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; 
етњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се оки 
оја му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност... 
> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју с 
ка му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <p 
 могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам.  
 ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа 
о.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува 
 горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— 
 душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо 
шлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и свој 
сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ 
ше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем 
ког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га  
 сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме  
живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни 
и је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p 
е мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? 
шо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мисли 
 које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца 
ући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намер 
 показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га р 
он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се реш 
 се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. — 
 <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изуд 
још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи ње 
вољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И нај 
а.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива 
ога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђако 
припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да  
Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ доне 
не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји н 
ћ и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али 
их тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она д 
у носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима пам 
е Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њ 
пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, 
 и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он уви 
е сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — св 
 било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта  
 малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи 
 рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!.. 
аше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од њ 
 он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић с 
..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јо 
о сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече по 
esno ugao --> Маринком Ракићем, Николом Макси <!-- nedostaje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само 
{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна ре 
 се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јес 
рпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то там 
>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Ј 
мет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Ка 
/p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што  
’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варо 
т ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} 
киде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Да 
Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздр 
Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој т 
} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> < 
Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доруч 
на напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по во 
а мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску... 
 се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немил 
 се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је пр 
 је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуна 
зиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао с 
вучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуц 
те; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни 
п горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, веш 
е спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси св 
аигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице 
олеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце д 
. драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На  
уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету 
еш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече  
руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим  
етан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p 
Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију 
</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу. 
p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> 
ече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S 
иш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — ре 
е библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред  
рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>—  
и усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Пош 
 <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част кој 
орите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!. 
дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа 
го велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n=" 
 У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким пошт 
p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи кота 
то ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме 
ио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га  
...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати сво 
звештаче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>—  
не слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} 
елава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{ 
 <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p>  
 рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави  
буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше при 
ђаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} У 
ертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се б 
p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој по 
 <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један струч 
Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p>  
е сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</ 
м ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да обл 
а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако 
ог владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> 
p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ниш 
 нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{ 
Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црв 
<p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.< 
јих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мај 
е пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то мо 
бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато мој 
 се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново оде 
и: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну ка 
тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окре 
љацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је бил 
 књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако 
 да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко  
> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’  
његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>О 
оворимо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за су 
што мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, м 
.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код М 
мо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div>  
а! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано  
 пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> 
свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја 
одом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и  
е оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу  
ом лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто  
пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који н 
уку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а в 
 ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу д 
си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она  
а). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти  
није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“! 
— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти св 
ам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали нек 
— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћ 
ра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревн 
{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!.. 
дна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n= 
ра да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало к 
уо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањ 
д ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти 
дбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе гово 
нала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, 
</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам  
неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на ро 
!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..< 
аља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели јед 
нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси! 
лики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" / 
} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јо 
је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на ру 
>— Али, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О то 
и летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да 
} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Ка 
ће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пре 
м.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> 
<p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То 
к сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књи 
b n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да 
</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. р 
 љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p 
p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле как 
налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспо 
арамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p 
ћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Иде 
погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она. 
>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим  
{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и  
једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Ма 
 да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној сво 
које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и св 
њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је.. 
 него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она  
аје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...< 
<pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко? 
 да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— 
ћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!.. 
 <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Об 
 он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо тво 
!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини 
 <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Ј 
 да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију. 
е се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p 
азмести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када на 
> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине,  
 — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— 
моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама. 
ече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица 
део да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешк 
p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их об 
....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— 
е Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> < 
па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <p 
ај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда р 
му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечин 
itle>Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до о 
мовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти,  
, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништ 
.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и  
.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би и 
ко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп 
аше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — ре 
е.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она диш 
 каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп 
<p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала 
о у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су  
 у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учите 
 Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на 
 те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о 
 слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад  
о неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом,  
поред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу 
тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ 
буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> 
</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо;  
.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да  
спаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута н 
покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити д 
 да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе 
ати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p 
и и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у б 
180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> < 
сио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с друг 
ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја н 
рашљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољ 
.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загоре 
агорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прж 
поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило ж 
— Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола 
<p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп 
ог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је  
 јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</ 
е.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза к 
ече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се на 
 /><!-- nedostaje gornji desno ugao --> Маринком Ракићем, Николом Макси <!-- nedostaje tekst -- 
 са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се  
S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом  
 <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да р 
е не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дуби 
моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му ј 
 Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а  
е рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устад 
!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, 
— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и  
ур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси  
вонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м свој 
?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>П 
<p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозо 
..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дук 
ако ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо. 
} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити в 
 звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал,  
p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S 
/p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе 
а и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p>  
овор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.. 
а у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да плам 
и.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта 
<pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Т 
Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе  
Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не  
е као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумар 
реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> 
огме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</ 
и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се до 
рло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина ма 
 је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не би 
ан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара  
 Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па 
тављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није  
p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — 
е.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и по 
дим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она пог 
рце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..< 
оп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?.. 
ог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S 
 Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али т 
баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>О 
њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, ка 
 Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ниш 
ћи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет 
рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p> 
че Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча 
грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> 
 <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани пр 
..</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека 
 — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ј 
творење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женск 
 <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше о 
реба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да о 
еш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</ 
 најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quot 
маш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема  
г кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда ви 
носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И  
p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разаб 
>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јо 
...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се мно 
стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак 
че газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп. 
</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћи 
агони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес! 
ар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... —  
читеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграциј 
м теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{ 
>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p> 
 живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја  
Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — ре 
ћанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме к 
има које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У ду 
 лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ.. 
То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега. 
м дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао  
 и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега др 
едан потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни син 
ти у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па 
не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ тре 
дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „преча 
реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</ 
о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, 
љни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненад 
руго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> 
ти моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а 
ића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче 
ста...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Ид 
осле, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити  
А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а о 
дило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> с 
че ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... 
 свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако 
Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — 
да па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што 
во, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану. 
м.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече к 
о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази  
 <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито н 
 ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта ј 
тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што 
ти.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћ 
ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> < 
идим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најл 
упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и ам 
ажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе 
p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуб 
>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовн 
било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p 
тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о 
колу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="1 
, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој 
 ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити  
ст коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хва 
дре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до с 
 учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ам 
 шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао 
г ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S 
одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!.. 
то зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу б 
ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се мор 
м крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне  
 вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвоји 
видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: 
 Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити 
обро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма 
ји па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и И 
Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погле 
е, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За с 
упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до  
 смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја  
.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја! 
па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражил 
амо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја о 
<p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд  
е — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он пог 
<p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>П 
Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је  
.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Са 
С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А М 
 <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог но 
лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их  
околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа  
 човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он ј 
p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим  
о;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава 
у „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — 
огаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да 
мо ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби м 
, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5 
 руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и на 
мо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви пол 
ао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд ниј 
 смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би м 
два прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мај 
риватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О  
ади.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са  
 да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта в 
има, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећ 
човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али 
шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да ве 
ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише слани 
с!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном сав 
„звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; тре 
.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учите 
 више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно 
лити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити 
 са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пу 
путства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, м 
..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал  
е мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница па 
ући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ра 
тили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као 
тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења 
а и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагав 
х, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ 
 као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао 
опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси ш 
е знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица пос 
ма.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послуша 
о погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе  
мрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посл 
гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кр 
иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело д 
а окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p 
ечено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попи 
ад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у ка 
достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, 
 се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се 
је.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно 
p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок п 
Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — з 
 и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао ми 
 место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер  
 отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече  
/p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p 
о да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Т 
аже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> < 
дине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за  
а ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси 
о ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p> 
Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шт 
 Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људ 
="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p> 
>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>—  
 па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже 
 нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мен 
ана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капета 
ти.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп 
ај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} По 
 сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> 
стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>—  
 распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хва 
 <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе  
 <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав 
о пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е,  
tone unit="subSection" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не и 
орила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земљ 
ислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо 
пођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде 
е је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на миш 
емељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што 
рста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он 
> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази 
ас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и 
и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И 
етка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>-  
.{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па с 
авуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако 
ло</title>.“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!. 
ок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.< 
лник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а 
} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S}  
знад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар 
станак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p 
 вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече ј 
p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече 
его?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „ 
и и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>тво 
о и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам кр 
жим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима  
ко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш  
> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он 
 тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p>  
т!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце  
e> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестан 
то видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С  
простио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја ни 
тамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јо 
ш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћ 
 како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памет 
улаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добр 
Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што  
вету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> < 
ледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара 
.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти прес 
 ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“ 
</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљ 
<p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, 
.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло 
/p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца! 
 да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па са 
ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>—  
екнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и.. 
ају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам 
!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењ 
> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично 
ађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кра 
тно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити  
p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево  
— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да!  
 чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p>  
сник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра је 
ри) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p> 
сао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус на 
ан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђ 
 се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да  
<p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{ 
 разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамња 
д си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погл 
то са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Ме 
 — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</ 
ва у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Бео 
} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Ск 
ли он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет  
о „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање прода 
е љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p 
p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p 
м ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим о 
устимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, ду 
 бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а 
поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори 
ни је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, ст 
 Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов  
p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?.. 
а’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S}  
 кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! 
е да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала с 
.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> ње 
омад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у  
мо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</ 
здух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — ж 
трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљуби 
ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој 
на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећн 
рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> < 
свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса 
погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се  
ага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко  
лони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу св 
спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</p>  
 заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, теч 
о небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај шт 
и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша пад 
ко осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они  
S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу  
 је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те  
едну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и боса...{S} А  
</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, к 
у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је д 
<p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му н 
 он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’  
препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њег 
рио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се  
 могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу њ 
мити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Жив 
нати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> < 
 анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} П 
 Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јам 
ет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега 
 <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p 
наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n 
о сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од 
ио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и мате 
он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p 
г рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до  
до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони ка 
>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> 
 биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> 
е.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу  
окупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне соб 
p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> 
ановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно и 
н то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школ 
лаве на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За  
 <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је 
авити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— 
не ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље п 
Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n= 
, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима 
ет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст,  
 је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту ј 
Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски 
м двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљ 
S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није са 
{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је с 
д: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учите 
о, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако о 
и писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих ш 
 тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, По 
p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, у 
 да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове о 
S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И иша 
/p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати 
а астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако 
де и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро,  
пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ з 
 пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака м 
емље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја 
— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима 
а се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> 
еби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јес 
ају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" /> <p>— Где?</ 
да Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{ 
и.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредим 
e>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали он 
. ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S 
33" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним! 
овог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда 
мо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су 
тити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S 
ритегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шт 
> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе н 
 казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо 
е код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, н 
p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и 
Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!.. 
 <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћу 
уги свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди у 
 школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката 
анство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим св 
p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћ 
против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их 
p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{ 
етиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> 
им те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ра 
е да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви  
ус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, 
 се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда о 
је него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јов 
ј <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако  
 гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са  
 и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је  
мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књи 
} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А 
к човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Зн 
 Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} 
слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазд 
S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам ув 
каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је  
ју страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, 
ко допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изул 
ају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.< 
/p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап,  
p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год пи 
 — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А ос 
/p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“  
рављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и к 
у и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш 
о; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти,  
 Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="1 
о, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ај 
ине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, 
г га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути о 
</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето,  
ти! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи д 
</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90 
.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим 
p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</ 
:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола,  
<p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред  
аво!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацим 
> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањ 
а.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Ви 
е он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад чове 
 А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђ 
ла бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће 
е помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац 
било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... н 
/p> <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — р 
аква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</ 
д и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше  
p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би  
и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш. 
 Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} С 
аручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p> 
} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— 
 — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и  
ену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да зн 
рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, госп 
ње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја  
> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p>  
смо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>О 
олицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу 
нђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>П 
 Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Ник 
ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми 
 с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разгов 
азумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисм 
а... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</ 
>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми ј 
b n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса 
а да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S}  
Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p> 
<p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти 
ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!< 
, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се 
после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући 
ој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму;  
.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који к 
 ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао  
</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илиј 
чери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати 
у у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви  
ли не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А кра 
сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" 
{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</ 
 он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима 
За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Б 
p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут 
 рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита 
адао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је ви 
естити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p> 
дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.< 
.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p 
чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Вид 
а да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Ј 
ени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за  
но исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Чисто пр 
, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> < 
— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког ра 
тељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наш 
им а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века  
S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на  
{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као вевер 
стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе. 
да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун. 
рајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим  
у реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас 
ого година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније. 
че:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за м 
 допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност 
 да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелник 
тино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира. 
ретураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама 
 ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</ 
но на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о 
 ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што 
а богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у  
.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи,  
ужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим о 
поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и ко 
оме зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном 
аграду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јо 
 водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се н 
 пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се  
 нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао пр 
вога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке бо 
у би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јоси 
аје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговал 
. рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се н 
далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше  
 четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јун 
>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти зем 
.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — ре 
из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори 
/p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треб 
он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А  
кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S 
</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени  
го што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, госп 
се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто  
ко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>—  
 твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о 
твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него 
н устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше су 
> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћ 
јаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и га 
ељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем! 
де!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсв 
к (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, 
в’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n 
, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подме 
ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</ 
а долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао д 
Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Сави 
мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо 
ли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n 
ука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право 
оп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>—  
из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p> 
</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би т 
p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p> 
подине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он т 
место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S}  
 већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, 
да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред с 
 нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи 
че. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p> 
 ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, 
сан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...< 
Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> < 
ц и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.< 
су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> < 
господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се д 
че пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S}  
...{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме нар 
који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш об 
ости!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је вр 
 насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зн 
 богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.< 
 децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију 
</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са рев 
имо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Пр 
имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вел 
не добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја к 
воту би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе о 
дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће  
им са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да  
ећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то в 
 да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’т 
ам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, го 
> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.< 
ом!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац,  
ј наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стеч 
ваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи 
 наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p 
 Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам н 
канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли 
{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја 
} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.< 
ате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми  
гао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није дал 
 <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И о 
<p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме 
вићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад  
<p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџиј 
бе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Пос 
ево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под  
S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> < 
 — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ 
у; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија 
то си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спу 
 тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} С 
..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p>  
и!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!. 
>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута  
бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се н 
чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!... 
даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на кас 
сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> 
 да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, 
љ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има 
 — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} 
 ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брат 
по шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих 
ем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам ст 
а.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро ју 
 беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ з 
} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из  
Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?< 
и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељ 
Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?< 
’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p 
ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет 
p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором 
и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском 
 да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао н 
смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне  
ошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мисли 
S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и с 
његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намешт 
а легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{ 
 својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он 
, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је њего 
штво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија пр 
он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Сав 
му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; д 
оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> < 
<p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</ 
о не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку сп 
ну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као  
и бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек 
апетан, тај началник, тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног 
о за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p 
ларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јо 
оцвати под владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српск 
 Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их  
ела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и н 
доснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све  
<p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насм 
Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока 
— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, 
!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb n="208" /> < 
он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p> 
гуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капе 
 одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирач 
еши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај  
у ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb n="48 
{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад  
дине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено 
левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи 
сној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птиц 
абра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам  
и зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се зац 
а летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се мес 
јатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!. 
</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и 
p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ак 
ко парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, ле 
Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припреми 
њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора 
unit="subSection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав  
.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне 
, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди  
удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа  
.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је ле 
вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О свом 
/p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не сам 
е, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође оз 
 гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од  
изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, ка 
ова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао с 
 младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлос 
 гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше д 
не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хлада 
{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није 
мрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам 
наш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb 
" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради 
е сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав  
то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — мор 
ећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соб 
{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Н 
цу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потв 
Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није  
ки сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми мож 
а то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше те 
иде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, 
 дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" />  
н ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задрж 
ски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— 
ату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, не 
S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову 
тало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му  
 покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошт 
ко исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начел 
тала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа  
{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам л 
баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} 
 <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и бр 
осе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S}  
 бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за 
 никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа 
/p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> 
 се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама ш 
<p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о 
твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо. 
жи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем 
ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од  
>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар  
 мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то 
p>— Мислите ли тражити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то т 
о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају к 
>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јес 
 наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што  
 је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара са 
м да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све пре 
е слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Пета 
{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину  
а!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Дра 
.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине ка 
 диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> 
 дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква п 
н, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао н 
и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџ 
естолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његов 
чекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се  
 бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! 
, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, глед 
и како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у ду 
:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Ж 
ече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живк 
 не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па  
отребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, 
раду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох к 
 и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књи 
 стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле 
!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>—  
здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора. 
/p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш ј 
а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати;  
, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; 
а, свршила сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хо 
>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође п 
оље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и 
 па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро 
ече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори  
сли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p 
ислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—т 
 ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>—  
/p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће 
— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које 
чије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> < 
То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, в 
авши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ бо 
 — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p>  
Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се 
поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /><!-- nedostaje gornji des 
косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан  
е!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се  
 да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску по 
p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опру 
от.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибати 
е беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и напра 
н имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препор 
, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p> 
на сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето 
већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу. 
</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на ње 
имити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити. 
еђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву... 
овараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је 
и девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Стан 
ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и  
Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке б 
 погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу!..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А 
твено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцоб 
...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда 
а тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њег 
ља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови 
љу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледа 
им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто до 
S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним о 
му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду де 
згине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и у 
 знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: как 
о — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — ба 
дан сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети  
го казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је об 
на недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза  
е од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и ро 
а ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p> 
адовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси 
ицу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе 
} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није  
</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплаши 
 било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи на 
н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је п 
> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n= 
 код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чи 
е он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала,  
е велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> < 
јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— 
ан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да с 
 <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шурак 
ли покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 
рија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У 
.</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича  
у са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежућ 
!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчи 
— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству 
едаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на под 
им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} 
м да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо 
Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва 
ају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p 
 ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели 
у цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и  
ече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово  
оворио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим,  
чио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi> 
децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су 
раво да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме  
у: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- 
че Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девој 
 „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним 
...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— С 
 ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна  
 рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек  
{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — реч 
 дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино 
мо вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко 
апетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — р 
— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста посло 
а заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко врем 
овараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обуј 
 друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или  
S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, 
 Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској ка 
по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они од 
 ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша 
/p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’м 
p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учите 
азмишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућно 
p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>—  
ти душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" /> < 
 <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с ме 
само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!.. 
 мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми  
 Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S 
} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане! 
.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад 
 да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учите 
ао ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p 
 се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник зат 
 извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, т 
је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разум 
узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остав 
мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу 
<p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није  
 је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, т 
а!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја 
ом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срц 
ако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да ј 
 <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" /> < 
еликом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао нај 
 срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина освајаше... 
ивот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и  
</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, 
ла, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад са 
олу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p> 
 сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па с 
ју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао н 
блио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена 
т свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава проти 
ека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</p>  
ха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и зак 
Section" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{ 
е да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да  
а камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа  
е среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и ко 
аш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књ 
родици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну 
 се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? —  
су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за ка 
 заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S 
икад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим ј 
?</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сак 
али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе  
м силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати љу 
унтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар завар 
ког и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="7 
а стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлук 
е био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонит 
се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су 
 поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, о 
 бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад ч 
d>III</head> <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела 
ече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’  
д да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што т 
е ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко меја 
/p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{ 
pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?..  
, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказ 
p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S 
p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо  
а то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</ 
су никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац и 
аповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће б 
 Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужнос 
?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен с 
 поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се п 
!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>—  
не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говор 
А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна д 
 поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се 
ну.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и 
— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тог 
макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политички рачу 
> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Ж 
 и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све ш 
 смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!. 
/p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро 
те!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> < 
} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{ 
м писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>—  
{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонц 
 твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је! 
опли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!.. 
нам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се вр 
овеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S}  
Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и наред 
ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да  
<p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Ал 
ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на 
ни ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S}  
те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим  
е, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети 
рочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S}  
>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи? 
ам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не ми 
 <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончареви 
, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела 
 видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота 
устити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{ 
осетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p>  
а своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толик 
/p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — 
игда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати њ 
 — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то ј 
могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу 
ову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, 
 <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p>  
о...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас 
и се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нис 
ј обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуров 
 Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна же 
од канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Од 
ословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И поло 
било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја д 
е узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не  
образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије 
оже мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— 
го цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропи 
а овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција 
ути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, 
чаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ  
сте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да о 
Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше с 
> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S}  
!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испр 
ead>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера  
 поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он 
 све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њ 
 <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, к 
е само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ ди 
амисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати  
, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} П 
 јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{ 
{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој гос 
е!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да з 
код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, сам 
вола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хв 
п Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти 
моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти н 
е, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дуж 
и, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} 
 Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам к 
хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, бо 
а што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар? 
ани једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид  
.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми,  
утем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакоја 
се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии нај 
и попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате! 
и гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало  
стук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S}  
вака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена њ 
 и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не мо 
ар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него 
да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам  
и, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p 
с.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p>  
есте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше пу 
/p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми с 
 да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</ 
не пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћ 
</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p>  
st --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Меја 
екосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас 
д свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах 
 свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди увер 
исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Чисто проле 
а! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са 
 он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Т 
јд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па 
екасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задо 
не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S 
p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је  
ја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.< 
</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором 
читељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, ниг 
ма у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Го 
.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{ 
p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, сви 
е па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p> 
ом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се з 
<p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p> 
 је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују 
ишта им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера че 
 народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно пра 
еће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места.. 
<p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците 
p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лол 
адовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у  
 да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески т 
во ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се у 
, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са пе 
 нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш ме 
 и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мис 
о! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледат 
ори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретањ 
 стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да  
 ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’н 
Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништ 
p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— 
 Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>—  
ушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада сви 
!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јо 
 ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда  
ве као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелни 
 знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не 
ти; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година ро 
 добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мо 
ећ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „ 
није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на  
, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој н 
а пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло 
теру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — нећ 
p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> 
ено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам,  
а бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S}  
> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце п 
е жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао. 
о њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољ 
од воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је ова 
 рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше 
време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> < 
> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у баш 
/p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.< 
мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p 
гов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас дв 
а нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S}  
ио за богатством.{S} Моје је богаство — моје задовољство.</p> <p>— Лепо.{S} Али Мара има мајку. 
>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу 
духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави —  
Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ  
 Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ов 
, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мар 
<p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има 
 лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S 
 се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па 
S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наре 
наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси! 
м мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити бе 
и за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — ус 
— Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јо 
l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није да 
мена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и заг 
 ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа 
 песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, 
ече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века 
p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не зн 
ба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да уч 
p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, 
p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвоља 
еоград, па га <pb n="111" /> преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је 
е волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено  
апетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу че 
} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља ко 
е узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више с 
еник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Ба 
се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Го 
бро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога  
 велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са с 
ачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да 
д ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дан 
учај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за ж 
> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше кој 
кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељан 
ању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у ње 
не.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце,  
у министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начи 
— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју пес 
p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S}  
 седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дуг 
о сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „В 
 ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша во 
>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!. 
аву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га стариј 
, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство с 
оступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по С 
 она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И 
итељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!.. 
згледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задово 
т, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја са 
А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p 
емој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добр 
оље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити 
а се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Иза 
тражу</title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио  
ам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје 
иља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— До 
ете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могућ 
Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да 
поразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p>  
ни!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; в 
дине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све цени 
апетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилиј 
е, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљен 
 скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол 
трајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се 
је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај страш 
ни увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p 
— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n=" 
ћи стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143" /> <d 
; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест  
ишта не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси 
било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}О 
смене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге  
же бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја мо 
у.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам ш 
p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и  
 повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S 
че?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јес 
ле, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи ст 
е могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онд 
ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, уста 
ше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог  
то си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!.. 
 се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом с 
>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l 
 за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што 
ок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p>  
њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радит 
еш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p> 
нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања. 
ва остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече до 
И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...< 
 што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе  
 ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{ 
/p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — 
моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина 
 <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не м 
ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговар 
и дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с 
 тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обич 
 само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио м 
а ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће в 
е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мор 
а јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</ 
.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p>  
{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми  
јке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст поста 
ем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није  
ојим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски  
какању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како 
даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. 
S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!...</p>  
 Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је зн 
шта?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече  
теку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{ 
во га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко 
</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штре 
> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Мора 
а?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готов 
е или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погле 
ожеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’лад 
>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мар 
се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То  
и ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити 
се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она г 
</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен на 
<p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Д 
ити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, н 
тен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.< 
S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени н 
и, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} М 
тив нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у  
 ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишл 
радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је н 
 била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И так 
{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео. 
{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и  
 — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, чит 
ери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И,  
рло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n= 
опаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа  
 Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{ 
Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиљ 
м ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао  
ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо 
се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> 
је код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p 
{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p 
 знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта 
 дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку 
 Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао 
p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда н 
/p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, 
<p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На к 
 њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те ник 
{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или  
па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја 
Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Макс 
емијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово 
склизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са 
нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси 
!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код начални 
ас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> < 
богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с  
p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p 
е опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећа 
па.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е 
ре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо п 
А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти  
 Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћи 
су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S}  
p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S}  
но пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је прост 
о?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Шт 
S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати така 
теља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаљ 
и се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе ј 
 куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле чет 
ова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном 
а дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S 
— рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Им 
..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсвети 
таћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће т 
су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио  
у требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „свет 
и: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и 
.</head> <head>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Т 
да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде 
, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто 
он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз про 
 и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то 
анио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се оп 
— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p> 
с има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору 
це.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љуба 
.{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече по 
— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра 
и то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не угл 
је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да за 
а наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао с 
ица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и послед 
 небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би ср 
} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, 
вашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вам 
 плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S}  
{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у т 
че, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и зна 
а што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; 
мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њ 
 стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у  
у на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господ 
..{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске ис 
 попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек б 
је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио 
p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И 
: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у  
, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ 
{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на вра 
згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:< 
и да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> 
S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то 
!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи  
гао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Ма 
/p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> 
сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p 
еки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство  
{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је д 
олу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је  
о ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и 
ричао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је  
икује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Чо 
разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задово 
ржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу  
уруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше д 
му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> 
је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреб 
 се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отли 
као; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити 
p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје сви 
шт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је је 
он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и  
о.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан;  
ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости 
/p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаш 
га треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зн 
ином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем каме 
ко исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и влад 
 да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се 
јеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Б 
 Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Зд 
> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та г 
 Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је м 
on" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини. 
 Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чуја 
ели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је 
 је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше з 
га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем 
..{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, у 
о је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце,  
икој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко св 
помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љу 
Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Ж 
м! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— 
{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако по 
S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Ма 
</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потес 
и њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа 
лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, п 
</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi> 
опа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. 
ко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— З 
 на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} 
.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињ 
ображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — ве 
 дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састан 
е он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти ј 
му се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим 
n" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: 
би био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као м 
 шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!.. 
</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S}  
о, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као 
p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам т 
е!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога  
а њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тума 
петану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који с 
 тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра д 
е!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни јед 
бу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</ 
де је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на  
 <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</ 
 опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељ 
Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и 
ти...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш по 
...{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук у 
овну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је ви 
ше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се 
остоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, вид 
школска, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</ 
чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскоп 
сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и пр 
ашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се сва 
е.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па  
p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени. 
ћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} О 
љи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро нам 
ва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше 
>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху  
.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Мл 
S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво те 
 кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, не 
куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S 
 кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi 
вао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се са 
ромислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</ 
чено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле д 
ет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{ 
те!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> <pb n="28" /> <div type="c 
6. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али 
у речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али ниј 
 и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и оже 
— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мир 
мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насме 
о у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси м 
есницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господин 
p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд  
елим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који  
а трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он  
та — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети. 
о није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; 
 У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да п 
> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели 
а овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месе 
<milestone unit="subSection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Дру 
> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</ 
елина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Го 
а право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и само 
>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то  
и тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се  
а се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од  
ражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као 
/p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега ис 
ило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се н 
а бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S 
то би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти н 
ече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> < 
друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо  
гу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет 
.</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, нес 
хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он  
p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце,  
путао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p>  
/p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— 
н седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави ц 
рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, н 
 Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, ре 
</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n 
икаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно д 
о на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себ 
...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е 
шта друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнил 
 то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те  
 нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{ 
аштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита  
, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре  
 се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S 
он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жен 
опа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли бил 
белити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону дво 
 напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све 
 Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му ка 
ображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’ра 
 — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентиј 
и овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S 
{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само 
јИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се с 
</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он шко 
сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> 
ако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се у 
 њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он б 
 Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="20 
p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди т 
ву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Мо 
 сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладни 
е.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се;  
 <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А по 
ме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у засе 
авали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника 
ња у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p> </div> 
 с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!..  
 шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празн 
 клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељ 
ној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и 
ошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.< 
не науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне друго 
/p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S 
 очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p> 
у; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао  
 па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Дру 
д готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита  
им потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је т 
 учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се запов 
при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p>  
авао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио 
и у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну 
 упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду при 
<p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан. 
оручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвал 
вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне 
ме и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим мож 
 Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо 
> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклиња 
кој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда 
азао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p>  
озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" />  
/head> <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, пому 
ко усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се 
а свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком вел 
 дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у 
а дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима.... 
шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће  
{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{ 
е као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици 
ш’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S}  
’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учин 
у.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после испи 
на да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Пета 
ло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеран 
да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђ 
> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред веч 
 те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} 
е да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, 
а га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морат 
им стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој м 
ми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче 
> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</ 
 њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, заруме 
 Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...< 
 ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А кошта 
етале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p 
ављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху  
сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше ка 
брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађ 
е.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се б 
аслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, М 
цу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако п 
о је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S 
Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо! 
је преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово б 
<pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и д 
требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвр 
<p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Са 
н се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му 
ак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много 
ругови његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живе 
> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то  
огаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p 
читеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му ј 
ију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем то 
орали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} 
аше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ни 
ет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође 
.</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Ода 
прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заист 
ла!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио 
олако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила 
ед вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта  
во, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека С 
м од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара и 
ту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате пра 
е, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, 
} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њ 
а њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, з 
нај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да 
а се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би 
млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p 
 придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна ј 
едну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две  
<p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смол 
то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о 
а кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још тр 
огледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако 
> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш ви 
ше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> < 
е просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина 
вију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богосл 
> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто р 
илни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дођ 
 гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Г 
аху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> 
до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих  
е прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па  
ак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем.. 
апетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо 
 не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам ј 
виде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p> 
о свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" / 
ави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ак 
ојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да  
ио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када ств 
 лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хт 
из брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа 
 време упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врл 
а себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на 
у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb n="164 
 ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Ма 
м да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног јектичавог старца чиј 
 му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице  
 Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" />  
ш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је  
>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина... 
ико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар  
ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака н 
>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би 
 „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с  
ечи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p 
.{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници 
 троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама.. 
Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У т 
аше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?.. 
з мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна 
ође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> ми 
ло једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S 
pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је 
к — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>—  
ави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, г 
 <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“  
он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан  
па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад све би гото 
а немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, п 
. једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем ј 
оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело вла 
 њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага 
онеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје 
а.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познан 
сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје  
укао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куд 
 овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S 
S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду. 
 мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S}  
 шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо 
емој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p 
ка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу 
апретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p 
 прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију 
гам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита 
 дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.< 
е, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече по 
беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше уп 
андур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S 
 ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе б 
А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукиват 
рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} П 
 ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута. 
ши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — та 
редњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у  
... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко 
ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из други 
качу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими  
/p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — 
ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{ 
; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине 
ше онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа пр 
 <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> < 
> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену м 
! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела 
 се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Ј 
p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> < 
 баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем 
<p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи 
ш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обли 
ини.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</ 
а у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— 
ајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} 
ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је  
поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, бо 
и и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> 
...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>—  
и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болес 
а је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе 
свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> < 
е.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешља 
е те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктор 
ко си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p>  
нда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава 
S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! —  
аког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми јамчи да  
је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме 
ку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то  
 родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за ње 
 дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па он 
...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове 
а је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држ 
ек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже б 
ше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они 
 га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше з 
е да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор 
их:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има х 
јци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег с 
Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она  
есем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветр 
о књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у о 
воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и паши 
 <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надле 
 огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина ма 
е хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас 
 и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> < 
ћи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p 
ирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чини 
 и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone un 
 на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи 
агаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт. 
у...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца... 
p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и п 
 оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепави 
!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што г 
 морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не  
ти и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.< 
: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p 
ми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) п 
аву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Ка 
{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде 
у и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>О 
>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!... 
аспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, 
амо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теб 
 тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>—  
ло јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</ 
ршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} Пос 
 види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху св 
у год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу  
 души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није зна 
е у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у  
<p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p> 
ре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се поч 
е пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претпла 
 ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, 
 јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио ј 
послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S 
рио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку 
о свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на 
ући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — о 
руги и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кут 
а!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеш 
.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути 
 узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господин 
 Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Ре 
е ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" / 
 — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, 
на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— И 
уза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не  
И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче испов 
е мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пе 
де ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупн 
 ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..< 
у песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размиш 
ка беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита г 
днику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом поз 
ола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на раж 
и али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шета 
м.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беш 
АСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек  
> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изн 
ај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> < 
сме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p 
престано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетан 
 <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три с 
а, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крс 
але од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— 
о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с 
 посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да 
ружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом с 
дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда 
’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја т 
ри у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} 
ој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S 
у гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде 
 нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све 
људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад вид 
у болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> 
егов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, за 
је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуц 
/p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо 
ели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да исп 
е; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше  
 се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати 
дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио н 
....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно 
p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где  
И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам 
ћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за 
само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е  
>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу? 
сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, о 
с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скр 
...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи са 
 су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се  
капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се 
о да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим 
а, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му с 
е преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S 
есет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече по 
 против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара  
S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у 
агазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна же 
 он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду 
кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер 
м, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тог 
бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју 
и су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога 
 лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу 
ање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако ј 
у се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слуша 
и капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно  
аље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њи 
 богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја н 
кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је ми 
/p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим з 
м, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из њего 
 и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p>  
ала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетан 
авија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> 
 да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, 
киваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свем 
/p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали 
 само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помр 
 бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“ 
ута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што  
де дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са  
у!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p 
рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</ 
ина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услу 
е готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, 
ко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око 
предак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се доп 
 како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је по 
> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’  
тиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби вој 
> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да  
ада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p 
ала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих 
, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је л 
о ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја 
е, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали пол 
ио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је бил 
изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да  
ем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони 
Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Св 
ио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живко 
авом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто р 
ова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже 
 са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас н 
} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он ле 
на који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?.. 
.{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> < 
јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један њ 
ам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зов 
овек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговим 
!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живел 
сма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p 
а истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако нек 
ин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино у 
— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а  
ао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се стар 
те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone uni 
ЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњан 
рањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријате 
вету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном 
лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S}  
<p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— 
!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Д 
ев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет... 
ilestone unit="subSection" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер  
квих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један н 
ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо 
9.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> < 
 уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од з 
аде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38 
ижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. 
 шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>По 
ма; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone unit="subSecti 
и нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан д 
шој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> 
стави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосав 
рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме у 
зивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да 
мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> 
> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више 
а је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђа 
их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече 
 рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам до 
Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p> 
а доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писм 
.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се ти 
полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп  
не је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, кој 
, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке 
ега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пиш 
 очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, 
.</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на 
да изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гони 
ати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече 
то им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!. 
<p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд 
ст лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео  
с.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња 
у и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако не 
 прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио ј 
 испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А 
ошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — 
 поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати го 
же у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше  
диже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто. 
ао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који 
о свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум 
 нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао п 
— по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом мес 
 да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <p 
јку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија. 
!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће  
буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит:  
чева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па 
к дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти 
 би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.< 
 онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога д 
/> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> < 
 — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па 
се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепе 
будио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на  
 да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво —  
ети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла!  
Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, о 
бијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скак 
S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све посп 
мљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи  
ву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећ 
ва седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган. 
>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири. 
ало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му њ 
поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио о 
Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Руча 
а рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је поб 
јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још  
тиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</ 
 А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Ш 
ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи брков 
> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> 
"SRP18891_C12"> <head>XII.</head> <head>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред св 
> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле  
 беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај 
head>II</head> <head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њи 
осподине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за  
ше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми с 
ни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S}  
 избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чи 
 вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у 
богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања 
е.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, кршт 
ет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „дирек 
а је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево 
е учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду. 
езгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S}  
> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у у 
по одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је  
p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и л 
воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше 
мо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми  
 течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа 
лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољ 
као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи 
моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стре 
све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изр 
да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест! 
ко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето  
роз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак пе 
ку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по бог 
рак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по је 
 несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто 
е а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се у 
> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, 
 умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих 
ун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило  
лацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је  
рв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погл 
ак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" / 
} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се пре 
еља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је к 
нога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p 
том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у на 
м бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Ни 
 крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већм 
 да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — доб 
S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајап 
?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће н 
који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>на 
 је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја те 
а ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Са 
ошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и 
м!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам 
и ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!... 
ању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он 
 се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана 
му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спу 
а у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мар 
} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> < 
ли.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци  
ни није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, н 
 великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао. 
пределење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</ 
илан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, 
му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице. 
 по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Боле 
>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи не 
у коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p> 
ли ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок 
..</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га т 
 је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо 
</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разн 
узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође 
ислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је какв 
ше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о  
омца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то 
е да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је  
: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен  
 n="149" /> <p>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као к 
де поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било 
ја...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али  
ли да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише 
имер и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{ 
 да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше 
p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као к 
е најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допусти 
години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“< 
очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</ 
аршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прим 
S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шт 
/p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништ 
икнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“  
 ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чује 
о се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња  
..{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, ост 
еше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л 
теника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — 
та — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати 
би сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упоз 
 се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; бу 
... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље 
и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока  
апетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— 
p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p>  
— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да б 
тле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак смат 
 опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p>  
 ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, с 
- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне са 
Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића. 
ека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p>  
{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ре 
препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погл 
Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло 
услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске  
>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да  
оња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га с 
и су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — 
 је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он  
ладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S}  
, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се 
часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— 
<p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Поп 
ревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлац 
вко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, 
 треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: оч 
свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се  
<p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта та 
воје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову...  
ш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S 
најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p>  
</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко 
могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак зав 
каких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести  
жити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуг 
{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљ 
пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он 
 чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже... 
њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од кол 
азгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p 
итичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ва 
218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светл 
та.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се б 
n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’ 
 земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пу 
 раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он 
 у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад 
зберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви  
..{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S 
 су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!. 
нин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p>  
ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на  
парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама  
 воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економиј 
.{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Ј 
итељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} 
 ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе  
еш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мо 
ара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цига 
а астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епар 
 не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнаје 
етуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи ш 
е дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући. 
у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба 
м што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо уве 
ко да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" / 
 избор народног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Избер 
Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које д 
осавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</ 
Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толи 
ам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарст 
 Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p 
снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p>  
ло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила 
иш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад с 
 књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. —  
штицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце  
 опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>О 
, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{ 
тинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „ 
</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право дети 
дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му  
донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <milestone unit="subS 
и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У 
Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу  
pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тог 
...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да  
љу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебик 
Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, госпо 
е? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на 
— довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{ 
мо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циг 
га доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући 
 је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра в 
је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по 
више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се  
— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој х 
/p> <pb n="204" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим 
 но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти  
у роману „<title>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста  
</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја мог 
/p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити св 
авом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно  
у!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, з 
шу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку  
каза његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута 
У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</ 
трану.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби т 
чи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово дос 
> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — 
авља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Д 
и по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</ 
сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, бр 
оварамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За  
етују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S}  
ој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb  
“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и  
 n="204" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си 
народног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’. 
 тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не с 
 на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <h 
> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово 
е ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе. 
учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ниш 
.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ј 
и, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш д 
е изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш 
коли: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S}  
гог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n 
ш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја пам 
пио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама од 
а... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спре 
са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> 
ајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи. 
</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо сво 
 школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са 
мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз п 
еговој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S 
</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p> 
све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја са 
 и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да ј 
</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</ 
 ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништ 
 Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а 
— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не бри 
у,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много м 
се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из варо 
а је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О ка 
<p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не ује 
цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— До 
 <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се  
 направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам  
т’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се см 
са и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!. 
/p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> < 
> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} О 
 му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се 
о.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> 
е је и доведоше је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па н 
орала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само  
рним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone unit 
.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо  
кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <mileston 
, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само  
 башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Ј 
...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му 
Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>—  
исли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о ве 
еца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види  
и, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела 
мњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска 
.{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса 
е само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену —  
 <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо 
о и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју бе 
труди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви  
<p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима с 
ите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!. 
ему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’м 
ајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер и 
, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом  
Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтов 
ио је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> 
штву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео об 
ранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли п 
 владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позо 
ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{ 
ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше  
p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару 
еш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми о 
у његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он б 
рати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</ 
оже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у 
 да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан 
о код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање 
рочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао п 
кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу  
 СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ 
 СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ 
би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>—  
<p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само ка 
етим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш. 
?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ај 
увотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>—  
 био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му треба 
ађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S 
ледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком м 
p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп 
 је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и 
гу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико  
ила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ак 
оп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А 
аду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — једном речју: с 
вам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му б 
више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нек 
ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што ва 
штено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад је и он био  
ве—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни љ 
е сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!. 
ивео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте м 
та имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванај 
рв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од  
би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред свет 
Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се осл 
— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! 
 у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву год 
и данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он з 
Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Мар 
> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ет 
е.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га  
е годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико година један разред па већ 
памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости рад 
гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да н 
трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском игр 
арешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О с 
вице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне  
че доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да  
пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па  
> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп 
це се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију 
лидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онд 
аповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ј 
јбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</ 
де „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p 
м суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воден 
ције, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац 
Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по за 
<p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана! 
 које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb  
не облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и 
жи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив 
је.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ни 
иког...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје  
е!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је с 
..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са св 
им великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и б 
аша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочек 
ра, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу к 
чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, а 
 <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата  
 не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини  
хово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Св 
> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна 
идох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или ка 
</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракну народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте иза 
ано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јов 
 једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе 
ци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин до 
..{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне 
истара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живе 
е по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо 
ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1889.</p> </div> </fro 
ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке</p> <p>1889.</p> <p>Цена 2 ди 
рпског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управ 
раћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре нам требају чет 
.. нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p>  
 ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ ниј 
воздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</ 
?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје пошт 
е изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се из 
раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и  
рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су поли 
едан дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепи 
евести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — у 
ош по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И 
у све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у  
{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којо 
а једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb  
нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.< 
p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо 
јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- n 
едно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он 
 две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</ 
римо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно 
о почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак п 
</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло  
позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе ко 
ити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратк 
пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што  
 од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар 
челников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p> 
а!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћ 
мљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти 
Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „ни 
у сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или 
леко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништ 
прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну ма 
 Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу ти 
рзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад  
тски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} 
<!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекош 
, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царст 
 свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном сило 
предује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зим 
више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p 
је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко 
 рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Ва 
о, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> < 
ва сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... моли 
ање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужно 
 изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта к 
и он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио г 
ао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, чове 
ту; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао 
p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па м 
 са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског дру 
д оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином ос 
оложај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напип 
е врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Се 
ску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисл 
а.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока,  
о опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се зами 
у што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{ 
га века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти прок 
"49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја 
 ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака 
 и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p 
 ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чист 
човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по  
а морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе сти 
о није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Де 
него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— 
> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S 
е она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се б 
его, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>—  
то?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те о 
рацију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, 
и, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има тр 
 <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, мора 
да.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож 
..{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одр 
е ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним 
пис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упи 
 забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе т 
њштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чу 
о“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Как 
и ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у о 
ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Ма 
га, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да м 
д окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p 
век је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеј 
а пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала 
шта...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом! 
оби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и ш 
 делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који 
 шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми б 
ако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и пе 
/p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — р 
ивео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сеља 
ичева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} 
ilestone unit="subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више  
 ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда зв 
{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p>  
ло па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пуст 
у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у сво 
учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Ме 
ати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча,  
за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210 
p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кмет.</p> 
 <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд 
едну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихва 
 се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> 
га вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан  
 <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, ш 
хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније ја 
им и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</t 
Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је зн 
>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb 
ече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побега 
 што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге. 
 оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</ 
свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсав 
Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчуп 
ти.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да 
правила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те,  
Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење ко 
ене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p> 
је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стрес 
ола, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од 
им се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре  
најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S}  
моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја 
је што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане  
ека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право  
итани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у 
ет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, а 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназиј 
допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је леп 
вота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зо 
оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{ 
овек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од 
и је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ништа није бољи  
а буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— М 
лник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од панду 
лим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И мор 
>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте к 
 тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пи 
 Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је 
у и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n 
</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се н 
 да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{ 
диш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњ 
м.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се за 
 господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим с 
њан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</ 
пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?< 
<pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше 
 овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, р 
рјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..< 
м.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>—  
петана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају. 
 тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Вр 
план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капе 
> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господин 
о ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p 
Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово п 
 писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учи 
ња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред  
, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p 
ити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се  
 — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да б 
е морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по са 
="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што 
а капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар пре 
јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89 
атерина.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> 
еб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p 
 сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме убијет 
ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је 
мо теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега 
другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да 
е посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а по 
о газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! 
!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. —  
гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха 
 Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене 
 и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече 
у само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему? 
н рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу 
b n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло 
в њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурч 
јој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благослово 
 упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не зна 
p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!... 
 добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жа 
,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити мо 
е растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>—  
у.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било  
оше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај на 
.{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!... 
 упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај у 
право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је 
оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо 
ка браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говор 
/p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се 
же се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него зем 
њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа скло 
у је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна  
деш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то ј 
<p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бо 
дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са  
Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> < 
ине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем заг 
а...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како ј 
мо чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> 
Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Г 
пу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господар 
 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати 
тиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло ув 
тла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p>  
уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p>— За 
ша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он бога 
огат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо з 
де читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се  
 мислим да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’ва 
p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја? 
ђорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа,  
књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пр 
оји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођ 
 <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тоб 
ече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џер 
а.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега ј 
слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја н 
/p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности. 
..{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље кој 
p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је т 
 неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али 
и прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране годи 
је стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb n 
пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара до 
> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Не 
еда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У та 
арод није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасм 
 моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ  
ху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се 
т поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! 
ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога 
? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учи 
ажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Му 
 постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа боле 
ти ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава 
лужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим 
.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече  
а, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да 
 Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем ж 
у љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни ство 
мо то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волил 
је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрт 
ти да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече  
м он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p> 
о и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193"  
воту!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори о 
 скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи 
ече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе с 
де имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> 
сла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p 
ане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S 
кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем у 
а облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два кам 
а њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на ули 
а они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и ј 
тост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава пр 
њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајап 
на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксент 
е може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> < 
>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А пр 
оју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше н 
.{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> < 
о?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>О 
и! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о... 
гановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> 
е учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара,  
 <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чуд 
че Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама у 
и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!... 
ћ. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чал 
калка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми 
и!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби! 
нови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству! 
мо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварс 
рак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обр 
 Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па 
е овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S 
ад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му 
 него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пр 
трецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за  
p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је  
, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиц 
тане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како зако 
/p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да кла 
лада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били  
 се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведр 
ко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само ш 
ринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисни 
/p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си 
Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све в 
е нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А болесница јечи и бунца.</ 
се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Го 
амо ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p>  
ложаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 
књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра 
ораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— 
ко и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећ 
и поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ ! 
више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>—  
S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољн 
 и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p>  
Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси на 
ече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ 
то буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.< 
њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи 
и ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...< 
о?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола к 
> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де,  
 Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао д 
, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече 
в?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити п 
а по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се 
} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је в 
ног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ј 
а ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао какви 
зор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на т 
по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао 
 Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’х 
ечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јов 
те.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу леп 
!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p>  
/p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих  
е поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> 
p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p> 
тоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?... 
ознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и 
 по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>—  
јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да  
к да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити 
ш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>—  
кле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да  
— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се нерад 
— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећ 
јни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим  
уз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бо 
моле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p>  
видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— З 
рини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати 
> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљд 
p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам 
</p> <p>— Знаш ли јој бар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не  
тини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, 
м.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p> <p>— Мораћу.</p> < 
>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаш 
p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.< 
<p>— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим  
 знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми ов 
ије!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми по 
</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p> <p>— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{ 
 и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S}  
ари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, и 
ма!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попо 
рима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ран 
 светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезд 
 <head>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вече 
дјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и  
 ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду.. 
ече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капе 
оћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — т 
н.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Мар 
ој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политички р 
егао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно  
раше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово  
отребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на п 
елога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њ 
Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам умора 
p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао п 
м пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је погла 
Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави 
неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њ 
!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p>  
<p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не з 
" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе по 
та њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само  
еше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познава 
.</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а  
вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња. 
ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само јед 
шао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их 
а ја брбљам!{S} А мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш ле 
> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, нас 
чео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Реш 
ана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за ум 
ђем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајк 
ош препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не  
менио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист 
<p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насме 
а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихв 
 поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p 
> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>—  
да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <p 
есто, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У бла 
отврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!. 
 срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је зва 
p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>—  
} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{ 
ије и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Св 
о.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да п 
..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да  
ћи“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво нос 
а кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!... 
!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>—  
 <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће  
ико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у  
 страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет  
и!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда  
</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по т 
тал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или заг 
 није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{ 
 права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па би 
Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба ле 
и?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— До 
вот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи 
 Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: 
заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је б 
ј, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја ниса 
аје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ шко 
брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p 
на рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.< 
етан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— 
subSection" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чи 
 није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу  
реклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ  
бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>—  
и, господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је 
му оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша.  
/p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола 
е врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он 
ао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p> 
реме.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па н 
та.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— На 
рљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна за 
 Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!. 
српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> < 
<p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p> 
ему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> 
љице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, 
 Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо 
> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да нис 
ма!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи 
о се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он по 
о собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} 
<p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казат 
{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на  
S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Жив 
против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Наше 
 нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже и 
сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Ср 
сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова 
 је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она п 
ањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао и 
вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „ 
ан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му 
исле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ 
S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се над 
на машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p> 
цкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi 
ње с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и к 
м је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите  
p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p 
есечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду 
а и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из на 
бом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p 
{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је  
— Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски  
т замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету каза 
угу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и  
...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу 
дочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е 
само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!. 
ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— В 
едагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по м 
же опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Мал 
мо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човек 
е камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред глав 
p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ. 
исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — ре 
>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да 
е досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</ 
ебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S 
мамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и  
зе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи 
!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ кр 
а ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као  
 да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у вис 
 такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима ка 
ишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако  
исто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше 
у се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене с 
на њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?.. 
— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господ 
 да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу 
.{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматра 
 Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет годи 
то, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже  
!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој  
п Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом —  
рате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу д 
 је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста с 
p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.< 
езу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај 
е највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих 
о сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</ 
> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То  
које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељск 
е знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да  
та море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... по 
 брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, 
 Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пут 
’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бр 
 се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{ 
 Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на зб 
ти око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане 
ола прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</ 
!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.< 
смеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек знала 
p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштв 
н у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Ж 
огонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше 
!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> 
/p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшиј 
бе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завр 
то, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђавол 
а шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи 
и!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш ов 
на, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, 
у и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га друг 
ко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијах 
у јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго к 
нађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена 
ј обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно —  
 стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак 
ко покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бит 
вега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је 
тисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S 
>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад 
 сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја 
е га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал 
!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.< 
p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је к 
моран.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При раст 
а сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али ка 
<p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа:  
јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од см 
ивали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповед 
" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега с 
е штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешт 
 уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје м 
" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше  
ослужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао  
 два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три ча 
че код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике,  
лео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига 
 за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада и 
 ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— 
та јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрип 
ри горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим 
} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шт 
веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и 
е баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе 
а уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне н 
ркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше  
ло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’о 
злазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p 
рећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта  
м ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p>  
о четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна ко 
е захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да из 
 <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја  
 <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb  
{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком о 
ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгано 
>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И  
 те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит...  
ем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их 
боди?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему м 
итам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— 
е јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, 
 је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо при 
а је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па ј 
Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задово 
е о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађако 
.{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна. 
истао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то 
увши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p 
 породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе је 
не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S}  
па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство 
цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Ви 
е му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’х 
исам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p 
се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedos 
м лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с је 
ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Је 
 лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само  
магати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поме 
 — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад  
.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није незав 
и загорела или надимљена — а ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору,  
м у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи оче 
а!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажму 
у у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараш 
Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије?  
опарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи к 
да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио  
а“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љ 
стао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" / 
промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље 
епимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њи 
>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} 
/p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само  
</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учиониц 
бави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега вол 
ени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? 
лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{ 
до моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да т 
ам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам п 
тане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на  
з ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене вољ 
днеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се 
S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за ча 
 му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њ 
епераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави да 
На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало 
једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} С 
онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда 
воје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала,  
а Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијав 
течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p> 
 лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</ 
!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а 
чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцелариј 
} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његов 
лиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ нег 
болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} К 
е у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива ост 
штица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта? 
— Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде 
, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па  
па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи  
{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од к 
и се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази с 
а законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако 
а у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако. 
а ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душма 
рло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вам 
n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p>  
ју из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико го 
...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код 
ти никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се д 
 завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани 
/p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести  
ар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — 
о то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали  
p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, д 
 да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад с 
.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p 
, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече 
љак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур у 
— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Н 
јзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!.. 
...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p 
ударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!..  
да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; к 
не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> < 
 — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, 
 /> <p>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „ 
па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапа 
навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опе 
к’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смеју 
д дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по но 
 то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати! 
>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја,  
о нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од 
.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше 
А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— 
 морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала 
амовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жа 
м увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема 
 ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и по 
а у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> 
 Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као 
е лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко 
е његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} К 
еба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш 
опа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121 
.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дам 
потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема св 
ијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> п 
Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им док 
укао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве 
е завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књ 
овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај бож 
оварали полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, д 
ом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком б 
е поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја н 
е око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану је 
спуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И  
кла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари 
 начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од  
 Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупа 
својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отим 
ћу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} 
тан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела ка 
 се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад све 
орији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако р 
 <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну,  
тој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој  
усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и п 
груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S}  
иће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!. 
без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују 
ца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао де 
ца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој до 
..{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title 
у услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један ил 
мо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад с 
 ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми о 
 С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S 
у гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио  
да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>П 
 Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> 
 рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, г 
г“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p>  
љ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи  
— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и шт 
иси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— 
скати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оста 
само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена 
рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наре 
а Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p 
одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође 
ока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84 
вонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији. 
>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разго 
и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање над 
с, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да б 
} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине 
/p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Жив 
p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што  
 се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— 
; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p> 
ур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном д 
>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> 
ја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за к 
 њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти  
> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег 
, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чи 
света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату,  
д чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да чит 
илошеву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових м 
љени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само  
ужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до ве 
 учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже  
....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше,  
е треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте ов 
петан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест 
треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потв 
 господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и к 
 не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете 
Мара има мајку.</p> <pb n="181" /> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је у 
Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!. 
Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека 
 госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји н 
во одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо! 
дите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове.. 
 више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост љу 
S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на д 
 да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живе 
ене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</ 
 А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S}  
.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане 
ути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвор 
ладавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем 
p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју  
 уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Па 
неш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин г 
{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p 
 шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам! 
вати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код ње 
 могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Ба 
ла лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један п 
<p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је бор 
ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за ти 
ра!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S 
ш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!. 
а! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан 
 — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> к 
ужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се  
<p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и о 
ехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на к 
ош имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</ 
овима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени 
це и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча го 
а.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда 
р, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је к 
што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници,  
И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јав 
ога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили проти 
подине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — р 
м!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>—  
, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је 
ну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} 
> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црве 
и смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} 
ја за боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!. 
крету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јо 
/p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар  
срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он  
Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S}  
анџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разгово 
врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и м 
p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> < 
p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплет 
се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и  
— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p> 
</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше п 
</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и о 
 махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштв 
 људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</ 
’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се 
 то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>По 
p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли тр 
p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на 
.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једар 
ата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те 
до о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита  
ше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p 
— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други.</p> <p 
е Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се 
; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ ос 
пита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на изврш 
 И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужуј 
хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност 
а, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’ 
!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учит 
итељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да 
ше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два пис 
ажности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријате 
 Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p 
ана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p 
, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је 
 мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>М 
, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то 
 и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!.. 
ез хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му 
 <p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.< 
 буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо! 
мо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што  
 ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша М 
 дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ј 
е хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{ 
емо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо 
...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико  
то он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је с 
једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба См 
кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром ч 
оле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима;  
 не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се 
уга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>П 
Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и  
реме, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p 
> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу наре 
p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да 
турала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а  
 овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спа 
ју, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџи 
ац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле в 
окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац  
вори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p 
књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опред 
са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p 
> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима 
 са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одма 
<p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p>  
и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p 
и и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа  
 тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуру 
ола запуштена, деца напуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Јед 
ике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну малу д 
ндур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пан 
једно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног 
. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} 
> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника  
за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га 
играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p> 
{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— П 
чне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео  
мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштв 
 њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама  
се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна... 
е!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, 
дне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га 
мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Он 
ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али 
ројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p 
 прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и не 
м оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио  
 од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једн 
, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упр 
е у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући  
ш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и  
Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао 
ова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће  
акле нена никаква неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја са 
нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p> 
подин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да до 
у на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потвар 
</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, 
а и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попо 
 кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га 
врћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад  
а ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p 
ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели 
 се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ств 
 мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права рад 
Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону с 
S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n="1 
 упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу д 
а је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’ 
 Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гл 
тао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не треба 
у; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бит 
p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две  
га да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси? 
ио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“. 
b n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му  
{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје ц 
упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</ 
а ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стај 
— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече о 
S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, 
то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни п 
{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет оста 
 хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треб 
ство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињ 
{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште. 
 Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{ 
сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и  
ник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div> <pb n="162" /> <div type="chapter" 
 - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су полицајци и 
 господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ј 
го ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред  
>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да  
ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један 
 увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе к 
а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви  
стао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто ни 
них крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан 
оји га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни  
...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} 
Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља 
; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" /> < 
 Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар 
и док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Је 
</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. ни 
. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је 
 људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— 
p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p> 
назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S}  
ва је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па не 
ивко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не г 
чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео  
 молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, п 
{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да 
 „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, 
га Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те 
91_C9"> <head>IX.</head> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учит 
{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба....</p> <p>— 
> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране у 
д је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n= 
 ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да 
се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен ње 
је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву 
.{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који 
 би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непо 
 може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... 
на неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S 
а уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на  
ше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена  
на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих ме 
има разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би би 
 сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S}  
сма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n 
дом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p>  
вој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: проми 
 ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb 
шао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја др 
ега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јун 
рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом. 
 <p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p>  
 онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнем 
љу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на дру 
 а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао 
рела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 
у тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, ча 
ло!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде 
 Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као о 
 је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> 
е, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он м 
, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту поз 
ва, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} О 
 Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто  
?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошап 
слим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти  
у ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво. 
{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— Господине! 
... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p 
 рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће 
>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p>— Знаш сигурно?</p> <p>— Зна 
н да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим  
ћег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила ј 
да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима  
а идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58"  
е отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хл 
 себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није мари 
се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отмени 
осподине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападну 
да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем  
 допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да 
>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после 
стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један  
 у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о ко 
лих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило д 
— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђел 
А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</ 
ите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, ког 
је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123 
ла бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поде 
им! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што м 
ече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са 
де и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама 
аша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те го 
 ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се 
си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, в 
пет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу  
, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си  
о за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен т 
/p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем 
тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека ра 
/p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S}  
p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу 
 свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} 
> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски 
и — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да  
</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајк 
/p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Пета 
нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун ко 
викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избо 
 Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</ 
 ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а 
добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, ова 
! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Уч 
 <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси ран 
.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има три 
ца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? 
арушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи 
ви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Ј 
а; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S}  
<p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене пос 
ла!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле  
о, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш 
е бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за жи 
еш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p>  
> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} 
там?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара 
реле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!. 
ину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити  
 ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> 
/p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, 
 — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врући 
> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будит 
p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У  
е бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерат 
ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се 
ац изгубити.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, 
ти, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то 
 манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде  
, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p>  
верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара  
p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S 
е набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> 
амо осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И  
јем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешин 
ем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јуна 
/p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — вик 
остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p>  
вет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — реч 
} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирај 
еваху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <mile 
 Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти  
подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се о 
школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи науч 
 доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледа 
>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином о 
 За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела ј 
ше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче с 
е за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; м 
е.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже м 
 џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где  
а, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова 
а. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> 
ље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда с 
еро, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично ула 
а.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта  
 поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њ 
си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу 
 у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми ј 
и!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која б 
ашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} 
 журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали! 
а, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те  
 <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не б 
 n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најсретниј 
 сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете ко 
едних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже б 
p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.< 
је „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него на 
Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом н 
!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим 
</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да јо 
ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му т 
и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’ате 
а.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказа 
онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хт 
а судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Тре 
Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> < 
, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S}  
и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Срце му 
, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам  
е пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</ti 
немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је он 
<p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n="121" /> <p>И 
емам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим 
њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи 
у главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се вероват 
д њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p 
ма му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та д 
а кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али т 
?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ з 
прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин  
Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше м 
 постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не  
ава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи 
дбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општин 
 знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, д 
ј’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једно 
 онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} О 
(она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним се 
а ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не  
 <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти  
ј учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива  
даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати 
{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској 
 рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џ 
а ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живк 
p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очи 
аметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше 
абавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мен 
вали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, 
ме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога ста 
е јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђа 
а прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Д 
p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито ст 
је сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко 
о је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, 
азмисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко с 
е љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — с 
о ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> 
ште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке  
ђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских.. 
хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’х 
<p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њ 
једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она 
е ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера 
е — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радн 
по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћица 
ће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја ко 
рописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, 
ећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} 
ве, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шт 
га на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима  
ц! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соб 
/> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са  
боје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p>  
.</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књи 
је ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <p 
 и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот  
{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, з 
се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мор 
н нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је ж 
азговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту: 
ен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> 
оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?< 
рате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неки 
и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, ( 
ија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџ 
ведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати т 
ао и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.< 
/p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb 
{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S}  
; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S}  
 до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је с 
дан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак прим 
вадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече 
нџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Господине!</p>  
ио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Ниса 
г!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити оч 
игу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књиг 
аше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p>  
а: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не  
 ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста о 
ђу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него 
а и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против влада 
а да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; 
е је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су  
оје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p> 
можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Нов 
 ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За т 
ала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — 
е државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. н 
а сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете  
оре, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p> 
 разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и вра 
} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује зак 
арен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклет 
S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су м 
 може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја 
, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова 
се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присн 
.{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> 
.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече уч 
ве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа как 
и Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је с 
} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли 
?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај 
су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неки 
да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао се 
..{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао н 
 у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.< 
љско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
це му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „ 
.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објаснит 
р ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А к 
њиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам  
етежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже 
себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно. 
ко те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам о 
то ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би х 
 белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p 
на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом 
/> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p>  
јлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа ни 
путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме сави 
!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на у 
ди укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p 
од четири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу  
бро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па в 
ти.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!< 
 Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n=" 
тито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p> 
ко па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Е 
</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама 
p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> < 
год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени ј 
е ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} 
е: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, —  
.{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И б 
— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није бра 
но учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису т 
же и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он  
учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Им 
ше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница 
газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек  
зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тица 
p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> < 
 што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? 
ра обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— 
ога је могао до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p>  
ам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очек 
труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били  
 и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} П 
p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу 
 тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред,  
волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита —  
је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега во 
p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко  
<p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p> 
што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> < 
о а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!.. 
 ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар 
риш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши.  
 крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добр 
ита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто!</p> <p>— Морам, бога ми!</p> <pb n 
>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p> 
лић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени н 
орамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо  
 <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!. 
оње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да си 
S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p 
</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,. 
писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо по 
 а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на  
.</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем 
ца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Ма 
 разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свог 
 рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу 
 учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право  
екида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана  
 је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде ва 
га ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави 
ку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили 
у мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с 
мњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе д 
е.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — у 
е Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече 
и, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчар 
 смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним мле 
аља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пр 
> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по нов 
у му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не 
е цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Р 
бора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је 
ни</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами ст 
есрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „ро 
и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране гру 
p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те  
е бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!... 
ека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарс 
анцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p> 
о добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ј 
’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p 
ни, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојин 
нистар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> < 
ла, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S}  
> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па н 
ник, тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема о 
 се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмет 
рхиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упи 
 поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње ст 
о се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему  
сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде  
т — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; на 
варају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по јед 
 гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће 
о јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да  
емља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, пр 
p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то н 
S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим  
љица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — 
икад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али 
њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} 
 ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после не 
 Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а? 
бузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања п 
 се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што  
ам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> 
 Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може 
 и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћер 
p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонул 
ено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп  
ислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевач 
Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богос 
 порадите код господина министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опе 
м.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја з 
ез ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта  
о ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљ 
утем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на  
плаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да  
S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити к 
>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, посл 
S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године 
 му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и д 
ра је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Обра 
дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у  
</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него  
ом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако 
 и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „зак 
рити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi> 
ка на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум 
!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда  
ета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније! 
Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њег 
х људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си 
на и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп  
Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом 
 си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нис 
 бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да 
ва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n 
е она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онд 
о што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p 
а Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> 
аће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не на 
његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, в 
“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима  
 није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„тр 
, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се д 
рага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псал 
>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву 
ко и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овом 
Фесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је  
ilestone unit="subSection" /> <p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало  
te> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да  
/p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочи 
крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао ј 
ао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за  
огу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине го 
?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — ре 
на мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена 
S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме  
 не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у посте 
о би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S}  
у, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио д 
чију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с мест 
де он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим м 
> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p>  
: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала  
а ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо м 
аво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </qu 
 науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико посто 
S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом 
п увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и 
шко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који 
 мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и но 
кад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?< 
“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</ 
 за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се неће 
та?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп 
p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто 
ти! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.< 
..{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажу 
} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>—  
 пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за  
ћи, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се он 
ам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си а 
ри, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и ко 
срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!< 
p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство — моје 
насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де! 
{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој  
S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовиц 
, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да вид 
ра има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те моли 
ође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га да 
 вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда.... 
: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не мо 
 Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту р 
ам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но  
и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p> 
маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да  
е бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако в 
 по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није 
ке, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан 
.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, се 
својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као  
— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш из 
тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи,  
кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђа 
и ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — ре 
спуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се  
ов вина и двајестаче комовице.{S} Други нико није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш 
е жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чу 
ско срце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бо 
еби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова. 
ли врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — а 
лима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега 
 доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— 
есе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си п 
ним!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутро 
арош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као к 
ој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше д 
 Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје бо 
 ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан  
ан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману. 
gornji desno ugao --> Маринком Ракићем, Николом Макси <!-- nedostaje tekst --> и осталим.</p> < 
 старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" /> око с 
ика од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста изврши 
 <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао 
.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што ј 
им, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше  
 нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни  
ем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</ 
и да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо 
 не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јова Васић.</p>  
p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа  
тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ниш 
се у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</ 
 <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— 
p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{ 
исе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али 
’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p 
> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</ 
 капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} 
твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи с 
>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p>  
} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Иш 
квих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Д 
 Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p 
, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу н 
прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p> 
 /> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима пр 
еларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> 
еларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.< 
.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>—  
И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се ле 
— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.< 
!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виде 
{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе  
 веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не  
Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вам 
ви!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо! 
а сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме 
очео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} 
>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш 
аза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Моје је богаство  
ротив књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио пр 
пао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужи 
p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>—  
 ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Цигани 
им те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што 
Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Д 
 да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S}  
евојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатство 
ним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то 
м; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео ту 
ресу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> 
 <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!. 
ам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} М 
 време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Да 
/p> <p>— Ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и про 
— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о 
ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p 
— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац! 
/p> <pb n="151" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на ти 
питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим ваши 
 поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад. 
 да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За 
S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она к 
тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!< 
д ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би 
 <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрд 
 <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се  
> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли 
а што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</ 
аћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно,  
Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњево 
 сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао  
не?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши пр 
 ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку  
ко јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на б 
Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p>  
> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код 
о дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он 
раш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; 
>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташ 
ња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p 
 је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} 
те јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, г 
 пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“  
нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>—  
Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити про 
тали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе  
а му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S 
 Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај ча 
ки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар  
</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаш 
} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} 
 колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</ 
а једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата сво 
 га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јо 
а више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и пре 
ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Зн 
веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на р 
бро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на 
тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спом 
итељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више м 
амен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{ 
ово? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p>  
ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше 
це, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} 
— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>П 
 ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је  
ако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош п 
 — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по  
па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Ј 
на мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</ 
<p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За 
} Млађа женска на једаред га занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве о 
лико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат 
> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!.. 
ече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у как 
ет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала  
та!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ 
 началник, тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S}  
...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар вл 
госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћ 
</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да  
ади?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.< 
и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> 
у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...< 
рсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио —  
/p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</ 
>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> 
 попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Ма 
.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим  
..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан 
и.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, рад 
етко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од к 
е он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је  
ам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> < 
 ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да  
о раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина но 
е, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је в 
вој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па  
...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створ 
да!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да 
ету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више 
стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прили 
очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, те 
> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слуша 
p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, 
.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p>  
и.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, 
но — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар 
</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p>— Па  
 <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ј 
ди начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пус 
>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душ 
 <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече по 
ла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, 
ђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не м 
завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли ж 
 учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда 
<p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му до 
 крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> 
пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од си 
мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита о 
ће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види! 
не сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.< 
.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p> 
о моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, 
бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— 
<p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако д 
p>— Ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против в 
баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни о 
 окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном друж 
.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</ 
 бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{ 
ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем 
у толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе 
тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан из 
> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека  
 дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: 
шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да п 
има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Ду 
нда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим ј 
 се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</ 
опо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p 
Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изво 
 што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновн 
о и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча  
о: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p> 
уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> 
ађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађ 
 да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи 
ју у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? 
не нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила  
а, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} 
а спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{ 
о да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, 
гледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Уч 
исам.</p> <p>— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не зна 
} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје ж 
уменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово 
ви његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Са 
и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко в 
и?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је мо 
 поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} 
 Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Ј 
хта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси г 
и“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојк 
се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, 
тељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он 
ивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађ 
ше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мај 
је; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породиц 
а а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа 
p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане! 
су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p>  
 и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Х 
о радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече п 
 Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о  
...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!. 
 да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Кон 
 зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујева 
зуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом  
а лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу  
{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за млад 
 дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој  
 ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој год 
S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вам 
ћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Радн 
је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву но 
а се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опе 
 је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске ро 
И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p 
е девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Б 
попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да 
ита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог!</p> <pb n="20 
tone unit="subSection" /> <p>Тридесетог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код ср 
лим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догон 
ужни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу. 
агиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb n="208" 
трана трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е 
да; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се  
мин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Маруш 
 због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што с 
.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи циг 
 по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>—  
осматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{ 
 већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобод 
с, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>—  
нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово д 
ом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис. 
> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало 
ом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши к 
че да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај с 
ху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— 
 ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде 
н по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело 
еше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавино 
звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине „<title>Видело</title>.“</p> <p>— Опет допис про 
и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Чит 
е подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији. 
!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све  
ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{ 
чеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, ка 
ждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и л 
су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјал 
те то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!. 
им, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромн 
едну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb 
рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситни 
коро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{ 
чића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S 
уо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није мог 
копча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна 
: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што  
те уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држ 
8891_C1"> <head>I.</head> <head>ДОЛАЗАК НОВОГ УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. године, ок 
880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и  
е се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — не 
дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> 
 најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S 
 разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p> 
же „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, с 
/p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме 
амо да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Им 
 се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му при 
 бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева 
а ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим —  
стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђ 
{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза  
 те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово ч 
од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али с 
и од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју о 
ао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то не 
оп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p 
имо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>О 
....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb n="185" 
ше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало  
p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на но 
изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио н 
еца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете 
ога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгреб 
 пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љу 
Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам н 
господине, и — ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је св 
и решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили 
икаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш св 
ивим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о јед 
 две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један  
угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је  
="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављ 
м ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће  
 је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кће 
их од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопч 
} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху кр 
убав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је  
тао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мо 
<quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће 
Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Ј 
{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit="subS 
е.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="12" /> <div type="chapter" n="SR 
допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="12" /> <d 
а знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћ 
 он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — реч 
да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{ 
 наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по сел 
а мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?< 
м и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бит 
 сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта  
етети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p>  
p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пан 
bSection" /> <p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? —  
/p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спава 
лим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стран 
право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она.  
отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} 
p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек 
болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p 
севи — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није с 
<p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко  
таше.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на о 
ик који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече 
/p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку ре 
и...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут 
 <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у ва 
 тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан о 
уката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ —  
...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те разуме. 
г професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брз 
га ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једн 
треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за  
арен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Благ 
већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим  
" /> <p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не мо 
бележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запан 
.{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те у 
 Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазил 
кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p>  
>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он  
а Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то  
киде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па ш 
е за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> 
иђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високи 
у: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога жи 
д, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом  
S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!< 
а као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође  
ла...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај во 
р уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти с 
тампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свет 
иде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социј 
ицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit= 
 сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p>  
а материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.< 
могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А пос 
ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} 
олеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате с 
/p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} 
>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше 
ом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>— Најс 
 према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо жи 
} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњ 
не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капе 
} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ни 
што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пр 
злегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Об 
Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прс 
 и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше 
 напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Проч 
рирода“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га ј 
је него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетк 
се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само ј 
.</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином 
ога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на св 
лика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече 
пособан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цве 
мљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће еко 
мњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели  
не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек  
 у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела са 
<p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко  
шће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, св 
} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S}  
 око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви с 
 озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио п 
/p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанств 
ши Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала  
а погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Др 
оби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо б 
{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео ј 
} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике камен 
ис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новина 
 да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа  
 држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Им 
<p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз 
 <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тог 
к таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против 
 брини!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да 
да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два 
к.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он у 
предак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки 
.{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поноси 
ешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало 
p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај 
а пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раск 
руги га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да  
е с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!.. 
ст, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за закон 
аријим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је р 
} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине,  
киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... 
чи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb 
мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S 
ђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа... 
ма.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве 
ена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно свој 
ма и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовник 
 ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда,  
ао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<t 
ити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p> 
м друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као огол 
и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло грист 
ам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео  
!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га  
...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то ј 
} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао  
она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га зн 
 и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те ц 
ича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црн 
кошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је  
ником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па 
то гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је го 
жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконач 
> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајк 
штена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражи 
{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одје 
ме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</ 
се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не м 
рашљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим 
а; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— 
креност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и де 
ни прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p 
жна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади  
итељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p 
 рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>—  
д би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи 
улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако  
чи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи к 
 — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање  
е вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} 
колу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пут 
звијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и н 
их песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста 
се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад је и о 
отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њем 
 Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште  
и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Беогр 
та и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамили 
години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али ум 
 <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис 
тар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> 
, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Види 
н понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих 
 Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити,  
 Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо? 
о је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева 
а може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га  
 сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и  
му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то 
је га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осе 
Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и  
лавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и  
и само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати  
/p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролећ 
огони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате 
абука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је ње 
али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изг 
пште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пруж 
у да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносил 
 добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не  
тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред 
 само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а он 
ки се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све  
у поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Мо 
 од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се 
за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани 
инко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у 
.{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а 
 зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да не 
-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не сто 
S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p 
аше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и п 
е...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и намест 
 се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, 
 пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што  
{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — јед 
са...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И о 
ај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је 
рбија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и оданост наро 
ене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песм 
 Други никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео  
једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S 
/p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило да мисли:  
и видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече једа 
ика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он 
е.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио 
исто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење с 
p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} С 
ке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да ст 
 буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно 
.{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног 
 народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело  
ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} 
— најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео ше 
 В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ  
апетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је по 
 неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone unit="subSection" 
чета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ 
 Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш 
{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му благодарност и од 
дика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа пр 
чи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он друго 
таше на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д. 
на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свега, 
урати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се  
тављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он с 
о?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас,  
а и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, 
ди, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет  
ли и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>К 
S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не  
ажија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке њег 
ајбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече  
</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако поку 
...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p 
благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb 
и руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час у 
ђаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над пос 
нагло.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестр 
не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови р 
пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за  
{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S 
ивко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p> 
..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да ум 
ј, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела 
кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p 
на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!. 
рема млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, п 
 Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</ 
емам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па,  
— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— У 
и и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије 
ом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“,  
ера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и —  
луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се  
 рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта м 
а поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и 
е њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну ш 
ма по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим  
и из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!.{S} Него, да идем и ја. 
кадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече по 
 беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си ч 
у?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га 
 ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренер 
наш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; ал 
ела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче  
то, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја  
утити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све  
место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уап 
рији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из ко 
ћи као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше  
д смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p>— А 
дан опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} 
то се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам н 
тина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа 
ући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци  
у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако 
била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихват 
 рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој 
цу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим 
 дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за с 
 За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{ 
во младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је г 
а л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се  
и.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Гос 
ружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не 
.</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она  
 плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из 
ло хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна ми 
 теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше  
мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се  
.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p>  
љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога р 
тише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S}  
једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује  
само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати 
ше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: 
угмета, и Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки изр 
у својих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем з 
осу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.< 
па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је 
арао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирн 
..{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Са 
 је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи 
/p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда ре 
лавом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај  
о на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном л 
а Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{ 
, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху н 
 не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а  
p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му ј 
p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> < 
 <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S 
чекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег 
д човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Пом 
 кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се прене 
ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p 
о кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови 
с!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У чет 
ачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрс 
pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> 
> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкри 
ша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и жив 
оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се 
доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који 
>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који 
вуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом начал 
} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у к 
у црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Г 
ова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари зм 
 живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу. 
 довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим ви 
е његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једа 
аљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам  
ао и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим др 
>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S 
/p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{ 
.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p 
осао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 
Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он 
 учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по а 
 наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у з 
И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га  
оже бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст  
S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; би 
 дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђ 
 може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{ 
о ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мн 
<p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најз 
њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча рекл 
 и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном р 
нтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>—  
али неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да та 
’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала,  
ина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном од 
врти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у шк 
а новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песм 
</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мн 
лан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год 
ата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша у 
> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{ 
тељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће о 
ек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече ре 
} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем  
 како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како дец 
сци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маро 
та нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то 
ролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер 
 мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p 
учурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.< 
исли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из 
ју, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту  
мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> 
м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила ра 
{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам  
е људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>З 
све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху д 
<p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене к 
 Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван. 
чеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво мој 
поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S}  
а.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим 
, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом мес 
} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учини 
’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и 
о.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира.... 
ђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно б 
!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога 
 бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо, не 
ту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу ја 
је ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то же 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Им 
 ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова 
аху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом ми 
 јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао 
а.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама 
 па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки п 
аз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски! 
зити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њ 
еки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега напа 
ри сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обил 
е се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> < 
 болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене пос 
н се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечуве 
своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела 
сматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ 
е: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распус 
 зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметн 
а мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести.. 
— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао  
 својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се преда 
де сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је ка 
д жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао  
/> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S}  
и, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спас 
смарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и ње 
и.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је  
</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола п 
уташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пр 
 живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило о 
се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њен 
роба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone u 
 није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила 
м — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да 
љану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у ка 
енска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао 
таласа дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он 
.{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда б 
упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп. 
 да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни реч 
и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме ви 
Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?... 
х стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више 
 Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо! 
ека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Ст 
са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је 
а не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбун 
{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за  
 разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, и 
даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њени 
 лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад  
им и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> < 
<p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здрав 
е?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је мој 
, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... г 
 n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча  
ни на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу ко 
ео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше 
S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ 
ило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћош 
соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању к 
за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И по 
орел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само  
 задовољство.{S} Дође му мило да мисли: о младој жени на десници, о добро намештеној соби, о ка 
S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила 
 да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести 
али и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у 
вешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд 
адиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — ре 
ом појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло ма 
p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Прича 
} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у  
подине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све це 
м очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем н 
 ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ак 
> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мисл 
и мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А к 
ва? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и  
="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> 
е.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</ 
.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S 
рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и  
ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претура 
сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он за 
S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Њего 
у једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што веруј 
погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништ 
p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говор 
а.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" />  
е“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крези 
проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да м 
ладика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа  
и а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви н 
рзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му још не  
агано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} К 
ме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима 
д теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозв 
ошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми он 
 у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Жи 
са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се пре 
буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је  
> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је  
могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој о 
ај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора  
ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла 
</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за  
љу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> < 
 — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега н 
?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’ 
ваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?< 
ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па ниј 
еше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како 
 Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену ко 
код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претура 
би каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се 
Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се нас 
уда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n 
сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</ 
ш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p 
p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Вол 
и је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</ 
је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао 
тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што  
> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне  
 Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!... 
апетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и 
; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вреда 
S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" / 
рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>—  
 — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На  
..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Ј 
ше као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник 
Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи с 
е те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>—  
ара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p>  
житељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>У 
ла богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S}  
кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> < 
} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост 
...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њег 
апе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај ге 
 /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> 
/p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Ок 
/p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! 
/p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од 
 — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Ш 
рихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p 
јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> < 
нако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде  
ега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— 
, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствар 
ис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није  
о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту! 
а је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! —  
ај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са  
 га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам  
з’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— О 
.{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А  
та; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко 
остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда 
.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што? 
 је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђ 
p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам  
ско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка 
де има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја  
 <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас,  
њен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</ 
да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово м 
 ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чк 
не на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о 
а лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb  
 <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>О 
 рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ —  
м се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим срећна. 
е.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>— Нисам, госпођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S}  
рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се 
ујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ 
ни, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш,  
едра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме 
у, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{S} Д 
а је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Ј 
е одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па а 
/p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај м 
 у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у не 
устио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да д 
јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике 
о да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и кр 
етан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може з 
 једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</ 
би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздр 
 моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, зна 
зда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n 
та:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање з 
ео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!.. 
p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Ниса 
орио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Ни 
читељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд 
ова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво 
нам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p> 
и кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај уг 
вог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити  
аве ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога оте 
а ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и н 
 опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, 
> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л исти 
и да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учи 
 не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... т 
о је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај стр 
али се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у  
а, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани 
е!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... 
ер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он  
и „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за 
оћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</ 
а може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајес 
 те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш.. 
ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Дели 
то ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p>  
лонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S}  
и, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! 
е него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту  
лужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из кан 
ака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{ 
е данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао з 
истра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера 
бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам 
ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то  
а очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја!  
 Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И 
пштина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам  
 а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише?  
 уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси  
са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун 
могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Сваком 
смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само мо 
ета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело л 
сно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта 
ије могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кр 
ксер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се —  
} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; ј 
укао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се  
ад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бог 
зва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му с 
е дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише ра 
 да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p> 
упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p 
ле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме  
ла!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p 
лом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јор 
} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, мудрост Милошеву и Мијаилову 
 насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети 
ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво! 
.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако  
то је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином д 
 за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Ма 
72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцела 
ше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при ч 
своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,< 
а пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> 
же и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А др 
 се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} 
нцу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео к 
p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> <p 
рији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали туж 
 доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и  
 то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се ј 
до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{ 
о улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>—  
ико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор п 
 није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде  
дрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска  
р није никуд готово из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га 
ка на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе н 
} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем 
, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>—  
ечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклања 
јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!.. 
блака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дне 
му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако б 
</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало 
p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стад 
апетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели  
едила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; ру 
ам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите  
и, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече кап 
 нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — р 
а ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> < 
и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђ 
<p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише 
Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само тво 
је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све уку 
 Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, 
горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су 
pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а су 
ти лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <milestone unit="subSection" />  
е.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви  
ва и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове. 
S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новин 
 управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан  
 куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p>  
ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа зна 
 /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови р 
n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>—  
њавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кош 
оздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благод 
..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчић 
псио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њ 
p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!.. 
а неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Кап 
дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} 
ко се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе 
Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и 
ријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S 
ше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p 
ла као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Ма 
 на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па 
 с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви  
у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да 
..{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да  
лити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи 
кавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>—  
нику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Пол 
ати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" /> <p> 
 спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само  
<p>Учитељ се напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p> 
 кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најст 
вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио 
а крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ва 
—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и т 
че немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село. 
</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведоше је до кола.{S}  
 њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечер 
ступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и 
 коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— м 
вао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је ка 
итељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} По 
е диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у ка 
, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина 
лно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, 
а... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> <p>И обукоше је.</p> <p>Дигоше је и доведо 
и врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш 
нем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова 
<p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— 
? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и он 
дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су ж 
 се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде 
егаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он с 
амо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кри 
Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи 
 /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...< 
 бити ка дорат!...{S} Видиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’ 
па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подв 
им зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S 
вом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— 
 <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о  
канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{S} Назва бог 
.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p 
а.{S} Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се п 
апетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у 
оћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на в 
ет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај 
} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И ж 
е пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца  
е пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p 
p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... 
/p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год  
је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју час 
S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па т 
де већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послуж 
</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише ра 
hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, ј 
да одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један пл 
 у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њег 
а капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида  
ене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму  
рију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ пр 
} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што 
..{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мора 
дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће л 
шкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> 
о.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе п 
ође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ 
главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S 
рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у те 
Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истра 
ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу јед 
 мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је пи 
у жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n=" 
и ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад  
боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Т 
а дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох р 
еш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш нис 
звиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а 
мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p 
е ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету пре 
онзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад о 
 смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу но 
..{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</ 
руцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{ 
 живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p 
ели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти ко 
 у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Ј 
 Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља 
а облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагороди 
>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин бор 
у!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} 
слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је  
<pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} О 
све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта,  
ас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на  
е раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати  
 за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жб 
Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш 
ур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p 
ице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И д 
p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и 
>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>По 
<p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она  
оговор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{ 
амо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур и прит 
Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету  
и нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где ј 
 до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал 
ка да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и м 
ије земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетан 
е да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе 
 неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} 
p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.< 
ше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пан 
</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади 
капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату. 
 рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> < 
ћуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} До 
и, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p 
 да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се по 
 Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час ст 
ко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Жи 
рати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се си 
 најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!< 
гу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само  
 — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у 
мо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Д 
г!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ чо 
 у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овак 
<p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p>  
о добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по с 
>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар т 
баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана 
 оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да  
 за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p>  
pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас са 
 десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капета 
, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> < 
и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јо 
и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, ј 
p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} По 
!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јава 
</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књиге набавити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни  
ребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у  
</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За т 
о, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода ј 
 све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш н 
нда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни  
 вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши? 
/> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војск 
просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти  
 икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запит 
?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше  
Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да  
јвећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из варо 
иј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман у 
 Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, ч 
о што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ 
у му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казив 
 један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио  
а.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S}  
е:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.< 
ра кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је до 
је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</ 
 што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та дос 
першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> 
асуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, 
ко га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p>  
} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун 
 рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гр 
S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</ 
/p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!.. 
вио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> 
!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја  
e>Бој код Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су  
а!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, шт 
ек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће би 
е за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај 
ад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан 
о вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па ста 
<p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или ка 
о луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни 
чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није  
— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога  
идело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђ 
<p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судниц 
киде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и г 
 — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли  
бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.< 
ста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да 
<p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласо 
p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове ку 
к.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> < 
г зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад  
и си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букв 
S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се ј 
ед са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћ 
Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, ј 
{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потреб 
опу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао ра 
олу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала  
ијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижниц 
у страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> 
видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов кл 
 да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом  
иси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина,  
{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те че 
 оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</ 
— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки м 
пита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа, мислим, није кошара!</p> <p>— Јесте, али  
!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га  
/p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам 
преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати  
де!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним! 
ндур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> < 
лиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на а 
рат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није зе 
у давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако неде 
>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!.. 
— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p 
 Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и о 
рчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислит 
нистар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, и 
зрађена недра...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао 
 измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике изм 
 место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Ј 
и говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао  
 зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку 
дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst - 
дим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="159" 
а уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb 
апетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до у 
му тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага... 
гу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар и ја не б 
ца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима дец 
ли ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим 
срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да 
преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је ра 
не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочит 
о окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више глед 
ите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и  
 ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци 
ли гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити  
та.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му тре 
 би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љути 
ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје 
је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> 
д вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— 
мо да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури о 
ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој  
<p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио с 
 иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово 
> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p 
ну црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> к 
њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам 
ли у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас о 
 одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p 
> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и 
> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом 
ма воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{ 
>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мисли 
.{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Ј 
 бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и о 
али? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је ле 
птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе д 
ори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се до 
г Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ће 
 упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог!</p> <pb n= 
самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме л 
а, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком некол 
ади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p> 
о је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били  
а друге, које не може да <pb n="109" /> оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње. 
ју, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са  
га је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде  
на задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и 
да: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега  
ворио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варо 
ао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре —  
 него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, послед 
а се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да  
дузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће ка 
?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако ј 
мо у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена  
 сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, ка 
научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте д 
драво, мирно?</p> <p>— Вала богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у со 
{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друш 
послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што  
 четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао францу 
6" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је г 
Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ 
ла ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>—  
у...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упит 
/p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хв 
његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упи 
трос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} 
о капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећ 
описе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и т 
и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори 
 Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p 
 <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из 
а и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га  
{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекив 
 а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</ 
.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док с 
 добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас п 
рем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он з 
{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!... 
новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?< 
а; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрет 
ет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...< 
 још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђи 
лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рек 
!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је пон 
ва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ 
тарешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверев 
ти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза  
<p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је би 
е да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — 
— Не може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} 
е вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са сви 
 видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Д 
је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се  
стумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p>  
 осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гола и бос 
о да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни озн 
то!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дош 
ву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није м 
и су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; а 
га а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али с 
 г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замис 
 зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице 
.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „о 
pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје  
ет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — расп 
ку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>О 
м за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога младога човека... 
довицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone un 
у.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="191" /> < 
и сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пев 
оста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се р 
ј полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмур 
шницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадес 
ђу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у др 
вао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у кот 
о сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је 
> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>О 
 у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она поглед 
 је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>—  
5" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — во 
 и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе 
би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадн 
 задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти  
 <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — р 
жалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кр 
осле <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то  
јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи  
иже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо уп 
ела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</ 
 почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво  
 <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да 
а је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код  
{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Кап 
рила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактеро 
И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топ 
чи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се иску 
ени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео  
ризнај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу 
иш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже 
!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благ 
а други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много  
 ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p 
лободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или оном 
к, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. —  
 разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</ 
 министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну 
 батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби о 
} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> < 
/> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то ш 
ачалник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво глав 
ољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас минис 
{S} Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу 
се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p>  
ца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па  
 у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе 
живети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот 
ме што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло  
p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз глав 
а, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излуп 
> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао  
ву кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га 
ајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благ 
и ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јес 
е паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта 
ан добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>П 
а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>—  
.{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{ 
је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p> 
е вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци закл 
ге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.< 
ише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџиј 
у му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, п 
а изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S}  
кне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најста 
>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада  
утра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два с 
 што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у т 
е остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто 
 тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да  
сположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од са 
ем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: 
љак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} К 
 начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p>  
п Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими прес 
рећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Бола 
вде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n= 
да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p 
 <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <m 
 видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="1 
о ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара 
> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? 
нас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље ш 
вима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А как 
да, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Би 
ам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А  
 — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа 
х се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох 
снама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадиј 
ад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста 
аде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам ч 
вуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у ш 
quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> 
стрта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јов 
 Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо н 
.. то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече  
а пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговар 
мештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са љу 
 и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујев 
, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па  
ди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пру 
ђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и ши 
ни се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он ре 
 ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! —  
 ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>— Из Б...?</p> <p>—  
е је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <miles 
ових министара и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој. 
а могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој жив 
п.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио с 
ође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, как 
ву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са сви 
 комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира ком 
’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!. 
иташе их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— К 
дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи 
е поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни деве 
најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, п 
днице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће б 
/p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите 
ече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учите 
</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега с 
ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и  
ни и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту  
 би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале пре 
оните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</ 
— после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упи 
ом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита 
 да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та се 
</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет ст 
— питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи! 
игурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} Напишите; неће ни да одговара.</p> <pb n 
ледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога м 
ако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сеља 
гао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и с 
ама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај 
м?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Ни 
</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!. 
и јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја пр 
оме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — 
. што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на наш 
петан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Нек 
је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој год 
ала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> < 
— упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S}  
и месечину?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и н 
овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико ст 
 и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!.. 
 <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека!</p>  
 Заповеди му да изађе да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред д 
а је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p 
 доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство све 
 замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и  
>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си м 
н се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи. 
коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он у 
</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече  
p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ста 
ују.{S} Зар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу  
е најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од  
 Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп  
 прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и по 
 да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од јед 
ћа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове... 
} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколи 
p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел  
<p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му!{S} Десет дуката!..{S} И 
 се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву 
e>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S 
д вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је  
ашту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли  
нти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и  
једно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p> 
!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као н 
о је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ 
S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за  
о на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега ј 
и, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он за 
/p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана до 
ан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је 
амњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком  
..{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на  
утро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n 
ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова  
</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „н 
те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са до 
>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био умора 
 зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ чове 
му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>С 
иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа  
 и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и п 
а бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и з 
 <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — пита 
 је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена као министарка.{S} Нису имали деце, али, како г 
ђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p 
Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најз 
> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред ка 
је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њ 
 прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли  
 чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја  
су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он зауст 
" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ к 
мажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече  
 Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{ 
.{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што 
лу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа ж 
мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми 
оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Ид 
/p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p> 
јаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он 
.?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште 
еларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па  
 <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелс 
ад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да с 
а дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисториј 
 густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да  
 као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је о 
спасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред се ср 
ДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је 
је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући от 
..{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јов 
и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејем 
плете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете мо 
ром?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="158" /> <p 
.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што ј 
 бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Нек 
> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред  
нистарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаље 
> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l> 
 <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се је 
..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: ка 
да рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на 
з астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у 
могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази;  
ли ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко  
ако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</ 
с.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо?  
цик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у к 
це, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам о 
<p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасн 
Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он ниј 
ilestone unit="subSection" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" 
ејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина и двајестаче комовице.{ 
а!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, 
 једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добр 
.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живк 
 свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> < 
</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А в 
> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе 
:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! 
..{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може о 
однети!.. <pb n="206" /> Ал ако не може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала б 
...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола однети!.. <pb n="206" /> Ал ако 
ој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих 
 јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде 
ма јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде 
<p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу 
.{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагл 
е.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се 
ћи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Ду 
ути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те зас 
вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванц 
ани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из  
 Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ев 
ише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше  
пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да ле 
ве ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се 
нама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... било им је код <pb n="5" /> њега 
е одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните свак 
рохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p> 
ава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први  
 врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она 
 скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не 
 удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, госп 
м која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и п 
вде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И 
 Мејанџија из вароши код кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> <p>- Шта? 
{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за 
сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господ 
/p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{ 
.</head> <head>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с пост 
</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу 
<p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p>  
е врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо? 
 <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{ 
<p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си доб 
ош! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине да идемо — ре 
.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p> 
ита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће ни 
, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је с 
 је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ. 
надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми  
е „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Им 
 Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим једног 
ећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> 
ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Н 
p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече  
аниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body>  
 равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету 
, и одрешито, и не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n 
е ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништ 
па не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, 
 <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да  
 стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шј 
образа, густе браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 
поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на астал 
— то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ве 
 ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно,  
 нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S}  
ар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ћ 
“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке к 
се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми!  
..</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} 
у.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у баш 
ого је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S 
 Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!. 
аволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад! 
однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упуст 
 ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па  
</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда кме 
 осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад 
</head> <p>20.{S} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шум 
аву капетанову, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из срез 
лте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице сме 
 изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да 
а, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари!...  
 и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; 
 unit="subSection" /> <p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>—  
S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онд 
орачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији  
децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече п 
га, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабук 
згледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> 
ико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужењ 
јанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише 
в у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у беск 
, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао  
.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и  
корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кум 
д поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не т 
због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p> 
луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме  
чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А,  
зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају  
исти бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега, газда Ђошо 
ао да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку с 
 малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и нешто књига — била бих најсретнија!</p> <p>—  
онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, как 
о.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} 
 је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p 
ти!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p> 
Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне 
је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочек 
..</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Ниј 
— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани от 
е — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="1 
е била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме 
} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, 
 нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те,  
 би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћ 
итељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше 
арај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> 
ечо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о ово 
ени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреј 
 ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда реч 
ха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи;  
о боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то 
; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, д 
ом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та о 
ећ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он 
и обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је н 
а.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Б 
: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у ср 
/p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецах 
 па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано ј 
/p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет  
 /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем да 
тив њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем к 
.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са  
м.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p> 
спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, го 
..</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p> 
р тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше ње 
72" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу т 
ео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем пл 
гом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А 
ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p> 
ели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господ 
p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шт 
/l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quo 
— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи 
d> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуц 
18891_C14"> <head>XIV.</head> <head>19. ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан 
ilestone unit="subSection" /> <p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</ 
едала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза аста 
мо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепим 
еме од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио т 
о ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да 
е договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за 
>Објављујем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p 
Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жив 
..</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас по 
ковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо  
аш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо с 
доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Господине!</p> <p>Он  
p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!< 
вде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaje gornji levi u 
ова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда  
г сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p 
у разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост 
ерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и др 
а...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу свети 
али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју  
ва школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене 
кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш  
 је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има прот 
ећ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га срав 
све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! 
ши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да 
 сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да са 
е — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па 
узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, у 
а!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се 
његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ва 
 жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о же 
го, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он 
кој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ ч 
 да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилик 
ади!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење.. 
тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућ 
 приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и п 
дног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно ја 
мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дува 
 Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; в 
 А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места ј 
S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је би 
даше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, 
твене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне др 
 бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> 
нзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочита 
 од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности 
а му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повел 
паметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљив 
и се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p> 
што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си с 
има?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ  
леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по  
— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо 
вене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од т 
p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку ње 
Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отв 
о је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим ж 
.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из варо 
е једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да ј 
енади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико ж 
 на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово. 
е се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ 
 <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <mil 
нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо 
и.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине 
а.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p>  
 —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало 
е да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p 
сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Г 
 буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на 
Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених ч 
поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је испо 
никуд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће све 
отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учите 
 је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p>  
раг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У  
} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и на 
ди су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за 
то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност о 
че она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шт 
за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова,  
четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</ 
а запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако 
емдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ сва 
да клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи њего 
есто код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје им 
ога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошт 
осек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је м 
сто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику 
једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из ен 
е газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полициј 
апетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим —  
<p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S}  
 <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ре 
беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међ 
раду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је позн 
 и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сма 
 <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и  
 Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, 
Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</ 
 незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18 
била баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љу 
ли, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и 
увана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова поглед 
ке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је пла 
разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да 
ла...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га 
м.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о 
поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже 
и себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треб 
лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, 
ва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде 
та доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, госпо 
к“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> 
х две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на ј 
<p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма— 
p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем 
ода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стај 
ем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као  
ами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре о 
 умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној  
и од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до ве 
 од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упи 
а би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак;  
 <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко  
мљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га  
. и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љ 
докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капе 
тос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је доб 
да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љуб 
г!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се  
за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја 
и да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се 
ејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Господине!</ 
36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба 
> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, ш 
> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> 
вадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа по 
 је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему оста 
с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то шт 
" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће чове 
 попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> 
еши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p 
p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А 
!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се те 
овољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са бр 
н у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим  
ате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волик 
оје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се 
о; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима 
ј, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш —  
анственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p 
ао стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручур 
еди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p>  
мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — в 
 каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је позд 
Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нем 
би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било 
о гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разгов 
 одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осм 
дине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шт 
 коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага 
у а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије 
>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледа 
одне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше не 
 и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: д 
о разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је ма 
 водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једн 
 клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p 
...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му  
ом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</ 
д сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто боље и корисније, неће главе на 
пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</ 
а доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p 
"22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њег 
 да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа. 
али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па з 
стиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он  
— вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и  
 мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене  
ан.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, не 
ово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она  
ене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} 
.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов нап 
Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти к 
и језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве 
аде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>—  
це.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем,  
, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <pb n="108" /> <p>— М 
господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</ 
 радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> 
стаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твој 
у.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад ид 
један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори 
p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, 
а...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништ 
доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p 
<p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан 
и једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у  
о да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S}  
јанџија гледаше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Б 
, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{ 
х га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{ 
е устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А 
! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да ј 
ослаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, а 
мо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче к 
 А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.< 
ијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној среско 
и <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас 
и је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па к 
 задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко  
је!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастаја 
штво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљ 
се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госп 
 мени је, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, 
?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А ш 
p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је  
о!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте вољ 
здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, п 
 дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак с 
 наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и 
S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о  
а ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гл 
винама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсу 
 превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је?  
 из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је с 
ла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу ко 
и писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао 
оду!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — 
 оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак н 
ојој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав  
га ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес по 
ори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори 
</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и 
цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако 
{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p> 
једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, б 
 показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> < 
емо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако 
а бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сен 
!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане 
уката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи то 
угови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури. 
о?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узм 
ула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, 
а цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није ле 
би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, ко 
амен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му 
еће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам 
иш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задр 
} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречен 
Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...< 
познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш  
 је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— 
косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> 
ше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p> 
</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по д 
 који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико м 
 успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Н 
даше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет год 
 Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прих 
?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Н 
евом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бо 
</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шум 
> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова 
<p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напу 
вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S 
лим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш  
 <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</ 
/p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и ст 
 је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше 
 чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде. 
а је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врач 
/p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за  
седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— С 
 Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да нашег с 
а... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти он 
 гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— 
</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе ку 
о? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељ 
господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он при 
ине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мис 
овинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он с 
је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепал 
ачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка  
о је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ног 
<p>— А завидљивци би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па в 
да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја ле 
тимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> 
тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се нас 
имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко 
дна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу  
ака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{ 
ин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
 —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: ш 
ести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је п 
нда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је  
јзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p>  
"100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прог 
а — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се у 
о у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује 
S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: 
.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и  
ити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни ње 
 цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за сваг 
аш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком 
ју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</ 
; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина освајаше 
 није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлос 
реду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb  
о живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на том 
 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута,  
</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — к 
, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у наш 
е грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало 
— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из  
ка телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћ 
 пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p>  
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је  
то седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноо 
твеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S 
во смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само 
а још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она л 
Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је сп 
да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је ж 
сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— 
ебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, госпо 
ам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече 
Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко 
а којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љуби 
ад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпо 
ова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине 
 ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се ди 
ен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је г 
, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу  
еба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и п 
ео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан С 
 послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на поп 
дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од њего 
може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао так 
/p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га н 
p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премеш 
а!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створ 
лавом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати т 
— рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се 
он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти 
мрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од ру 
тању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жу 
у?</p> <p>— Волим, госпођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тре 
му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си 
ва га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз 
н овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је дан 
ћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за  
 има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у 
ади уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твој 
кон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином 
ажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> < 
 Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за 
p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у  
/p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете п 
е тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе- 
одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад с 
ао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он пове 
 право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њ 
ан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зид 
; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капе 
о!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштв 
 и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и баца 
але га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се 
} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на врат 
167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођа 
} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Иш 
реда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је бац 
 смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, 
.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S 
ма ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје син 
његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава  
 срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси гово 
идиш, господине, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор —  
ш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани 
p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p 
аху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубит 
{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На 
и реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта 
ила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на ку 
а.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја 
а.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>—  
инцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број 
рује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> 
и сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p>  
беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески ром 
ти.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова реч 
а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова 
ажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце  
буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, п 
вог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то  
међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три 
>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни са 
та.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаре 
</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готов 
и нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— До 
.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, ов 
p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зач 
> <pb n="198" /> <p>— Господине!</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по дру 
ељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гле 
е знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола 
p> <p>— Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољ 
метало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих 
<p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абонос 
мо моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их че 
итаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, ски 
да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све го 
{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То б 
 глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху 
и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било иско 
 му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и п 
/p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту 
 капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Ф 
> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад  
дин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Нал 
> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по  
 је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој о 
ан сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p> 
н осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л,  
 му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библи 
гог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао 
— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, 
оп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је сл 
ка!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвон 
дрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у  
 спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја г 
руживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p>  
лицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на  
ац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Посл 
Јел изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом  
ела...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Ј 
<p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p> 
кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису х 
траг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми  
p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем ње 
огу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добр 
> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као ка 
Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</ 
есе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p> 
паваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце  
...{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Ниј 
 теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле по 
 — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, кој 
> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </ 
 — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p> <p>— Јесам 
 знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>—  
че ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљ 
иваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу 
никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао д 
ница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у со 
>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред- 
 ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за  
си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} 
..{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њено 
ађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> < 
>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су  
ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> < 
 <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га 
м!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није ударила,  
тавила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! 
леда она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни г 
 <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе  
лике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</ 
 узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p 
то.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја 
ијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — 
Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Е 
 знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја  
 великој љубави, о божанственој љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто прек 
тучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са пос 
Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет  
 не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и ма 
сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити полож 
ува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се к 
{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} 
ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> 
p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у  
— мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по д 
 је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није би 
 случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је д 
полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући  
 Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> < 
во упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хва 
 Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{ 
 од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, д 
е његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што 
.{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог!  
p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p 
pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла 
тером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како 
погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <p 
Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које ј 
/p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.< 
здану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђ 
Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осме 
уљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђ 
...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста... 
.{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по нови 
и, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ 
е споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се ж 
знали.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће 
једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" />  
њу: јесте ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово ј 
моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и 
Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p>  
у и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те 
 <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S}  
на јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наум 
в ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину 
гу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалос 
слонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опро 
то је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара! 
мених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај  
о на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се про 
Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како ле 
 А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па 
 сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} 
и чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана 
Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Ње 
осподине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд  
о си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</ 
 претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш 
јеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p 
 јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође по 
здрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштит 
 вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело 
 видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов поло 
а нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не зн 
 и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуд 
ори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани 
 и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{ 
гао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обра 
p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А т 
 пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n=" 
мисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p>  
.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло ка 
 ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише  
<p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то 
ице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на кревета 
господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летел 
а њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од њ 
 љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— 
ћи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши 
етан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на свој 
е.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мислим да  
!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не  
p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих н 
> <p>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљи 
 како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим и 
> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77 
p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед 
е онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авли 
p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти  
обу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче оде 
; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора 
ражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> 
не замуцкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осе 
о мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајд 
је.{S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p>  
о чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, 
поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко  
о њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недра...{S} И... драж обузимаше  
о ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути 
ам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје 
Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и  
 се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће с 
збуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућ 
!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хт 
 Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! 
равиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> < 
ивко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} П 
ром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш,  
е на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје пл 
 Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђено 
прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци 
овео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, 
л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>—  
учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова 
порука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{ 
е поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се 
ршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’В 
оје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p 
 грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није не 
 као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле 
баш ништа више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и са 
ела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{ 
ла? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец ти 
ни дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати. 
љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви  
дарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p>  
p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло м 
 изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! р 
ирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге 
ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо! 
ачи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те  
а...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку так 
<p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он проч 
 нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она  
еш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита  
да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!. 
?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погле 
 не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Н 
противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p> 
title>Јунак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књиг 
па ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: ка 
друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p 
p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, 
против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре п 
у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се  
и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нов 
си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он 
по лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тел 
 <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи 
е, господине!</p> <pb n="159" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и нас 
не.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си  
p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p 
а.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: 
е л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан 
лу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{ 
вежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји с 
 поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има  
е на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесн 
еларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — е 
p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p> 
.</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири  
> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми  
 нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице,  
он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> 
а лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се 
 је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb 
ишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и 
сте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И  
а просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!. 
<pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до  
 ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник;  
му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — није могуће да је волила кога... 
 има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p 
У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочита 
 песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке 
о мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p 
ивот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му  
p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p> 
Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, 
то!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не ми 
тал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>По 
!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз 
 Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше он 
сталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху мисли летом. 
прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше 
и за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шт 
зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати. 
 затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га 
 новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала бо 
ам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све ј 
ућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се 
— рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Ар 
ракну народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> 
ог мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вр 
?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S}  
о пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само ка 
 свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је поквар 
n="115" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко с 
се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, госпо 
/p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div ty 
 осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи 
лујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили  
и дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџиј 
 косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало 
 на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном  
готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси... 
<p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>—  
ктер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду н 
 Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу. 
ма!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p>  
учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо,  
дан потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стр 
ол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....< 
 n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго и 
едаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</ 
— Може, Јевто!</p> <p>— Их, брате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад 
 Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S 
!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето 
Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече 
> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p> 
и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови 
<p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки 
S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осоли 
читељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.< 
е с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S 
је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на ње 
оме, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</ 
 Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведо 
поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се 
 видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па...  
="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати 
 њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га по 
ви!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и 
ако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију посл 
оћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господине!{S} Буд 
>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те ти 
 шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи;  
а није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>—  
азе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а 
ло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што т 
 ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — не 
ислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напре 
овани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p> 
држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам 
ме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој 
Врло красно!...</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p> 
ртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?.. 
>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p 
е родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима:  
имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам те 
тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припали 
селости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист ча 
<p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као 
го, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> < 
ешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то ј 
а лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али не мари 
се.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега св 
челнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим пи 
р узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур 
е да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу 
 поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се 
в молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пош 
 се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гиба 
зе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како 
ју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи 
лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо ви 
ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у 
чак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p> 
 дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све 
} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти ј 
 послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најза 
ако уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бо 
кону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони треб 
нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p>  
но мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разу 
сак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и ми 
p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; п 
 он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?</p> <pb 
брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све 
и да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опа 
>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <div type 
ејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђ 
нити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам  
 да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А н 
.{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писм 
ез њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи  
н обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе леко 
 овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода 
сле рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки 
товању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, 
</title>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не зн 
стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша  
а својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти с 
ом чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, т 
годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у је 
ичаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре шк 
ма пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Ј 
це.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше н 
азда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај 
богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се 
/p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта,  
 у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина л 
/p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>—  
кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи 
S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута ос 
ак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} 
очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих д 
Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!. 
 А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече 
 учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће 
ваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} 
ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем. 
и се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи о 
место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удо 
ије довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и бос.{S} Али 
’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима 
.</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, нај 
?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчи 
p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам!</ 
љ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп 
ле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и о 
</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Нисам!< 
и газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!...{S} Дај вина 
 нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, 
ећ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онд 
а је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима своји 
и пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађуј 
наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се ш 
је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је 
у — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука р 
ар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто  
<p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим 
е — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити... 
е лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} 
 тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Ник 
неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да 
чи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има 
шла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што д 
У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан  
> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?... 
е, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо! 
несе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа  
— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су 
и се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се з 
с.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но 
тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> 
ог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до дана 
ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту ниј 
 мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање п 
 везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— 
а обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="16 
ине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ п 
акон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је ч 
 је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— 
Добро дошо!..{S} Добро дошо!... викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168 
ег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p> 
ховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као  
 душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од 
у седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <div type="chapt 
ред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ ц 
е зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он и 
 у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Т 
у ни сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb n="45" />  
 неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p 
та!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој ко 
ни не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни в 
п Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мо 
.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег н 
то то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уч 
да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:< 
<p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?< 
забрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе 
p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Шт 
— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S 
.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у 
подина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S 
есна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, т 
S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} 
е! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чит 
игу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код оно 
чима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} 
име — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува  
> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он з 
. не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би 
у а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. —  
је вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и 
а — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — 
 најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча прав 
ак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је о 
<p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно 
е право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни 
та се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} 
Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да ј 
м, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министр 
.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{ 
’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, госпо 
ђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбин 
.</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које о 
гледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту  
су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и на 
 Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, 
ш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црн 
огледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то ни 
ељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонц 
 <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на ле 
ог тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му  
јала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње  
} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Прео 
ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није т 
 n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола незави 
у у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{ 
S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и једне боје, да л’ онај вити 
огу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато 
и, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим 
о је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново 
ио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она. 
а у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Ј 
 књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородил 
 и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле о 
 Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је 
адиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под  
их од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћ 
 о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образовано 
с више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насме 
Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и 
ништа није бољи од мене или од овог или оног брата!{S} Нема он дво главе а ја једну, или он три 
у: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се мож 
 и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа< 
ака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо 
.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми 
ли? — упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И с 
 слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало ј 
 ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да 
га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добр 
бдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела 
 баш ништа!...{S} Кад је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!. 
атих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за сво 
.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— 
у сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је 
њану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— 
 врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржат 
/p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој  
о или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p> 
ем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, 
бави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на к 
S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S}  
 толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је ч 
има ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S}  
ош у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да  
год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— 
био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је 
 пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ниш 
 <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим 
је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је с 
а му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дот 
 — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да д 
х! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, 
— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{ 
На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S}  
.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад 
уо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n 
ма, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету 
одиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав 
т птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње 
 Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до год 
а пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећи 
S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уж 
код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се 
дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно,  
 и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све 
 дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, пос 
ош у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам 
ачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло  
а љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебди 
пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он  
пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!...{S} Ама да ме је глава 
е учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: ( 
.</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до  
 Истина, најстарија је, али не мари!... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу нами 
и се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога 
учи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећн 
Лаж!</p> <p>— Али кад ја знам!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> 
 сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу 
овине „<title>Видело</title>.“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише 
/p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео ј 
 и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{ 
а земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли н 
е ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} 
> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа с 
знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе ја 
зда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђош 
.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S}  
 љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе 
ече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га 
диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је ко 
, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да  
 <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и 
а видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Ув 
ало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!... 
, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су 
еном;</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом! 
у травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао ј 
преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И дру 
дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јураху 
 ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништ 
зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где 
е потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине?  
ину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сок 
исање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Г 
есници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и  
трељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, го 
 у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше  
ли ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче кући!...{S} А ’нако је на 
ре</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <q 
док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, ал 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгле 
} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубља 
но.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p 
Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Ка 
ава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да с 
оста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p 
а другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља 
 да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде  
знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи к 
е он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часо 
ам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капет 
е.{S} Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свог 
ваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озби 
 тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за ов 
 „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је о 
довољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио с 
шкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — 
шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> < 
— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћ 
 То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Л 
руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здр 
/p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p> 
ош слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа 
Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се ру 
ш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дођ 
би могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни 
Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па нау 
>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од с 
рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако 
ам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и  
’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета. 
чила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса диза 
о ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — в 
</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у најве 
 изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа 
ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био 
<p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Мејанџија гледаше за њим зачуђе 
.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки уви 
. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p 
м, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко.  
е знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога друг 
један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p 
школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не виде...</p> <milestone unit= 
ласти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ мес 
њижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опре 
место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу. 
 астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Мор 
<pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</ 
сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дај 
е ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати 
анас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> за 
у.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Пока 
, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим 
ели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим р 
 здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Д 
е...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече она 
рочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог нап 
 виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио....</p> <p>— Ништ 
оже бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p> <p>Име му је Јо 
 — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — 
иђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ван 
жалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси л 
ла и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи има 
} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> < 
века који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова мла 
и се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?. 
> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху љу 
, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није н 
 ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... о 
љен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „ 
 да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лу 
</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па 
ије независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину ко 
<p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и 
разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене? 
— Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— З 
 девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре 
к</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — 
 ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?.. 
Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се по 
орана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси м 
е а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и  
 оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуд 
аве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао 
о чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његов 
претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви  
загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, река 
је, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва 
е у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је не 
ад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p 
 браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брат 
лио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико,  
у узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од уну 
 се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у  
ити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Сед 
је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је јо 
 како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, п 
траше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у д 
<p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p 
а младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољу 
е по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на 
e>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l 
 Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да 
 Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима своји 
 је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца посп 
се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да  
тре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; 
се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служб 
 ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не у 
ло би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, 
н виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао пева 
а га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео све 
 се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чист 
твеној љубави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>До 
исарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је 
 ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце сам 
 Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>—  
— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— П 
 гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, 
о достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужи 
е у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаж 
пе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје 
таше да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну 
<p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га изв 
Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он са 
/p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" / 
е му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако 
> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збогом!< 
по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више такви 
та попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па 
Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то чов 
сели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љу 
 у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе 
ко сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом одел 
или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није 
селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у ги 
е годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов  
гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је 
ем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн  
пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: о 
амњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> <pb n="174" / 
он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, 
 Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капе 
он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загл 
набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану. 
па.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p 
 <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упит 
е да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одма 
 ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам 
п Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — 
 Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш 
мњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb  
едно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о  
ћи, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> < 
едне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соб 
г нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми пол 
, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на  
и ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.< 
 из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештиц 
 једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p 
во!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман  
p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p> 
еше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за 
? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер  
.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власт 
је брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>-  
аред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </ 
 се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p 
лупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију. 
 оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...</p> <p>И друго не 
 јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали д 
је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, бор 
 против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад п 
p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p 
леда.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јо 
реко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред 
ажење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели  
 весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имам 
>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Гд 
<pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, о 
уди.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас  
} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{ 
 како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет  
иколом Макси <!-- nedostaje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- n 
 да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни  
на, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у  
о и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</ 
е већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, бр 
нда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и кад 
није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;< 
бубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежа 
 не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова шко 
/p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њо 
 су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p 
и излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да  
 најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> < 
мисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> < 
 за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S 
номе селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недр 
...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати н 
тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео з 
довољство — више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и о 
оре обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{ 
даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечит 
 трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише,  
то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине,  
же главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху  
амо ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — 
мештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти  
 данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми 
 Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— 
</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад... 
раш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> < 
ко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем о 
 рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше ле 
арина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изаб 
авише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали 
 се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвис 
е, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све:  
груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело  
а буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p> 
 је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места  
веза нека духовна веза...{S} Заједнички осуђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху зе 
лађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка  
уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му:  
то!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S 
смарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као д 
војке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућ 
 ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је,  
ије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} 
теља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био једин 
 он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код  
..{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи  
ечник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није х 
ве узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, поз 
а више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ј 
познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да н 
S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је нек 
браза седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И  
 <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега у 
пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више  
седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате дос 
врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> 
 те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече 
.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ м 
е добро?</p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Ј 
а изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> 
>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> 
м ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугла 
на вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из св 
 ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо  
исмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта ј 
шко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га  
 деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају 
 адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p 
p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p>  
аправи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>—  
ти се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур  
 тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— 
риђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џе 
е он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> < 
, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S 
јану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се 
п и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</ 
ему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше др 
и смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар 
/p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— 
— само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати 
но мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, т 
им.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: к 
ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А 
и заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп 
 је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири  
 који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</ 
аше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.< 
„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако т 
де је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој  
ла по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху п 
 и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила 
ачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не описано.</ 
зати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на 
боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко з 
Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали  
гледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> < 
 он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па 
ку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који 
ти...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај,  
 седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да 
о је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу ти 
асу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђ 
врсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Са 
прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети намести 
.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и пош 
 /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> 
е ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— 
ланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S 
ј је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Госп 
и, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У против 
о прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онд 
; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!. 
лу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се заре 
поразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунам 
учила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера це 
ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност. 
оје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живк 
>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Мо 
мо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони з 
у на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{ 
у.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у 
више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога см 
e gornji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> пр 
ти — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Мо 
да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’  
<!-- nedostaje tekst --> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и на 
kst --> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— 
о свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих! 
тио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „изву 
 видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело 
 заседоше опет.</p> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— П 
 је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p>  
преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! 
аграда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем н 
о јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љу 
ајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже. 
ашега доба!{S} Јунак нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шап 
 — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} 
 мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни 
амаза поштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S 
па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми  
рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Уз 
 у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаш 
p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— Раји 
је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика м 
 он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у 
други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да ост 
..{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужите 
беремо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— П 
 да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу  
не? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>—  
— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се п 
због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одлич 
ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.</p> <p>— Врло красно!...</p> <pb n="158" 
своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — ре 
еке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се  
као.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд:  
t="subSection" /> <p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бит 
део је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је! 
Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p> 
 дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> < 
 капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе 
вијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже 
да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног 
е и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназ 
> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађ 
и да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се  
ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S 
г, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капета 
а, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза  
ак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косац 
, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет  
ање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огл 
ше међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали 
даше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар  
ва не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пи 
>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n 
пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p 
 бркови, а он их је једнако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрес 
ила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— 
ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече 
 знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа 
 тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице изб 
стерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколи 
 узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p> 
у је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов 
ка румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — про 
ад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад  
је јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз 
} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп  
стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Он 
пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њен 
 <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, 
S} Да бо’ме!...</p> <p>Капетану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве 
рати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а 
исима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, си 
ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за дру 
е нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p 
 дотаче врелога лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срц 
его и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и свој 
{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине 
 изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном  
="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му ј 
S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је пос 
лиже Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу!..{S} Ствара 
ђоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече 
ко подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи с 
 — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> 
 Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата. 
страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му 
ша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опе 
је она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман 
осведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за чо 
 — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јек 
е толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио 
несе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је виде 
 <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: 
...{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала  
на, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{ 
</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече по 
 у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Бу 
и казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти 
ој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" /> м 
е када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кош 
е сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да 
узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега доба 
че своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижниц 
ти.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти  
вао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да 
...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ ниса 
 ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу т 
аће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару 
те...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е  
иш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. 
намо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље пр 
дело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас мла 
ако код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у веч 
варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку 
вога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Г 
пита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још коли 
p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шт 
те.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак  
живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S 
му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у м 
 — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и к 
твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удар 
азговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоћ 
аде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</ 
</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти 
где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А ш 
дуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Ни 
о награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пу 
ва дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да к 
ицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући 
’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита до 
ати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што 
<p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, 
не?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у по 
али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви буд 
то једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила о 
воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и  
<pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на 
>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — реч 
г дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда  
 мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p> 
..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити н 
тан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> т 
а споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а 
а ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето,  
онесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега 
ледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и во 
урори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p> 
асу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је с 
е, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути. 
га свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му од 
.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп 
а сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како  
о по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> < 
 се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин погле 
ар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да т 
</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{ 
 начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим 
школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’  
ампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око гла 
 у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Ко 
е — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још с 
 Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим другарицама!..{S} 
ндур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пан 
и их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S}  
, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па,  
 упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен зво 
>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је уд 
— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта  
ао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умр 
учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа 
о! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици 
а.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p 
ве цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе 
158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: сто 
<p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Дај 
 капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га капетан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћ 
уда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пр 
уга.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре  
 свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести ј 
шао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио  
 нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда 
приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— П 
чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ни 
те!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те  
.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад 
ве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи 
/p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <di 
и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад 
, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p 
— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изг 
ом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу дав 
роб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му п 
чко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред  
</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, П 
а ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у к 
 од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Н 
еш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му п 
о: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја ид 
’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпо 
.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа  
.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше 
 Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он  
 посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p>  
трчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја 
ивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам  
на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио чове 
н и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци 
{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме ра 
Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са  
отив молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p> 
{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... 
он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не б 
буке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, че 
ба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с 
оба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја. 
 Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p> 
ара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, ал 
е једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми избер 
} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то 
еким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} 
вај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори 
ила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Сврш 
н их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је 
p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осеч 
 добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’ 
чамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем  
из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што 
ој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!.. 
итам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — ре 
главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде. 
 као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројури 
 други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доноса 
нио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењ 
амен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташ 
 му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под г 
 <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И  
кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p 
и ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намр 
е помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p 
— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављање 
S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p 
ак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога,  
е узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па к 
здан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капе 
ородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p>  
м, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> < 
слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дир 
Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пре 
стаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи м 
а тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и 
еме био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у 
ах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те руча 
ад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање  
а чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка’ дрен!.. 
<p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те са 
шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже 
!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p>  
/p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прек 
ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало 
 Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — 
...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежа 
своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на кл 
овом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — би 
д када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, 
била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече 
а.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, па 
етар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње,  
{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпр 
едоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио  
з школе; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измо 
аше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше 
зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и ов 
пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> 
Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> < 
рили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отрес 
емо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> 
 Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у  
е; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може би 
како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија... 
вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре веч 
ржи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначки довуче к 
 ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’в 
 — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он 
 <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Нем 
 <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — шт 
 уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице 
S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како 
ло лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би  
p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали ц 
ора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, 
дно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да ј 
во и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у 
е дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени 
 Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ п 
 боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог н 
ћ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе 
</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче,  
ако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице п 
ко — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Д 
 И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље б 
 И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на  
 указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111 
 би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <h 
{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, там 
тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, 
овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог 
купљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало жи 
каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу;  
тељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и  
па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо 
 да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за т 
итала сам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови  
по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке бар 
 ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p>  
естењаста коса и она је врло лепа...{S} Па како лепо говори, и одрешито, и не замуцкује, и како 
сли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је види: можда је она „отменија“ од осталих, ко 
знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} С 
 сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јав 
, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни те 
ом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слу 
ди који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме пла 
да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него не 
ејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... 
ила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја не видох  
 се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо к 
ване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <p 
емам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јо 
p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" / 
?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> <p>— А кад би дош’о 
а му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и раз 
нац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се  
та видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за младића...{S} Нема му равна 
Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско врем 
!-- nedostaje gornji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje  
ао љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да ра 
p>— Како ништа?</p> <pb n="102" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред  
уо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним крово 
није више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао 
шта не мисли — ако бога знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа ј 
а од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта 
</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онак 
а у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о 
 Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће д 
 знаш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима. 
че поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удам 
.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p 
капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> < 
 после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p>  
</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</ 
ће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта т 
ад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи? 
 бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место праз 
ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамја 
 <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> <p>— Ама, нигде!...< 
рачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрић 
ст да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она ј 
 са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се до 
е.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па н 
ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>—  
итати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам 
а?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову  
ју.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p> 
 лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп 
!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{ 
p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.< 
а је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њ 
у тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је т 
 је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — 
а од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено 
“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печ 
 брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суд 
 њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо град 
 лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше с 
> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> 
p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капета 
— ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није 
е састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће 
ког не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> < 
ек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо 
!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођо 
на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да п 
ру! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p>— Него, да је обучемо.</p> < 
та ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</ 
 јављ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, прав 
же друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. 
стал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год 
 тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш  
и ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја  
кола?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p>  
:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Т 
<p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спа 
’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита по 
таћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него деде 
</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S}  
ко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</ 
то! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништ 
тајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим,  
Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Са 
p>— А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p 
— лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп  
не!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{ 
> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говори 
....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Ша 
м школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо 
.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p>  
е и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд  
 Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе 
 рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — п 
— Јесте ли за вино, господине?</p> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живк 
 си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— 
ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> 
/p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења ко 
пита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он у 
попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по јед 
/p> <p>— Па, које добро, Ђошо?</p> <p>— Па, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у 
имну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.< 
<p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћ 
 а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварај 
t="subSection" /> <p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с 
"7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из ш 
лим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза лете 
Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т 
је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали 
 и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — ре 
убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас мо 
ећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по 
ш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас  
ју.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</ 
>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда  
е сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би запла 
Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом наро 
/> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он н 
 леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењ 
>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S}  
{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху  
уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богат 
, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога  
мени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, 
 Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му! 
’ ми језика!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве тр 
ђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p>  
— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S 
 како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по  
к“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова  
иште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док 
 школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига 
 чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Ле 
>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учит 
..</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p 
!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>С 
ућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> <div typ 
м је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p 
, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше 
више се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из п 
подин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим 
коме је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очист 
што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа 
 син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула  
.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми  
е гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану 
p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи  
лико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То  
да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> 
ајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p 
 <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз ко 
са до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!< 
е попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Ма 
ку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — уп 
ало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући  
ека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе на 
} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И ма да  
 стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господин 
 несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господин 
</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не сл 
рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у вар 
настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је 
нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, 
жи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича  
</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцел 
ездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> < 
 чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукам 
е преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кик 
 му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита п 
?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p> 
S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вил 
 гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши из 
p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и  
p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— 
 један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.< 
Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је ок 
утију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му  
и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разла 
 Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, н 
у косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није спавал 
 више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миља 
ај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја  
> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</ 
ле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече 
ме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај с 
о даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не мож 
 па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — уз 
ромуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову,  
јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</ 
и!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољ 
праћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве  
било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми  
 овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова 
ио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“ 
аше меку косу и брањаше је од мува које падаху па њено лепо лице...{S} Она је жмурила, али није 
нце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакав 
аше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на 
} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађ 
аше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад 
S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији 
није стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше 
х каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њем 
подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грц 
 сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ип 
нику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми  
ест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њен 
о сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и 
де баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној 
о је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће 
е се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на 
и се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му 
о прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог девојчета...< 
и ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - инач 
ишта!..{S} Која би му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао 
гда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Н 
у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директор 
а: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се 
и...</p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе  
о који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па д 
 он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не 
га ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S}  
Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, го 
> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни так 
именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капет 
е заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он нећ 
ашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагон 
бише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекош 
ију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p 
ен као какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капет 
м не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— 
е и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p> 
пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тра 
ро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме 
, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те  
?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта 
Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Ј 
воју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја 
 викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? —  
p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цик 
ђе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред  
амо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} 
ан сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур 
вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као н 
амо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што  
житеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</p> <p>— Пандур из канце 
ји.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан 
р унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог 
по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изн 
p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута 
госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— 
г чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p> 
 мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с ва 
>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутр 
е.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p>  
 ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</ 
а тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p>  
Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — р 
на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се з 
ве!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p 
рата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече 
?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе 
>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав војвода.{ 
ни као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p> <p>— Господи 
људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао 
о проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је ж 
рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — дод 
м ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео! 
} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он д 
амо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади 
беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе  
ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па 
 једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак пониж 
м!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упам 
{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру да га однесе капетаници.{S} Дуката ваља;</p> <p 
ајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> < 
и коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што? 
о капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div 
{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист харти 
ти...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</ 
ad>ВРШИОЦИ ЗАКОНА</head> <p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече поп 
 сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати. 
јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поу 
му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњ 
могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p>  
p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи и 
<p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — ре 
мо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур 
..{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канц 
вољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p 
и ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S 
амо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бада 
Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија 
а пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апо 
и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p> 
ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже 
о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и 
таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" / 
ог стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господи 
ћи.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други свеште 
>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — 
рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо?  
че она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмањ 
p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Ост 
</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!... 
есме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан 
лицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати  
ни по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено до 
а.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро пр 
pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га  
о се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ов 
е грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка  
овека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и  
ешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја  
p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ћ 
он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради 
ећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио 
тао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, 
>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставил 
— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како 
еку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Т 
ском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се 
у!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар гос 
гани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичиц 
носову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p> 
 пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стих 
агано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу  
есама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоћ 
 до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље б 
ле ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала  
ио је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао  
 друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSection" /> < 
Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара 
 и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> 
рављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песм 
ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свешт 
читељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти 
е љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ м 
да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио  
мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако 
 по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132"  
живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у  
чо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и з 
ве више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше ла 
ошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака бех 
его знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов са 
>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p 
> <p>— Па... јесте, господине, одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</ 
здински.</p> <p>— Ово је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мил 
га, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, н 
фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> 
а бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} 
сти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p>— За то 
аздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја  
’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо 
ско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније  
 ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и 
газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па к 
, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово 
дан <pb n="176" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <q 
није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био 
ше певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они 
„ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до  
ди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </ 
 сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p 
а.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и  
пске историје и да му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, и 
 на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да 
марица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али било је у њој доста леп 
бичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l> 
Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са дру 
ом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке ка 
ви на месечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега  
ко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>О 
аву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <mil 
аше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлега 
рио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изв 
ј.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да б 
 попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> 
е би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило 
ају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече 
, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчуна 
р га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него капетану: а овај долази у општину и 
кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него 
ма хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живков 
о мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја  
— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петаг 
!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p> 
!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога 
 Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та ј 
з’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> < 
 му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="167" /> <p>— А лопар му његов!..{S} А 
ти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе. 
о сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита двар 
да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар к 
е с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} 
едати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга 
ни од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194 
и ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам, господине.{S 
којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословима...{S}  
п Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп  
амо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаше још неко врем 
а да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" />  
вај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било  
би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба  
о год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без ме 
а научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила н 
ко међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обред 
 сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — јед 
на.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="13 
 је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!..{S} Јес ђавола одне 
лази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста ј 
пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> 
не и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим  
обра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало 
ња, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} 
рих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са  
 је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сир 
 подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!... 
!..</p> <p>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са с 
итељу.</p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књ 
} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кме 
он’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p 
</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају  
еднем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</ 
— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја  
p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом п 
р се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару  
ијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познал 
н сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави т 
мештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била од 
сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати уве 
 се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, 
>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет  
аше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је  
 руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S}  
а схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечин 
о.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>—  
 говорио?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p> 
че учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од 
че Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S}  
.. знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> 
а му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо,  
— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је наб 
и не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац пис 
 лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, го 
где осим дувана кремена и оцила, беше и писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Ј 
те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да  
p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, не 
зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал ја нисам!</p> <p>— Нисте?</p> <p>— Нисам, нис 
</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља  
ад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да  
— упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Дос 
, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да 
 и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се 
 покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— 
у му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господ 
нца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и на 
к и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општина 
аше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је  
{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њих 
ком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак 
ође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода  
е, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> 
на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао о 
.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамња 
у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на је 
вамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, по 
доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал 
руго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — ре 
.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких т 
о да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта ве 
.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— С 
пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга п 
го за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стра 
о од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет 
сму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си о 
и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p>  
едајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше 
 сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p>  
Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати 
је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, 
/p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по сво 
ође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за по 
о бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.< 
своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се прес 
> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> < 
— вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у ча 
господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д. 
 <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места  
ше и оне варошке...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p 
</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све ост 
!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л  
ивади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече 
путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда. 
неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од 
...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике  
страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се ч 
 учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика дос 
несе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми  
ај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... о 
се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ уч 
е, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а 
о.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало  
S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина  
.{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!... 
Section" /> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, гос 
је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од п 
та.{S} Одузму књиге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико 
n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С.. 
/p> <p>— Оћемо ли, људи, даље одавде? — питају неки.</p> <p>— Можемо, вала! — одговарају други. 
p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели 
доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди наво 
 приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига  
 друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви да ми је да 
 да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад  
тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-ш 
п.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?. 
 себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, ви  
Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А прези 
безумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим ј 
осла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: теш 
<p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На ш 
— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он стојећи по 
сет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p 
</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја 
менима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> 
— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у а 
лим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, в 
е примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он  
јаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола 
 К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мо 
!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p 
> <pb n="220" /> <p>— Оћете ли „мезе“ ? питаше мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.< 
...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се  
е лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част ал 
</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не знајући 
дости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>—  
ет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p> <p>— Оћемо ли, људ 
а не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије 
и? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота  
 петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{ 
реме.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општ 
ца.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што  
</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте та 
 свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију  
оји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p> 
 био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у ка 
оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађ 
 беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отво 
један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извеш 
тан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} 
а попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дођ 
наш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p 
против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му његовог!.. па, вала, не би мајци више напи 
ишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</ 
е ни један дорастао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написан 
 га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјали 
.{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек п 
 њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он п 
 гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} 
овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме  
зрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан 
етану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га 
читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују 
ст као: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новина 
н од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе о 
падног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе дев 
опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар 
{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, 
 она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лице; држао би је на грудима својим; п 
уго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба 
плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку 
љуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> < 
ор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Пит 
ори слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без 
!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора на 
онела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, г 
лу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девој 
г те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам муш 
упао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати  
о му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да ум 
аде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је ст 
о у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи  
!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има 
рв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па з 
<p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>—  
у је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпиј 
танове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери  
ли да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... на 
!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што  
да је он постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му ј 
 вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n="71" /> 
 у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло. 
ти и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га пре 
ече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.< 
 то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће лет 
м справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да видимо користи 
уком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p> 
 господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати з 
ог двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда 
ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти дана 
та Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слев 
 с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат к 
ађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Ш 
ји је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми  
рт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да  
етна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо п 
е.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дат 
 Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{ 
тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се н 
Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену мек 
а:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна? 
>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечин 
} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо, који  
реда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао  
га: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којо 
!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезици 
ед њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу сли 
 ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Ник 
 је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са д 
оручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он др 
 сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шт 
/p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ва 
кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — у 
нцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у шк 
 Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе ка 
 је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а с 
</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ 
 око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна 
ине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{ 
ац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јев 
ита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу  
еху махом началници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом дру 
около.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке пока 
после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи 
 се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор 
шао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар при 
ма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p 
 <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У 
учаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они пр 
.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу 
 „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — бр 
 онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врући 
је.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцела 
а, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p>  
 да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти с 
сни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори 
о чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није  
 Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, шт 
ештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} 
еседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас  
 а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства пр 
ке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — ре 
 n="87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.< 
 <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да ве 
.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли з 
, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спа 
же кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, 
с у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови в 
ицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред оми 
 Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S}  
ет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — заповеда  
ац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} 
е полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило  
!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је  
 у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже  
>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има л 
> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше  
аки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравиц 
ва неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а оч 
ко је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S} Па онда, како ј 
р!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Ку 
 по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не  
 постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песм 
онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се п 
лонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: к 
раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху п 
џији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну 
 А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота. 
ита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, 
} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSec 
ста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и 
си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корач 
бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи 
, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му о 
пуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак и он је то чува 
завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља м 
ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> 
ам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стој 
 мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи. 
а се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остај 
месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу 
ад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није 
шко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми смо 
 је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p 
 <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио 
> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли 
p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред оч 
оћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb  
ином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кућ 
 и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере —  
ио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече  
ека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи  
јице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисмо ми главо 
?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет 
.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S}  
ејанџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, уч 
.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на 
цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стоји 
су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз 
само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не ми 
<p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак нашег доба</ 
мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S}  
ркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на за 
амо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p 
е посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!. 
ви и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— С 
 иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањ 
 На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један 
по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справ 
, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, м 
овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату! 
ш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Х 
ада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, сло 
 На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> < 
оуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њег 
и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — д 
па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми 
ај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему 
е; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом до 
и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> 
ржаве као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. наче 
висан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведемо пасмину коња; камо 
лико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... кр 
испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p 
и њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{ 
р ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђени 
} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло 
е и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп 
исмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — ал 
дине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни оч 
отине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити је 
 да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згле 
 господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> 
ио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро с 
је срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда 
а 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше 
часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути  
азладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка 
во и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Срце 
х присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је 
где око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n 
новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шт 
бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновн 
 ждрепца да изведемо пасмину коња; камо по један или два бика да изведено добар сој говеда; кам 
 У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико н 
 вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p 
успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да леж 
астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно — он ни да окуси....</p> <pb n="198" /> <p>— Г 
овник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — р 
учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова. 
у једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар ви 
и престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слећ 
чаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало  
а и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; 
че он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У ц 
 туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За ос 
ead>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, поди 
/p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити 
онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми н 
нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде вр 
ану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су ш 
и га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дам 
вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља 
 он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио 
’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече 
вадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ трг 
 па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те 
бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше  
ваху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је д 
тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. 
{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа  
 без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а 
вако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а 
еде, Марушко, моје дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.< 
 доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — у 
ча...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно,  
> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S 
дог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао ј 
ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га 
 као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удар 
S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим заст 
 добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити 
се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа... 
ижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео д 
врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На небо н 
ри:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслу 
а ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би г 
 Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да 
у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту б 
ог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су из 
то не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као  
ог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника 
Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за 
је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима 
 написа: да је „отличног владања, да је поверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложи 
клоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да 
у котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао  
>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански д 
{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Пок 
чију, дуга лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и 
ојима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с мест 
п Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти в 
је он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{ 
ше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га п 
p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима с 
— рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капе 
лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанов 
аду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу ру 
једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} 
тај или једаред зажмури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу  
оји не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свак 
м у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Т 
и капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћур 
ан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Лаж!</p> <p>— Али кад ја 
етан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми из 
 дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме  
 <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> 
ромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једаред га занесе. 
 испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је 
е.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S 
бо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изглед 
 он гуташе онај миришљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; по 
 он зазирао од капетановог „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате 
ади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвор 
!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му 
све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте виш 
 са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу!.. 
па стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Ку 
икну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Ј 
p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p> 
у; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</ 
 радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> < 
Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад 
олте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече. 
бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </d 
не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не 
не, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад...</p> <p>— Остајеш!.. о 
јатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и по 
<p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p 
...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p>  
</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи 
но...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу м 
цима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би стра 
/p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе 
?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p 
рцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пишт 
уташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>—  
 госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово 
забрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп 
} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши  
>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га до 
 сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја ј 
ипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По  
апућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!.. 
чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова  
волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са њ 
</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога л 
о тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>—  
>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном.. 
робала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади  
ивко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести гос 
рао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један  
а.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фа 
о — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месец 
е презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вар 
 А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што 
свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>—  
Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог 
Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? 
 каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође о 
мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљив 
 <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигу 
е на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p> 
н...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p 
{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека 
Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије 
рнем капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па  
ако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је 
“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S 
о да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi 
моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.? 
а му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му 
 сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славу 
t="subSection" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — уп 
 Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па 
века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових министара и нека му бл 
рани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик гради 
 Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је к 
 Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта мора 
се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пр 
ежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На  
ви вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару. 
 би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ 
о.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа  
— Да идемо.</p> <p>— Да неће бити какве подвале?</p> <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p>— Знаш сиг 
иција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по  
а закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посла 
 кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и  
њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго  
и дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исп 
ео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом нар 
вати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p 
ад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезд 
априло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit="subSec 
 наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, за 
го је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиж 
 Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— О 
есуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p> 
ија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље  
ава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи 
е лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен 
б’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њему да клањам?</p> <pb n="1 
<p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа  
отребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>—  
у све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора п 
ест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p>  
одимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јо 
ће под главу, моје јастучиће“!..{S} Она подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље 
 му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече  
ста 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше  
пет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека ве 
варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у о 
бор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли ј 
p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на п 
о.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смисл 
е обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо,  
{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију  
 на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше 
ек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више веру 
„повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у м 
е Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и  
<p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> < 
те ли вољни, ви да ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло 
буку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Мар 
чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Р 
што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је т 
се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта м 
у где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече о 
то?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дам 
.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p>  
телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћоша 
<milestone unit="subSection" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био 
га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива 
ећ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова гл 
ам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта 
/p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави  
, вала, капетане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта 
је ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S}  
е се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуни 
, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише —  
S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке 
р испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зо 
и? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попи 
слом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко 
једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде ч 
!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Панду 
 здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</ 
p>— Живели!...</p> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао 
у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p 
у на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му нагов 
 ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи 
на од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p>  
је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу  
н оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у мек 
 <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспа 
и.{S} Ко ми јамчи да до мрака нећу бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: има 
а то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што да 
— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се  
ро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је 
 називаху му бога — он једва одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну н 
ра 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он  
..</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми  
</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад в 
 вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге  
/> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јав 
> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> < 
>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Де 
 можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да  
учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један друго 
есет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са п 
не да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше 
у ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>п 
 па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју ј 
 — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече по 
/p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у соб 
 Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си  
озив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- З 
 и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћн 
исмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p> 
p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми на 
 од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n="192" />  
>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих дошао власти.</p> < 
> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је  
орамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дуж 
а ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред ј 
д ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад  
ишта, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало ње 
? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ај 
насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јов 
 не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам 
<p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> < 
! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја в 
 њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у соб 
; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.< 
казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђаци 
 авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Извол’т 
е је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где  
места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За кратко в 
ијатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи. 
ог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и 
м из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита 
а кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова 
 тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са 
ушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине „<title>Видело</ti 
кли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мот 
{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио 
 на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Зн 
 Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Доб 
, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе јед 
ро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капета 
 више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S}  
на!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви у 
, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на в 
е некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дукат 
p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, 
њан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пу 
 да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима мисли.</ 
нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се д 
 сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три 
ама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! 
е капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да 
 ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како т 
ве...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p 
а ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђо 
дног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом 
 се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb  
ка, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} З 
нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита 
јка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> < 
ицу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господине!. 
о и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> 
рофесора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и 
</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа 
 се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени проз 
асмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то сматра за  
ла школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумем 
/p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Из 
 и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p> 
пију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на 
аљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> < 
 дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није  
.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће 
е волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен 
бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека  
</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Ниса 
 брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек! 
веле: да је ваљан младић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p> 
.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна 
 и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је знао!{S}  
 увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се к 
<p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да ше 
њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас  
Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да го 
Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p> 
 /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — ул 
S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је 
ћаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у дру 
.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта прич 
ниткова — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је  
вет се поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</ 
Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, м 
t="subSection" /> <p>19.{S} Октобра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко ј 
сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља  
рисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на  
ију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S 
девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Рук 
оди га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш 
па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том 
 и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спава 
Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да  
ам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лак 
— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и брањаше је од мува које пада 
ли рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одош 
ешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа 
олу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува мног 
 ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намеће 
? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="1 
и су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше н 
ед њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се уко 
<p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <m 
 пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше пар 
S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио 
рне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p 
добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима с 
Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши  
тати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас н 
огу гледати!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо 
о!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бој 
ки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S 
мо противника.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S 
S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?< 
а седе.</p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p> 
— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведо 
ивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</ 
>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p 
о ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу  
 више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља са 
 угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу ње 
ака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног ч 
!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} 
је до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта  
.{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</ 
каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p 
на дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противни 
ја“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} Или — а њему се б 
реме, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> < 
м пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Сам 
му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако  
 <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, 
на сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спрем 
ти испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није до 
ромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше др 
 сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном рав 
едну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посм 
е у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајст 
о акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" 
..{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се 
 се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, госп 
 — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се  
ј Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>—  
ур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} Н 
p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену миса 
ледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка 
бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— 
се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> < 
у у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило. 
баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо 
 распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и —  
оћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Маруш 
ше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје об 
Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} 
 устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па 
лужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е 
 кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је  
е кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учит 
ану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p 
по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше треперав 
ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — за 
а цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и рум 
>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</ 
 његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!.. 
им змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери м 
</p> <p>Она га зовну.</p> <p>Он је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} В 
бити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окура 
 је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — р 
толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; а 
/p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — ре 
м!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у ме 
рли једним загрљајем и да пољуби једним пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино и 
 миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан  
ком“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала 
ка, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из  
ј радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, он 
зговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде к 
 риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!< 
 доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p>  
е.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p 
 овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А с 
то си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, ман 
ити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојиц 
ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, а 
<p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад са 
> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — 
о умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо  
.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начелник. — додаде гласно. 
гове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си  
е препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удо 
 и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да је  
а коње!....“</p> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и св 
Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку ба 
 за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S}  
n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довеза 
њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} М 
 уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа. 
рими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> <p>— Здраво, мирно?</p> <p>— Вала богу!... 
јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p>  
он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви ради 
Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали. 
p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p>  
.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!. 
ња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p 
 се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки  
 јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу. 
а — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи н 
један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— 
код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</ 
ко но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} Аха!{ 
дођем....{S} Ено, она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако  
устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јо 
могао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да само 
то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука 
лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после прити 
ш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако 
е, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p 
дне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Од 
е, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улиц 
26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова, пови 
оће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат т 
сно!...</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога 
ног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он ј 
ко, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дак 
p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветар 
оставим књиге овде, па када пођем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе ш 
дјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху  
етити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година  
S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о том 
{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп  
сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забра 
> <p>...{S}Нека их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље н 
путаше она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о св 
тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно 
>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже  
му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— 
" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p 
о неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S}  
но капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова 
> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо је 
рите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука ко 
> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде 
Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и 
се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{ 
иљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S 
/p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се д 
поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59 
а.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе д 
а царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра р 
 јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли  
у, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што  
есели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака 
пали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице. 
<p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће сам 
оље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад 
> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођ 
.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова  
рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете к 
после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина. 
} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<t 
питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад  
ах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, ч 
ом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дамњан појаха коња и оде најлак.</p> <p>Кад је био  
ију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавни 
го воће.</p> <p>И пођоше кроз башту.{S} Поп Живко иђаше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову са 
несе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто поп 
> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп Живке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му 
...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p 
, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама ш 
вори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> < 
p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ову п 
њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само  
 <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} На 
</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем 
о, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="15 
ече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита предс 
шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о 
ога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n= 
ажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, 
.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођ 
него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећ 
ом твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекину 
и.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су  
ну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p 
ва узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> < 
.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па 
 је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он 
 кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче с 
.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} М 
ова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник 
вдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учи 
ислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— 
/p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изаша 
оња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Ниј 
апетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!. 
у говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али  
{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Је 
ила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бог 
S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је Петар казо; није му ваљда и то прича 
авам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готов 
е спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, зап 
} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали?  
 се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио г 
p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој 
— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му данас дођем, кад и она долази.{S}  
уран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — ожениће 
ва згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се  
 она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па онд 
 упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p> 
 жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем 
ку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у  
 — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> < 
...</p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Мар 
ти.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора  
.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p 
е не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио 
/p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај —  
!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и без 
> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!... 
 ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и н 
 Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да ур 
едну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти 
а.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и с 
ва.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени р 
сто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђење 
.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p> 
 — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код ко 
редио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с 
 нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова 
b n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао д 
а, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Премест 
ече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се  
Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него  
рекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив. 
p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај поднети 
<p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.< 
д?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће 
p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Јавићу 
опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> 
/p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате.</p> 
ран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече по 
p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да г 
 <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p 
века!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{ 
Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p> 
о сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је  
р цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Ј 
тан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’ле 
им.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p 
 <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>М 
и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Пр 
p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше 
је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} 
отив њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од чет 
амотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{ 
а, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док  
а наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— 
p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар 
а крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ј 
{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што ј 
....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будем 
пили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо 
о ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, 
{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Ниса 
ивота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узе 
<p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разг 
ши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа 
<p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они  
/p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе,  
вање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се 
<p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону 
ву сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будн 
ара обожавала.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пр 
е капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити. 
а помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар ба 
ова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем  
дбор.{S} Изберите и’...</p> <p>— Па ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — реч 
одио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је оти 
попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране кон 
.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе н 
стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мисл 
 послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је пут 
>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре ил 
огу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се  
 <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{ 
назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васо 
ио...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учит 
на?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и к 
n="SRP18891_C3"> <head>III</head> <head>ПОП ДАМЊАН</head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црн 
ваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.< 
 врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{ 
V</head> <head>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше  
 <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал д 
а на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А гд 
Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!< 
>Народ викну:</p> <p>— Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћ 
ици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и у 
 и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се ос 
’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене оби 
/p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да иде 
 једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову 
p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановић 
Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капета 
вори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена тво 
е упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас са 
р.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се 
ајзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> <p>— Остави, н 
— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши 
ри чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта ми 
 архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и 
</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче о 
 сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те  
во у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ниш 
кове...</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем м 
о подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није 
ашту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па уп 
бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадо 
 Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако? 
<p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам пи 
.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађе 
p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" />  
S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је ваљан младић, да му знају и покој 
 ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!. 
 одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па 
; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> < 
ег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му ј 
е, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше пре 
раву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p> 
.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p>  
зе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још нешто 
ла ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> < 
као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока  
.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња р 
лазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је иша 
стрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита 
едно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошу 
е мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — 
и се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, теч 
је он.</p> <p>— Не знам! — одговарао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не ос 
 Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија из вароши код кога ја обично о 
 је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако 
 рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече 
то је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, сл 
а зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који 
? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једн 
, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не ре 
ољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Т 
еће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасу 
уза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мар 
леда је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју мо 
овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до мил 
p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тиј 
ађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила б 
у ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title> 
наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изглед 
у позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје  
 Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p>  
е чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко п 
?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он  
ете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <milestone unit= 
b n="40" /> <p>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Т 
p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гош 
ешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам  
 „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се  
днички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нур 
ста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па та 
шеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.. 
емљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на св 
шир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, госп 
показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо с 
поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Макс 
та ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> 
м је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече 
е доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чкол 
а Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n=" 
еља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задово 
ило ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господине?</p> < 
 да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред  
ећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се  
{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вал 
</head> <head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учите 
— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p>  
ољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што ка 
авидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче по 
ља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учите 
?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу  
и пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једн 
са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>—  
p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен са 
живам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се  
ем кући, понећу.</p> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.< 
’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па  
иди!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и 
а, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци леп 
сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, ка 
то му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? —  
{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газд 
ућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137"  
.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p 
гог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> 
еђ његовим црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <mi 
 гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први  
врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</ 
</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред бу 
и памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш? 
сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајућ 
ослужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти  
е без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао 
 други.</p> <p>- Куда!</p> <p>— ’Ајдемо попи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуш 
ора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога ве 
 и побегао иза астала.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приме 
Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— 
јпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Мл 
 госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не знађаше коју песму да  
у..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се кре 
је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп 
ПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци 
а, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је 
а, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе 
p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>—  
том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си 
аше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опе 
 гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетал 
шину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учи 
да „испече“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „заг 
машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И.. 
— Јесу ли готова кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговара 
ва се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га 
а беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женит 
 јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — 
 окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упи 
/hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш 
 изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио 
с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Н 
 на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и  
дан другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седит 
>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта  
ово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој ду 
 у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он климну главом не 
 сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и 
азда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. 
<p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седе 
ш дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо,  
земљоделца од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам с 
ду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вин 
</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша  
 ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> <div type="chapt 
t="subSection" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу. 
.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, 
ш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>—  
 год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<titl 
 — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипр 
Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда 
ћу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>—  
>— Је ли за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p 
 она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бит 
>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два 
 ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n 
да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С не 
Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n 
пкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника наша 
p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном тв 
елика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, п 
сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пе 
има.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их 
 ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И  
 не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, у 
а: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост 
ам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код господина министера, мени није вајде.</p>  
ед-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код господина министра.</p> <p>— За то сам ј 
 нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам панду 
и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p>  
ио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега о 
ка је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" 
ЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Тр 
вну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n= 
 најлак.</p> <p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду  
, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ћ 
е сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему 
ука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим 
вала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је д 
о од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ б 
 мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се  
/p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше р 
томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — 
о Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је 
 то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умет 
 зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јов 
...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш  
Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но 
ко ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели обрашчићи!...</p> <p>Идем, идем!</p 
ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му  
и ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господ 
има свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари  
/p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме п 
="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку. 
мемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину 
} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А ка 
е у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно за 
лева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољст 
зред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе  
/p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо  
свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна наст 
јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <milestone unit="subSec 
још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај  
мо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси посл 
</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други п 
, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан крен 
адата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је  
вине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким пос 
и и вамилију на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче  
може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жи 
 вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Ма 
и каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образ 
ечо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S 
ане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи 
Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста к 
ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта,  
ст.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ов 
је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти 
у, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце 
 га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе  
ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете с 
>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп  
Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p> 
ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене посла.</p> <p>— Збиља?< 
жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124"  
/> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је д 
ш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече  
их радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену м 
ва то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p 
 једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је  
ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чуднова 
од закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p> 
у сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам 
> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ев 
Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за 
> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише 
трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе 
а са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Мејанџија  
и вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ’ с 
 један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адво 
<p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и  
ез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испу 
по личном познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ им 
. ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са на 
а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе? 
ека.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и б 
 предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богос 
S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> < 
ма свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — реч 
аламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађе 
ју на двојим колима; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола 
ворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити но 
 <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, д 
сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене много воле и мази; никад ме још није уд 
љ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се в 
и.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то уч 
попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника 
 и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p> <p>„Конзисторији Епархије:</p> <p>„ 
p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је 
го кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да  
} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што в 
еба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се  
ћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њег 
и’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: 
рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} П 
и моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — ам 
аред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</ 
p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита  
 Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гр 
тео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га од 
он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!..{S} Ја га не могу гледати!...</p>  
> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник р 
и.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се з 
 он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и обја 
не; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао др 
ње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби 
Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И 
<p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде прав 
оп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова код конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети 
у је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао  
 Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри мо 
?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вал 
, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нак 
ад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас. 
о’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на на 
 овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... 
о, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; је 
 пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман прип 
У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше 
ћу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — 
у смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</ 
p> <p>— Деде Марушко, моје дете, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си с 
, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они  
је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти  
ног астала.</p> <p>— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе некол 
 то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послуж 
> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио 
ра изађе из куће.{S} Донесе послужење и послужи их обојицу.{S} Поп Живко је гледаше некако испо 
ава, најстарија кћи капетанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одго 
чера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место 
осподине?</p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му 
дан прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак с 
мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Ш 
УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разглед 
вој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> <p>— Је  
ет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{ 
мириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.< 
име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе  
/p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, 
рудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb n="164" / 
ере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p 
ош није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву < 
 неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао до 
цима крњи његово достојанство, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упорника теле 
/p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, не пијем — р 
 /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> < 
е Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и 
о, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели би 
ића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га  
л! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у проче 
{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да ј 
/p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи н 
 се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} 
 се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно 
ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар св 
игару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми  
цкује, и како је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како 
— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово беше дете, наивно, искрено, које не  
 своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јо 
 једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по јед 
<p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!... 
ла одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија 
ла...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде н 
 је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јо 
ати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је. 
изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!.. 
Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p> <pb  
и шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дуг 
оме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до м 
ом натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општин 
 па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао ј 
аста, а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш 
 богу брате?</p> <p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола. 
чак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова с 
/p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поставише астал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и ра 
 проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? —  
о тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — ре 
и неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре би 
лужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко руч 
ница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и постајати.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад 
<p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет  
 — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то:  
> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куц 
 га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову  
one unit="subSection" /> <p>И опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће 
те — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној среској к 
га ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини кој 
5" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло м 
иви, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{ 
?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити  
је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S 
 сањали један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb n="45" /> <div 
ако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по душеку, „ка’н 
n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!.. 
груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p>  
адно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S} Ни једна мисао д 
, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни је 
 копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</ 
ких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У ј 
ше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" 
ад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла 
јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p>  
у, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном по 
песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Ма 
део и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо 
Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане 
ло на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на  
</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали ц 
е Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече 
 ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да  
еживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше д 
чки рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у ста 
 то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не к 
ђу нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим, молим!{S} Нисм 
.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељ 
ам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је поква 
 испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја  
ају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да 
<p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних кр 
 је ону господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку 
идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p 
уди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван?< 
лач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане 
 па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гроб 
 чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу... 
 </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а ск 
и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужи 
 је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и  
!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се  
ред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће  
 астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господин 
p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо ур 
 вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пар 
у једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном  
омада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, 
 зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост 
је било мило да мисли о њој; била му је потреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и 
ости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} 
 Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Дан 
 поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испас 
, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ наука запанула.{S} Г 
 по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ћ 
агрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш н 
убави; она му још не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута 
..{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш св 
а начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — 
 пића.{S} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпр 
 мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу,  
и је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће  
.{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пре 
касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па 
</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својо 
 угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’ 
зла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна 
кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ ш 
ром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} 
је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама 
е се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, с 
 Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабу 
.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p>  
до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се 
 новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па  
 веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решит 
 је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{ 
атељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Н 
овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине!</p> <p>Он климн 
жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с  
та.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тог 
 пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p 
е.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче  
ма против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију о 
!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја б 
..</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди ве 
оче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њега 
е прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из с 
 нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше 
 Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p 
он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роман 
 њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити ок 
м, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срд 
— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— Крсманија!. 
>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, как 
а је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила 
ори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} 
вања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћ 
ш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти!  
апир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек 
одице дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „н 
еће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он 
ова корист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мис 
што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако п 
>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много  
чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па ка 
ша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стоти 
p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко нат 
 почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својо 
ан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ почео.{S} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насм 
tone unit="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста новаца те  
оран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па  
{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онд 
е и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па 
е да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пош 
боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако је  
 томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рек 
аву.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мислио.. 
} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече  
/p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија о 
довољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је  
 опет није постао очајник!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазит 
е нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да  
њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ  
S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло 
тељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њихо 
и да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега  
ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно н 
бирачки одбор изабрао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избо 
есе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти раз 
је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те 
борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти!  
десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећ 
да га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо мо 
ош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" />  
 <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на постељу.</p> <p>— Готово, 
легне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе  
уше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо 
 на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башт 
опа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш ва 
а више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — 
 вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечерати, — 
, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде 
разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.< 
кујемо.</p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> < 
 пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за драге госте.{S} Они  
попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њ 
ре!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда можемо кући.</p> < 
 штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине!</p> <p>Он опкорачи коња и оде.{S} Меј 
шио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да к 
ам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>—  
/p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце,  
!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, 
 ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> < 
 Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p 
 књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то м 
нити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени  
поведи.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба 
 ако одмах каже — онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда  
 овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латит 
прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p>  
ека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад душманин гађа иза бусије 
оме од нас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{ 
 латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја  
ита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да ј 
ога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како  
слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуро 
ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жиц 
е тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак није 
 нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно ј 
а је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био све 
каком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. 
а ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p> 
а да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако  
до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио ј 
 позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л д 
е и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би 
е ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, 
<p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, 
зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседо 
.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} 
мњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разгов 
вери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га  
а не зажали!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста 
другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли  
... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p>  
ше.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише циг 
p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ капља 
ни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устад 
е и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто је каву попио нареди посао послужитељу, а он узе  
зна, а не може бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на ду 
вко је гледаше некако испод ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су 
 пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да 
 у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, врати 
и каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца  
 Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, 
 га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило ж 
..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица  
ликоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило? 
оштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{ 
ати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућ 
о тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон  
..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за о 
рилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако 
{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{ 
тан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо по 
n="15" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то 
 ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То  
.{S} Дош’о <pb n="61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад 
 — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан,  
 И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног  
 да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом ко 
м, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створил 
имо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше ко 
д буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да „испече“ још по једну каву...</p> 
..{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да 
м — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“ 
ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему тр 
— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за 
ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — о 
p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори н 
нама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са п 
 — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове п 
ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, 
нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту 
 и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ 
ржавна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} 
и, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна р 
себи на главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трча 
 ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију  
а коме не беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фур 
е он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ н 
.{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. право вели господин — не поштује закон он је — да ти ка 
е књига жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам ус 
<p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S}  
код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да им 
о да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме ра 
га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди 
дам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад в 
аријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Ел 
 је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију  
> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта оде право, а Јова окрену на лево.</p> <p>Јурио је као на кр 
де да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он  
еља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да ка 
ер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жен 
тво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то 
о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капета 
вести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено да 
а што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} З 
 <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с др 
/p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него дос 
мео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и рук 
а време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо  
реба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном ч 
 као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају 
о његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за 
!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све 
а!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пре 
Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала бог 
 <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S} Добро дошо!.. 
ај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди 
 њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако  
} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</ 
добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здр 
p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S}  
{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и  
да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светли 
му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S}  
— рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>—  
се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нако, з 
 знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцелар 
јд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи см 
како је којим начином дошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно  
атом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упоз 
донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пи 
 он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је са 
!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш  
уј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више пев 
о је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од бла 
p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју ду 
>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити  
 се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Ус 
ео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пу 
сарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — са 
је науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице њего 
лушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми  
чидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта  
а таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од  
8" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да 
ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио рекви 
читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, 
 вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и ран 
ead> <head>ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше с 
 Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А 
ле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S} Прво да видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми с 
 су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’ва 
треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те пр 
p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти маж 
> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, пре 
адити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи 
или!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој со 
ојој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> < 
неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. 
брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се 
или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испиту, и — н 
љани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазил 
.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потра 
деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јо 
 чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је  
и човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви с 
 завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61"  
те школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујућ 
ера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Ш 
ветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, 
сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је 
 за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио уч 
пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: 
...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S 
 задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— 
тељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу. 
е не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче  
ас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки по 
ако већ не поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</ 
р баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно  
тану засјаше очи; он је мислио да их је преварио.</p> <p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну  
ћи“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него 
>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на у 
>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, гос 
— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се 
<p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали 
</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш 
а остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да  
ворио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И мож 
јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој св 
м крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то ш 
{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом  
ујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима  
е још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је прим 
де.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад сам 
јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Душа <pb n="27" 
 <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже 
ајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком  
 једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли прем 
ољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на св 
 у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и це 
рташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— 
осподин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе пред Јову.</p> <p>— Добро јутро, попо!</p> <p>— Бог дао 
 га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући 
и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p> 
ођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиж 
 да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповеди п 
<p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са соб 
“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила мат 
 своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> 
е!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш  
у срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дуго 
е мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим очима не вреде.</p> <p>— Јово, брате!{S} Иск 
о то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S 
ита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо ко 
и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у  
господу мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> 
и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p 
хов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону пл 
звисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима  
{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно уда 
 стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а  
е.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— З 
} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> 
 леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуд 
читељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p 
p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и на 
у неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јам 
етило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је  
ту и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} Јунак нашега 
 И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто ког 
> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>У 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котариц 
на је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S 
иже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућен 
талом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њ 
у на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњи 
аји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као  
и — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „нар 
 нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити су 
око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>—  
 господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред уза 
Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пек 
пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машт 
оравио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио 
S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише га за п 
бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућ 
врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха 
ћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.< 
в, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком к 
измоли допуст да може полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у 
една кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем једа 
ле пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам с 
.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракн 
 мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да ниј 
роду; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> <p>6.{S} Авг 
и ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p> 
зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити 
неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цига 
Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беш 
е у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји така  
да мог оца!.</p> <p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом д 
<p>— Потпишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</ 
а је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S} И 
 доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћа 
 је да мисли о њој, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига је 
о роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сирото 
тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта ј 
од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!. 
 <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— 
ов комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде Максићу на к 
 скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече он 
p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бо 
е му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n=" 
е неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Пом 
} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, вере ми 
 <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p> 
 <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Н 
ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни је 
мет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и  
лира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Т 
диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. а 
ком играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред  
 добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!...</p> <pb n=" 
 би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала к 
</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он  
Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаш 
>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова беше преко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужит 
 у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта  
<p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је суви 
тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n 
и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној  
> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{ 
не дође, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи 
.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни 
баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу 
 нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!. 
рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p> 
ма, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије п 
чити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на к 
 пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега 
ено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је 
у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} П 
лупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад 
свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једар 
вео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет  
 то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко ј 
ји.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу  
трог према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчелич 
та желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у був 
 и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без ње 
’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шаба 
проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и з 
ина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више  
будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Да није збо 
 је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак 
дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не  
— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча 
Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пат 
 <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће 
 <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде 
 радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим 
p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај  
тићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује 
амњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="201" / 
а!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!< 
 у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p 
0" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети не 
овом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које 
в друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p>И, зајис 
остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S 
 креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! коси му ливаду —  
ићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају бол 
ите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео ула 
то је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је о 
ете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа р 
>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи 
 n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна...</p> <p>П 
дан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — ослонити, и њега п 
улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једн 
ука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом  
дину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријате 
и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге зат 
!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво 
оспођице — одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</ 
е судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном 
>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао писаре  
 шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ 
 <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је  
, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у 
на мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него ш 
 свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<t 
— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ  
а с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана каза 
 Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. 
S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаста, а Мара је још детињаста...</p> 
онзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли  
l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> < 
ла се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које  
 седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, је 
pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш 
те!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ 
нда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још ш 
њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа ж 
ана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да в 
S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушк 
неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно 
</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као 
 остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учи 
 <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече 
 штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањ 
у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И  
p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекн 
 наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <pb n="97" /> <p>— Зна 
Камо писмо?</p> <p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена  
> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни сам 
 још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу 
> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пут 
} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан раза 
А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он 
а не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађаше гроз 
тање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој даде „<title>Јунак на 
 су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам 
} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак,  
женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> 
ј га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</ 
о!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p 
у!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господин 
главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га  
и, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p> <p 
очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био про 
Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су с 
ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је 
у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува  
Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је на 
о светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за  
даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече: 
 Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје 
?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S} Па и да 
врши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“  
и, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и пот 
итељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му ј 
ече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— 
ничан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, госп 
робља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205 
се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пи 
амо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (так 
 прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p> 
тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили  
 свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечера 
ече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем моју молбу попиној.</p> <p>Муке њене!{S} Не 
о оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га 
асић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтал 
јао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам г 
89" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p>Јова приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читат 
дине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи  
.{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро. 
а новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</ 
ареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже наса 
ве одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро  
ослужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у бла 
 Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим  
 Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подиг 
{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у  
пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ј 
<p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и 
удила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да о 
и признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> < 
Али: јеси!</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али признај: јеси!{S} Ја знам: јеси!..{S} Признај!....</p>  
— рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{ 
о моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица  
2" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинит 
узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако 
ур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p> 
Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењ 
е он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, д 
има.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p> 
ло му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто  
те...{S} Никад не веруј да је оно прави пријатељ ове земље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ц 
ити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа њего 
е још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни пр 
а показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоце 
су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, 
Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је дотерао у варо 
{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко 
 сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још 
ругог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb n="45" /> <div type="chapter" 
P18891_C4"> <head>IV</head> <head>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чи 
као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није ник 
ору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p>  
рага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!.. 
{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао ј 
унцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом 
 поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто 
образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрен 
е родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавал 
> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?< 
чита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из судниц 
иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{S} Поша и Марин 
сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у  
 вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог  
видео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рође 
n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> < 
 одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p> 
и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако пов 
да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цв 
<p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пр 
ао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S}  
Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њем 
једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она  
.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p> 
} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гл 
овини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} 
 би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено  
>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелн 
 председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракну народ.</p> <pb n="213" /> <p>— Е, онд 
аћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — гракну народ.</p> <pb n="213" /> 
 од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова-дне до поклада 
за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером ј 
 што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— 
спођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш 
 Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на 
и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само 
збише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</ 
ти искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти  
смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaje g 
таните!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва плану у  
ржао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео с 
оварао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши по 
сок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — е 
еше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је 
 откорача...</p> <p>Не могаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови 
ране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Ш 
 мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>— Бог помог’о!</p> < 
</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p 
ог господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то д 
имам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом 
</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} 
је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши с 
мњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здр 
да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, как 
предао је на време.{S} И положи испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он с 
владали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гле 
звади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ и 
ко ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живк 
ти догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S}  
 седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S 
 безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је 
.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} За њега је имало  
упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држав 
оздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код куће је наша 
Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Вазду 
 И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем сла 
 и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и не 
оја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} 
један другог и за један дан они посташе присни пријатељи.</p> </div> <pb n="45" /> <div type="c 
ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутах 
реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво ј 
 му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— З 
мњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко  
<p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен ј 
ђе?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научи 
ешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији мор 
ђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Млади 
че, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „ 
ељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце ве 
а земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га 
/hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше 
а по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ход 
једаред врисну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p> 
> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти 
ара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његово 
во, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватиш 
агу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху јед 
ти се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p> 
уз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то мож 
 цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p> 
у се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и  
>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, ва 
се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак  
звештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице 
ештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, по 
 говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслу 
да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четв 
м омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било њ 
на да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он  
p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} 
S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих ра 
осле не.</p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија  
во!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигош 
} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста дру 
.{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше главу, и већ  
рица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: — књига му поста друг.{S} Неке је чи 
аши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт! 
="SRP18891_C8"> <head>VIII</head> <head>ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 188 
стио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао 
можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је маз 
 што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, 
 на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао  
125" /> <p>Врућина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на земљу; ти 
 од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе  
>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз  
>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{ 
и...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он ско 
 — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као оча 
ети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У та 
мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где 
ј деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као  
“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше 
куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуште 
уке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, п 
а’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; 
 продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по к 
повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S 
у одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела р 
апада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне...</p> <p>И као оголео обосио; нема више ни књи 
таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа  
S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу ув 
ару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лак 
да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће. 
} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ  
та где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Вол 
{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није 
ље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...< 
 се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за ј 
надоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се  
<p>Научио на „мекоту“ па не могаше даље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјеј 
арје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За д 
кну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</ 
</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.< 
{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb  
грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате д 
 дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољст 
р поточића мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе леп 
 у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро навучена, и прављаш 
>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо с 
рио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је 
по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам иска 
а’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гу 
ас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се  
осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па 
Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта  
е да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n= 
ј.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и  
ио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{S} Звезде жмиркаху на неб 
</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, 
тељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јес 
ра око пола ноћи закуца неко на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам. 
увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и сн 
Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да бо’ме!{S} 
— онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p 
постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање  
 ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиља 
p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А  
p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— 
лио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће  
 на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за о 
тељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те ода 
ило тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му  
исара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролажаху и називаху му бога — он једва одпоздрави позд 
лон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p> 
враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све неп 
p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код 
ријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој т 
ала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла д 
ве укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се с 
а се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S 
да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их да 
јбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жила 
нити огроман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара 
о неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслон 
а?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, 
 Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино 
молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа. 
ди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p 
 Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти п 
во.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече 
</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — у 
онашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђав 
оше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрат 
 морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши п 
 дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је оне две године као мученик; и гладан и го и 
ица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше као  
о добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p 
наш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора 
ж!..{S} А молим моју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврд 
 је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око по 
уву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна 
> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше завеса добро на 
 окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше 
чамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!... 
?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све с 
вим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је  
сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој поло 
 очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну  
д овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да преду 
 /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p 
х доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитк 
 унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— До 
оп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу др 
ам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет —  
лим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим! 
ајвиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу ст 
ћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje  
верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он п 
о.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У 
је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не окрете!</p>  
>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни н 
 и владању, па — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запоп 
!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми  
а се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радит 
оворио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састан 
 састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе 
и.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера,  
и кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — то с 
си?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу да је и з 
на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад 
смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати 
le>Видело</title>.“</p> <p>— Опет допис против мене!..{S} Ама да ми је знати ко пише, оца му ње 
у, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српс 
{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — оч 
о себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред  
о не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> 
 ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зет 
е смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су полицајци и њихове 
ке замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не 
е убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани и писа 
 Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоћ 
з службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p>  
ицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> < 
сна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше н 
их, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо једа 
осредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Протури прву годину, доби од „директора“ књигу на испит 
ека, вала!{S} Ја мислим, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се к 
S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја са 
е и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; о 
 његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је пр 
а.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих д 
назију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд г 
ног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову  
а разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што бе 
ео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини  
а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе. 
а где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— 
јаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових министара и н 
p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па 
остава.“</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет 
ар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се н 
закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати.. 
/p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио св 
 узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово гласно, најпре лепо а после грцајући:</p 
ше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Сед 
е, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се насм 
опа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да и 
ну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енгле 
ног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Д 
ко, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јо 
 он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо 
мршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има  
> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочит 
/p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; как 
</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећо 
ично достављао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно 
згровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би он 
мам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд 
тпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиц 
 и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Би 
мане имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Б 
ослушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једно 
{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није — онда 
ао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотр 
ече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — 
и било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ев 
па.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледа 
S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе. 
и рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је п 
>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на влад 
 је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену 
водити децу њему да их „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S}  
извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p> 
село у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене 
оћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да  
 отац и мајка и породица и пријатељи, и прошлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи 
ва сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и  
ароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа 
ово збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочи 
араше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Бог дао, 
у у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких  
 руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; 
езати па кад га притегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт 
се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, ле 
 он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>—  
најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је р 
 му додаде једну киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало 
па.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дије 
Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — реч 
" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он уз 
} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је 
 палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се  
итељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је би 
itle>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играх 
 Она кукачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....< 
ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!.. 
p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Р 
 n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p 
а?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p 
<p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију  
ије него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало о 
.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. —  
 господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.< 
под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Ж 
ам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — ре 
во, заповеди послужитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе ш 
аше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, ал 
ару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видел 
еце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S 
сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</ 
х богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се с 
епа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природ 
...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не  
 добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог 
вој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше гд 
оглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига, госпо 
и!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се п 
ма вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш о 
} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и  
реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него бе 
е опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна 
 беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и  
p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p 
ењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>—  
о је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова, високог и оз 
овски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, 
г пандура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сва 
</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, али опет  
 Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним  
дура кад је дошао да вас позове... пуно пуно написао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цр 
манија!...{S} Дај вина овамо!{S} Донеси пуну видрицу!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаш 
S} Преображење, браћо! коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сен 
е, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пекмез ја њи’ залађујем а оне залађене мећем.{S}  
 људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај  
викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.< 
вони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален  
а га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И 
> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Мили 
, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим 
ји осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, нећ 
ба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то по 
и матори, држимо још мало, па, већ, кад пустимо — онда више нема!...{S} Моја кћи мени каже. „От 
, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до з 
у по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га 
амилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</ 
у те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са 
е. — Да је бар повео још једног, али га пусто нема!...{S} Подер’о би гвоздене опанке, а не би г 
ече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p>  
р и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не  
е је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Доктор од 
зила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена  
!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>—  
p>Кад је био код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нут 
ије сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{ 
.{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до 
 сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никак 
позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учит 
ећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И  
пратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе н 
анчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; 
.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а уч 
?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина  
— Господине! — викну мејанџија по други пут.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Јесте ли здрави?</p 
ешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, д 
/p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је 
о до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се прев 
сова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> < 
не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом,  
.</p> <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити,  
, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да ј 
ио је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10—20 пара да купи лепињу за доручак  
ојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она мест 
ељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким 
 вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану 
 он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Ов 
рошку.“ Женскиње је завидело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под рук 
егов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, 
ра цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи примедбе и грдећи Гертруду што с 
ин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће излазио.{S} Објашња 
 и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо —  
<p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p>  
чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у ш 
опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад ка 
епо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде 
а се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух 
м се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је зал 
оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Не 
ори врата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се по 
 ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је да види како иде гласање...{S} Једаред  
— Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му з 
ном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега с 
ку са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.< 
- nedostaje tekst --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан.</p> 
p> <p>Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p> 
Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јо 
 која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког 
крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао зас 
о једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шт 
ожен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, од 
таху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ли 
черња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они 
о људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он с 
 и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто с 
 све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје род 
</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиља 
.{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S 
ли смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? 
е подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са д 
ам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави 
 није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> < 
/p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз 
> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако 
хаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјани 
ко је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по оно 
еше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Ша 
е коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста о 
p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у  
запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— 
 <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Ш 
ше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонцетом позове.</p> <p 
— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда 
.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио  
че савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>—  
та себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуши и пошло му је з 
 рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим!  
на, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне  
 стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“  
 што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Наку 
ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{ 
е и пошто му капетан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, бр 
ам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb  
м из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стад 
опет не би дао за младића...{S} Нема му равна до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја 
 у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки 
не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке... 
усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> <pb n="149" /> <p>На вратима канцеларис 
ј изненадни догађај!..{S} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде 
јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и 
етири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола  
остељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</ 
о пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет треба 
звади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега,  
иноћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у  
 — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p 
 је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} О 
чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учи 
>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књ 
капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</ 
хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков в 
нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S 
забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе т 
мо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</ 
е глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам 
 ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако 
p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако је по вољи, г 
зимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и 
де је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом 
</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне нов 
ућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по н 
ивка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рек 
а од поп Живка.</p> <p>— Други попови и раде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грб 
и кривци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би 
дине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, завиде 
 зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</ 
едбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас ј 
ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље 
 у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи коња.< 
/p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у тр 
<p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће 
ко ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, н 
дати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, о 
абица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за т 
вта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} Оде 
>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаш 
{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили  
ите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у 
утра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради;  
т.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — реко 
очио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — реч 
коше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> 
аксић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно ш 
омшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p> <pb n="8 
 ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће 
рдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита 
да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ћ 
hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануа 
Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то 
<p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1889.</p> </div> </front> <bod 
<p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке</p> <p>1889.</p> <p>Цена 2 дин.</p> < 
че среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па пр 
иш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смеј 
} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратит 
 — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отп 
акле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у пра 
 <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И т 
отисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја велим док 
м свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу 
>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја 
ели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и ден 
>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог 
и има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весе 
авља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Јесте  
ј школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови пр 
i>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе  
да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је 
 било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељска школ 
о је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео  
је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, —  
г да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну  
е исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....</p> <p>— 
танемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи п 
ће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке ради — ово!< 
 у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Уза 
</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо 
прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину башт 
И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати  
д дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Ш 
што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— 
 то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — 
 постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је са 
.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје к 
че поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим п 
 раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — гор 
<p>— По богу, Арсене, брате, како можеш радити на овој врућини!</p> <p>— А морам, брате!{S} Зар 
рај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају 
г’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми мој 
</p> <p>Прође поред једне њиве на којој радише радини.</p> <pb n="93" /> <p>— Помаже бог!</p> < 
 запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p 
</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш 
 готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разре 
 мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак  
амљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у ње 
е на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био је готово рав 
није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити  
код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у 
 пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од  
ложен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад д 
p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову пра 
друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је 
ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне г 
а сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим. 
е примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p>  
н се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="115" /> <p>Он лежаш 
једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{ 
олесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта ј 
чао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да 
 једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да р 
га малише пред очима.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без к 
 не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи 
је био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазн 
<p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господине.</p>  
4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путничк 
мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу 
Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</ 
ало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим. 
ељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у сво 
и се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу 
у испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не у 
еће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим 
о: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени!</p> <p>— В 
ваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њи 
е се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем ш 
ше да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> < 
на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што су 
/p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> 
p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ  
топио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено диса 
е вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благосиљам.</p> 
еницу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком ми 
прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p> 
ше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p> <p> 
 драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шт 
 нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој  
оре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капет 
деше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и дон 
<p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па ве 
т и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу к 
окушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај 
у нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, в 
иси, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је 
ошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих оч 
е устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину саз 
ек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</ 
 ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} 
о беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</ 
 да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке доз 
 чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!.. 
ро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало  
!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, 
> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, 
раво на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању р 
им дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p>  
 благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини,  
ино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ 
>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је на оне сја 
им она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело б 
ећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не прет 
{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли... 
стано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!< 
љ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што г 
Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div>  
дели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <div type="chapter"  
 кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} П 
 дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> 
ими.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече  
удем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напред 
сечини изгледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто си 
војачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска  
се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и ово 
 богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p 
ви писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, написа не 
ледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше је 
е вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> < 
S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову видим 
{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Кој 
у својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирал 
уговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је 
оже полагати испит из предмета за други разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле д 
све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посвађа се са 
.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође  
пуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни ј 
у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се 
p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тук 
м друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{ 
ко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет ни девет — него  
 задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју за 
ш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p 
/p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да види 
рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу ж 
 је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, ње 
да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу ви 
а је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} А 
S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n=" 
н.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ 
 год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ух 
м добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свр 
ти!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти п 
 се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погл 
ко је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или ша 
ам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како  
та:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?< 
та више не би зажелели?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже глав 
кува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p>  
 очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево 
p>— Марко.</p> <p>— А презиме?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p>  
 Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или надимљена — а ја за бој 
, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем госпоји.</p> <p>— Добро Перо, иди.</p> < 
сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а  
> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говор 
о! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућа 
у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем. 
ли.</p> <p>Момак дућански донесе каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> < 
адимо.</p> <p>Мара оде на бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пи 
а седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— 
edostaje gornji desno ugao --> Маринком Ракићем, Николом Макси <!-- nedostaje tekst --> и остал 
p>Донеше каве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> 
p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне м 
цаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, дуго је плака 
 <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> 
n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.< 
а да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p>  
ј допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не м 
је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њив 
S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натер 
реске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговара 
м — он нама и не може ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми 
еба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} На Велику Госпојину жене купе и дену; и кад 
уста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да 
и једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јав 
у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука ј 
ам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно ок 
гу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана 
из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесниц 
„Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш н 
 диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио  
же главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја нисам мис 
гај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p> 
ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу 
ви то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Сам 
по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима,  
ти јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију 
а.</p> <p>На питања попина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао 
м!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци р 
није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p> <p>— Овако ни 
 да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудима.</p> <p>— Д 
на?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп гор 
бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према 
сму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти  
јку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му мило 
но!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беш 
 дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је куп 
и...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за се 
<p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до  
ал на пољу.{S} Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео ј 
Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!.. 
нем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p>  
еби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чу 
ице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. го 
е у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним ч 
/> <p>Поп Живко је поставио онакав исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишља 
ог „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.</p> <milestone unit="subSec 
ло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За ш 
о корице; опет књига од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем раз 
 „директора“ књигу на испиту, и — наста распуст...</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; к 
{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Пом 
Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му ка 
ражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе б 
о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...< 
е су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сања 
ти, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с т 
ас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова 
амо да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао,  
т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" /> <p>— Ђаци, ваљда, махом  
 да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћк 
 облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лагано 
бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p 
окажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиград 
тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображ 
тово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што  
/p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} О 
/> <p>— Нека дође нама.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има  
и!...</p> <pb n="204" /> <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја  
ану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — збогом!...</p> <p>Коња је гонио нагло.{S} И  
} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред  
е — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S}  
 слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у шт 
 зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако с 
чун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p> < 
амет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо п 
та: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто год 
удан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју 
расни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Ј 
е недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш кр 
н потврди навод — дозвољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине!  
е...{S} Он мени даде ову писму.{S} Ево, рашчитај.</p> <p>Од отвори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</ 
ис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћ 
и.</p> <p>— Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да  
а жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ 
азлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друг 
>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p> <p>— Зар још и њем 
каза руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> 
Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! р 
S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одличан.< 
дите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта ј 
/p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е...  
н устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и  
оде, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но 
 услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме 
ећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са св 
мам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> 
рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!. 
...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку  
ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{ 
уги попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше. 
ију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Пр 
нџија одмах послуша.</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учите 
нако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија од 
А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд  
Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За  
како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газ 
p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што  
итељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Мар 
} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних год 
ори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се ви 
S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће н 
<pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу д 
ушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и  
му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина 
Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако 
смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има прав 
.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> < 
им приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> 
че поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, ниј 
им „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и 
она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се 
п Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда 
е сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега 
х!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са с 
 па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде  
>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета 
ве да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите? 
ољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S}  
о!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!.. 
 то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> 
е њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење. 
ије да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је он мени  
о трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш ништа!...{S} Кад је 
рити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, 
ти и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав  
 <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не  
ад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све  
, знаш, наређено... јер које је он мени реко и... којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији 
е теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш! 
p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да 
p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта 
екоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше 
дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...< 
 како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сва 
везу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, уд 
/p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.< 
и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Ш 
</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p>  
од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која 
вањем.</p> <p>Па ипак, опет му је нешто реметило живот.{S} Оне плаве очи лебдијаху пред њим ваз 
м народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће  
и сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — ож 
> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?.. 
је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, за 
француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре м 
а, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одуз 
="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p>  
ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији 
.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно! 
/> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о 
а жалостивна, како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и 
. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помог 
p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу 
елиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо!</p 
о!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јо 
убине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!. 
p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва 
глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, г 
је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p 
ан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури ди 
 нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изр 
 <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> 
тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! —  
 <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ п 
пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини 
ио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва 
атац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солу 
и гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био на одгов 
ко се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p 
а.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав један нитков може 
ешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S}  
е.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S 
 до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упит 
а се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамња 
оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} П 
а онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, 
не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, кап 
оже се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да б 
ом? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p 
ом на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <p 
акицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу 
баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран  
 богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор  
и овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде. 
на помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш? 
екорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у баш 
 се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S 
ти за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби ве 
<p>— Није ваљда начелник него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — поми 
а Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све 
</p> <p>— Готово, зете, и ми да лежемо, рече Марина мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упит 
вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађоше из ливаде и пођоше путем.</p> 
ло доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када по 
ије.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господине, и наздравље 
{S} Дуката ваља;</p> <p>— Добро, добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Ка 
 у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јов 
тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.< 
 треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г.  
га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да заба 
о, лоле!...{S} А лаже, знам да лаже!... рече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Го 
<p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овд 
 ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{ 
>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надр 
 ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гос 
е читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p>— Није м 
7" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли ј 
ајзад...</p> <p>— Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде 
а узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе милова 
 да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се т 
! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се  
к и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га п 
ове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Ал 
ипалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што  
 <pb n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома 
 Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и од 
и смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите 
наш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> < 
 тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Мар 
 главе не окрете!</p> <p>— Имам и ја! — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га раз 
p>— Капетани јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „ 
ол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p>  
 писао.{S} Он га извади.</p> <p>— На! — рече.</p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено  
у лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Ни 
 да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Д 
 ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} З 
некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно  
о.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Сав 
 да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који 
а да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву рук 
верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S 
да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} О 
 бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже 
је цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шт 
/p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше 
.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p>  
— Деде, дијете, дај „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера  
!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капетан. — А одакле је?</p> <p>— Из Б...</p> <p>—  
..</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим:  
м треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} 
убима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</p> <p>Поста 
да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лук 
 Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би 
ала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрав 
p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p 
p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — уп 
 ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тог 
мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господин 
и велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли 
ико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како 
p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ 
 по вољи, госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> < 
ста поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин  
ра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неок 
је цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово 
ке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет 
а то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p>  
и лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде 
 Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори 
</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа  
ело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на кр 
пс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да призна 
рим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда  
е поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто  
вет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се 
као једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p 
аслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти зна 
наш кмет Илија Кончаревић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{ 
<p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из  
е.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, т 
p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета.{S} Ка 
ву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њ 
/p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље!  
 За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам  
 Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разгова 
ако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под исл 
Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине,  
 — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, вид 
штених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Да 
 већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет 
ате, познаје болест, па зна и лечити! — рече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд 
 кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо 
Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!.. 
н оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да вечерамо бар; готова је вечера,  
рушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> 
 било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" / 
/p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— А 
 Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> 
 положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љуба 
елиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде 
бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јеси ли имао каквих послова к 
p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> 
вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту 
звол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавд 
ат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја 
зва поп Дамњан.</p> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта мо 
 диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја п 
му ништа, ама баш ништа није доказао! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p 
е његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах с 
викнуше они.</p> <p>— Боље вас нашао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p 
е га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо 
 га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ја и пост 
ним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапут 
 и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и 
ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче га мало за 
слимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече 
и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја придружујем мо 
p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — рече поп Дамњан — Јовин је план врло леп.{S} Он је прис 
ужи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видим 
м!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о то 
испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча поп 
а, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После некол 
/p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништ 
амо у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> < 
ва ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десе 
м по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса д 
 <p>— Готово, вала!..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — 
p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Пр 
ерења?</p> <p>— Није, него још нешто! — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> < 
 звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p>  
! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ћ 
> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе,  
у а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити  
 шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погле 
омаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По б 
 га прекорно.</p> <p>— Па лепо, душо! — рече поп. — Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам  
</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Аксентије. — Да је бар повео још једног, али га пу 
 додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени  
 ништа више немам!....</p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако  
<p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после 
не!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш извештај по 
</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују  
ју српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозиц 
м капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> <p>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на 
 власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућу 
овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се  
ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А ја мисли 
шуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се сам 
н изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш  
у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</ 
ва.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас  
ко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} 
 он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</ 
е.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> <pb n="189" /> <p>— Али изабери ми.</p> <p 
ћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се мол 
ељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> <p>— Јест!  
добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па за 
— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто море!</t 
</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она 
p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капет 
ако бог да зете, Мара не носи мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресеч 
дну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у кант 
</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи 
>— Да вечерамо бар; готова је вечера, — рече поша.</p> <p>— Благодарим, госпођо, не могу вечера 
не с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>Пријављени у 
>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Бр 
мо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту 
/p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јову:</p> <p>— Кад?</p> <p>— Ј 
их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо 
него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; и 
 ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он отвори акт и прочита.</p> <p> <hi 
>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара 
?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказа 
 месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи,  
лагодарим, госпођо, не могу вечерати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> < 
ислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!. 
.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S}  
/p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p>  
/p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја  
ати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он и Мара да га испрате 
о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се ра 
оли.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи уч 
се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— Хвала,  
исам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> < 
обу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> <p>Поседаше.</p> <p>— Деде Марушко, моје 
 за мене?</p> <p>— Није него за попу, — рече овај.</p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У п 
еми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Доне 
 дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господине.{S} Ако н 
и очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — уп 
ве ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p 
 Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — рече Јова.</p> <p>— Време је! — рекоше још неки.</p> <p 
>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — 
 изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — ре 
сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што  
еће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p> 
</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке из 
 <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће. 
о ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена ум 
дан.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо 
ру, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па  
ст!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно баци 
 Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, 
много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — ви 
/p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна до 
!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте 
у, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Да 
и — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо пр 
ђемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капе 
— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један  
м?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта ст 
в брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> 
!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап.. 
 течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи  
су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је 
га, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...< 
учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и пружни писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле 
е требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је нешто б 
га човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ја би’ по 
рече Мара и застаде.</p> <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— 
о се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p 
 поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p 
</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И о 
вко.</p> <p>— Није поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ 
а, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е, 
реш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се о 
/p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду. 
ви.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече 
 је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите ли?..{S}  
> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило 
, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <milestone  
љ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој вр 
вала, господине!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рук 
ва се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па зас 
е може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „чове 
 Арсен и изађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</ 
 капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде з 
си овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пандур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сеља 
 и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо! 
би прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне д 
S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа. 
дине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сас 
лизини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Има ли које место празно?</p> <p>—  
p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због 
осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</ 
>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем 
/p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече Јова.</p> <p>Мара пристаде.</p> <p>Корачаху преко  
игу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што го 
га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p 
него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> < 
ита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S 
 <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужност нас млађих да на 
p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спус 
.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> 
— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> 
Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока у 
жење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{ 
с’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питај 
p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама... 
и:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb  
еру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече он.</p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам о 
ци?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслу 
.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milesto 
 за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м 
 господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је сло 
од.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одвед 
/p> <p>— Време је, господине да идемо — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И пој 
можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с  
.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буд 
а оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се т 
/p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп и 
 је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа  
ма смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја 
гом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p>  
осподине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнак 
 по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се 
н.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три ка 
каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јов 
 Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би  
 То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у 
 и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десе 
ити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћ 
> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ вол 
 она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирот 
он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n 
на ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова 
> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколи 
ем врачари.</p> <p>— Ја велим доктору — рече он.</p> <pb n="32" /> <p>— Каком доктору? — рече м 
 заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде  
/p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нек 
оју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парч 
ијалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е,  
1" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло  
оп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p> <p>Капетан п 
p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлог 
ку.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом  
, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по ма 
ина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад 
о по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу  
 рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> <p>— Па дела ја 
 <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали да 
ти песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p> 
/p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нис 
е је говорио.{S} Господин га гледаше па рече: како код њега нема посла много.{S} Да му очисти о 
логлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор 
заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једн 
p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али.. 
>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда л 
иликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта ми 
</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи б 
им се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јов 
о наредио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја 
у се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће 
 Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше п 
 леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј!...</p> <p>Глас јој је дрхт 
зред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и о 
тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — 
 он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?... 
сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Са 
а само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. 
д Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си  
друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а а 
ад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, 
на чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини 
а изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!. 
прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га г 
говор да га не претече поп Живко.{S} Он рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми 
и боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не  
а ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у шк 
S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти  
а беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Живко рече:</p> <pb n="141" /> <p>— Не мораш да идеш вечерас. 
<p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње 
ку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{ 
оша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p 
овом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’  
се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да  
 узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседањ 
ни одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо прона 
 му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог да 
исли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману на 
Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="17 
<p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну 
Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како 
 од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и мејанисао) да  
инама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан пр 
будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уст 
а речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} 
љ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p 
то“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти вели 
асмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде 
едио „министар.“</p> <p>Капетан не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> 
p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин на 
ш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упит 
— рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби т 
ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n 
оварали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p 
олико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; н 
д сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је 
, Посавија их као акта, написа неколико речи на једноме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе 
> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове т 
врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај 
раго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аран 
м њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек 
ена хладовина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све уд 
 је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати  
вршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не 
n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје 
> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ 
о светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Х 
.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко 
т устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре о 
ваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викн 
шло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узе 
 не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone unit="subS 
ом, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили  
 не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века! 
оје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљив 
начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p>  
?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ј 
Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на р 
око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добр 
 прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се доб 
обро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!. 
— (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га  
} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче  
 онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пу 
ју.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S} Вала, браћо,  
не песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема виг 
te> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l 
никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да закуца на грудима овога 
а...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, кој 
ло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином 
 изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио;  
есме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу к 
анбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су д 
 Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме 
II.</head> <head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је о 
но.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио ј 
и ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш да 
кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, господине.{S} Из Крагујевачког о 
му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи мо 
 нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с  
шао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, бр 
 <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Де 
ије веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ с 
ојима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А кад је он остао  
 испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И поло 
 би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Достављам ово Конзис 
елу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а она није направила, па кад већ она није —  
 — рече поп Живко. — Нашем кмет протеко рок и одбор га разрешио од дужности.{S} Кмет — ни пет н 
и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем дру 
рочита наслов: <hi>Крвави крст</hi>.{S} Роман из енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</ 
па смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а оно гл 
од Мората</title>“ (Муртена).{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швај 
 већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала правећи 
 <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p> 
 <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p> 
хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код 
набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> 
p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не 
?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као 
 да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пр 
Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада нако 
 сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title>“)...{S} Налазила је да им 
руга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас д 
ун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p> 
ек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху си 
леда прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’т 
 САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па 
рт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: 
/p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било он 
о.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</p> <p 
едала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели врат; 
.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце 
у, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуна 
 и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова 
н пође, али посрте.{S} Она га дочека на руке, и његова глава паде на њена обла прса...</p> <p>О 
да и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, д 
 седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко  
е што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n="139" /> <p>А он љубљаше као манит: и л 
е може!...</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Ци 
...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуг 
 пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за  
p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још ле 
 /> <p>А он љубљаше као манит: и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече о 
.. та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим 
..</p> <p>„Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опе 
S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да 
p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади 
 добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— 
и руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Мар 
шао! — рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p>  
.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша пр 
 богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита г 
— рече он.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жи 
то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде 
о прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђа 
п.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Капетан његов био је рођак неком великом госп 
} Пробао је да не пуши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не  
Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нов 
а — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријатеља...{S} Задовољи 
> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хо 
 кад рекне — речено је!..{S} И кад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А 
>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као < 
атим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то 
тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко 
иве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса.{S} Ја имам двадесе 
а врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p>  
учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођи 
ено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово д 
томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p> 
ештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за  
јка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да  
>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — ша 
ој мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућ 
ну и посрте.</p> <p>Јова је прихвати за руку.</p> <p>— Змија!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија  
прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу д 
ита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она седе кра 
амо познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ с 
какао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да р 
их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој т 
ао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</ 
Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош 
приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазув 
а говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао  
агрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p 
укачом закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p 
>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p> 
има дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, 
е!</p> <p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>—  
> <p>— Па како, Марушко?</p> <p>— Љубим руку.</p> <p>— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он ша 
ним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{S} Поп Живко зн 
 Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и с 
укова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би 
а и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао св 
<p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то  
мршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио  
 иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега 
ру савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд о 
седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да 
лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и  
p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли т 
{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било 
е.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — О 
.{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— На 
оји ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да  
дравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрав 
дити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцелар 
лаву, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од 
 нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ 
 чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чаш 
м пољупцем....</p> <p>Белина, плавило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господ 
 па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа  
>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу  
нији да помогне другоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек  
онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ак 
иће моја!...{S} Поп Живко зна — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповеди 
апу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p> <p>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, син 
ајслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Так 
а свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу т 
мо: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина — батину!{S} На пр: оно  
 и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p>Поп Живко је поставио онак 
S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“...{S} Па онда, крштења 
исти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељ 
риметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тра 
ну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S}  
томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — од 
а.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишетаће до косаца.</p>  
 допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p> 
не куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршиј 
} Дочекају ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Св 
у.</p> <p>— Онда рекнеш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со 
а јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и т 
сео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га мејанџија.</p> <p>Он  
Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буд 
p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — д 
онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Заст 
ова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Жив 
, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у 
ш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко п 
> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{ 
е, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!. 
 не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, 
еднако грицкао.{S} Очи имађаше зелене а ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше 
дао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико белих кончића беше међ његовим црни 
p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не б 
ло</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, 
е даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="7 
е наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се 
 да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!. 
е у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је 
> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му 
Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом ташт 
?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени 
и биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га они 
 ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад са 
е учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, б 
 као и њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим  
веде о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из ру 
> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцелари 
им доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— До 
ељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Желим му, желим, много 
ј се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из ва 
ирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега 
 а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка 
<p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне новчано. 
сам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме уп 
: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир 
.</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!. 
 спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књиг 
е:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!< 
а служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после 
це.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.< 
е дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврш 
е препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њ 
акрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што с 
 посао вршио је и његов господин био је с њим потпуно задовољан.{S} Доста пута дао му је по 10— 
чи могао га је препоручити.{S} Он му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу 
убав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створењ 
</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши  
</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече п 
“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засече 
римити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Ж 
— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>—  
јску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова 
ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. 
ека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ 
је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по 
 И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у 
 и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по н 
p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онда г 
 може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почас 
и: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како д 
.{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала;  
зва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пл 
Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О  
а ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Н 
аље продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се прија 
твори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци  
и један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера д 
="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Зна 
ије сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и —  
> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не у 
га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S}  
 није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у  
 очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{ 
.{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за  
 знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> 
Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Ма 
о цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>—  
ло на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с 
ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у  
Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи 
 Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако  
амо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са  
 с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури беше: 
> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> 
> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} На 
ли анђелак!...{S} И ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} 
почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пусте пек 
S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место, на можда и лебац изгубити.{S} Ко ми ј 
 пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, ј 
.{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{ 
је мало пре испустио, па онда пође и он с њима носећи котарицу.</p> <p>— Па како, Марушко?</p>  
н.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> 
 женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стај 
ћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: 
трали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена 
 равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем с 
head>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва 
 памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо 
 ручурде велике као рипиде и непрестано с њима млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса 
у, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако буде бог дао и ја — благос 
е пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p 
гове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Мла 
 пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога веће 
 на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што  
p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.< 
д њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча ре 
 зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ дув 
>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p> <p>— Нисам, 
рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Ка 
штој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књиг 
ане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} 
 ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он 
е наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb 
мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо  
ђу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О с 
то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p> 
 човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Он 
у....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села 
здрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с нама!....</p> <p>— Јест!...{S} Же 
просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанст 
 „важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи приј 
.</p> <p>— Код Максића?</p> <p>— Ја!{S} Са поп Живком одоше и оне варошке...{S} Он мени даде ов 
да оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они 
каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом око ње, и неш 
 <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим 
данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког рада ја могу бити прогањан с места на место,  
ако живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрил 
рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелник 
 пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погледаше на св 
 ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вал 
убити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" / 
ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— С 
м!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија К 
велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју  
нбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се 
ш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</ 
вујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не и 
</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време го 
са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста са 
ложењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p 
{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се опту 
ам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим лепо.</p> <p>— Јест.{S} Па ако га ошинеш к 
екну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка 
мам ли ја права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жед 
ију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: шт 
тали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине 
/p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} 
се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стоки 
е разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и с 
о; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђим 
Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</ 
е кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје на 
опа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова г 
ијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми 
ођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сеља 
уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара г 
пустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{ 
ведам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад к 
 само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!< 
Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном 
четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у 
зберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по књигама.{S} Јова јој  
unit="subSection" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука набе 
 ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</ 
но.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рек 
 весели као кошута.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, 
Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> < 
нда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Т 
ог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољу 
ђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубиш 
е — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, н 
а!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</ti 
p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јовиног рамена и паде по кревету....</p> <p>Дуго, ду 
лим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа 
и, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „при 
е он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова се 
та.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! —  
ије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Р 
е, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на је 
већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је пр 
у страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p> 
 рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ?</p 
би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути  
 и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „по 
за зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску н 
 пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде  
сте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевт 
како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газ 
тиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се над 
..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота? 
ло хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљн 
дић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“! 
тан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио. 
чијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „ј 
Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{ 
апопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама 
и за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и п 
њ за пуцњем грмео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљав 
 био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се с 
ложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско  
ећ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учите 
и из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се 
као; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</p> <p>Па ипак, опет му је неш 
о!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је оцену одлича 
се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — 
ечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, који га је 
 Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p>Мара беше бледа као крпа.</p> <p>Поп Жи 
е капетан пандуру.</p> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети!  
ће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</ 
кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S 
</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита о 
 <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице.  
о двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће< 
штољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бог 
 био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му ни 
но ни по мој ни по ваш образ да ја идем са пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, 
 ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?< 
опустио.</p> <p>Кад је дошао поп Дамњан са Јовом он их дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Ш 
гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> <pb n="174" /> <div type="chapt 
ару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Тако мл 
лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n= 
це. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом свадбе шу 
e unit="subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и м 
е било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књи 
— рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита пр 
е водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа 
ашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....< 
 је он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојт 
је определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаш 
га у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помаг 
о човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако  
де даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Сп 
а земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше меј 
ра и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук 
се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја 
>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би тре 
 мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лак 
о се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредим 
 је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одр 
 где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S}  
 спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити кап 
к, већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, п 
 поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n=" 
опада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И м 
че он.</p> <p>Попа отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се  
p> <p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} 
itle>“!...</p> <p>Мара је певала и опет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> 
 довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p 
ем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из 
лење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка. 
p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела него са подлацима.</p> <p>— Па? — у 
ажио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни проф 
и.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је с 
 њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крва 
о и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p> 
к са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова< 
даред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Стр 
же.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не  
та још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог буд 
о? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћ 
</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потревио госпо 
p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>Н 
 сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу. 
S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка кој 
.{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{ 
он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу,  
во, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим бл 
азговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођиц 
<p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста по 
 <p>— Политички рачун налаже нам да још са њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек к 
 лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још сла 
а гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <mileston 
еколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам  
/p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и ре 
ца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, 
, да му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће  
 анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{ 
 Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кр 
те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p>  
 више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p 
вих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику н 
г опрости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави св 
Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С мес 
прасећег печења, јер је знао да капетан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празн 
</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господ 
ам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и зад 
212" /> <p>— А... нећемо — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинско 
е: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p 
о онај пандур, или курјаци, као капетан Сава или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — 
91_C7"> <head>VII.</head> <head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа 
 јеси!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је ва 
<p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господ 
и крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па  
пандуром окр. начелнику.</p> <p>Капетан Сава поћута, па онда рече:</p> <pb n="156" /> <p>— Добр 
амо у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био до 
као најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...< 
 о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог „горопадног“ погле 
у вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду  
т отвори писмо и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ј 
но удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.< 
>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <p 
о ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али т 
 дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{ 
е им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати др 
а!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј грану.</p> <p>— Високо.</p> <p>— Ево ове куке.</p 
не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — о 
ко и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{ 
p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и цркв 
>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му пок 
ече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да бу 
ђице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је ус 
обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро!  
, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја, могу ј 
њан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p 
оворили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} 
 могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је до 
ане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ниш 
 би већ — како он вели — „наредио да је сагору на ватри, или да је баце под воденични камен!“.. 
 скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао! 
мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако 
ем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађив 
љку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се 
отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на бат 
етку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само 
, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће о 
само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она. 
тра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Деде једну, али ’нак 
p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и  
и си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!. 
е Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти и 
 смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравиш 
и, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попустио, и, да 
p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу  
сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</ 
е!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава к 
 <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по ов 
дине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S}  
е ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Ч 
 па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти  
пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <pb n="153" /> 
етила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу 
ди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд 
и, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било,  
S} Сав мој живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и  
у намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако угла 
S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљу.{S} Поп Дам 
— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје 
ња?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! 
 напредак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаш 
виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати чов 
Здрав је.{S} Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p 
немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доц 
уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} 
рећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покорават 
а коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се мор 
— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди та 
а за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јесте ли вољни, 
д смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Кор 
 основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га ј 
ажим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} 
 <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој п 
 срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milestone unit="subSection" />  
преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора бити мој макар после десет година!. 
.{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обав 
<p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлаж 
!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — р 
еде једну, али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне 
и лице и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>—  
 <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађ 
е и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала в 
попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он  
p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>—  
о.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно 
ачина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} 
амо ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И за 
ину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и из 
 tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p> 
вима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од ра 
есу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо  
> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — п 
лужбу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да 
о!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>—  
> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју 
тана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре 
нећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> < 
се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да зн 
 ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, 
а пример и оваких:</p> <p>— Да ми је да сад нађем овде на путу једну кесу дуката.... наполеона! 
тају — горе по њих а боље по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те 
— Има ли које место празно?</p> <p>— За сад нема, али биће једно.</p> <p>— А које?</p> <p>— С.. 
 — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да  
81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се 
 одговори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И  
<p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих љ 
сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет уста 
ло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне плаве очи и бело лиц 
о заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило  
ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на рук 
> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p>  
p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је!  
.{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благосл 
ну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш 
 упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље посланика — рече поп Живко и наточи чаше 
е.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао ј 
н ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до века за сре 
Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна си 
 дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаш 
му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има 
е умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јо 
сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места вр 
о се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветрић пир 
вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шени 
173" /> <p>— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано. 
м приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шт 
и имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срц 
S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Уч 
</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практиканти, завидели су 
/p> <p>— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко к 
 неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно? 
, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</ 
а „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меден 
S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова хо 
!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — 
олу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се,  
говорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени за 
 комад.{S} Мислим ја, мислим: да га дам сад јевтино.{S} До очекнем до пролећа, појешће ми њих 5 
оп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па 
"116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пр 
 нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А.. 
доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.</p> <p>— Је 
а оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p 
немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> < 
уша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота 
 остали</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни  
>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече поп Живко.</p 
> <p>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и  
ушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порум 
} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовин 
ра, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразу 
м ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p 
ни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p> <p>— Видим — рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p>  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беш 
вео!..{S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трч 
 што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до положаја практикант 
е морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S 
зивао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} А 
и прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му  
 високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кидиши овом пога 
а у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, а 
а, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да  
ма тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој 
д готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; 
упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријат 
нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" />  
и“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци са 
p> <p>И поп Живко поче ваздан причати о сађењу и каламљењу воћа.{S} Домаћа економија беше за ње 
ечасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p 
р’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — дову 
 И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не при 
ако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро  
 вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — вик 
беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не ниш 
де.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</ 
 мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога! 
’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говор 
 „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и  
нда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад зна да је 
> <p>Поп Лука рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и  
ка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <p 
знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и  
— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!... 
ријем!...{S} Бар не могу од ње ништа да сакријем!...{S} Она одмах позна...{S} А после, она мене 
чита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био на 
но, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити нау 
дник општине изађе гологлав, погледа по сакупљеном народу па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас тре 
Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окром  
насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио  
мио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати 
ко?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте 
и!.{S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у зд 
а „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довеч 
а и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb n="124" /> <p>— Ако 
ш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула. 
сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.< 
а се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге 
а?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено  
ет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини 
 сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створ 
 време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да сам лепа, он би  
ао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!. 
p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту напр 
бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не  
 постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислил 
 попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остај 
Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу 
 Ја нећу више говорити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је  
> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Б 
 За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шт 
је дирају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести не 
<p>— Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето к 
 <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се 
 сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на п 
е направила, па кад већ она није — онда сам наумио ја, ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја  
створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, ра 
 женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} М 
!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — пре 
p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лу 
 Из Б...?</p> <p>— Јесте, господине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да с 
ила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ 
ма!...{S} Моја кћи мени каже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Н 
<p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је 
 <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p>  
господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се п 
је остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим 
 пандура очима.</p> <p>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро 
 је опет пољуби.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Беог 
што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде.. 
S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, 
мах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, како ме глава боле 
лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у 
 вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима 
е ништа!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да 
</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S}  
— он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс  
ти! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао, господине, да нема дела.</p> <pb n="211" /> < 
 вала, ништа.</p> <pb n="95" /> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> < 
— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стој 
> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познај 
аше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капе 
 ли здрави?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по докт 
<p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ни 
асно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. 
 ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> 
о добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.< 
b n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа 
0" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он  
p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мог 
љивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог  
, господине — промуца он.</p> <p>— И ја сам видео да је љубиш; — рече капетан не разумевајући т 
ад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!. 
ко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку ко 
 и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ни 
 како ме глава боле; право рећи: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код пр 
p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S 
 Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.< 
у ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.. 
га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господ 
 <p>— Опрости ми! — рече она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости 
 сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага 
ођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити службу? 
ла лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и  
епа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} Да с 
и се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шт 
е и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту! 
— да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да м 
p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коњ 
 баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Г 
.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане? 
p> <p>Послужитељ изађе.</p> <p>Кад оста сам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа с 
никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на де 
 се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p> 
и је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима 
 пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са  
</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко гов 
 <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо 
па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође 
— имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени 
 веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја 
чао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако нес 
{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} О 
> <p>— А Милане — рене газда Ђоша — кад сам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> 
и: лагала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам м 
 тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p>  
е изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.< 
 сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу 
ече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p 
то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општи 
 кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу! — рече она.</p> 
</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као а 
 то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију 
це и руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоће 
— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из 
, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радост 
за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де! 
и.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур с 
ору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Тур 
итељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп  
ој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; била му је по 
у.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко.{S} Он р 
ху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље  
лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после то 
Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да м 
епорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по њего 
ио је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознат 
неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам 
но: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живим л 
— мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан н 
 <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло в 
еца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог 
одио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit= 
могу овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само  
>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Б 
асејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да  
.</p> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија 
S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни д 
анка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се 
одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да  
уруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је којим начином дошао до 
ило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, 
 Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— 
 дај да видим.{S} А, вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!.. 
о овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p 
е.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</ 
њу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брж 
ам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</ 
народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јес 
 <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан ж 
 Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла брже боље по мајку њезин 
ће човека куд далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нам 
> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како 
улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек носи ђ 
 ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву 
 му!{S} Десет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре п 
унирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш д 
м радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце 
кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневе 
.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог панду 
, ’вала!</p> <pb n="85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад 
ш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb  
>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом  
ј се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на посте 
господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто 
 ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да 
огу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас нема 
аде и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођ 
 — више никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп  
 Ранко; ово ми је први „калем;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно 
зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладник 
н Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде мол 
?</p> <p>— Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S 
решина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!. 
!</p> <p>— Опет је лаж!</p> <p>— Ал ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени  
и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад о 
, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван... 
Па... изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb 
... опет је и леца и једра.{S} Неколико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Са 
оримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћ 
ктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у 
Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p 
 код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите код г 
/p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече по 
 имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да з 
 поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта  
 Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само  
што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени кажу 
.{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p>  
 сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ј 
> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја с 
p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — 
p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, нем 
и чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p>— Је 
аше.</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију в 
писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шт 
ше од воћке до воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми  
што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p 
/p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ис 
у.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаш 
Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да ј 
рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша н 
ипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бит 
сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нисам!...{S} 
ји се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши... 
ајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти чове 
и.</p> <p>- Бога ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати же 
Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало 
 се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!< 
/p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег 
; а кад је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је 
оп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути 
ајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш шт 
ио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.< 
едати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пу 
 да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Вид 
бов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p>  
еларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га ка 
ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У гл 
је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан 
ти..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И  
у.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цу 
ежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очим 
ну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не беше з 
аботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? 
шта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну њиву.{S} От 
 попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и  
ог познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега мор 
мо били под једним кровом; није далеко, само да пружим руку, па је моја!...{S} И биће моја!...{ 
 граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" /> гор 
>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те ве 
ост...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он 
ку око њеног облог паса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да ј 
о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p>  
ад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако. 
 као оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он 
огле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> 
о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра  
идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана крето 
ујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да пр 
есе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек ј 
сти него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шал 
љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли она њега воли — није зн 
чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p>  
 уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на  
веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније 
>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S} Мора ићи са мном!</p> <p> 
33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Бож 
 као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онак 
емо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p> 
е од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освић 
’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно зату 
оп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — 
 <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим же 
а што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерате, ако ме о 
за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега  
 као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div> <pb n="162" /> <div type 
, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину пр 
.. рече пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Само ми приђи!...{S} Ја видим да сам овде међ курјацима 
ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} 
.</p> <p>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио би 
.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити може 
 Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу 
или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу мало косом на ливади д 
ед, као гром из ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S 
.{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p 
nedostaje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --> 
ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја и 
!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна м 
аса.</p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри  
ни ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> 
ад мане руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и спо 
 су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне.. 
како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац  
у ништа болесници.</p> <p>— Да ми је да само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече  
 радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће 
а кад неумем друкчије да кажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јов 
ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто драго, па кад неумем друкчиј 
А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак 
Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!. 
 од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Је 
во?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — п 
апао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p 
 умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Тре 
 браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуш 
ом оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </div> <pb n="174" /> <di 
 устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на  
љ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више 
е.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, ко 
доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — гов 
аког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања  
S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало,  
ашту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се пр 
— онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!...  
е званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међу тим, 
је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу 
ли!...</p> <pb n="148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела по 
ео за „непознатом“, мислио је: да му је само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада 
 чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није р 
његову!...{S} Да је мало мањи и да није само овако покучаст!...</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари 
/p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, онда мож 
 у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="10 
на? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем а она  
у!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, 
— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да  
n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугур 
ознавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} 
 што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!< 
рактиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог  
ом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</ 
 селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху 
што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с 
анова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлиц 
 Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" 
кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече 
аиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S}  
кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!.. 
е болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љ 
 му пред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> < 
<p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послу 
јаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и забор 
а имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S 
е му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да  
?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — 
мађаше дражи.{S} За њега је имало дражи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапута 
устајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да  
те себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери говорити.{S} Сад још могу да мислим да  
 А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима. 
!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако с 
ица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није  
ну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је  
ј му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута  
 би говорили — мишљаше он даље — Гледај само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те! 
о снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима. 
ш!..{S} Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е 
поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у  
S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја 
нам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у  
какав војвода.{S} Назва бога.{S} Пандур само климну главом.</p> <p>— Је л господин капетан у ка 
нас?..{S} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — с 
а!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче,  
е заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од пре 
или да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да 
та ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много  
, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како  
ју семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он  
 да је пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше о 
ели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, ј 
.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једно 
 кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb 
ио би ономе ко је писао па да би и мене самог напао.</p> <p>— Верујем, господине, ал ја нисам п 
p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па га кап 
жи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је њ 
 увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о другима м 
 дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отоји 
 га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад!</p 
рума клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у по 
.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих х 
 Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви имате доста књига 
око главе а под гибаше под ногама...{S} Сано је дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати г 
и да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми м 
..{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она иде поред њега; наслонила се 
о ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имен 
{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за један дан они посташе присни п 
p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она га зовну.</p> <p> 
ренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави, зар може бити да је не сања у сну! 
 више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о божанственој љубави; она му  
 у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се н 
ану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше 
тану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад с места 
, ја молим ову поштовану породицу да ме саслуша.</p> <p>— Добро, Јово, говори! — рече поп.</p>  
ало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ам 
ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{ 
рију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, је 
да“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавиц 
p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’ 
 дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па када мисл 
он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код т 
е, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево ов 
ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда 
обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> 
ознато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине 
ј мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на к 
вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог 
— Немој заборавити да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја 
P18891_C6"> <head>VI</head> <head>ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужит 
екоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече  
е!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознали?</p> <p>— Дознали.</p>  
дур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он ок 
тељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлиј 
Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ пандуру 
— рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки 
говор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— О 
извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p> 
{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог В 
пљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси? 
p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он  
S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Он 
аде?</p> <p>— Ја нисам био ни на каквим састанцима а још мање говорио против владара и владе.</ 
сам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја нис 
ао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</ 
.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> 
истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, ко 
" /> <p>Тридесетог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S}  
 јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а 
 окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — реч 
непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом  
> <head>ВЕРЕНИЦИ</head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде,  
.{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... 
е поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p 
p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>—  
че ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио поз 
едан по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало. 
>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио че 
>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... 
 чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да  
о!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад! 
тан нап’о не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава  
ило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева  
 тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Зн 
да ми јавиш за њи’ов састанак!</p> <p>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- 
вога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" /> о 
душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи, и про 
рознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p 
ао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од  
ива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, шт 
који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S 
метили да баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па.. 
месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у буд 
дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук 
?..</p> <p>Она га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да 
стељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p> 
сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је  
. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — 
Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми н 
ао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова п 
шио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само  
 код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S}  
гим личностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: ст 
смо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекне 
ила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била испуњена!..{S} Зар може бити веће 
} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S 
трепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није по 
рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" 
ре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то 
/p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, т 
а живога бога зна!{S} И, враг га знао — сваки има!,.{S} Ово је бога ми, добро!{S} Бог да поживи 
ења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајци, земљи...</p> < 
ба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде св 
ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посиса 
ОКТОБАР 1830. ГОДИНЕ.</head> <p>Јова је сваки други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су се 
 вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобиј 
мио начелника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћем 
ругоме...</p> <p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју  
ирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p>  
Ђуровача“ је ишла од руке до руке.{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше ст 
ије у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и о 
е окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не 
поразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога ста 
 но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах  
да ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— И мени 
си му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави,  
 <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сирота 
> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обел 
 Ђавола независним!{S} Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не 
ане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p>  
би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гл 
еста израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> 
а реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне ра 
а тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изведе 
ати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p>— Да ми  
у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У  
између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он  
авој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда с 
, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли  
.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упу 
са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово в 
 да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки м 
 не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих љу 
нећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он богат или сиромах, сл 
ати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где год поштена чов 
их 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад 
и — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S}  
писао!</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у 
де пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велик 
ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски 
/p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову до 
ше.</p> <p>С нестрпљењем је очекивао да сване.{S} Дође попа.{S} Он му даде писмо.{S} Пошто овај 
јама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да о 
/p> <p>А болесница јечи и бунца.</p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па 
 не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У  
оћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И оп 
.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било д 
у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</ 
искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, ко 
</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грмео је а из пуних груди 
="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча по 
ано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Кос 
 трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов!{S} К 
шаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад нау 
p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала 
се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ ну 
отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека д 
И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму 
<p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу  
— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p> 
што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{ 
 тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао иза 
довина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено з 
>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини  
еднако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: —  
ј позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p 
уно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чи 
Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као ст 
ксић.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балег 
, брајко, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање к 
p> <p>— А нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога  
носит <pb n="135" /> па како леп!...{S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би  
ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да врља.</p> <p>Притеже дизгине и ошину.{S 
а на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и другарице, и 
...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— В 
та постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, 
новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их  
о кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уре 
у је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</ 
сном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> < 
томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокош 
м срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка 
<p>Кроз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко,  
{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p 
ица школска, књижнице његових другова — све му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио. 
село“...{S} Па онда, крштења, венчања — све нам је жива згода.</p> <p>— Бога ми, баш! - репе по 
— продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у к 
е!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — 
елу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је 
p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: са 
аву одговорити?</p> <pb n="197" /> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али  
{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p 
рим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никакв 
ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наз 
у.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на 
раду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразд 
, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет књига од „директора“ и —  
..</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} Машта његова пењала га је н 
ас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је по 
ше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и отац и мајка и породица и пријатељи,  
p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече 
гирају“ код људи.{S} Веле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, б 
 Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштит 
д далеко а није право да он сам пати за све нас!..{S} Оно — право да кажем — он нама и не може  
<p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!. 
из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме кри 
 више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се 
беху лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га к 
по!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу из 
аше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему з 
муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milestone unit=" 
же.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу к 
оју духовну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достав 
— упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелник 
и он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> п 
елику Госпојину жене купе и дену; и кад све би готово, он држави ни „зупке“!...{S} Па је ратне  
ead> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало  
ало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S} А молим моју духовну власт нека проп 
и.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му ј 
 вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му 
у бити позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женск 
е!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И 
жеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>—  
 за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати 
у, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" 
да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> 
.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови сте 
.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да 
 живот нека ђаво носи!....{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресу 
молим!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чи 
нам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на 
едигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако 
ко је озбиљан...{S} И она га посматраше све више...</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце к 
} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе 
у, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, б 
ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p 
а.</p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро 
 суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови к 
еске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназиј 
.{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> 
Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, 
његова млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све реши 
шо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти 
 противи и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну  
ед, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропатио је  
</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагат 
зао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде 
за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам, господин 
е, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отвори 
есници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље 
дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} 
 те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ни 
ем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може лепше бити. 
Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе м 
="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p> 
— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се ч 
оје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, 
т узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај 
ед и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима.. 
> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p 
и га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; 
старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И кад рекне — речено је!..{S} И кад мане ру 
p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му с 
низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, ра 
зде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мал 
не године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој  
Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— 
а кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <p 
p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове 
/> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега нападају, кажњавају и прогоне... 
p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То ни 
аве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — с 
јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да 
ио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{ 
!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он заде 
S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="191" /> <div 
са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јов 
, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Завол 
сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је в 
.{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S 
удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад 
...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требнико 
S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака 
 је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ. 
што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло доб 
 Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p 
аручју, девојка, девојка коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше 
p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је м 
 пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а да паре не  
абављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске по 
 бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не  
ахао је из вароши.</p> <p>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као д 
е, а он осећаше потребу: да вешто преко свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: 
 <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, 
 учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор кућу кућ 
ва или лисице, као начелник Панта....{S}Свега имамо — само људи немамо!..</p> </div> <pb n="162 
о неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше главу.</p> 
/p> <p>— Полиција!</p> <p>— Је л подвео сведоке?</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби не 
ар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — п 
вуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње ноћи запану га и он гуташе онај миришљави 
лико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти н 
 нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Живели! — рекоше и остал 
 појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мале 
ше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p 
сам је правио гњиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан  
 и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле  
о са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она му  
 <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p>  
ки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе м 
да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова. 
p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ< 
p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ< 
иташ први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити  
п Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи  
 нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, пок 
к!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима разговара, па га по неки дове 
> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се на 
иг’о главу па не видим ни једног!...{S} Свет овај, овај гејак, кикаљ — он је само научио да слу 
 срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота,  
три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ ника 
цује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изг 
>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи! 
Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не поштује ни власт ни икога на пребелом 
ћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољупце 
самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S 
 Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допира 
ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, држимо још мало, па, већ,  
у; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — рече она.{S} В 
Ђоша и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним 
смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, 
да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађ 
је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{ 
ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права наша да погине, бранећи их, нека не иде у н 
ва — онда онакав један нитков може пола света на робију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја 
га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна!{S} И, враг га знао — 
Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски љ 
 <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је 
е бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пр 
 па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад је жалиш! 
о ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо прот 
ељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар пр 
.{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја  
Бог им дао да испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбин 
круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим...</p> <p>Сав с 
нији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном савешћу: да сам испунио своје  
етљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер с 
је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову 
 истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођох.< 
ше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаш 
умен облила јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи 
о — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежином...</p> <p>По 
> <p>— Де ову, брато, за здравље нашега светлога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!... 
.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом књагињом и књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> 
ике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал к 
 сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву 
 не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> 
ањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, к 
.{S} Ми можемо бити „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећем 
сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити  
ко капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео 
же ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити дел 
е поштује ни власт ни икога на пребелом свету.{S} Поменућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— С 
>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— Л 
у.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p> <p> 
наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге у 
пи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише д 
ше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запа 
 тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димо 
ревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше  
 /> <pb n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не  
зе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући с 
!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просиј 
да, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадити га! — рече по 
 све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за б 
његовог оца, на коју је био дошао други свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“;  
рији Епархије:</p> <p>„Г. Дамњан Јевтић свештеник, већ десет година како живи ванбрачно са свој 
“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Пед 
ђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Д 
попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> < 
вци казне по закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би влас 
та могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњан.</p> <p>— 
трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} В 
нтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из  
свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека ко 
и ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само  
— рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујевер 
 али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако 
...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, б 
е тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа 
други дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женск 
по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам 
ом.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна 
/p> <p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Та 
нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{ 
Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај аста 
по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротињ 
десетог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили  
 напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је ш 
и.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> < 
> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте  
 уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!< 
оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе кав 
же!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђаво носи!{S} Покушаћу!</p 
 поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало д 
 можемо почети.</p> <p>— Можемо, рекоше сви.</p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? —  
/p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Ци 
 и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верује 
е с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад б 
арији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је 
пи!...</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> < 
едрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је им 
, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе. 
. леса.{S} Ја имам двадесет.{S} Накупим сви двадесет.{S} Метнем десет и предам ватру по истија. 
и.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди навод — доз 
, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва план 
S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!. 
..</p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> < 
о је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>—  
едао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни 
то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на ск 
>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{ 
сијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствен 
>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим по 
бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — ре 
> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај 
} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S}  
.</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Конч 
иш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју рук 
ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p>  
 се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p>  
ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријат 
зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на а 
о пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави 
nit="subSection" /> <p>Сад је настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајк 
емљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани 
рно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако н 
клоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" 
<p>Изгледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Бе 
другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из цр 
— упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете 
Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју в 
 у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благо 
ећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ  
р о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> < 
ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те 
н.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе, 
овек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се  
је, па зло и наопако.</p> <p>— Бог даје свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p>  
о на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интер 
мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам распол 
р, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми морамо да радимо с рачуном  
е, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?< 
{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена ника 
обом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста пута осећао је задај њене чист 
алепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Уч 
 пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне  
лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала...</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окре 
есеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица 
ечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему  
/p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здр 
е, свирај једну!</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш? 
/p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Ве 
<p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап з 
10" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло вазд 
Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> 
Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> < 
Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S}  
са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше 
у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше к 
и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!..{S} Сви га виде сир 
читељ му је казао да га води код једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само с 
и смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад год је био докон, ићи  
еко мере весео.{S} Код куће попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о панду 
>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких 
је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</ 
још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будуће 
 кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега  
на путу, да иде из вароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара 
 старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњ 
лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоно 
он је ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове  
 <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој 
 беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, 
ју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, сл 
омрчина.{S} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса 
м да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S 
.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим 
 да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</ 
/p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више нем 
 Дамњан.</p> <p>— Ја примам капетана на свој врат, Јова је већ примио начелника.{S} А ви, богме 
.</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држа 
ро, а кад год је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од  
 раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је  
ац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да о 
и, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p 
 капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири к 
шта!..{S} Ни ме рани ни поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти  
S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину измеђ 
арицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — 
оглуши кад виде неправду, већ дижу глас свој против ње...</p> <p>— А... знам — пресече га она — 
ужбе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему  
штој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S 
ило је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и његов господин био је с њим потпу 
докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим пра 
пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је та 
ео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> мо 
S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници. 
>— И власти! додаде он.</p> <p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежно 
, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и најдражија..{S 
као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гристи бркове.< 
 он.</p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте м 
олициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} 
ало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, в 
 је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију 
јиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта 
умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исус 
> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оч 
ко си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да 
ивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни с 
е српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за две—три године  
са оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика  
те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} 
— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно.  
ом.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше 
свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душевни болови руше...{S} Неколико 
а, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја је „љубим“, господине — 
раза, са мирном савешћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам 
је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Ниј 
као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди,  
дети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногор 
е.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше ње 
ајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: где  
ирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род р 
шка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје обичне песме ка 
очи и бело лице; држао би је на грудима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају 
} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p> 
о уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S} Желео је да мисли о њој, да му нико  
 права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да исп 
м наш!...{S} Господ бог нека благослови својим благословом ову свезу!..{S} Живели!..</p> <p>— Ж 
 од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она 
во све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду ги 
та ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече он 
читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева на 
 купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа узео него по једно м 
а је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за сваку ситни 
 У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали  
 селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео  
...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — 
а поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна ш 
од да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
ваду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није  
<pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио 
н гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p 
књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четвр 
длазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао с 
све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и 
ла 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само 
> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других села 
дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља  
е се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Доч 
већ десет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па д 
ед ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги 
и се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио! 
и не раде; али поп Живко је зарадио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше  
е све и заборавља све!...{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним г 
 леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та д 
ак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће 
и и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богосл 
едељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и иш 
а.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ва 
е!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И 
ело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вил 
 се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тене 
мо са свим припремили, кад будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па 
се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио.</p> <p>Све је више пљенио свога стариј 
 са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан 
к нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али  
намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{ 
е свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> 
чионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од к 
 и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ пров 
 хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p 
 још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога:  
.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капет 
b n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У ка 
волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад 
 се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> 
лника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — реко 
.{S} Назвати њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год  
, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му њего 
 одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате 
 па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да ку 
им раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану, са жељама; буди бог с  
шћу: да сам испунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд в 
p>— Ево га!..</p> <p>И претура Јевта по своме јанџику где осим дувана кремена и оцила, беше и п 
и? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећемо — рече ка 
S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остало пот 
<p>— Кад?</p> <p>— Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Свршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова 
 Јавићу вам.</p> <p>— Свршено?</p> <p>— Свршено!</p> <pb n="173" /> <p>— Јова је донео новине.{ 
— рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој  
му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определ 
о и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила о 
пила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више  
ника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио  
ојој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу годи 
лу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити 
<p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица,  
 Јест, бога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад п 
азуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p 
а разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да,  
емо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако раз 
или?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је м 
 „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52"  
ије имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне ги 
.</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отрес 
мученик; и гладан и го и бос.{S} Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда с 
је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од др 
о учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па ка 
} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му 
опу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} В 
е остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S 
 <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе др 
/p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„ 
о не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо приман и дочекиван.</p> <p>Од Аранђелова- 
 човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштова 
{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи и неприја 
 то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и  
 свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је 
 целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хо 
</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трч 
 је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти...</p> </div> <pb n="37" /> < 
есте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p> < 
ни уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па,  
Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где  
а.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове ст 
?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш, затва 
p> <pb n="87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код ме 
би! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} Блага свежина летње  
p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> <div type="cha 
о не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није м 
 зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је  
.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој  
виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад  
— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевље 
сар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шт 
ји да исљеди, па ако буде кривице: држ’ се!...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је иш 
<p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p 
д сам расположен!.. рече поп. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, 
 војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Милан 
о дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама 
ости, ама вино неће!...{S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „ 
н не рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p> 
и желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њем 
Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на 
ја беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не  
рином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, сврши 
дин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S} Јова се појави на прагу.</p> <p>— О!...{S} Добро дошо!..{S}  
?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.< 
 се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> 
ad>ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече је 
доше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> < 
="subSection" /> <pb n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно  
 молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара 
ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> < 
а и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми ч 
те човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Јесте!..{S} Јесте!{S} Познајем ја  
ирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прек 
те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим  
, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе  
ији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу  
?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>—  
рече он.</p> <pb n="168" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова 
поштен начин борбе — рече Јова — али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштен 
е познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије. 
о, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољуба 
p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по личном познанству — о 
 него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једар 
овека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа политичара.</p> <p>Не, неће да иде!</p> <p>На 
 закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку ре 
 стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од  
оге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, шт 
ли ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да кажем, богатијих.< 
ри: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово достојанство, заповед 
{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да 
 среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи 
 тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> 
> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p 
чких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p>Испратила га је Мара са мајком.</p> 
чи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђа 
аску дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он с 
...{S} Своје другове, који говораху: да се не <pb n="24" /> могу овог или оног оставити, корео  
p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, 
н. — Браћо!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братс 
ба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо иза 
анког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, госп 
ише!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј  
пођо.</p> <p>- Нисам ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Дон 
гладна и жедна и гола и боса...{S} А да се манем посла кога сам почео — не могу и нећу!</p> <pb 
рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По закону најпре 
ше кроз воћњак свуда.{S} Он их позва да се врате да очекну ручак, па, пошто мало одспавају ишет 
света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, сл 
ве ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече о 
ом за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли 
<p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S 
е ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе  
да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зл 
човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја да 
и цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сва 
p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој девојчици.</p> 
>— 30-ог!</p> <pb n="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p> 
даље, — рече поп Живко.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево 
ан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} К 
и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на 
опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету к 
“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми стари 
 Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један 
услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак 
дати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па  
а и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо. 
о’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у  
жи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта ми 
решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима пр 
а не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> 
пође посрћући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а 
н се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у се 
дну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упит 
оја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да  
идим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог 
— Добро.{S} Са овим писмом да идеш и да се јавиш господину начелнику.</p> <p>— Добро.</p> <p>—  
</p> <p>Преписа неке лекове и нареди да се одма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пр 
таше на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе  
не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи змола, кад је мазно.</p> <p>— Де, свирај једн 
Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он 
абрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш он 
 за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам па 
да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода 
, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Млади 
 препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам препоручи.{S} Он имађаше прошлост „светлу“, по њ 
 својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим без ње!{S} С 
о Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по закону, јер ка 
ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! 
пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, д 
се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправедно нападнут!..</p> <p>— Па л 
 правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онд 
поп Живко, Максић...{S} Ни на једној да се заустави...{S} Једна реченица беше му само на уснама 
pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече св 
i>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4. 
.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“ 
е споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачу 
вити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!... 
треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то 
 прошапута.</p> <p>— Зар немам право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми над 
тост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — р 
апетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и 
 прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{ 
 „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати. 
> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости 
и свештеник.{S} Сад могаше врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но 
 Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу 
ати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у жив 
о! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите св 
паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад см 
ди нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада к 
 удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теч 
бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло  
ас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао д 
p>— И наздравље — рече пруживши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог д 
ра претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити кр 
се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! ре 
</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Је 
е те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови 
ао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да с 
розору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше в 
 Није лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од 
> <p>Попа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима 
цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом с 
тку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и не 
 месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи;  
аш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p>  
5" /> <p>Он лежаше још неко време, онда се диже, запали свећу, пређе неколико пута преко собе,  
знало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, 
/p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их!  
’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шу 
ревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прс 
красно!...</p> <pb n="158" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А б 
 ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи,  
ловију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се паро 
l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се саломио.</l> <l>„Нема вигњу кој да бере,</l> <l>„Окр 
назије.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S 
да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>—  
/p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, 
ланувши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p>  
/p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’,  
јесте ђаволи! — рече поп Лука и насмеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако 
<p>— Бога ми, баш! - репе поп и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо 
.. (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{ 
> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујемо.</p> <p>И  
нице, свиралицу и песму девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на 
 и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају сви моји парохијани, па ако и један потврди н 
</p> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур  
Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, 
 ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му поса 
... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И  
аху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свира 
то, види, она иде поред њега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху 
 пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове 
.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто  
ишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом божијим. 
рноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ 
 <p>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним по 
ати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док 
 што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста казивати против њега, рече Васа Каменч 
дови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по св 
<p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S} Са оваког 
“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и та 
а ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу  
ко димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— 
 ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу. 
отово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непознатом“, ми 
..{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В 
чајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуч 
м.</p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој 
огатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} О 
 уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p 
 да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по постељи.</p> <p>— Другарице ми веле да  
— прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „ 
, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући по 
 изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече ч 
аву.</p> <p>Капетан поиска две каве, па се окрете попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је  
.{S} Мален је остао иза оца и мајке, па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре уја 
 <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> <div t 
сведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> <p>— Али глас?</p> <p> 
 на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено 
у — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред в 
ше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио ари 
коле; написа своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли  
д мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p 
че се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време б 
 спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели  
и положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, на 
.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> <div type=" 
ави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново место.</p> <p>Велика разлика беше из 
ин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о главу па не видим ни 
е поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош. 
еди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао људе, ко 
ама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb  
ти како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама,  
дан чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> 
ју дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз главу му јур 
еде на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађив 
ше маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде баба Миљани  
аје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу кад веле да се не може н 
 судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p>  
..</p> <p>Једно је морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио 
ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова ка 
ве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ пос 
и дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ 
 слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио 
адим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p>  
Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из нен 
 њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес 
ецу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се д 
} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И н 
тати, но богу, господине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор. 
 се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{ 
 <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одго 
То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p>  
ни те разговараше са некима.{S} С места се видело да је капетан попустио.</p> <p>Кад је дошао п 
а се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме  
дим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Че 
 пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у 
 да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће  
 постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p>  
на зајам.{S} Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S 
е поздрави са својом свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам бла 
 му нико мисао не прекида.</p> <p>И сав се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити 
ео пред престолом божијим...</p> <p>Сав се предао мислима које га све више раздрагаваху...{S} М 
аше га, али као: капетана.</p> <p>Његов се сан испуни.{S} Он говораше жени:</p> <p>— Видиш сад! 
и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук...</p> <p>Сањао ју је на јави,  
head> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора об 
ш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S 
!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти к 
он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу д 
емо радити мирно и безбрижно....{S} Кад се будемо са свим припремили, кад будемо имали своју во 
 Зависићемо ми од сваког ђавола.{S} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за жи 
воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он о 
...</p> <p>Дуго, дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор. 
оћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с о 
аже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли с 
 плаве очи лебдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је ства 
head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која  
/> <p>Доктор одмахује главом и пита кад се разболела?</p> <pb n="35" /> <p>— Јуче, господине.</ 
 девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју 
 Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: народе!... ми  
head> <p>Био је један сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на п 
та.{S} Дочекивала га је са осмејком кад се из нурије враћао.{S} Ако је био љут, љутина га је пр 
раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам! 
 само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!... 
pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p>  
е врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он 
е приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак сврши попа рече да мало одспавају.{S} Мара је  
гаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он  
 — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајала; била бих и дан и ноћ с њи 
опо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p 
А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p> 
...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена при 
 рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише од 
ати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца пл 
 ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до 
 да види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</ 
то спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, 
p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушају 
p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} 
.{S} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S 
роз главу му јураху мисли летом.{S} Све се збркало.{S} Капетан, Мара, начелник, поп Живко, Макс 
Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p 
p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад са 
верица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгледаше к 
о позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи. 
S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p 
плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да он иде од куће; али све узалу 
 „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да п 
стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком. 
 леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђаше да је кост искочила него беше равно...{S}  
 ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> 
е марим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p 
 За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на руке.</p> <p> 
кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо 
дан и ноћ с њим!..{S} Ох!..</p> <p>Диже се с кревета, раскопча реклу па леже.{S} Онда се диже п 
и.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали ци 
 и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> 
гљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а  
м злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради 
ић је најгори! — рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишл 
А КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити истога вечера кући. 
ти, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече 
.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испун 
дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а...  
p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да видим змију...</p> <p>И наже 
и му год мисао пала на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Ме 
мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи светлије.</p> <p>К 
p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није  
зуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по 
p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са  
о, видиш овај народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов 
р ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да с 
— И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећ 
ло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — пр 
 кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p> 
 стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, 
отану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је 
 ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на 
ко је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи његов напредак  
, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код св 
ши и пошло му је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју в 
/p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чис 
} После <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по  
} Био је готово равнодушан.{S} Љутио је се сам на се.{S} Док је не виде, док је жудео за „непоз 
а „већи нарасте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је 
атити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађ 
е врло лако да се „рукоположи“; само је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb 
положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти 
е срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А... сад је жалиш!..{S} Сад  
овор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је натерао Ма 
звући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, н 
прочита, па да их и испуни.</p> <p>Није се сакрио ни Јовин поглед од њега.{S} Он је с места био 
 <p>— Зајиста — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите 
и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговар 
је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је т 
1" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</ 
а долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке об 
не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и  
ма: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова 
ављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам. 
е тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си 
па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иван 
љство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабуке“ није ни своју заборавио 
 башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p> <p>— Ако  
 n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и дру 
а мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила вишу женску ш 
 врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука 
 имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се!</p> <p>— Рада бих била да и њу видим!</p 
па?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да  
ју, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p> <pb n="41" />  
<p>И оде на своје определење.{S} Разуме се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како д 
 био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га 
! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би била!{S} Зар свршила ви 
 И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и  
</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збогом, господине!</p> <p>- Збого 
пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’ 
видећи — како капетан лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И в 
дине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се  
отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одгов 
>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт 
</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p 
а Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ 
 бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, господине.</p> <p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да 
ита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> <p>— Па  
<p>— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби 
е:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је 
јем да је гласање закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се 
p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Братите се.{S} Збогом оче Живко!..{S} Збогом! госпођице!</p> <p 
 наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог да!</p> <p 
уди виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће  
ог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му 
“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она  
 Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— П 
од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А  
{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је с 
S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и око 
....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и 
о што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко  
та који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да с 
 није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — он 
 легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бели о 
оле да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справ 
тски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице: држ 
 — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика и 
аше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и  
 руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља 
нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље свежи 
раше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запре 
ова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова  
ила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и м 
ти твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да ви 
ем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде луп 
.</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се с 
дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима 
онео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужит 
 из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану н 
де лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као т 
вуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну 
> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>—  
{S} Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ћ 
</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису мо 
> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори писмо и прочита га.{S} Онд 
.</p> <p>— Бог помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита. 
ледаху као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче 
вица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколико кућа.{S} Пред једном кочијаш заустави коњ 
нички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окре 
 јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом  
 епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше 
У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с 
Тридесетог Новембра 1880 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолази 
!..{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што 
="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан ка’ памук! — рекоше неки 
>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> 
 немоћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име 
ад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} Овај посла момка да коње прими.</p> <p 
ет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.</p> <p>— Деде, дијете, 
 ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, п 
 — рече поп Дамњан.</p> <p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски. 
оздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — реч 
 се напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викнуше још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли ј 
ла јој образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она виде 
да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а поп 
 ока.</p> <p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о дру 
два се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општ 
то.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шум 
а се дигоше.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној ку 
оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати 
 њом је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и зак 
е и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Н 
Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паш 
е само да види прамен њене косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговара 
није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао сваког јутра и веч 
ита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо 
оја је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји 
 он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столо 
н се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, к 
н се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше 
p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао. 
учку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам ста 
<p>— Добро, Милане, добро!</p> <p>— Сви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако ј 
..</p> <p>— ’Ајде вала!...</p> <p>И сви се кренуше поповој кући.</p> </div> <pb n="53" /> <div  
 лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ 
.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> 
шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, п 
ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово ј 
p> <p>— Али оштар!</p> <p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p>  
аше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је з 
вери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени ње 
ој неће бити противна За остало потруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће  
; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаш 
“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред 
</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А ш 
 ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину:  
 не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и  
бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о  
а смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког чо 
неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма  
 се можемо полако разићи...</p> <p>Неки се поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе  
ше ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше 
— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала в 
године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће б 
им сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење с места 
ају?</p> <p>— Ноћу.</p> <p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Саста 
 <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О  
овника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као њему.</p> <p>Он поста изв 
 кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола. 
ајпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се  
ином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако  
у је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Прет 
 Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видел 
вију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p>  
ју.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> </div> <pb n="66" /> 
ли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један 
 а после вечерња растали се.{S} Састали се као два путника; нису ни сањали један другог и за је 
 човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца... бил 
ри коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну 
момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина 
о, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа!...{S} Код оне пусте канцела 
свега воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која  
О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађ 
>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} 
од њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него 
о кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p 
<p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S}  
ок он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Са 
децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара 
="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса га 
што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Бата 
<p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кр 
еч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело крас!{S 
аду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови  
трима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па би заплак’о!...{S} И опет — довуче, јуначк 
ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</ 
окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — р 
 — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’ 
 дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p>Приђе 
 Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пошто ј 
{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за о 
дно нападнут!..</p> <p>— Па лепо, брани се!...{S} Јеси ли прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живко 
п.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад би 
 стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо 
.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не могаше остати не 
 кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао други све 
 неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p> 
— рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинут 
лико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер веле: да је  
S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакле је, има ли  
 каву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Беог 
ме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху једно с другим а она сама са собом:</p>  
 А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p>  
ам он приђе прозору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену. 
p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ниш 
дало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине?  
напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{ 
ас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна 
гао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> 
есе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... н 
!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p>  
однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</ 
p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о оно 
нице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти р 
S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...< 
сец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину. 
p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!. 
 послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— 
показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек т 
ичим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо т 
у, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> 
ену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па з 
осте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, т 
> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан н 
Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован чов 
его да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце њег 
 <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао ка 
..{S} Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и  
ника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу 
Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме на вр 
га, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учи 
е разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — 
таријем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за ру 
јте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врати се са рачуном.{S} Он исплати.</p> <p>— Јел изведен коњ? 
а га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отвори врата.</p>  
ац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут с 
скочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео 
 кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p 
аспојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на глав 
ст, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића 
историје?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто ту 
Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују по 
њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па 
је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p>...{S} 
тивнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је плашљивац и ку 
ова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{ 
и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S 
>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости се разиђоше.{S} Оста само домаћин са домаћима.</p> </di 
ече он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} 
ним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} П 
не груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p 
оги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога 
аучио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да  
зе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други 
ио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже леву руку, коју беше савио 
и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладов 
у тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла им 
 <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења 
Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи се.</p> <p>— Разуме се, разуме се!{S} Зло кад не би бил 
це Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени ув 
д љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши свој 
— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у 
че по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћ 
S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окол 
ље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све шт 
 платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја 
вала и наздравље! — рече Арсен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има л 
p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога бога зна 
</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко  
 ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насмеја.</p>  
>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то м 
 узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред г 
школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо 
узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али оштар!</p>  
{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се 
— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истин 
ди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Ма 
.. мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти  
</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мо 
је ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о н 
— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то чов 
 ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n="130" /> <p>— Па зар не видиш да сам бесп 
ван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, с 
</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n= 
 <p>Не, неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише 
аде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворе 
p>— Сад неће.{S} Каламлење с места врши се до Ивања-дне — после не.</p> <p>И поп Живко поче ваз 
 „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да  
чуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта 
> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова прође кроз башту и изађе пред-а 
т!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтов 
S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога  
удима својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скин 
а јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је д 
господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па 
тро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p>— Дођо 
{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчин 
p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да  
е намере, своје погледе на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јов 
, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад  
и неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да  
л’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије  
да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што 
о, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало, да је он пис’о неке дописе, онда се већ зна 
ћи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га је посматрала.{S} Т 
, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стез 
 је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“ 
а!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p>  
 Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани по 
“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p 
ас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, па викну 
ш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад!</p> < 
Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па он 
ње закључено.{S} Окупите се овде да вам се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљат 
е:</p> <p>— Браћо!{S} Послушајте да вам се прочита!..</p> <p>И прочиташе да је поп Дамњан добио 
 /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S} Ако б 
е судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар  
 Иш’о би, ама не могу!..{S} Знаш да сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето креве 
ска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мисли 
{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпе 
А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога ве 
 шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p>  
у ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка се неколико пута будила.... < 
ек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми  
уо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником.. 
нам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја за 
!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао н 
S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Н 
о — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку 
Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим 
 онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завија 
аг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за 
<p>И Јова се насмеја.</p> <p>— Не бојим се ја, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа,  
че она.{S} Видела сам змију.{S} И бојим се и гадим се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта  
Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибе 
Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, мол 
се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече 
же.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p>  
.</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори о 
о моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим,  
е госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Н 
пет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је кри 
а, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до 
<p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p>  
ија Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао 
јанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p>  
 се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title 
— и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то 
уђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, угла 
 дуго је плакао.{S} Кад се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он по 
ина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице 
е два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, св 
у страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соб 
>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио...</p> <p>И... заспа...</p> <milest 
де.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на це 
уд није макло ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светли 
она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта ј 
питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али 
клечи.{S} Овај одговори: да неће.{S} Он се наљути видећи, да се пред другим ђацима крњи његово  
Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Ниј 
>На вратима га дочека послужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и дру 
а баш онде где је он руком држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубим 
..</p> <p>Сан му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пе 
S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о ро 
доле потпис:{S} Илија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господин 
 за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао  
ре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној меј 
 /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: б 
љна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћо 
, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике с 
а уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема н 
е, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта о 
са, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до недрага!.. 
е.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше некол 
</p> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се  
аћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али  
правим путем.</p> <p>За кратко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који  
/p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што  
д и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p> 
 њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, д 
.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему  
рашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није полагало... 
у му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не 
ко капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан 
им је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима 
це.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио 
/p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу 
</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бит 
</p> <p> <hi>„Достава.“</hi> </p> <p>Он се насмеја.{S} Прочита доле потпис:{S} Илија Кончаревић 
ећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро 
 Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше 
ава паде на њена обла прса...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; л 
петанова донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрај 
 трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и  
Дамњанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служи 
ивши руку да се с њим рукује.</p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p> 
у.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову 
рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која с 
личним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита 
рилично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{ 
ло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот пр 
ао да је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигур 
је знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и ш 
па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чу 
 је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да с 
..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часо 
а га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао к 
је кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Т 
аше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурни професор иђаше баш крај њега.</p 
ворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.< 
ељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру 
мо:</p> <p>— Море, мани!</p> <p>Обраћао се више пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је о 
ина осташе да гледе вечеру.</p> <p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше,  
 Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како г 
 онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова.. 
<p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да 
ти долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп 
7" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанку рече:</p> <p>—  
че кмет показујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па т 
ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут ма 
или глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледа 
ролазио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Сву 
ead> <head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао и 
 Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је осно 
 је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и  
 цео свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву 
к уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванск 
ест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, 
најући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија доносаше јело једно по једно  
аручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „тр 
 је за руком.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S 
.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожени и рано руча — никад се не каје“ — вели на 
 вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити опет светла образа, са мирном  
ко исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — 
капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, 
исам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је св 
а ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, 
лас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb  
коли: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се как 
{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<title>Бој код Мората</title>“ (Мурт 
нице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и 
о како је кришом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задо 
ако ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђ 
један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја 
ље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — 
је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила 
} Него, ево поп Живка.</p> <p>Поп Живко се насмеја:</p> <p>— Зар баш не може мене обићи?</p> <p 
ж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала.</p> <p>На питањ 
 у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се мо 
а, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које бело влакно.{S} Млад човек,  
е други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове  
вим црним власима; неколико бора попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone 
ешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јов 
/p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам 
знаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја 
.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{ 
.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан р 
 у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикриј 
е проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног 
> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, сп 
старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се  
ђаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мај 
ам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Гд 
ш колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на 
..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p>  
 ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! 
 у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!. 
p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и  
<p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми с 
ду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се пора 
каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога ми!.. 
: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те да  
{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час 
ке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну 
ратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} 
него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко 
ко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она с 
оши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — св 
ке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежу 
ако је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко  
ти ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p> <p> 
ј труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и 
 биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих р 
/p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносит 
ео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли. 
 <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа 
ћина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и нас 
/p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова  
и законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче гри 
 чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није б 
т наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, 
ј је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му 
 сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јес 
на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу са 
сечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у  
>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо 
учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!...{S} И који не мисли за ова света права  
а.</p> <p>— Али глас?</p> <p>— Е, нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим 
чком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло 
тко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, о 
 се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очист 
А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, т 
е на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благо 
а се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како 
д тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру“, на „посело“.. 
ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</ 
би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуца 
о имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили 
— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и 
.</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} Пандур се врати.</p> <p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова у 
!</p> <p>Поп Дамњан прими бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — реч 
амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе  
добро, рече он и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече кап 
и поче нагло гристи бркове.</p> <p>Свет се поче купити око њих двојице.</p> <p>— Не браним ја њ 
.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине изађе гологлав, погл 
м се прочита ко је изабран.</p> <p>Свет се поче прикупљати....</p> <p>После пола сата изађоше и 
ча!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па 
гог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="136" /> <p>Она збиља имађ 
 — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник  
" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да с 
м ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, али му одговараше са обичним одговори 
леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Бога ми јес!...{S} Краду деца мачи 
 ошину.{S} Коњи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у  
и ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има 
једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчет 
} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице 
ав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама...{S} Сан 
и створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и до 
је тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек 
ном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да д 
и — више ништа.{S} Ни једна мисао да му се појави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{ 
 није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, з 
 пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згод 
S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да огрнем капут и да донесем дуван; па иза 
д ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него  
еси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно. 
— али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{ 
p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?.. 
вој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечин 
ом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га  
каменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црв 
 — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} С 
ну меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити 
 али, ма с ким почео да говори, онај му се вешто исклизнуо из руку рекавши само:</p> <p>— Море, 
науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме. 
усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се ле 
а ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде поштен, да 
х је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени  
, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше 
{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, много је 
 најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа 
.{S} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу.  
га гледаше са неким поштовањем.{S} Њему се особито допадала озбиљност лица његова.</p> <p>Ручак 
неће га ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити 
.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p 
стењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакл 
пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места чим по 
кост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за  
се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово вр 
шко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљ 
ије морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дје 
и’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— Па 
и.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духовна  
/> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја м 
/p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на са 
p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S}  
 игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их  
торијски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Ис 
> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци 
.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!</p> 
 мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође му м 
 да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капет 
ворити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја ви 
е, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S}  
ад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јо 
жем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу б 
јо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, на 
} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет; како већ не пошт 
а и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хте 
раћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше ин 
то вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакш 
е новине.{S} Нађоше и једне нове, зваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и,  
ао јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> 
авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком 
зразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капетану у  
ђе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један др 
умова ни пријатеља...{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близи 
е!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — 
!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим дружила..{S} Никад се не бих од њега раздвајал 
 ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састасмо и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је 
је у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S 
о века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учите 
p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Н 
о ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школ 
ред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; порадићемо код госпо 
пођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам 
...</p> <p>Он се изгубио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона г 
а заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу б 
му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p 
 Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на друге, које не може да <pb n="109" /> ог 
ам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад каже 
и приђе кревету; збаци обућу и одело са себе па леже насатке окренув се зиду и загрли јастук... 
{S} Онда се диже по ново збаци реклу са себе и леже опет.{S} Прса беху пуна.{S} Нигде се не виђ 
спитач, и онда је морао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} 
будио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или 
п.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а  
Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због је 
ледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да иде из вароши кући, да јаш 
ди и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p> 
е верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам заво 
сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га  
/> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p 
у.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па виш 
у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— И 
че попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немог 
ј не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Ко 
рао прве да васпита себе.{S} И он је на себи и почео.{S} Пушио је дуван.{S} Пробао је да не пуш 
дан његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послуживање.</p> <p> 
врат, па најзад и лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја.. 
има се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи  
" /> <p>— Млади учитељу!..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о каријери го 
 реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он подиже п 
ом доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје бол 
 сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати  
е корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milestone unit="subSecti 
ра се по неки пут и „извући“ — рече сам себи.</p> <p>— И није се преварио!</p> <p>Капетан не са 
 најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле  
како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и правио топове п 
 на ову доставу?...</p> <p>Он дође мало себи.</p> <p>— Имам да кажем: да је све гола лаж!..{S}  
ђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна За остал 
ком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, да  
нти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетан 
убио; не знађаше за себе ништа; њој очи севаху; лице се зајаприло; докона га, и, нечувеном снаг 
ва кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му приђе.</p> <pb n="203"  
 поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим о 
 две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита млад 
 апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људи и молили и — ништа 
мен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио 
 Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p>Јова седе.</p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђ 
</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову ру 
... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје дете, донеси нам још 
 <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p> 
у, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ва 
 прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти 
ам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да 
и! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>—  
доведе кревету; рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те кар 
ше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук  
> <p>Њих двоје осташе сами.</p> <p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} 
а донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} 
 у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте  
служење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују: одакл 
е поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p 
о чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и пружи му кутију дуванск 
 не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до попа Живка.</p> <p>— Јесте ли за вино, господин 
...</p> <p>Мало јој би лакше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л 
Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он  
зађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дам 
му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па 
е изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као оби 
испуне жеље народне!..{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели 
учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечер 
итељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.</p> 
5" /> Знао је, много је знао!{S} На пр. седемдесет и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с м 
 на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он про 
танојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отменијих домаћи 
о је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као 
 имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па 
p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече  
в исти распоред за асталом.</p> <p>Јова седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породич 
га воли...</p> <p>Доста пута замисли се седећи ноћу: како је добро имати ваљану женицу која те  
ез њих.{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p 
ног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{ 
 канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правд 
анџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њег 
Остајеш!.. остајеш... рече поп Живко. — Седи.</p> <p>Јова седе.</p> <p>— Деде, Марушко, моје де 
зник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Седи!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и ужи 
8" /> <p>И рукова се са свима.</p> <p>— Седи. — рече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је 
о, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пуши — рече он и  
о оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе.{S} Она седе крај ње 
 у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те з 
е ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Нека, госпоја,  
S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш 
 Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је  
а празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — реч 
S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није  
 <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не 
а у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поч 
<p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене 
е учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и см 
е у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви тр 
оп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњ 
ед њим лежаше његов путнички сандук, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p 
а запрегнута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад ч 
 и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из 
p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на п 
овори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију, а?</p> <p 
.</p> <p>Ручак је био већ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по т 
ти госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас сре 
one unit="subSection" /> <p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта нов 
 — благосиљам.</p> <p>Дођоше до клупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними  
то сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она бе 
да готови вечеру за драге госте.{S} Они сеђаху под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирну 
ани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беш 
азили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се 
 баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— Добро јутро, господине!< 
однику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова 
рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поз 
ма и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свештеника, с 
ди — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жуде 
те.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде пос 
Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пушећи очекиваше да га капетан звонце 
 у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S}  
нута са два коња.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, та 
 границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> < 
ако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стоти 
допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и  
њим беше неколико отменијих домаћина из села.{S} Они се замоле владици да им га да за попа, јер 
ини.{S} Људи из других општина и других села почеше доводити децу њему да их „изучи“.{S} Није п 
"87" /> <p>— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> 
ва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} 
е дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо 
аљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p>— Обожавам га!..{S} Погледајте!..{S} Они к 
> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова г 
по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На пред 
ПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза оца и мајк 
јимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих људи....{ 
аду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ пров 
чела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја ми 
, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у 
 И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а 
м осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући,  
 са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању у 
поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти с 
тати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То  
прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S} А  
ојим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате  
p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао 
</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он испр 
ам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а о 
раћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом С 
 у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов  
му девојачку, која се са прела по свему селу разлегаше...</p> <p>И њему на једаред омиле ова се 
.{S} На предњем седишту сеђаше кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 г 
бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора  
 и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, кап 
мо!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега после нема светиње!...{S} 
е попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако бога зн 
уром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да поведе 
Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно искази 
авају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писаре 
 ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одликује тим, што умем 
>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брат 
 „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера,  
 Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n= 
усти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог, господине! 
чео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и  
/p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> < 
и јако немају ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију 
е!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> 
ора се кад власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!... 
 Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би  
ађе.</p> <p>— Море, Арсене — рече један сељак пошто Арсен изађе — ово много младо!</p> <p>— Ка’ 
лници, капетани и писари; по неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он  
мо лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> 
<p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан. 
 ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија ј 
ар они?</p> <p>— Ја!.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо,  
 марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је з 
 учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — п 
Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мал 
<p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са 
ред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>—  
а — пошто не имађаше ништа против молбе сељана — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој  
ану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и поседаше око једног астала.< 
ну власт нека пропита и испита све моје сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда. 
једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p> 
="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Жив 
ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учит 
иваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе  
ије радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих  
и?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше се с њим.</p> <p>Кмет отвори  
 ово кромпир, ово пасуљ, или како га ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, ми 
али у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне буд 
<p>Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са 
 /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гујић из С...</p> < 
 Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича С 
ан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње је  
во весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газд 
 пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху.</p> <p>— Млад!</p> <p>— Али ошта 
кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подеб 
аша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „једа 
е ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо з 
</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> < 
о кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речју о свему 
млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче  
и о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— 
о, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, з 
ва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јо 
срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и блиском родбином — зажуде од једаред да 
ји рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена ника 
т „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа. 
остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзну 
ала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p> 
 ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу 
} Он могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хте 
вега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити! 
зговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} 
а занесе.{S} Ништа друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је  
S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се вр 
. па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</ 
и цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло, онда  
 беше завеса добро навучена, и прављаше сенке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са  
 тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како ј 
ала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине  
</p> <p>— Да не воли она кога другог? — сену му кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{ 
S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар  
па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја 
ви у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је  
и.</p> <p>— Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>—  
е...</p> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се се 
>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка. 
Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</ 
epage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј 
epage"> <p>БОРЦИ</p> <p>РОМАН</p> <p>ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА</p> <p>СВЕСКА I.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Ј 
сте“...{S} Па онда, како је се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јенде 
дајте!..{S} Они красни брежуљци, па оно сеоце са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није д 
..{S} Задовољила бих се и каквим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> < 
ти или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, ис 
>Да оде — није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав  
ноћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>-  
ча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васи 
— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — 
ило искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је  
ароши кући, да јаше свога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!. 
пе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на 
рошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вај 
 конзисторије?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Сети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко заш 
.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у  
а бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, 
 — Ово је наше весеље!..{S} Али реда је сетити се бога и господара....</p> <p>— Живео!..</p> <p 
 Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам из 
ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p> 
вари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда се сећам.</p 
 госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плака 
уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови ц 
њ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан! 
иге и казне новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати рас 
Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Да 
pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка, а оно — ето  
 њим лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...< 
рији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре 
p> <p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да 
 глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију стр 
етан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га. 
е — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> < 
а ако га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али ка 
красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чеш 
. — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти пис 
 никад!... <pb n="140" /> Мислио сам да си вила, да си анђео!...{S} И кад дођох код поп Живка,  
а обелити.{S} Помени му капетана као да си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону  
Сад је жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми ј 
<p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ак 
ст...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мис 
пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за с 
/p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="197" / 
огаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништ 
и, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!.. 
је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> 
p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи? 
о, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешк 
ш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, ка 
омогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" 
 умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на св 
че Јова оштро.</p> <p>- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" 
бога а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Вид 
p>— Нисам био код куће.</p> <p>— Ја где си био?</p> <p>— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А  
е се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у  
пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он 
та Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти 
љен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио 
попо!</p> <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде  
у.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше с 
ићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јес 
 се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече  
човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се нис 
та, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p>— Д 
ирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p 
 у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, 
оведа кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p 
ослужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи с 
о затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан  
у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Е, 
ко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан чов 
име?</p> <p>— Рајић.</p> <p>— Па, којим си послом дошао до мене?</p> <pb n="80" /> <p>— Дођо’,  
шта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’ 
спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, 
 џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо 
нио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ак 
рло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?</p> <pb n="180" /> <p>— Канда 
ти.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, ме 
с!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на кас 
 Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, г 
о у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> 
бе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механ 
е надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си 
>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— Госпођице.... ако је по вољи — рече  
 — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Бео 
<p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осе 
вином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73 
 може однети — може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> 
!</p> <p>— Бог дао, Ђошо!</p> <p>— Како си, капетане?</p> <p>- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси  
/p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јо 
>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше 
 „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважн 
 сам казала попу Живку.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти 
<p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због 
ед се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим неш 
донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А.. 
о, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но 
ити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</ 
 пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погле 
је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима 
ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па и 
.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о  
ало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>—  
ао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, г 
пита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, 
Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p> <p 
 за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Оти 
те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није н 
 његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Р 
" /> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — 
чи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — н 
еко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>О 
л’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам 
!...</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и  
убиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле 
p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш 
ађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше гл 
p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!.. 
 се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ заспати неће! — говораше он. — С 
 у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да 
жите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <pb n= 
и тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да одговарам!.{S} 
 рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А  
Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви 
 <p>— Неће.</p> <pb n="58" /> <p>— Знаш сигурно?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Ко пише?</p> <p>— Поп  
о код гробља, (поред њега је пут водио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb 
ху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде  
н.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у а 
</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколи 
И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она 
“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми јес!...</p> <p>— Море, наш кмет  
 верујем <pb n="54" /> да анђели с неба силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак н 
господине!</p> <p>- Збогом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад и 
оверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим ваше интересе.{S 
мило дирале вести: како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога ил 
из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на б 
е врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му од 
 мален број, да се боримо јавно са оном силом која је против нас.{S} Да би се могли одржати — м 
p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p>  
озива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, доб 
ову га — позива се Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>—  
му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био јединац, па зар баш да јединца да да 
, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!... 
 течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист  
p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га 
 него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— 
 таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што  
 старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у ку 
у, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обеше 
је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} 
>— Добро јууро!</p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да м 
 Ништа, господине!</p> <p>— Врло добро, синко! ’Ајд, ради сад!...</p> <p>Другови његови, практи 
ледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!.. 
 видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о 
— Где?</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па ка 
итељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћер 
их красних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено,  
што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико дру 
ен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате к 
твори писмо.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да доз 
49" /> <p>На вратима канцелариским нађе синоћњег пандура.{S} Овај беше достојанствен као какав  
д смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вршиоци закон 
просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добил 
о је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележ 
оме поштеном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <p 
 од немила до недрага!..{S} Сви га виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утроши 
учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит  
 сву ноћ заспати неће! — говораше он. — Сирота Мара!..{S} Мој мили анђелак!...{S} И ја легао!.. 
?</p> <p>— Зашто не?...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти  
т.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} Мара је сирота девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам н 
та не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њег 
Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са оном водом запоји 
а оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S} Он је се завлачио  
го по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи  
 виђенији и богатији.{S} Не одричите се сиротиње она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће кол 
ко ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша го 
ећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке 
љани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели 
 правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шт 
"61" /> па затворио за пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он 
 расположење.{S} Она код мене неће бити сироче!...“</p> <p>— Помоз бог! — рече један сељак и пр 
ад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> < 
 Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за уч 
н леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се ц 
ше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Живина, сток 
 Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ва 
} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...</p> <p>Онда се дигоше.{S} Он 
година, натмурен, љут као рис; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год ј 
али би му очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога ми 
 силазе — рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда 
седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Саста 
ишљави ваздух....{S} Погледа на небо: — сјаји се месец и жмиркају звезде; погледа преда се у да 
...{S} Машта његова пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срц 
 витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— Седи! — рече она.</p> <p>Јова седе 
ке јаме, на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он,  
 земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.< 
како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити  
неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га ма 
ичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>—  
!..{S} Признај!....</p> <p>Капетан Сава скакаше од муке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у  
p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С к 
у кроз главу као муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, н 
с јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{ 
 <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Је 
 Кончаревић.</hi> </p> <p>Поп Дамњан се скаменио.{S} Прихвати се руком за астал да не би пао.{S 
 морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љу 
</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани 
де?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до земље; а ја диг’о глав 
>— А кад ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ов 
јеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не устежући се н 
ла; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђ 
де у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руци.</p 
капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти  
 главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио н 
>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и прса беху гола.{S} Кроз кошуљ 
све му ништа није полагало...{S} Најзад скиде капут, раскопча дугмета на прснику и кошуљи.</p>  
змите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Уби 
 што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на грудим 
 се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече он. — Ово је наше ве 
 учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p 
— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене! 
е склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава;  
у кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео ј 
 па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и 
>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Склон’ се с пута сејо Иванова</l> <l>„Нек пролази војск 
ија Кончаревић.{S} Он се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писа 
јим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано  
е нас неколико пријатеља договорили: да склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: ка 
 веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа! сад видим да нис 
н се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом ј 
да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мо 
 ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељ 
ио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати  
атио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у по 
рате!..{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и 
 служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кме 
="137" /> <p>Дођоше на ливаду.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а  
тигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори 
а и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Т 
кочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Скочи с постеље и прва мисао која му кроз главу пројури 
зите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стад 
 сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта ср 
есе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да  
це је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев 
 подмеће груди...{S} Их!...</p> <p>И он скочи са постеље...</p> <p>Можете мислити како је спава 
о.</p> <p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичи 
а.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и заст 
 То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</ 
оши?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Кад ове скупи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> 
— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не мо 
н.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p 
ше они око њих.</p> <p>Свет се све више скупљаше.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошље 
астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба пасти 
а чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест — рече он. — Браћо!{S} Договор ку 
пунио своје обавезе.{S} О своме раду на скупштини поднећу вам рачун кад се отуд вратим.{S} А са 
оче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист  
рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог  
о гуташе оне димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p>  
не димове, најпре нагло, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он засп 
ече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добиј 
 људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због т 
ши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те  
>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> < 
гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему 
 ја, а он се веселник само окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све ч 
нућу и ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</ 
озаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То н 
p> <p>— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</ 
 Ево овако. — рече Јова.{S} Сад настају славе и друга весеља!</p> <p>— Бога ми баш! — рекоше ос 
Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А  
еба и без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину  
оме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, славу му његову!...{S} Да је мало мањи и да није само о 
га док није дочекао, да, на св. Николу, славу капетанову, послужује <pb n="68" /> око софре, за 
е га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама 
а.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече панду 
н звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова и поп Живко пратише је  
ку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто ми 
м, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма кло 
ам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је 
р свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, 
човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест!  
и им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсе 
орењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она дв 
ана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> 
гогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојо 
од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Дваде 
 кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капе 
се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у т 
ајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним з 
ма у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву сво 
 била испуњена!..{S} Зар може бити веће сласти него појавити се с њим као жена његова у друштву 
’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасениј 
ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило 
адила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише  
вљен.</p> <p>Заседоше и онако задовољни слатко ручаше.</p> <pb n="169" /> <p>Пошто се — по обич 
, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И  
 новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је 
pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта 
ва корачаше најлак; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но с 
p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао  
 Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и друг 
..</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлиј 
</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан војску са границе креће</l> <l>„Ск 
 па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али она за њега беше само 
 <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред очима, на оној небеској висини.{S} Ду 
еном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p 
спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенце, разб 
 душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву косу; доста  
д му је његов господин био проФесор.{S} Слишавао га је више пута, јер није никуд готово из куће 
 али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претреса 
и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов 
 је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p 
ном брату, па био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65"  
мо реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шап 
</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно?</p> <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа ст 
о су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од вас већ био 
 четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко пон 
е Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Ј 
и се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— Јунак нашега доба!{S} 
у очи само прелетале преко оних сићаних слова, а памет му је опет остајала код онога милог дево 
е исели из задруге, јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу  
<p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити поштено ни по м 
ј „послужење“ овде! — рече кмет.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Ј 
стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> слу 
 беше му кратка.{S} После <pb n="26" /> службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} 
 јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буд 
лужбу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџ 
— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p 
 <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p>  
оселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{ 
у.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти  
лужи службу.</p> <p>— И овим начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служ 
</p> <p>— Молим вас, господине!{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ј 
гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Ц 
пали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, у 
ву и ракију и метну на астал.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београд 
шло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну ре 
д њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у ко 
ве женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} Млађа женска на једа 
х дала, — продужи она видећи да је Јова слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пре 
рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним у 
вај гејак, кикаљ — он је само научио да слуша.{S} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш,  
ком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан чове 
ико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним р 
 <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{ 
ше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала 
 си му поменуо бога!...{S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то 
попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу противи и не да да  
месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</ 
а.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора 
аше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девој 
.{S} Онда ништа од нас.{S} Ово је скоро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и држав 
ује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле  
и кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с голим прси 
рошлост „светлу“, по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p 
ака) али му је по мало ласкао; сада пак сматрао је за потребно да му окрене леђа.{S} Али ипак,  
у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> <p>Они се разговараху 
ине година борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина?  
ни мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест 
 јер „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубе 
Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Осећао је потребу да 
 али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим соб 
ега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; 
па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђе лице осењено прилично дугом кестењастом косом; че 
о!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — п 
о!..{S} Да си се бар облизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>—  
</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупља 
 бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — м 
ова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу о 
 што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстариј 
отква, ово...</p> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и 
Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Макси 
 није никоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим д 
— Врло паметно! — рече Јова и окрете се смејати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће 
<p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће  
<p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо с 
p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејати.</p> <p>— Зар баш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!. 
лим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара гд 
<p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући  
 он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна како мило и да то см 
а смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вил 
тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је 
е воли.{S} Бојао се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско м 
е.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за живога  
Марушка.</p> <p>— Е, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало к 
тица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући прозор.</p> <p>И Јова се насме 
 приђе књижници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>—  
ем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави руку око  
о да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас не би приметили и ола 
p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене  
лу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, 
акоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; са 
 те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је так 
— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаш 
ом....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?...</p> <pb n="73" / 
исоке“ књижевничке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и 
тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава 
 поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја ону слабо 
еси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине 
д бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећа 
милог девојчета...</p> <p>И друго нешто сметало је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да  
" /> <p>— Онда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји  
искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="25" /> мио пољубац,  
 донесе и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! д 
раше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опход 
завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; са 
} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљи 
 шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи 
иљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сети 
у, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку намести и како му је баба Смиљана дала  
е</hi> за „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица ост 
итељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га п 
 <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо полако разићи...</p> <p>Неки 
7" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукоше ребра!{S} Не може се  
опа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? 
...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим  
покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <p 
ни да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба  
о пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога 
} Наша дружина напредује.{S} Зимус, кад смо почели, било нас је дванајест.{S} Сад нас има две с 
 Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он ов 
" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није далеко, само да пружим 
} Ми морамо да радимо с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} На 
ксићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг< 
че осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!. 
о научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ја и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с  
упи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, бога м 
омшија, неки Аћим, бога ми!...{S} Мисли смо, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S 
стоку</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно;  
и смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђ 
 /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} 
зати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Живко да се овако окупимо те 
 Је ли овде кмет?</p> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и ус 
тво.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки 
коро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћута 
taje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p>  
аки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоће 
итичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопимо ј 
за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је 
 они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за 
де, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и поп Ж 
<p>— ’Оћемо, Оћемо!...</p> <p>— Вечерас смо рад свршили рад’ кога смо позвани; сад се можемо по 
мете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи, буга  
ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.</p> <p>— Ја не могу да живим бе 
> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га смотри он викну.{S} Но овај се не осврташе.{S} Јова про 
p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле!..{S} Ви им 
ја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено 
uote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како је кришом погледала Јову, и како се заблис 
Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Ст 
 не даду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p>  
{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота 
болест!</p> <p>— А после болести долази смрт, па бар да је лепа, него се ваља отезати као мачка 
а!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа? 
лим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} П 
штину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рек 
 сат по поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу по 
ао да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећарску собу и  
ш по кревету претура.{S} Кад виде да од сна нема ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђивах 
 обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, потуца од немила до 
тину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене 
ај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије моли 
е се зајаприло; докона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit 
стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а он се веселник само окрете...{S} 
 најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити ру 
разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је д 
ј усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим лежаше његов путнички сандук, н 
о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох! 
; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му беше н 
отерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а к 
Јова виде један врло мали део њених као снег белих груди.{S} Виде и она, вештачки израђена недр 
 на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p>  
ротив њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да и 
 одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те  
н, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше под ногама.. 
па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намешт 
запали свећу, пређе неколико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је  
p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не; али он мора б 
ођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општинск 
дој жени на десници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уваж 
</p> <p>— Није</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече. 
p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на по 
о се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило  
бу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога  
 и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме не  
Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа же 
/p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу  
p>Велика разлика беше измеђ оне скромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као 
с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <pb n="2 
азговараху једно с другим а она сама са собом:</p> <p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и стар 
устио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капета 
и научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна 
ду мало косом на ливади да потерам пред собом, онда би и’ пит’о: је ли лако сељаку?!..</p> <p>— 
љенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и свиону плаву к 
.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и н 
че опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је мора 
S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка 
евића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да т 
 овог или оног оставити, корео је и сам собом доказивао да се може.</p> <p>— Доста је само да к 
чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи,  
p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да ниј 
одне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S}  
а.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево го 
и мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</ 
Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он се 
ђе у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше га  
по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </d 
 је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми ма 
> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше о 
ше се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p 
у г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед 
оље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто запове 
ца.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Пош 
дведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, 
.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</p> 
не удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и  
кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="1 
г доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој сл 
и твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи.{S} Нађ 
чи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он 
у и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд ова 
ави пробудио, видео је — своју бећарску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где  
 господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му мислиш изв 
по један или два бика да изведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина  
мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењ 
...{S} Сети се како је купио прашину по сокаку и бацао себи на главу; како је од блата месио и  
година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо ов 
капетанову, послужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</ 
м посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече прове 
title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S 
 новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Не 
<p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину</title>“... 
 <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова. 
Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> 
- ’Вала богу, Ђошо!</p> <p>— Јеси мирно спав’о?</p> <p>— Добро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако 
озора диже се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — р 
 вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде да спава.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="114"  
ипелице и одело и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груд 
заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде х 
тива.</p> <p>— Па нећу, мајко.</p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка 
епо лице...{S} Она је жмурила, али није спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко 
ру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастуч 
та је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p 
влачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не пр 
тати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p> 
 те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дам 
p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поис 
остеље...</p> <p>Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов мома 
l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да марши 
сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна 
 у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога м 
њу својом, љуљушкати је на своме крилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S 
е он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спав 
> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <p 
к, на седишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш. 
 прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S}  
p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када помремо! — 
чади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p 
р да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га спасе:</p> <p>— Господине, волите ли ви месечину?</p> < 
ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па 
!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита км 
шли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p> <pb n="49" /> <p>— Кмет испи до дна.</p> 
у:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хл 
{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми б 
 Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта 
{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p> <pb n="49 
е па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— На спасеније!</p> <p>— Де, Марушко, 
ише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о ш 
иција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак, да је с коришћу проучи 
> <p>Застаде пред једним високим, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на зем 
А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега право да помоћ потраж 
 тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p>  
ујући кроз прозор.{S} Него се ја и попа споразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судниц 
склопимо једну малу дружиницу, па да се споразумемо: како, и на који начин да се отресемо зла,  
м се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је свети 
амо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао св 
прича све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{S} Баш је потр 
 прочитано.</p> <p>Отпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и 
уша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S 
зведено добар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ћ 
иновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!. 
 оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По  
и то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше 
они опет даље...</p> <p>— Па ако!...{S} Спремајући се за овај позив, ја сам се добро наоружао!. 
кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! —  
} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спреман, могао је писати и по новинама, али је опет учи 
...{S} Ово је дошло изненадно; нисам се спремао за овај случај; али ако се споразумемо ја залаж 
 да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</ 
p> <p>И одоше из баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По дору 
 њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа,  
је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p>— Добро, Перо; поради 
овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} Ал ја не  
омеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су  
Дај да прилегнем мало.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик 
окона га, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit="subSection" />  
бе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нур 
Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и м 
и шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— 
о вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Пе 
о оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга из 
али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књи 
рата, мајке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="su 
а мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак се спустио са свим и помрчина беше густа као тесто кад сти 
би отишао певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до не 
 — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о с 
о — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на свој кревет, био је потпуно са собом задовољ 
олико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајиста, на пр 
>И зајиста, на првоме савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позла 
 од воћке до воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако 
меку, плаву косу и бели врат; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити то 
буке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>О 
брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и мл 
 се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граор 
е и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се запрегну 
оцијалиста!...{S} И нехотице поче да га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Н 
, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> 
ј тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног д 
ву и Мијаилову, века Адамова!..{S} Нека Србија процвати под владавином његовом и његових минист 
сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S}  
 рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, већ и на д 
 срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови 
ати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали  
чити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у х 
није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити детињаст 
дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше; онда диже руке са Јов 
анећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљик 
 срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пуних једрих образа, густе браде и бркова 
раду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста је био средњег, пун, пу 
ству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, а 
вао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао на 
меш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти ј 
за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће 
</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има н 
уће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће  
ваца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече чести 
исам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровито пише;  
p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта б 
о створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p 
 године састаше се сви „повереници“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S}  
ожај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа од 
 практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био врло стро 
шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцеларији неким мојим послом.{S} Кажу ми: да  
 види како иде гласање...{S} Једаред се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p>  
нда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвал 
м да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p>  
тнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети 
<p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онд 
ити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја видим 
Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максића?</ 
анас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад са 
да му данас дођем, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} 
/p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да мене поп Живко зове да му дан 
 до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђ 
n="SRP18891_C9"> <head>IX.</head> <head>СРЕЋА ИЗ НЕНАДА</head> <p>Беше веома велика врућина, ка 
ош‘о!</p> <p>— Боље вас нашао!</p> <p>— Срећан наш празник!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— С 
у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњ 
а њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она сад крај њега!{S} Љубио би јој оне 
 руке и врат и косу...</p> <p>— Сад сам срећан! — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли 
груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p> <p>Ос 
p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облач 
а, па меки загрљај — зар може бити веће среће?!...</p> <p>Е, али он никако не могаше да нађе ст 
ева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једно 
 из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} Дај ми моћи и снаге да истрајем!... 
<p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јес 
>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, види 
 И кад дођох код поп Живка, а оно — ето среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега ш 
 да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S 
арене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред пре 
би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да  
чнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — о 
иротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила. 
а би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — пр 
илу, неку немогућност да мог Јову видим срећна...</p> <p>— Па зар је сад могућност?</p> <p>— За 
ко си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. < 
 од „директора“ и — распуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстари 
задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — мишља 
 у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошу 
 оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!. 
ово! — рече попа.</p> <p>— Збогом пош’о срећо моја! — прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И с 
 да плачем...{S} Плакала бих до века за срећом!...{S}Да ми је да сам мушко — само бих се с њим  
 лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћ 
да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољубиш 
</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише с 
седећи до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} 
 јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S 
/p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И опет  
.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је к 
...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, повуче  
р знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта  
тељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових песмарица.{S} 
варао је попа.</p> <p>— Је ли могуће да српски сељак ништа не осећаштга и ништа не мисли — ако  
S} Живели нови министри!{S} Живео народ српски!..</p> <pb n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попи 
 и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Покушавао је доста пута да 
> <p>— Дивота!...{S} Кад помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно 
едију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учите 
началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин начел 
ку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, д 
а испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или 
 и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала 
ка их бог поживи на дику и понос народа српског!...{S} Бог им дао да испуне жеље народне!..{S}  
и нека му благодарност и оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз! 
код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпил 
— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.< 
 њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он 
p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег срца.</p> <p>Она му додаде једну киту коју он задену за 
ј се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="191" /> <div type 
ећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се  
е му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проучавао друштвене науке.{S} Заволе поз 
е како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео  
ема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па  
 зачу онај звучни глас и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и  
 Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан био да је она с 
да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће ви 
 да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да ис 
е.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и 
нога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, т 
а!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би заж 
 лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p 
рану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си 
>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: 
/p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким нач 
и ли набрао јабука.</p> <p>— За оном ми срце оста!{S} Да ми је да је до’ватим!</p> <p>— Савиј г 
{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој 
говим пољупцима.{S} Он осећаше како јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уст 
..</p> <pb n="110" /> <p>Осети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданов 
вље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много година!...{S 
 тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> <p>— Ја  
никакав ветрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што  
пет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али 
ћ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан о 
онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — М 
ајприснијих пријатељица...{S} Њено мало срце, — које дотле није никад зажудело, сем за мајком и 
је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му ј 
ено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!.. 
 мајчиноме крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Пл 
да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као шт 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S 
 <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по  
да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је до 
чке изразе — али како си смео?</p> <p>— Срцу се не заповеда! — рече он одважно и погледа капета 
ити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу,  
 и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати,  
е, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам стављам на расположење.{S} Она код мене неће бити сироч 
ече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стаде гристи бркове.</p> <p>— Ово се, богме, мушки глас 
 али ово беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?< 
 <p>— А... молим, молим....</p> <p>Попа стаде претурати.{S} Задовољство се видело на лицу његов 
} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и 
као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим грану дохвати...</p> <p>Изгле 
 — Дај да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политич 
се мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију,  
 задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу 
а!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — вели 
ека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она скидаше парче по парче одела пред њим, не 
 бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те б 
виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} 
ати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му крат 
д се примирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> < 
очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на п 
убље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека 
 је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници 
 пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и рече:</p> <p>— Оди ми полиј 
 беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог 
ћану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги,  
сташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, господине!{ 
ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, гледаше је и — више ништа.{S 
де — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад  
прошапута Мара.</p> <pb n="142" /> <p>И стајаше и гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму 
мо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: к 
’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њим 
 је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мислила да спа 
гледаше као вила.{S} Јови памет са свим стала.{S} Ово лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше ус 
агодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> <p>Кад попи и каву он се од је 
обода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пута тражећи какав з 
склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је би 
ромне собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног пр 
ски заверимо, да овом злу ногом за врат станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор шт 
ча.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу. 
>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!.. 
>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p 
p>Али као да није био љубимче среће.{S} Станојка му се разболе.{S} Радила нешто једнога дана, у 
ва и једра као пуце.{S} Ине јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика. 
 водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час го 
стани.</p> <p>Живео је срећно са својом Станојком.{S} Она беше весели као кошута.{S} Дочекивала 
32" /> <p>— Каком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој 
обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћивао.</p> <p>За даљи њег 
Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>О 
колу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време.{S} И положи испит и примише г 
{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право!.. 
е дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „ 
{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зид 
остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!...  
оја јој је дотле била и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој ј 
 да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда 
ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је  
— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— 
 ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подизаше гл 
редно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он к 
>— Знам, господине..{S} Али се надам да старешина неће забранити да се браним, ако сам неправед 
је мој положај, господине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не уме 
о време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у исто 
ишао и извршивао на задовољство и свога старешине и своје, разуме се да поред капетанове „јабук 
о рекао!</p> <p>— Знајте да говорите са старешином!</p> <p>— Знам, господине..{S} Али се надам  
свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе свако 
м да је баш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{ 
 бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p> <p>— Ја предлажем оца Дамњана.{S} Прима  
 њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шал 
е од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на кола једног дана, увра 
а саже главу.</p> <p>— ’Ајд, ’ајд!..{S} Старије је јутро од вечера.{S} Лаку ноћ!..</p> <p>И оде 
оравио.</p> <p>Све је више пљенио свога старијега док није дочекао, да, на св. Николу, славу ка 
} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп 
. којешта, <pb n="145" /> јер он, знаш, старији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја те 
..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} 
Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Так 
ти друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу ме 
<p>— Леп је!..{S} Млад је!..{S} Да је и старији — све једно!..{S} Али ето, како све зна!{S} И к 
егнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији морамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта с 
Нека, нека!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!.. 
знаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати с 
у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих...</p> <p>— Ш 
 и поверење свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се  
тео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да  
S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начита 
ами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и 
нема, вала, ништа ново!...{S} Све је по старом.</p> <p>И он причаше ситнице из свога живота...< 
ао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="21 
ају крајева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S 
; очи му се спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме з 
о румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осети: како му срца 
дро и без и једне боје, да л’ онај вити стас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb 
тио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и пољубио оно врело лице и сјајне очи.</p> <p>— С 
а ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни мом срцу да заповедам, а где 
 — рече капетан Сава. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најб 
тећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ваљаних књига!</p> <p>— К 
где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити противна 
!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А, в 
<pb n="161" /> <p>— Млади учитељу!..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немојте ми само о к 
} Кад се, брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није независа 
 него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да је пролеће дошло пред-а-њ...</p>  
} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собом милу слику; оне лепе, бистре очи и с 
д је поселио — после две године — сами’ ствари једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село  
е посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Распуст је провео код куће.< 
еш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вече 
p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца 
 Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! реч 
он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ћ 
његов!{S} Кад је дошо нама доселио је и ствари и вамилију на двојим колима; а кад је поселио —  
ављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{ 
 да се разговоримо о једној врло важној ствари.</p> <p>— Јест, казао си.</p> <p>— Сећаш ли се?< 
ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> < 
>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је  
о знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, 
{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече  
м, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су 
те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као да је од старих остао.</p> < 
> <p>Е, али он никако не могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико 
што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му се другови не сме 
о је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — ре 
скрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно 
ена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није макло ван крила материна.{S} О 
2" /> <p>— Па лепо!..{S} Ја волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни п 
ати на овакој месечини, па још са милим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румен 
нам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54" /> да анђели с н 
 крилу спавао...{S} Заигра му срце када створи слику једнога малише пред очима.{S} Плаво детенц 
он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му 
нили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зависи 
путите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у  
а а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; па кад смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за 
?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћем 
анства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да  
сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и  
Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да л 
 Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њим 
ану.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>—  
> <p>— Јесам.</p> <p>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>—  
" /> <p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чи 
! — све се грли и љуби!...</p> <p>— Кад сте добили глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло  
и обрати по једног па — доста!...{S} Ви сте овде сви људи виђенији и богатији.{S} Не одричите с 
 вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћете!</p> <p>— Конац дело  
мог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако дол 
па му са свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S 
аратељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Дакле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени  
а; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да би их боље утврдил 
а руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p 
а много година!...{S} Вала, браћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасен 
p> <pb n="213" /> <p>— Е, онда, ви који сте изабрани, ’ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше  
> <p>— Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић. 
ара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила  
ми је дате, а она да пође за ме?{S} Ако сте вољни да знам...{S} Ово је дошло изненадно; нисам с 
ако сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег 
о ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Добро.{S} Дао ми је о 
е лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Кој 
<p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међ 
 странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа 
 поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову  
ам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, господине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’х 
— Мило ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свр 
а рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег,  
>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p> < 
 онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S}  
а ево поп Дамњана, поп Живка, Максића и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао 
осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје достојанство.</p> < 
падате.</p> <p>Приђе са свим ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> < 
 помогао!</p> <p>Руковаше се.{S} Она му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив  
..{S} Збогом! госпођице!</p> <p>Мара му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Због 
ретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа више не би зажелели?..</p> <p> 
намо!“ а сељаци га прихватаху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже  
ве; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће н 
и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само о 
че један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и 
ко, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није!...{S} Само он волио је њу; али, да ли он 
 капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је гос 
е немаш коме жалити.{S} Сада ’вала богу стекосмо једаред и ми једне новине, да се можемо пожали 
разне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила — не могаше да дане...</p> <p>А 
ако су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p 
 човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p> 
ше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуд 
 доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет 
уцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш! 
 погледа његовог.{S} За кратко време он стече љубав и поверење свога старешине.{S} Било је стар 
у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверов 
обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> 
лим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану 
а се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој.{S} Попа га дочека весело,  
</p> <p>„Драги Јово.</p> <p>Вечерас сам стигао од вароши.{S} Донео сам једну најрадоснију вест: 
о беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљуби 
 кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и преда 
али него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на земљу падне...</p> <p>Мрак 
вим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејанџији.{S} О 
И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита 
ста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне ку 
пре до лудила него до знања.{S} Беше га стид да призна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео 
нца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситни 
ћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити уч 
исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бо 
 Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: 
е кроз башту и изађе пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он  
p>Мрак је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и п 
ј је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мр 
 га поздрављаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га  
{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> 
капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велик 
.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и  
стао да онако језгровито пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом  
 Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је писао па да би и мене  
на; не могаше да дише као да му је душа стињена међ два камена...</p> <pb n="199" /> <p>Он не м 
 на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време нај 
 сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. 
</quote> <p>Он понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он из 
ет са осећајем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> < 
?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш никада бити ка дорат!...{S} 
лико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да  
д смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и сто ружни’ живота него једну лепу смрт!...{S} И после,  
човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од пос 
, богме, мушки гласа!...{S} На попу већ сто гласова....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три  
у, господине, врло добро! — одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље  
е упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p> 
 провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стоји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га д 
за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине! 
 њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја бе 
..{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Ч 
зину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{S} Болесница се сва 
>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — 
нај воћњак иђаше око њега.{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати 
мислио.</p> <p>— Е, лепо.{S} На путу не стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</ 
ка!...{S} Не би’ ја сео кад мој старији стоји ни за каке паре!...</p> <p>— Ето, лоле!...{S} А л 
да се отресемо зла, који нам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> чо 
ци, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих  
 о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад н 
ишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно 
домаће економије он је знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дан 
 као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем чове 
ом, поп Луком, Васом Каменчићем, Митром Стокићем, <pb n="59" /><!-- nedostaje gornji desno ugao 
ну одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита наслов: <hi>Крвави  
ужитељ.</p> <p>Виде и астале и неколико столица...{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ће 
м дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић  
себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, чит 
е зноја.</p> <p>Писар примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали  
а вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и двојица свеште 
ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> 
стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— 
>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата 
олугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је попу.{S} И њему је било мило што 
рода!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не  
ло нас је дванајест.{S} Сад нас има две стотине.{S} До зиме биће и више.{S} Корак по корак треб 
е немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{S} А и остали не мрзе на нас.</p> <p>— Ја! ре 
понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме казати  
ратио натраг, Мара беше бледа и нема од стра.{S} Он је прихвати на руке.{S} Она клону са свим.< 
ако је Аурора намучила се и на послетку страдала, попила отров... ви знате већ...{S} И тако свр 
у.</p> <p>— Поштено борбу водећи, ми би страдали.</p> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То  
 у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да м 
ху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушт 
е тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим посланик 
лизнио!..</p> <p>Смеј се заори са свију страна.</p> <pb n="215" /> <p>— Бога ми јес! — рече Акс 
 Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p>  
 је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће  
амњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престан 
могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет 
 га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и к 
 лепи изгледи и младић погледаше на све стране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочиј 
могао заспати; само се претурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у 
 опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што з 
АДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1889.</p> </div> </front> <body> <pb n=" 
АДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке</p> <p>1889.</p> <p>Цена 2 дин.</p> </div> <div 
..{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели 
>— Глупости! — рече и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p 
рквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како  
ца и показа руком и на једну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хо 
p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелет 
> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми ч 
ашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да види 
а да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p> 
</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја с 
p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и 
драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апсану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш зн 
а лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а он их је једнако г 
о — ја себи изричем пресуду!. — нека ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p 
вољавам — не да ме рашчине — него да ме стрељају!</p> <p>— Несрећни сине! — рече опет „пречасни 
е болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном или писарем или чак и панд 
цајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свакад могу ме 
да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану на в 
 <p>Књига га је препородила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је 
Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стресе се.{S} Очи му севаху као муње.</p> <p>Јова му пр 
е бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отрес 
јд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ај 
 јер не могаше да се сложи са браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> 
азити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвал 
 за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око  
целарији.</p> <p>Капетан му је био врло строг према млађима, па —- разуме се — и према њему.{S} 
рком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лу 
ило онда?..{S} Строги капетан поста још строжији, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука  
поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њих озбиљно наљутио, 
и обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама 
ка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — 
ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој  
ме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се умори 
је хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа бе 
у.{S} Косци скоро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш 
будемо имали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне 
а био он богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим 
другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлепше.</p> <p 
ео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужн 
ине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он остане, па сва п 
он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек  
Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мис 
то се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше тр 
 прса дизаху се и спуштаху нагло као да су жељна мушких груди...</p> <p>Она се претураше по пос 
 у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали и испраћали са љубављу и поштовањем.</ 
ави и да заустављају кола државна, која су, но мњењу његовоме ишла правим путем.</p> <p>За крат 
’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи.{S} Веле, биће онда з 
 свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је с 
а није морао сваког јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице  
о би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајати?</p> <p>— Још од зимус.</p> <p>— 
.{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигар 
ујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, 
бини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један другом.{S} Њих веза нека духов 
>— Нико неће ништа посведочити.{S} Овде су све наши људи, па се не морамо бојати подлаца.</p> < 
или оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p>  
а, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти ј 
изну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> <p>— 
34" /> стајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опе 
6" /> стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Мој 
 <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак приметно — дрхтале; а срце је л 
> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више 
а.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на 
на седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а после вечерња растали се.{S} Са 
еси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан  
кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније сти 
 Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мајка.</p> <p>— Мило ми је!{S} Мило  
ало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весељ 
ник.“ Сви они, видиш, <pb n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из наше 
ј што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или 
и дан одлазио кући поп Живковој.{S} Сви су сељаци знали да је испросио ону „варошку.“ Женскиње  
и ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> Знао је, мн 
 се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а п 
а школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега: и јела и пића.{S} Он могаше живети а 
обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су јој горели.{S} И јела је врло мало.</p> <p>Мајка је  
 ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорит 
 Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... поп 
ат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, до 
и.{S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола д 
 одговори Пера.</p> <p>— А знаш ли који су?</p> <p>— Неке знам.</p> <pb n="86" /> <p>— Који су? 
алађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски аст 
у ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он  
p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гласом — звали су ме...</p> < 
шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита  
> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смејали су се његовом споразуму са начелником.{S} Максић рече:{ 
ојица беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.< 
право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S} Чак и г 
ако говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година доби две класе седећи 
тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли на „вечерње“ а п 
p>Другови његови, практиканти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је ж 
вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Вечерњи поветарац расх 
се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и 
мљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту 
исао;</p> <p>Код нас вршиоци закона или су медведи, као онај пандур, или курјаци, као капетан С 
кавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто крупнији и нешто јачи  
има игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре  
“ код среске канцеларије.{S} Подолазили су иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те ра 
ао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветн 
 рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што вла 
о је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не  
н и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкив 
можемо кући.</p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама,  
аче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а  
</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа,  
олико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопавали.</p> <p>Дос 
...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То  
/> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци су говорили: да нема бољег земљоделца од поп Живка.</p> 
p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здрав 
е могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!..{S} Да није пијан? 
етње јутро истрчала је пред-а-њ.{S} Очи су јој се светлиле од радости.</p> <p>— Дође ли?</p> <p 
ам ја кога посл’ на касапницу?..{S} Ово су људи!..</p> <p>— Потрчи!{S} Потрчи!..{S} И Милан вид 
 ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездан 
 учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разговарали се, па се онда и они разиђоше.< 
есет дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете  
чинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш 
и дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадифа прострта...{S} Ја, госпо 
 историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} 
те,</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља догов 
из разних крајева наше отаџбине, и врло су га немило дирале вести: како је неки моћни и силни к 
није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ 
и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, мно 
p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину</title>“ 
емамо противника.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују.. 
> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само 
 се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један друго 
И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забр 
ли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72" /> < 
олако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мрак на 
асташе свадбе.{S} Он је ишао свуда, јер су га свуда звали.{S} Искреност од њихове стране изазив 
а учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ м 
</p> <p>— Иду свуда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељ 
лужује <pb n="68" /> око софре, за коју су засели били први домаћини из среза.</p> <p>Само је ж 
ћу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да ус 
и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни 
подин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог 
а лица, оретке браде и бркова, повисок, сув.{S} На дугој коси могло се већ приметити и по које  
 — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише рано почео.</p> <p>— Опростите, госпођице, ја ни 
а згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Чов 
ару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу и разлађиваше га.</p> <p>— Опет не стојимо  
 где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу где се 
е и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати 
ите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу  
госпођу где се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш —  
еким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до ва 
нађо; дође ми на ноге!...{S} Када ми је судбина допустила да је видим — надам се да ће ми допус 
 среће!...{S} Право веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем т 
о нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и  
ни“ прота Милинко и двојица свештеника, судија.</p> <p>— Добро јутро! — назва поп Дамњан.</p> < 
вога вранца....{S} Сети се „пречасног,“ судија, писара па.... опет, опет!...</p> <p>Људи пролаж 
ју — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! — јекну сирота мајка.</p> <p>Па се диже да са он 
 ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони звонце.{S} 
.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице преседник и објави: да је бирачки одбор изабрао 
и....</p> <p>После пола сата изађоше из суднице сви.{S} Председник рече:</p> <p>— Браћо!{S} Пос 
ту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. 
 се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Свет се искупљаше.{S} Преседник општине 
родска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам та 
ик оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова. 
начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— 
о и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто још не дост 
мо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узме 
те овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из суднице  
/p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капе 
упа се ноћу само да је не преда војеном суду, а овај би већ — како он вели — „наредио да је саг 
ом погледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе и 
спусти на земљу крај њега....{S} Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу полив 
 му стеже руку и погледа га очима пуним суза.</p> <p>— Збогом пош’о Јово! — рече попа.</p> <p>— 
 сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не помагаху ништа болесници.</p> <p>— Да ми ј 
дине, кад ни само не знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништ 
мо окрете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице.. 
. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књи 
ад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> </div> <pb n="143"  
ни је жао Ауроре! — рече он готово кроз сузе.</p> <p>— И мени...{S} Јеси ли задрем’о?</p> <p>—  
тајаху крај њене постеље; обоје су лили сузе, али лека, не знађаше ни једно, а сузе опет не пом 
гу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p 
 <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</p> <p>Он јецаше, јецаше;  
Он бризну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И слевале се низ Јовино одело.</p> 
 „горопадног“ погледа, — он гледаше два сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу мла 
ог тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону н 
а Мара је још детињаста...</p> <p>Поста сујеверан!</p> <p>— Ово је срећа!..{S} Од куд баш да ме 
таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{ 
корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Можете — ако ’оћет 
Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помогло, а ј 
<p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да ми је нешто  
орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </body> </text> </T 
 лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић  
сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нову кућу“; купи од дућанџије 
S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он 
 десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, сунце се још није било родило.{S} Онда сам зовнуо послу 
pb n="125" /> <p>Врућина освајаше...{S} Сунце пробијаше кроз лишће и зраци његови падаху на зем 
<p>Небо се окитило жбуњем од облака.{S} Сунце сад просијаваше, сад га облаци заклањаху.{S} Ветр 
е; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; 
о?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми  
аху за руку и стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели —  
<p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио сунце је било искочило са два копља.{S} Он скочи, сети  
 тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као жива ватра.{S} Ваздух претежак.{S} Стока 
> <head>X.</head> <head>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова пробудио.{S} Ско 
 поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} Замириса ваздух и биље 
} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко нареди да се 
човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S} Пријатно, смеђ 
Ведро је поздрављао људе, које је путем сусрео, и природу коју је Мара обожавала.</p> <p>Код ку 
на га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета к 
 је министар?{S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је! 
имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра. 
— упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капета 
е ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујем 
/p> <p>— Мораћу.</p> <p>— Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и зами 
асти.</p> <p>— А кад би дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти  
а радити — рече он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „ 
.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на вече Б... механи.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г 
ега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од капетановог 
послуживање.</p> <p>И, зајиста, нађе му сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он н 
не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је 
, попо.</p> <p>— Добро би било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p>  
сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!. 
</p> <p>— Остави, не мисли!..{S} Знаћеш сутра рече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, 
Можете мислити како је спавао!..</p> <p>Сутра дан зором дође поп Дамњанов момак и доведе коња.< 
оседе још мало па се диже и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коњ 
а....{S} Весеље беше не описано.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало 
ретурао с једне стране на другу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује как 
и: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Крас 
е тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је 
е!..{S} Није могао ни једне реченице да схвати!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p 
новчано.{S} Питају, од кога си добио, и т. д.{S} Разуме се, да нико неће казати растурача...</p 
ош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у  
кту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заус 
итати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву  
у: одакле је, има ли жива оца и мајку и т. д.{S} Док он рече:</p> <p>— Ама да ми је да ми се ст 
Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне ш 
ознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му к 
 Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити руке његове...</p> 
/p> <pb n="195" /> <p>— Господине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта о 
грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажа 
им, да ми баш неће проћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја о 
 је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо, онда смо победитељи!...{S}  
 беше згодна, свакој је ману нашао..{S} Та да му је бар да отпочне разговор!..</p> <p>Мара га с 
е спуштаху на мишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и  
ево.</p> <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{ 
> <p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се пла 
е ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се нас 
гради, најлепше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уч 
утра рече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подла 
 имате доста књига, господине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало ра 
јати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n 
ма да ме је глава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: 
/p> <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима. 
> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно ка 
> <p>Јова се заценуо од смеја.</p> <p>— Та доста!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.< 
опису а и за децу је здравије.</p> <p>— Та, оно, мора се кад власт наређује! — рече један сељак 
 знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали  
зда Ђошо, него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си зак 
...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — 
де да већ више не може лагати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била око 
{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио 
<p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао 
— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђо 
господине, пишете по новинама?</p> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућу 
је Иван...</p> <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{ 
 <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је мно 
 си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам се смејао 
ди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{ 
очињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се је 
т дуката!..{S} И још дознао сам и ко су та господа!..{S} А попови, попови!{S} Бре платићете ви  
попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Живко, и поп Дамњан, и поп Лук 
ску собу и себе као очајника...</p> <p>„Та да бар знам где је, или која је!...{S} Је ли Српкиња 
 мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> 
.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку гд 
>Попа је опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 
пише ош по једну.</p> <pb n="134" /> <p>Тад се изнесе ручак аа астал.</p> <p>Мара је седела опе 
" /> <p>И сад се сећаше како му је било тада, како је из свег срца плакао и проклињао школу и у 
ај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене или од овог или  
 — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ништа није бољи од мене ил 
Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — ништа није б 
b n="91" /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јав 
ава наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај министар — 
обљу, а неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књ 
роду не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општ 
, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — 
ра бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин ми можемо радити мирно и безбрижно....{S} Кад 
че Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће о 
било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као ов 
лаву који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био богатијег стања он је се „поштено“ наплаћив 
.</p> <p>— Алал му вера!</p> <p>— Бо’ме тај помера даску!</p> <p>— А помера ја!</p> <p>— А Мила 
ањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно ш 
 учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S} Он је био ј 
 од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би говорили — м 
"57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одист 
 Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке 
/l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} О 
она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте 
 да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>Поп  
 не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола?< 
ј.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и послу 
/p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости!  
е ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто па 
дну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећемо  
 страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се  
људи; пред вратима сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> < 
то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске за 
ам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Њег 
 искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ би 
свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљава 
 прикупљ’о са поп Дамјаном и поп Живком тајне састанке?</p> <pb n="151" /> <p>— Нисам.</p> <p>— 
знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> 
 n="SRP18891_C6"> <head>VI</head> <head>ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што п 
пут.</p> <p>— Није могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{ 
 год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, гос 
 би се могли одржати — ми морамо радити тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} 
а ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{S} Ко би још и могао веровати? — рече  
p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околин 
екан ка’ памук! — рекоше неки.</p> <p>— Така му „нарав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учти 
не могаше да верује, да зајиста постоји така достава против њега.{S} Све му изгледаше да је у с 
? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће с 
чен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цига 
или.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благ 
и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, послаше га, али као: капетана. 
, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, доставите  
нде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је треба 
х зовемо „сиротињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За  
тно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше пр 
исли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе 
и? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше сви из окола.</p> <p>Он зажму 
сечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже да није сујеверан!.{S}  
нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност свог капетана тако, да 
"117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на  
ивот?...</p> <p>— Не вреди,</p> <p>— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни  
ма.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— 
вим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракије однесем го 
 попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не  
ш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп. 
се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели.</p> <p>— Не морамо се ни састајати овако.</p 
{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања 
е знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p> 
 поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете. 
ради онако, како закон налаже.</p> <p>- Тако је! — рекоше они.</p> <p>— Ми се боримо за права н 
лажем се!</p> <p>— А ви браћо?</p> <p>- Тако исто.</p> <p>— Нећу ја моћи бити! — рече поп Дамња 
n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Мома 
ше.</p> <pb n="43" /> <p>— Та... оно... тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели. 
реседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпо 
ашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 10, гради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три г 
ма у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p> 
ро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па лепо, лепо!. 
поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се св 
само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опарен — Народ се  
водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу 
 Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — реч 
мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Гов 
а век могла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах 
 разговараше — она га је посматрала.{S} Тако млад, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога,  
тан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако исто дочекао је и Јову.</p> <p>— Ако се не варам в 
да нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливе 
 капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде кап 
ати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</p> <p>— Ја идем, да оно вина и ракиј 
вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела  
 — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p>Разговор се настави и посл 
" /> <p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућу 
ећ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Тако је! — рече она.</p> <p>Па одскакута кроз авлију.</ 
ије, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакле, боримо се за правду, боримо се 
м му, желим, много му желим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби ж 
д би изашао с голим прсима!...</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S 
} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих 
кати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда Ђоша оде као опар 
ви се за добро богу молимо!...</p> <p>— Тако је!{S} Тако је!.. вели окупљени свет.</p> <p>— Па  
вде окупили, имати — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изабе 
 По канцеларијама — рече Јова.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 годин 
ат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и уч 
 се не каје“ — вели наш народ.</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’ 
на министера, мени није вајде.</p> <p>— Тако је, вели Ђока.</p> <p>— А опет вама, господине, не 
па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад  
веди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?. 
ражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима усл 
, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — рекоше остали.</p> <p>— С 
— рече она.</p> <p>— Реко’ ли?</p> <p>— Тако је.</p> <pb n="77" /> <p>— Све се може, само кад с 
оре, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да с 
еба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том пог 
варам ваше је име Јован Васић?</p> <p>— Тако је — рече Јова.</p> <p>— Драго ми је!...{S} Пушите 
 — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p 
ном дружиш да би ме „искусио.“</p> <p>— Тако је! — рече поп Живко.</p> <p>— Е јесте ђаволи! — р 
Створење „по образу и подобију божијем“ тако је немоћно и јадно, да више верује и више се узда  
у из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> < 
ајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако је и њима јако наредио „министар.“</p> <p>Капетан  
ад највише потребујеш општој ствари, за тако једног подлаца даш свој живот?...</p> <p>— Не вред 
ачином он стече наклоност свог капетана тако, да му је он поверовао да рад’ неких и неких посло 
 Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> < 
 се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти в 
 владе.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p> 
з уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад је обавио руку око њеног витог стаса и 
 које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ства 
 разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућива 
то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Он 
 мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p 
д једног свог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је  
дић, да му знају и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи св 
а га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске пр 
 него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, „са сто је 
{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени поло 
је — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од  
те ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — са 
ова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу  
звали.</p> <p>— Камо се јуче?{S} Зар се тако долази на позив?</p> <p>— Нисам био код куће.</p>  
е видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, 
ла.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам знао 
та је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>Међу њима је ва 
.</p> <p>Сутра дан је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone uni 
а, попила отров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је  
ли није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издр 
и’ залађујем а оне залађене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па т 
и послужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Гос 
ају, она рече:</p> <p>— Па баш да сам и тако рекла!...{S} Ја нисам мислила седе плести него уда 
 што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S} Ја рекох стекао — није 
> <p>Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} Пос 
осподине!{S} Кад један старешина срески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарат 
!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрањују.{S} Зар није који од  
185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остали тако исто.</p> <p>Кад виде Мара где је дирају, она рече 
е намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. рече поп и прек 
саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није нико 
p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскоп 
 никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — онда онакав је 
ла и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 година.</p> </div> <pb n="78" /> <div type=" 
ече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овак 
а он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све п 
{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви би нам били врло ко 
теља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код п 
<p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече поп Да 
 <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>—  
 то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p 
верити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова и Мара седоше једно до другог.</p> <p>Ско 
 се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> < 
 могаше да нађе створења, које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је траж 
убави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} К 
</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мој комшија!{S} Имали смо ј 
д помислим да је српски сељак сад почео тако мислити и своје мисли јасно исказивати — онда: за  
ем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, дод 
p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо, мно 
гне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон.. п 
позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да са 
 чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе 
им облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мисли 
103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се окрете и... јабук 
м!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то 
 и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</ 
е...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирн 
.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> <p>М 
бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на господин началника и пишу 
„’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бу 
p> <p>Ни дотле није марио за „кикаља“, (тако је он називао сељака) али му је по мало ласкао; са 
ега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више издржати.{S} Он се свуче, леже  
Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је здравије.</p> <p>—  
 важи као да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће 
 но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капетана; сад је могао, кад 
аду ничим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n 
 на кућу.{S} Њој се допадаше.{S} Она је такође од свег срца заволела Јову.</p> </div> <pb n="19 
ви; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мојим 
> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодуш 
столу.{S} Он изговараше стих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p> 
но то: да је он постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капет 
0. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S} Онда 
трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мере.{S 
инко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На спасениј 
.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p 
, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Уч 
</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вра 
.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се, можда, никад неће ишчупати; <pb n=" 
 човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!...{S} И жалили се људ 
равце да идем, поп Живковој кући.{S} И, тамо нађем све њих на окупу.{S} Дочекају ме да не може  
каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</ 
!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „ата 
ни.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњ 
 против Његовог Височанства и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пан 
где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p 
рата.</p> <p>Он прође још неколико пута тамо амо, онда седе и зазвони.</p> <p>Пандур се појави. 
оп нема ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твој 
аћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао  
 канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n="212" /> <p>— А... нећем 
 један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, 
адлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} 
велике породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — прили 
и! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на пољу разговараше са сељацима причајући им о нов 
 — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру на 
ви сазивали неке тајне састанке, да сте тамо на њима говорили против Његовог Височанства и влад 
ис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори врата.</p 
н му не иђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p>  
г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече  
о.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је мислио да неће никад моћи ни привирити.</p> 
молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив.{S} Не мило га ди 
 ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана 
 „белег“ за мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце 
 је добар власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај. 
дине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал 
 час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>Поша је отишла да готови вечеру за д 
.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабука.</p> <p 
дете, донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у к 
а га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако  
те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светло.{S} З 
вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вре 
 мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p> 
ба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) ни кумова ни пријате 
а.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш о 
> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и пандура.{S} Он 
 бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има 
рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си ког 
n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p 
рана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} На н 
 помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што м 
ов био је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он м 
о: на вас, на господин началника и пишу тамо по новинама...</p> <p>— Ко оно пише по новинама?</ 
ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— Т 
и за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање!.</p> <p>Прохода још мало по канце 
...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</ 
пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода за играње, 
о сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— 
чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо. 
о имати ни проје!...</p> <p>Мара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако н 
упио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је покварен свет 
раћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> < 
у ми је дати!{S} Кад ми капетан постане таст постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити пис 
стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени  
њиздаре — једном речју о свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мер 
бу; нареди му да извршује налоге брзо и тачно, без и једне речце, да се више пута учини глув и  
 посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му је 
же боље по мајку њезину.{S} Кад му дође ташта, нађе га где стоји над постељом женином и плаче.{ 
ог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, познаје болест, па зна и 
Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело  
паси је!...{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче вр 
 би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, само се молила богу.</p> <p>О 
 и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> < 
виш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине.</p> <p>— Несрећни сине! — рече „пр 
ет година како живи ванбрачно са својом таштом.{S} Са њом је родио и неколико деце, па да би се 
? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>— Ама није могуће?</p> <p>— Са свим мо 
ивот.</p> <p>— С ким?</p> <p>— Са мојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није  
 морало кући.{S} Попа се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} 
</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> <pb n="57" /> <p>Он се замисли. 
 заклањ’о, заклањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у б 
оштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А?... 
> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> <p>Кад поп Дамњ 
="124" /> <p>— Ако је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само  
атима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да вр 
не, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капе 
Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S 
S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p> <p>— Попа ми рече — вел 
, али није моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- И 
еде.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то 
обију послати!..</p> <p>— Знам ја да је твоја глава пуна адвокатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S}  
ала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уст 
.{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје 
 <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му зем 
/p> <p>— Је л: само моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Ж 
само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти закло 
/p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весељ 
аучи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, ва 
 Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу викати на п 
у о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је ч 
вече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>Посл 
 n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о. 
е стоји ништа....{S} Нег, јеси ли пит’о твоје родитеље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти  
е попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S 
S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а 
ј пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ 
— рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“</ 
>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb n= 
сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— 
</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш  
агогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И дрмну меденицом.< 
 мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша не 
>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <p 
, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја доктор! — осече се капетан.</p> <p 
ледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башт 
ако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаревића.</p> <p>— Зна 
 и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп 
образа да говориш овом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>—  
јем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом одласку, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упит 
икоја друга него Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте с 
ј разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} О 
е.</p> <p>— Али јеси!</p> <p>— Кад тако тврдите, ви имате и доказе.</p> <p>— Имам.</p> <p>— Онд 
ебо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па кид 
тпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваз 
 насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна брда и долове...</p> </div> </ 
ео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачиће.</p> <p>Младић се на 
а.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успа 
расан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви 
 јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад 
следње кајише сланине, последњи омршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега  
ишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображење, браћо! кос 
у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, госпо 
ази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак таре сад људе који су што било против  
ине кћери за новац своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је дру 
 како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој баба Смиљани да руку на 
е здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла...{S} Дотера 
ко неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једном... другом.... готова посла 
> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је 
е мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. те још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ра 
 ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} 
ша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица куму и кумчету, те домаћину, те госту једно 
 Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да  
еши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам  
сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани! 
ети се!</p> <p>— Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За ш 
<p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трав 
p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} 
е.</p> <p>— А, бога ми јес!...{S} Па да те пошљем опет.{S} Видео си ваљда ово још мало живе дец 
<p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, — рече поп Живко.</p> <p>И пођоше он  
>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владав 
о: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И ј 
акше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{ 
 у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све 
он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа он 
>— Сачувај боже, господине!</p> <p>— Ја те молим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати 
неспоразума?</p> <p>— Нема.</p> <p>— Ја те молим: промисли се!</p> <p>— Ја сам све промислио.</ 
ако ми ви будете на руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p> 
не може горе бити..{S} Вели: „сатрћу ја те бунтовнике, само ако будем жив; неће Сава њима дужан 
 како је добро имати ваљану женицу која те разуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или 
смо отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или 
 Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми  
куће.{S} Поп Живко седе са њима на кола те одоше.</p> <p>И Јова са поп Дамњаном оде.{S} И гости 
 родило.{S} Онда сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" / 
..</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче чит 
оразумели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>— Она те воли.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Јеси вољан да се жениш 
дан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере 
ити лепо одело а имао је и доста новаца те је набављао „лепих“ књига.{S} Све енглеске романе им 
опио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ак 
тојим а он ништа...{S} Који је ово враг те ми је сад наспело: да плачем...{S} Плакала бих до ве 
е капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</ 
ође ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије 
ати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората? 
Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{S} Ево!..</p> <p>И он обави ру 
/> <p>Она збиља имађаше грозницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горе 
е на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја  
— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — рече пан 
е.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што  
 ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{ 
<p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зове те господин.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цига 
у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авли 
ва млађана машта не иђаше.</p> <p>И све те муке не поплашише њега.{S} Он се био на све решио... 
{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те  
и у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек —  
оказа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сад ј 
о писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шт 
 мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... није.{S} Она је врло добра.... 
 и снаге да истрајем!...</p> <p>И после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</ 
а прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа, господине!</p> <p>— Врло доб 
 рече ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А 
 — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те га послужише.{S} Астал је био постављен.</p> <p>Засе 
арим да видим змију...</p> <p>И наже се те је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> < 
Мислио је да се једном за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да  
премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са 
је до кола.{S} Мати јој намести лежиште те је наместише.{S} Поседаше обоје па на пут...</p> <mi 
тало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! — реч 
сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда  
ш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу. 
Оставио је прозоре отворене па се свуче те леже.</p> </div> <pb n="118" /> <div type="chapter"  
 га облаци заклањаху.{S} Ветрић пиркаше те расхлађиваше дневну врућину.</p> <p>Мара је ишла лаг 
а....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је  
не.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко.“</p> <p>Јова пун  
ле ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече попа смејући се и затварајући пр 
 узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У 
е зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело да је ка 
иси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и 
е љубиш; — рече капетан не разумевајући те „високе“ књижевничке изразе — али како си смео?</p>  
ћер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немог 
баште.</p> <p>Поша већ спремила доручак те заседоше за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе о 
а мало дана!</p> <p>— Ајд иди тамо, нек те саслушају — рече и маши се руком за звонце.</p> <p>— 
 шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што им 
сте!{S} Познајем ја по вама!...{S} Је л те да јесте?</p> <p>Јова виде да већ више не може лагат 
си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећа 
{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="1 
је било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и ш 
ле ви сте?</p> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... реч 
{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и —  
оказа нокте!..{S} Погледај, Јово, молим те!..</p> <pb n="185" /> <p>Јова се смејаше.{S} И остал 
. како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми језика!...{S} А 
ислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — рече му Јова.</p> <p>— Добро!.. р 
 — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} 
/title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p>— Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је  
> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло са 
 си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један глас’о, па ка’ да се потпрдно!..{S} Да си се б 
 То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Ко 
? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече попа.</p> <p>— Онда госпођице, и ја 
 — војску...</p> <p>— Тако је!{S} Живио те бог!</p> <p>— Сад, браћо, да изаберемо старешину.</p 
</p> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" />  
роклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу  
ку.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те 
p> <p>— Попа ми рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем,  
бра!{S} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ 
— ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да да 
јући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У про 
о да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} К 
</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи тамо те очекај мало.</p> <p>Марко спусти дукат на астал па и 
чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога зак 
сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а  
<p>Кочијаш се прекрсти.</p> <p>— Валимо те, боже!...{S} А ја!...{S} Право веле: има ’леба и без 
рили ја и поп Живко да се овако окупимо те да се братски заверимо, да овом злу ногом за врат ст 
учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавола независним!{S} Зав 
обра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против ње 
је никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их М 
 због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли  
{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту 
утим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.</p 
<p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај,  
ју.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, нег 
кати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а највише</p> <p>твој друг</p> <p>поп Живко“</p 
 Потоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{ 
<p>— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар  
 друго није јој видео сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило н 
ави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> <p>Кад се вратио натраг, Мара беше бл 
 и певало.{S} Поп Живко је натерао Мару те је опет морала певати: „<title>Еј, пусто море</title 
p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</ 
<p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је  
— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови сенуш 
ели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — вели — нач 
етам а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> 
сподине — рече поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме 
олски се насмеши.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: с 
је како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери стиже му ташта наричући као кукавица.{S} Доне 
и’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138 
оћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу. 
 примети и даде му столицу.</p> <p>— Се’те, господине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта и 
</p> <p>— Бог помог’о!...{S} Изволте се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му ос 
<p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну! 
но кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — р 
p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије  
раго ми је!...{S} Пушите ли?..{S} Извол’те, правите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кут 
> <p>— Начинио сам, господине.{S} Извол’те!</p> <p>И Петар предаде молбу капетану.</p> <p>Он је 
 нисте дошли према овом писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако ј 
и?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђ 
ставише се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</ 
подо! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Извол’те, гоподин капетане, и ви с нама! — рече Јова.</p> <p> 
та вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога вам!...{S} Пише: да сте ви сазивали неке та 
еће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како нар 
, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце грејало; сушти си покојни књаз Мијаило!“ Бог 
и је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S} Не питам, ваљда мог оца!.</p> <p>— Марк 
n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Шт 
ам над главом стоји.</p> <p>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да с 
она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним очима, да с 
и!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан,  
о.</p> <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати  
 приђе.</p> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих ре 
учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p>— Опасно, бога ми!</p 
!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог весеља.</p> <p>И он седе до поп 
е туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме има 
!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам 
 /> <p>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде 
ије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за шт 
поји.{S} Ја сам свој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас 
p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир  
 моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом...  
 што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онако жудео — сад те ево смем загрлити!...{ 
p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе неким послом.</p> <p>— Каким послом?</p> <p>— Дођо 
тањире на јело....{S} Па онда седнем до тебе те ручамо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаш 
Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p> 
Због једног Илије Кончаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончарев 
иди!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу в 
лепа; али кад душманин гађа иза бусије, теби би сматрали и најлуђи за будалу кад би изашао с го 
. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p>  
рате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана муж 
 што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бо 
ишта, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10"  
огу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура очима.</p> < 
еђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на п 
и из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори. 
ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p 
на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач 
} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајка је пр 
она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може 
ш једнако ка’ креја.</p> <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја стра 
S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... моја књижница стоји на расположењу... 
ла? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде  
жив; неће Сава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ х 
подине, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно с 
е би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком 
 Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, 
бро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — рече капетан Сава и скочи.</p>  
 — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искуси 
тане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше о 
цима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом не!...</p> <p>Опет зазвони  
 си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p>И д 
а батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно  
овек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем, мени је, знаш, наређено... јер које је  
о сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и  
/p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа 
ци би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху крај њене постеље; об 
 сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај боже!</p 
 је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себ 
 рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учит 
уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они пр 
чно стајао пред огледалом и огледао се, тек онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} П 
актикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талир 
азда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после рече:</p> <p>— ’Вала богу!</p> <p>И онда стад 
 њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће на 
 није паметно...{S} Може доћи, сести, а тек од једаред, капетан, или писар, или какав пред-а-њ  
 — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не знам ја он 
другим „под руку,“ а по нека би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Ни 
а школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали  
е зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај на 
S} Живео! грмео је народ.</p> <p>Сад је тек настало право весеље.{S} Са свију страна трчали су  
Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није засушило...</p> <p>Стекао је до 
у ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек згледе, а ја рекнем: „Госпођо!...{S} Ово вам ставља 
Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> 
у ме да не може лепше бити.{S} Ручамо и тек по ручку ја од мајке њене њу просим.{S} Сви се тек  
 и Стевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и 
и.{S} Видело се на њему да не пуши, али тек, — ово је из капетанове кутије.</p> <p>— Па, које д 
ужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се,  
научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће 
ва у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужитељ општински и донесе једно писмо.</p> 
у људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи 
рекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац н 
 а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник 
ас; да л’ она веселост њена или гипкост тела.</p> <pb n="105" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>—  
 Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него,  
 да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом. 
блетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан по 
ко девојке!...{S} Овако, па — ’тели не ’тели — морају ми је дати!{S} Кад ми капетан постане тас 
<p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као 
чући као кукавица.{S} Донела је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у гр 
ели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (про 
торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла снага а он се — без игде иког свог, поту 
 Кроз кошуљу се провидело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну кос 
</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ако преме 
кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га до 
вој господар...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па т 
ањ’о си себе и своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> < 
Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— ’Вала је богу 
>— Ја сам мислио да сте болесни па сам ’тео да пошљем по доктора.</p> <p>— Опремите ми коња.</p 
 — осече се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат  
ш са милим створењем, па слушати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет 
 гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дук 
 сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</p> <p>— Ди 
пљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Терај га.</p> <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти 
лецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки терети нису лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у с 
ја!..{S} Ајдмо!...</p> <p>Срце пуно.{S} Тесна му земља!..{S} Да му је да лети по оним облацима! 
>Зној га облио свега...{S} Прса му беху тесна; не могаше да дише као да му је душа стињена међ  
што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека велика стена на груди навалила 
дник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће каз 
устио са свим и помрчина беше густа као тесто кад стигоше мејани.{S} Одјахаше и јавише се мејан 
у па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу 
p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти 
ите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— За 
овори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} 
коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну же 
ка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестричина, М 
p> <p>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован  
не руком доликује му!..{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан 
 — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А...  
ек се говори.</p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече она. 
та, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!...{S} Н. 
а мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — ре 
ци осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајд 
 сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</p> <p>— Им 
о што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> < 
апиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја.</p>  
ма.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p> 
p>— Па, како мајка?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, 
Каже ми ваш теча?</p> <p>— А од куд ви, течо, знате?</p> <p>— А... знам!...{S} Док се сазнало,  
ву јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли, течо, да је лепа?</p> <pb n="128" /> <p>— А... разуме с 
опада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми, течо, додала ми се!..{S} Сад, да није срамота, изула би 
/p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал не 
ире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, д 
ну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он се ок 
 рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле уснице 
он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</p> < 
сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламл 
оцена: одличан.</p> <p>— Па онда зашто, течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш д 
> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погле 
ткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О 
у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви поскакаше.{S}  
чем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p>Поп Живко изађе 
само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту. 
>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!</p> <p>Сви пос 
.{S} Она помисли: све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе го 
ишетаће до косаца.</p> <p>— Је л далеко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је 
мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја  
.{S} Како га само теча слуша!..{S} А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми ј 
} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп ув 
} А?...</p> <pb n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би  
вато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кме 
Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веру 
укао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у  
ишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Ис 
а у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S} И отац му је тако исто говорио; а њему 
е набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису заб 
ац му је тако исто говорио; а њему беше тешко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p 
ата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће да је п 
ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор 
икако да се заустави....{S} Би му већ и тешко.</p> <p>— Глупости! — рече и окрену се на леву ст 
 прошапута она.</p> <p>— И мени је било тешко због тебе...{S} Знаш, кад си ме погледала сузним  
ући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, о 
одпоздрави поздрав....</p> <p>И дође му тешко као да лежи на дну неке јаме, на очи не виђаше, с 
је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у ап 
м се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје споразумели?</p> 
 да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије Кончаревића ми губимо 
пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта 
аже. „Отац, ја сам права радикалка!“ — „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} 
 <p>— Него?</p> <p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ру 
лаву.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваш 
димо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...< 
ак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксен 
речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!.. 
о дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>—  
а сам се опио ка’ клин!</p> <p>— Добро, ти лези!{S} Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угас 
етаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p> <pb n="171" /> <p>— Не могу ја 
Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, ре 
?</p> <p>— Ко, је л’ ја?</p> <p>— Јест, ти! — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мо 
е, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се  
ана кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више  
ље?</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш у 
Јевта, зар ме не познајеш?</p> <p>— А.. ти си, Јевто?</p> <p>— Ја!</p> <p>— Које добро?</p> <p> 
Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с  
</p> <p>— Па је ли, млади господине!{S} Ти ми извољеваш тамо градити неке бунтовничке састанке  
кох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно... 
о преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо п 
о мирно.</p> <p>— Јеси!..{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> 
>— Добро!..{S} Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмен 
; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме  
и о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда! 
ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаес 
ву.</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то  
ћи?</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, н 
и.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам  
заповеда кмет.</p> <p>— А... јок!...{S} Ти си домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу. 
} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша неколико пута д 
и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служ 
ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“</p> <p>— Имам.</p> <p> 
си!{S} Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, с 
учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>—  
..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље. 
одно затури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кић 
</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођиц 
и мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p> 
 течо?</p> <p>— Дете моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисл 
еш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само због мене пошао?</p> <p>— Ја!</p> <p>— 
елу</title>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти онда знаш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не 
— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђа 
у школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! — рече она као љутнувши се.</p> <pb n 
 месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечи 
> <p>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово 
 Седи.</p> <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим! 
.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићем 
 <p>— Имаш право!...{S} Добро.</p> <p>— Ти видиш, да ми не водимо борбу са људима од начела нег 
бро, Јово, говори! — рече поп.</p> <p>— Ти ме попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мо 
<p>Мајка је прихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није м 
 њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мало прошетати ако си вољан.</p> <p>— 
а.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p> <p>— Ја!...{S} Нисам могла да сакријем!...{S} Б 
 свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у по 
Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (г 
остељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како б 
>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главо 
дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S} Не знаш каки је иђит!...{S} Све да му је да 
 ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће би 
ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да 
 попови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овд 
</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> <p>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти 
ваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172 
удио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p>Они се окретоше смејат 
учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} 
 <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече 
 А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: н 
дела.</p> <pb n="211" /> <p>— А... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се 
а свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „намаза поштено абоносовино 
/p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— На кога ти имаш да дигнеш твоју руку?</p> <p>— На Илију Кончаре 
ка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај поло 
ким послом?</p> <p>— Дођо’.. ’вај... да ти се пожалим на нашег кмета.</p> <p>— Одакле си?</p> < 
и без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Ш 
 тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни п 
ан.</p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош 
 господин — не поштује закон он је — да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати 
и њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар јако — да т 
а Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Тур 
ко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и 
ш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматов 
ја земља и... све, он менекар јако — да ти ка’м — неће ни да види!..{S} Па сам дош’о ’вод, тебе 
ни и закону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гр 
погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одговарам!..</p> <p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бог 
екала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село т 
аршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>—  
рв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли да ти данас, кад највише потребујеш општој ствари, за тако 
чаревића ми губимо тебе.{S} Вреди ли да ти собом плаћаш крв Илије Кончаревића?...{S} Вреди ли д 
Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако брате, тако!</p>  
аску у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> <p>— Молим те, не говори тако! — реч 
р...{S} Али тебе ми је жао! ’Тео сам да ти пишем да ниси дошо данас...</p> <p>— Па тешто!{S} Не 
и рече — вели Јевта — ако те сретнем да ти дам писму; а ако те нигде не сретнем, онда да распит 
е се капетан.</p> <p>— Само сам ’тео да ти покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — 
де.</p> <p>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја н 
 Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Ј 
А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</hi> заборавио сам.</p> <p>— Све једн 
а сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Моли 
им, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!< 
— Е, тако!..{S} Паметно размисли!{S} Ја ти нећу рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</ 
— Е, онда лепо!...{S} Јово, брате, нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца 
 и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p>— Как 
..</p> <p>— Тако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, 
сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана 
поразумемо и договоримо са сељацима, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а шк 
и!..{S} И Милан види да су ово људи, па ти баш пред њима и каже!..{S} Немој мислити да се ја чи 
бри ручкови, добре вечере — свет луд па ти још даје преко плате!...{S} Баш дивота, мајку му!... 
p>— Бога ми баш! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашим 
ћина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>—  
ну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он готово 
... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња н 
а она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја каж 
е?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он  
S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад 
>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно 
 кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право има!{ 
и трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога 
мир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивна, к 
... бога ти, потварање само!..{S} Ништа ти горе није него кад се сељак проугурсузи.{S} За њега  
 Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Љ 
а поштено абоносовином....</p> <p>— Оца ти твога!.. како си смео, како си смео кажи ми!..{S} А? 
>— Добро јутро, господине!</p> <p>— Бог ти помог’о! — изадре се капетан.</p> <p>— Ви сте ме зва 
има.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помогао! — рече.</p> <p>- ‘Вала богу кад си се врати 
.{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Шт 
чеше љутити.</p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!... 
бар сој говеда; камо по једна справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поуч 
/p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p>— Само  
де.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Ј 
апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога шт 
— Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још ка 
 почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух 
 бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако  
 ове, „проклете“ новине.</p> <p>— Славе ти, ако те запита за онај допис... — рече Јова.</p> <p> 
их писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није те 
— Их!..{S} Образ му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p> 
н то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се  
ко мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’вам’ ка’ божја воља!...{S} Људи „слатки“: — са њ 
исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш 
..</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!.. 
као неко „Дете растављених“ — а оно гле ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смеш 
вести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.< 
 А он се само насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се на 
ог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како  
ете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече 
ући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S}  
 тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништ 
ео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p>  
 он.</p> <p>— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Ма 
<p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, ној Драгановићу, те ош како!</p> <p>— Не!..{S} Не!. 
њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је  
у, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се  
</p> <p>— Ако бог да!</p> <p>— Јес даће ти! — рече газда Ђоша.{S} Поп нема ни кучета ни мачета. 
латићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо 
. — Сад би’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим н 
воја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако 
>— Само тебе!.. протепа она.</p> <p>— И ти мене волиш?!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде ш 
м.</p> <p>— Све једно, попо.</p> <p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> 
е се, разуме се.{S} Заруменела се ка’ и ти...{S} Ајде да видиш и друго воће.</p> <p>И пођоше кр 
инове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само 
емам данас баш никаква посла!...{S} А и ти... опрости, брате!... не могу да ти говорим <hi>ви</ 
мо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> <p>— О!.. разуме се, разуме се 
ле ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Бо 
S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ 
> <p>— Ја!..{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> 
 мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато мој 
гме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља,  
г да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо 
ио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш или ве 
рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да  
нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он см 
> <p>— Не мораш да идеш вечерас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће до 
то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n= 
— упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не о 
твени, историјски...</p> <p>- А имаш ли ти доста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити  
о насмеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> < 
наш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драгановићу мој, да ми овде имамо једну страшну апс 
 На Илију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p 
{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кућ 
ти.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p>  
учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те  
о ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми  
м лепо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> 
<p>Он се насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да до 
 рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— 
ко га ошинеш који пут нека не зна да си ти, него нека лута.{S} Поштена је борба лепа; али кад д 
 рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{ 
’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све  
ше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа... ништа!. 
а а пандур се изадре:</p> <p>— А где си ти?</p> <p>— Ево ме! — рече Јова оштро.</p> <p>- Видим! 
емала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја 
 чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја сам Јевта, поп Живков комшија...</p> <p 
— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И због то 
.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Рас 
гов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа  
> <p>— Знам, брате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Не 
 викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> <p>Он с 
ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!.. 
.</p> <p>— Каква „Петагогија?{S} Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и тво 
ш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућивши своје нешто набубреле ус 
p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Доктор, брате, позн 
И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</p> <p>— Не лажем тако ми  
! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} П 
н да бог да!</p> <p>— Оче, Дамњане, нек ти је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p> 
ша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И п 
S} Него, да идем и ја.{S} Због њега сам ти и долазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављ 
А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја сам ти сигуран сведок.</p> <p>Поп Дамњан дуго и дуго лупаше 
неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата, па никаке вајде...{S} 
 — рече он нестрпељиво.</p> <p>— Ја сам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p> 
и се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову 
— Добро, — рече Јова.</p> <p>— Јуче сам ти каз’о да дођеш да се разговоримо о једној врло важно 
. изгубити душу — изгубити; и овако сам ти — са мог језика — грешнији него тежи!...</p> <pb n=" 
ушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што им 
ић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p>  
Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свес 
а јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим ти свуда!...</p> <p>— Па зар ни код началника ништа?</p 
оји ка’ крава; ни да се макне!{S} Велим ти: нема га до мора!...</p> <p>Младић се беше замислио, 
му показа.</p> <pb n="82" /> <p>— молим ти се, господине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам чове 
арничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро, добро!..{S} Изађи там 
али ’нако, знаш!...</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе 
е лажем тако ми стреће моје!..{S} Мулим ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па н 
пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете!... овај, ет’, овај!...{S} Дош’о, наш’о лој,  
! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече по 
и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је глед 
p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, но 
нтије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те јед 
 велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку ноћ!...</p> <p>Остави позив н 
ге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како се зове?</p> <p>— „<tit 
 спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро 
е отресати главом.</p> <p>— А,... криво ти кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем  
— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко пр 
о краја са највећом слашћу.</p> <p>— Ко ти је послао ове новине? — питао је попа.</p> <p>— Меја 
една улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p>— Поп Лука.{S} Баш се јутрос састас 
довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео ј 
о онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p> 
богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?< 
ам ти, брате мој, из К...</p> <p>— Како ти је име?</p> <p>— Питаш мене?</p> <p>— Тебе јабоме!{S 
 рече из свега срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану бо 
 се срете са газда Ђошом.</p> <p>— Како ти газда Ђошо?</p> <p>Газда Ђоша зину...{S} Тек после р 
добро по једну ракију, а?</p> <p>— Како ти воља, — рече Јова.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, до 
че под Дамњан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он  
p> <p>— Научи и’ памети, капетане, тако ти среће твоје!</p> <p>— А... не бели ти!</p> <p>— А и  
ма како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учите 
лин!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Га 
.{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећу нама!< 
у</title>“ придикује: народе!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми с 
о ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили независним!...{S} Ђавол 
аш ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p> 
ти ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p>— И 
>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{S}  
.{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па  
наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.< 
и, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако са 
сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него ки 
и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>П 
њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p 
/p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече ка 
има.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има  
</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми п 
е!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n 
роду о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако ј 
без мотике!...{S} Кулаш!...{S} Е, славу ти твоју!...{S} Ти мене лепо обели.</p> <p>Ошину кулаша 
 <p>Он изађе с пандуром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> 
пита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј п 
/p> <p>- Имам ја и овде.</p> <p>— ’Наку ти имаш где год дођеш, него седи!</p> <p>— Сутра ваља р 
ебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за 
> <pb n="80" /> <p>— Дођо’, вала, па му ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу з 
о. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Јеси му каз’о 
 оном справом рукује.{S} Јок!{S} Где су ти ђаци?</p> <p>— По канцеларијама — рече Јова.</p> <p> 
S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> На 
 за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказат 
’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> 
мо Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га ст 
у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако допада?</p> <pb n="106" /> <p>— Бога ми 
славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је њему јако жао, ти му не би речи рек’о!</p> < 
је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не знаш ти њега.{S} Име му Стева, после се запопио.{S} Ех!... т 
И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о он 
!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја бер 
атаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећаше  
Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је,  
о века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као сад; — оженићеш се, а где д 
.</p> <p>— Е ман’о би’ ја сад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упи 
дамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p 
оју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече попа.</ 
ажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што нареди 
> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не могу!.. 
 Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је т 
вој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="194" /> <p>— Код таште, мајке женине 
и нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти р 
{S} Али, молим те, говори и ти мени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, 
тих по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S}  
/p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „плови“ по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у м 
буђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже главу 
b n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јова 
 обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p> 
ком свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је себи пријатеља и тамо где је 
естано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по његовом такт 
е се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p>  
е — и према њему.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан ле 
о није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Да оде — није паметно...{ 
ију Кончаревића.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Збо 
и ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем <pb n="54" / 
аћини из среза.</p> <p>Само је жудео за тим, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да 
 <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p 
— Нисам!</p> <p>— Ниси ништа говорио на тим састанцима против књаза и против владе?</p> <p>— Ја 
љак; само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он 
и му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „р 
ним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и  
ан чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја ка 
м ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити 
даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" 
служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после т 
<pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну.</ 
и му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> 
! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, свршио 
 овде окупили да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицаја 
 ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше пред собом створење које никуд није мак 
ати. — Мени он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „ис 
рибрао.{S} Приђе и поздрави се.{S} Међу тим, рука му је још дрхтала.</p> <p>— Па, како мајка?</ 
но причање, између нас двојице.{S} Међу тим, господине, поступите по дужности!</p> <p>— О молим 
S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, да се боримо јавно са оном  
е састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више љ 
! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која 
ади?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим за тим непознатим створењем!...{S} Да верујем 
 узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње отимао је и последње кајише сланине, п 
воје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити да је био светац.{S} Доста пута пр 
 Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не беше лакше; руке су јој лагано — ал ипак  
аше се да је само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у  
 кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију. 
 — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p>Међу тим Мара је свуда летела.{S} Она беше несташна као веве 
оп Живко пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{ 
и боље да кажем, богатијих.</p> <p>Међу тим, овде-онде појављиваше се по неки „бунтовник.“ Таке 
прави бакљаде и параде и сваку комедију тим великанима, ако неће Србија и српски народ!..{S} Ев 
ени!</p> <p>— Вала, и нама!</p> <p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које 
своме господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или д 
> <p>— Опет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десе 
ао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задовољство — више ничије.{S} А ка 
а се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p> 
 То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми 
е!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</ 
А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја т 
...</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном? 
је! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо 
з лишће и зраци његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по тра 
> <p>И њему на једаред омиле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свог 
.{S} Груди му беху празне а њега је баш тиштала та празнина..</p> <p>Тако не могаше већ више из 
никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара 
!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придикује: наро 
певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он по 
овом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да  
ељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу сунце жеже као ж 
 у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он је ишао свуд 
стити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послужи.</p> <p> 
вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда ко сирома! — 
иноћ си ми нешто рек’о.</p> <p>— Дакле, то је нико други — него наша Марушка.</p> <p>— Е, брате 
окаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са бр 
ам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој неће бити пр 
воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да 
полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!</p> <p>— На мене се ослоните!</p> <p>- Збо 
 дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јова.</p> <p>— Знам...{ 
е му Стева, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, бо 
од нас бити капетанов?...</p> <p>— А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун 
окиснуће сено — рече она.</p> <p>— А... то јест.</p> <p>— Како је леп изглед одавде! — рече Мар 
ече Јова.</p> <pb n="193" /> <p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су! 
>— Јово, брате!{S} Искрено да ти кажем: то није и не може бити моја ствар....{S} Ја не могу ни  
у и насмеја се грохотом) — оно је ваше; то ми не можете одрећи!...{S} Види се да је писао човек 
 <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> <p>- Служи се, молим те!...{ 
то није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учи 
ша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме науч 
дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива 
ер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак,  
ажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> 
ро, богу ’вала!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он сед 
..</p> <pb n="69" /> <p>Ал не мари!.{S} То је још препорука ако зна, а не може бити да не зна.. 
 сваки који каже да није сујеверан!.{S} То смо ми посисали и с мајчиним млеком.{S} Колико год х 
— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа...{S} Не пита се ко је газда  
девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p> 
 хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да није тебе не би било ни овог 
итегне нека му искоче прса ’вако!...{S} То тако научило!..{S} Ни зна за власт ни поштује закон. 
 ти пресуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Кој 
> <p>— Зар да је водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто 
е да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познаје 
ист са петељком и засечем мало даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову д 
ред њим стајаху и његови противници.{S} То беху махом началници, капетани и писари; по неки бог 
сели.</p> <p>Иђаше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше  
ако си је набавио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је  
и!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи 
.</p> <p>— А... знам — пресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину</titl 
} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задовољства, као да б 
м ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званичан извештај; моје причање то је само приват 
рце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не заталаса дотле  
без гаћица и без капе, распојас и бос — то је био он...{S} Сети се како је купио прашину по сок 
же мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имате врло ва 
алити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — у 
ји него тежи!...</p> <pb n="63" /> <p>— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p>  
 крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>—  
дош’о да га заједно изударамо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, у 
ри једва одвуче седам кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море 
м!{S} Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У та 
варамо.</p> <p>— Па, најзад...</p> <p>— То је већ решено!..{S} Него дедер!{S} Скини капут!.. „Р 
p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи: отпевати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћут 
а девојка; она не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатс 
ети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење т 
у човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{ 
 хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, 
ашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише рак 
е то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се 
ли?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са  
ку, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.< 
 се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што  
/> <p>— Све је лаж, — рече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказ 
А... све исправно — рече кмет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је шк 
видимо дело — па онда награду.</p> <p>— То ми се допада!{S} Ви ми се све већма допадате.</p> <p 
?</p> <p>— Имам и оца и мајку.</p> <p>— То је добро...</p> <p>— Послужитељ донесе „послужење“,  
ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост — рече она.</p> <p 
еке бунтовничке састанке ноћу.</p> <p>— То је лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њег 
 „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено 
 је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овак 
 ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта 
то имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“  
рају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после и 
.</p> <p>— Од куд овај кревет?</p> <p>— То је општински — одговори послужитељ.</p> <p>Виде и ас 
а!..{S} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп!  
етан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, б 
че Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта 
еници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце нај 
да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису били свети ии  
p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова п 
иста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата  
.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти начинио какв 
о украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике да тиме хо 
p>— На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, 
А... то нећемо!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпорук 
е сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <p 
казује, да му је бог зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год ио 
</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не може бити, да он, кад  
алом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко.  
p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш крвљу прати?</p> <p>— Са свим тако!</p> <p>— Н 
о је она вољна да буде твој друг — онда то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти,  
а хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спавао.{S} Поп Живко га 
 <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она 
>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> 
!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — неће 
овине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби... и вама... мој 
политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договорили: да склопим 
 али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу б 
пи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњен 
ља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— А где је попа?</p> < 
емо код господина министра.</p> <p>— За то сам ја вама и дош’о.{S} Велим, ако ви не порадите ко 
и.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— За то сам тако и наредио.</p> <p>— Ајдемо, господо! — рече 
/p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али,  
и са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у  
то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да ра 
</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> 
теране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од ов 
то видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти кад се по „<title>Истоку</title>“ придику 
 га оним лепим очима.</p> <p>— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја  
/p> <p>— А ви, господине, гледајте и за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређе 
ели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и на 
браз му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> 
— Није само бојом.{S} Ал ја не марим за то.{S} Нек мени није ракија кисела, или загорела или на 
оја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зе 
} И може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра ниј 
мо је се морао најпре оженити.{S} Но за то беше лако.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у се 
 Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу природу, оваку каква је, не  
инити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био прибрао.</p> <p>— Дакле: ниси?</p>  
корењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ чов 
 то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Сто 
/p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> < 
ца!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а  
дош’о?</p> <p>— Сутра.</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p 
 ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па 
е нешто боље и корисније, неће главе на то да окрене.</p> <p>— На првом месту позвана је држава 
, попо, вештица!</p> <p>Попа не рече на то ништа, него га погледа озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> 
Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударе 
мури, па кидиши овом поганом животу, па то ти је!...{S} Па... изгубити душу — изгубити; и овако 
 Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још колико да путујемо.</p> 
 <p>— Па зар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која  
ко сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мајке, него 
 Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио је 
е како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он се  
> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од то доба почео је носити лепо одело а имао је и доста но 
авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не з 
 животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да об 
ти позван на одговор...{S} И кад је све то тако, онда: имам ли ја права осудити једну женску да 
а — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа криво...{S} Јок, баш н 
би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта 
 да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје!..{S} Ја бих најрадије остао крај т 
ле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?< 
{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господин га гледаше па р 
 те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љутити.</p> <pb  
раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад 
нула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, где ли седи и како би се могао с њом упознат 
је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на к 
ара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти, гмете 
мио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине мој, ка 
S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С 
м, кад и она долази.{S} Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најм 
е ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, гос 
маси, без лекарске помоћи, лече, све је то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и  
ња.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најз 
К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?...{S} Или, да то нису ве 
т и пет ока брашна по 32 паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога в 
 пара да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад 
 свему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекива 
а причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>—  
— То је: сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да  
т постаћу и ја писар!...{S} А красно је то: бити писар.{S} Виде те да си вредан и окретан, да у 
спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћњак! — рече он.</p> <pb n="101" 
p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: на јутро по једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p 
 кочијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо 
— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед 
и казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да рад 
>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— И 
>— Ја не би’ никад глас’о попа.{S} Није то за њега.</p> <p>— А зашто?</p> <pb n="214" /> <p>— О 
маш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Ц 
:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. — Ја само: према свецу и тр 
а са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p> <p>— То је — рече. — А 
.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора.</p> <p>—  
— то је званичан извештај; моје причање то је само приватно причање, између нас двојице.{S} Међ 
ора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се насмеја 
 „Тешто, душо“, велим ја...{S} Не да се то притегнути.{S} Нови људи нова начела.{S} Ми старији  
} Врана врани очи не вади!...{S} Све се то тамо повезало једно за друго ка’ крмећа балега!{S} Н 
м је родио и неколико деце, па да би се то прикрило они су децу одмах но рођењу давили и закопа 
азио преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда  
утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — уп 
а ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> 
устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у 
..</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један с 
а књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доб 
 разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и  
и.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружина?. 
д?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су ду 
 отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} М 
ији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дам 
а да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{ 
служење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.</p> 
епши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то о овоме то о ономе.{S} Он јој на све даваше одговора 
pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и 
 Он испроси девојку и венча се.{S} Беше то женска млада, здрава и једра као пуце.{S} Ине јој је 
управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Т 
</head> <head>ПРИШИПЕТЉЕ</head> <p>Беше то првих дани месеца Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаш 
 коси му ливаду — пуста му остала!{S} И то свако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држав 
ну двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М. 
 оним облацима!{S} Мара његова!...{S} И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Ми 
аш дотле дошло?</p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где  
— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И то му Петар каз’о.</p> <p>— Од куд поп Лука зна да је П 
мо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се свако 
еницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p> 
а зна да је Петар казо; није му ваљда и то причао капетан?...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о  
да његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде 
гње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће 
слим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледа 
} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга ове државе као и ви, па неће бити п 
 министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма.{S} Све је наше друштво код мене.{S} По Јевти ш 
гани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице с 
мени попа, а ја се скаменио...{S} Зар и то може бити?...</p> <p>— Може, Јевто!</p> <p>— Их, бра 
доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га сневесели.</p> <p>Поче се облачити.{S} Кошуља му  
цу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, остави то!{S} Имам ја сад кад гледати твоју рану; њисам ја док 
 Они гледаху путника и питаху се: ко ли то може бити?...</p> <p>Он сиђе с кола; руком стресе ма 
кани, из „прека“...{S} Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају кап 
жићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде 
а и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрзао је још више  
ароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја воли 
 врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из прете 
} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чин 
 <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба д 
ш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је то важн 
аш ко је.</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Ни то не знаш?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли ти, драг 
Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно шт 
...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му — писали му „белег“ за ма 
а с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви и 
у немамо противника.{S} Наши противници то су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметуј 
 познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио з 
/p> <p>— Спавај мало.</p> <p>— И ја сам то мислила.</p> <p>Мајка јој полако глађаше меку косу и 
лањам?</p> <pb n="146" /> <p>— Не велим то; али било је начина да се и блажије поступи.</p> <p> 
а — кад би ти — да ти ка’м својом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Ш 
, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек  
азда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није до сад радио; он је обично достављао полицији.< 
казаће да је плашљивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не 
 то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за т 
ав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</p> <p>И, милоште ради, пову 
 са две кошуље и неколико књижица, и он то носи на леђима и иде на опредељено место; у џепу јед 
...</p> <p>— Није брате!{S} Разабр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати 
о, да не врача?...{S} Ал’ јок! ’Нако он то ради!...{S} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, шт 
 му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p> <p>Насташе свадбе.{S} Он 
акијом спираше „загорел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учи 
ије.{S} Сви су они као овај Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</ 
 што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достављач подлац и нитков.</p> <p>— Потпишите 
јој вили име Мара!..{S} Сад сам заволио то име више свега!..{S} Она сад спава као анђелак а ја  
 И то тако нагло, тако брзо!...{S} Како то би?..</p> <p>Мислио је да сања.{S} Ал ето, види, она 
>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако  
ар име?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Како то?</p> <p>— Ето, тако!..{S} Не знам!{S} Не знам!.. и н 
.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад та 
морају да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капет 
ти како се тим справама рукује?{S} Камо то?{S} Па да платимо ја како!...{S} Да платимо али да в 
муња...</p> <p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако жив 
с?</p> <p>— Ноћас, ноћас!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да и 
а то није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... преки 
Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење  
— да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао практикант са 60 талира плате у јед 
е.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка рече: да би мало спа 
 бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило да мисли о њој; би 
он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркв 
S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај Марко 
са његовим раштрканим кућицама..{S} Зар то није дивота?</p> <p>— Јесте — рече Јова.</p> <p>— Па 
и окрену се на леву страну.</p> <p>Опет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако разд 
во, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог д 
le>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним очи 
 <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је би 
етко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оску 
н чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све ти је ’ 
рава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те  
> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле да је Петар.</p> <pb n="1 
е, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гв 
е и... јабука му испаде из руке.</p> <p>То беше његова вила.</p> <p>Била је још лепша него што  
ови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му т 
 све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даље ни његова млађана машта не иђаше. 
елога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овде.{S} За то мора 
би.</p> <p>— Знаш!..{S} Ја сам лудио за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — виш 
е да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да 
тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем, ’вако сам ја а  
> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?</p> <p>— Нико неће ништа 
јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дела.</p> <p>— Велим ја теби,  
 доктору.</p> <p>— Каком доктору, бог с тобом!{S} Јеси ти при себи? — рече ташта.</p> <p>— Докт 
</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p 
а.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом састане.{S} Донео је и једно јагње.{S} Ја дадо’ п 
Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На њему свет остаје!..{S} Ми матори, 
у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега  
/p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поце 
 на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао 
само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S 
му поможе један његов друг.{S} Позва га тога вечера себи на преноћиште и обећа му наћи послужив 
ти књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, без лекарске помоћи,  
у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа о 
дма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали! 
 кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А  
мус нас те оно говорио.</p> <p>— И због тога!</p> <p>— А ко ли му то доказа?</p> <p>— Неки веле 
нама.</p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> < 
и писо!{S} Прво и прво вероваће ми због тога и за све остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће 
 право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о капетану.{S} Одн’о му једно јагње, аков вина  
еша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова к 
 Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p 
хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно ж 
а је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како н 
Ја мислим: да нисам дроња!..{S} А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја 
 <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. 
 свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам никад видео!</p> <p>— Па, ко је она?</p> <p> 
 <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{ 
ачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, видео је — своју бећар 
 и картао се.{S} Али се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке но 
рате!...{S}Али, ја не бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам;  
тров... ви знате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута п 
, па већ пише по новинама!..{S} Па, сем тога, он је још социјалиста!...{S} И нехотице поче да г 
ачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква  
речасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Сем тога, господине, ни он није поднео никаквих доказа.{S}  
жена.{S} Он не имађаше никога свога сем тога гроба; њему је исповедао своје боле...</p> <p>Душе 
а би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњ 
п и насмеја се досетци.</p> <p>— А осим тога, зар се не мож и писмо написати.</p> <p>— Оје!.. т 
ро смак света!..{S} Кад је већ дошло до тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{ 
дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши  
ав није смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења  
 кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни 
а њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су ваздан код попа; пред вече су сишли 
остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред 
етан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и д 
p> <pb n="74" /> <p>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухва 
а Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S} Је ли, 
— Ништа за то!</p> <p>— О!..{S} Ја нећу толике жртве!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уве 
ше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад — ама баш ни речи!..{S} Кро 
 које би могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље и 
о на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га при 
ад неће ишчупати; <pb n="23" /> који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а н 
ије гостољубив.{S} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па 
ишице, груди и стас..{S} Та зар он бити толико срећан да све ово сме загрлити и пољубити!...</p 
стао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али ти знаш да ја не живим овд 
 Није! — Мишљаше Јова.{S} Пио сам с њим толико пута; на њему се никад није познало.{S} Најзад ш 
коју воли више свега, за којом је жудео толико време.</p> <p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађ 
 прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да је из свег срца заволео и проуч 
</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је  
ио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.< 
сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци  
о да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад 
апетан.</p> <p>И већ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и р 
>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</ 
и јес!...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па 
<p>— Однеси ово нека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S 
</p> <p>Пандур се појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што  
Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у ав 
мираза, — рече Марина мајка.</p> <p>— О томе је свршено! — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд 
в се предаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зази 
 <p>Покушавао је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, 
</p> <p>— Добро!.. рече поп и прекиде о томе.</p> <p>Позваше их на ручак.</p> <pb n="182" /> <p 
оговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о томе повела реч, ја молим ову поштовану породицу да ме  
теча поче причати о каламљењу, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољ 
гу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој ово 
/p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе говориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о  
о нећеш није ништа ни било.{S} Нећемо о томе више ни речи! — рече поп Живко и ђаволски се насме 
а!...{S} Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n=" 
<p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне из 
че она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И погледа га прекорно.</p> <p>— Па 
ом или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>Поку 
 другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сигур 
е да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на оп 
.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? —  
 /> дотерам неку јапију.{S} Југ дува па топи снег, и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме 
 и осети: како му срца нестаје, како се топи...</p> <p>Седе сав клонуо и изнемогао.</p> <pb n=" 
/p> <p>Љубљаше је и миловаше.{S} Она се топила под његовим пољупцима.{S} Он осећаше како јој ср 
а <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити веће сре 
а кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га <p 
 главу; како је од блата месио и правио топове па пуцао; како је кад је киша падала трчао голог 
воћке.</p> <p>— Ево, ову сам добавио из Топчидера, ову ми дао поп Ранко; ово ми је први „калем; 
оголео обосио; нема више ни књига; само торба једна са две кошуље и неколико књижица, и он то н 
у школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клонуло тело и ишчезла  
 мајка ми је казала да не ваља да много торочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једн 
<p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— Т 
а ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија,  
 му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочиј 
та, изула бих се, да боса газим по овој трави!</p> <p>— Врло добро! — рече попа. — Онда да те у 
е, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p 
у, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивн 
 његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао н 
<p>Њих двојица седоше под једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— 
 се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и о 
куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити? 
е сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то!  
анове да претурају.{S} Полиција једнако трага.</p> <p>— Па, нађу ли код кога?</p> <p>— Нађу, ал 
стан претресала је и полиција више пута тражећи какав забрањени спис међу његовим књигама, знак 
Ко им достави?</p> <p>— Она рђа из К... тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже дру 
нцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: 
тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече  
попа рече да мало одспавају.{S} Мара је тражила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, п 
остану очи!...{S} Ја другог нигда не би тражила..</p> <p>И опет се поче претурати.</p> <pb n="1 
 нашега доба!...{S} Ох!...{S} Ја не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како 
 рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити. 
 Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тражим љубави; тражим жену коју волим, али која ће тако 
њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако 
е.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ништа више, него да се ради онако, како закон н 
 да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражио већег задовољства од тога: кад бих видео да је м 
титим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити н 
 и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима. 
на не носи мираза.</p> <p>— То нисам ни тражио.{S} Ја нисам никад грамзио за богатством.{S} Мој 
ога века, ја за себе бољег друга не бих тражио.{S} Сад питам вас, питам њену мајку а и њу: јест 
... ко био! — Само од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај 
сам.</p> <pb n="108" /> <p>— Мислите ли тражити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли вар 
} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се  
н је продужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subSection" /> 
кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зоре.{S} Свирачи су свирали; сви су певали.{ 
 Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; сад празнујемо!...{S} Илија!...{S} Дед 
 n="SRP18891_C5"> <head>V</head> <head>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђак 
го није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није 
је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... 
 маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву!...{S} И све то нама није — да рекнеш — ништа кр 
<p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Н 
} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне. <pb n="132" /> Кад оне пу 
а и он лане по 50 комада свиња.{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат к 
две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже 
ији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и  
дам све по дукат комад.{S} Онда одведем трговца комшији.{S} Не да се овај ни осолити и одби трг 
и.</p> <pb n="183" /> <p>Те његове речи тргоше Мару из забуне.{S} Она помисли: све пропаде.</p> 
рече Јова.</p> <p>— Знам...{S} Ал он је треб’о да одслужи службу.</p> <p>— И овим начином он сл 
вориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Ниси треб’о љутити ову рђу.{S} Не знаш какав је подлац!</p>  
аредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где  
њу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, попо, треба и ђаволу свећу припалити.</p> <p>— Јест, и окадит 
ктера имамо, онда смо победитељи!...{S} Треба људи који се не даду ничим застрашити.{S} Па и са 
је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S} Треба да то јавим господину министру.{S} Јеси ли ти нач 
ест, и окадити га! — рече поп Живко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — 
ласт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, 
вако о својој ’рани, јер „сено — вели — треба држави, па није право да он радине ’рани“...{S} Н 
 достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.< 
да и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио?</p> <p>— А. 
оверљив, вредан, као мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ће 
е он да за толико не дође?...{S} А њега треба везати па кад га притегне нека му искоче прса ’ва 
 /> сви су они Карађорђевци.{S} Тај гад треба истребити из нашег народа!</p> <p>— А јавићу ја т 
 по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати 
ај дијете каву! — викну он.</p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш? 
— Браћо! — рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати:  
 се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p>  
 рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина гради, најлеп 
иљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу  
твори очи, да им докаже да су људи који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и 
ече он.</p> <p>— То је лако казати, али треба и доказати.</p> <p>— Доказаћу.{S} Нека се питају  
е свима.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па  
да ти кам — прави „бутовник“ !..{S} Али треба њему придати зорове па да му очи искачу..{S} Јес! 
S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и 
 До зиме биће и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се 
у...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то 
/p> <p>— Јест! — рече поша. — Па ако им треба нек зараде!</p> <p>— Тако је! — рече Јова.</p> <p 
 не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је прилике д 
да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посв 
>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она по 
ељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто  
ароду па рече:</p> <p>— Браћо!{S} Данас треба да се изврши избор народног посланика.{S} По зако 
/> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: ул 
/p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар он те траве после исписуј 
и дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће?!... рече пренеражено 
и ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им сви 
су имали деце, али, како говораху, и не требају им.{S} Могли су бити без њих.{S} За пет година  
дног посланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</ 
.</p> <p>За даљи његов напредак није му требала препорука.{S} Сад је и он био моћни да се сам п 
други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ћ 
 простом народу; а то би власт и закони требали да предупреде и кривце најстрожије казне.</p> < 
ре воље, вратити истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опр 
вати или бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} 
људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.</p> <p>За то је 
 увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринути да то народ сазна — рече Јова. — Не м 
њио и мучио овога или онога.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>чо 
p>И он се скамени.{S} Само то би му још требало!..</p> <p>— Не, не!..{S} Онако живо, несташно — 
 Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али молим те, да не говоримо о т 
> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим 
прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати решење...{S} Ал која вајда!...{S} Нек 
.{S} Он скочи, сети се где је, а где би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се  
неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</ 
терати тамо где ви седите; а за то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за  
<p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Тре 
 томе?..{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!... 
и од њега право да помоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штет 
 својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала  
, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S 
о излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кревету...{S} Мајка с 
 Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p> 
</p> <p>— Јова прохода по соби неколико тренутака,.</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта? 
ене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по 
ма својим; па кад је приметио да јој се трепавице склапају, он би је донео сам кревету, скинуо  
не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као  
унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она 
о сад; — оженићеш се, а где двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа с 
ст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он др 
</p> <p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе 
S} Капетан Сава се са свим раздрага.{S} Трећу здравицу наздрави своме „пријатељу,“ попу Дамњану 
 каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{S} И за сво то  
загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге?</p> <p>— Ето их! — рече он.</p> 
рекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гледам како месец тијо „пло 
осте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не з 
 лице.{S} Девојка дође себи.{S} И он се трже....</p> <p>— Госпођице!..{S} Ја... ја..</p> <p>Али 
сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али је тек капало и никад није зас 
 — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је — вели — вештица: купа се ноћу само  
.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, господине — 
 — он се осврће и гледа прошлост; гледа три скорашња гроба: брата, мајке и жене!...</p> <p>Са њ 
 да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста пост 
 сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p> 
— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио 
 — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} Имамо ли још  
— Сад сам твоја!</p> <p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јов 
е, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико ни 
ради, ја сам је собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси  
S} Нема он дво главе а ја једну, или он три срца а ја једно!{S} Нас је бог све једнаке створио; 
ашта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао. 
и коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он 
дужено...{S} И тако — весеље је трајало три дана...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Трид 
их 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по дукат комад.{S}  
S} Један по по ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем м 
....</p> <p>Газда Ђоша „звоцну“ два-пут-три зубима па опет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>-  
е мисли јасно исказивати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p>  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тридесетог Новембра 1880 године састаше се сви „поверен 
стина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!.. 
поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све што је прочитао  
м?</p> <p>— Нећу.{S} Журим кући.{S} Има триста послова!</p> <p>— Е, збогом пошо!</p> <p>Јевта о 
 Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је  
дби трговца.{S} Пролетос му један плати трн талира комад и — он даде.{S} А коштале га преко мер 
ече поп Живко. — Ја само: према свецу и тропар!.{S} Е,о је за ручак — ручак, ко је за батина —  
</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи!{S} Вичу тако на власт као: на вас, на госпо 
то знам требаће пара; није вредно да ви трошите и да радите за бан-бадава.{S} Ево вама — јабуке 
“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем  
ју.</p> <p>Прву годину једва издржа без трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S}  
ате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74" /> <p>И он 
ј реклу — рече поша.</p> <p>Она откопча трп горња дугмета, и Јова виде један врло мали део њени 
 деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но 
 боју не марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S}  
ик.“ Таке људе људи на влади нису могли трпети; њих је требало искорењивати или бар заварчити.< 
и зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века остати такав као 
отињска браћа“!..{S} Е, па таке људе не трпи наша господа, него их прогони.{S} За то ти Јова и  
ећу светињу, владара.{S} То ни ви не би трпили.{S} Таке ја гоним.{S} Ако познајете таквих лица, 
Ама, нигде!...</p> <p>— И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Вра 
.{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак дао нешто, ’вако, преко прста, па он јако суди ње 
 <p>— Који Иван?</p> <p>— Та неки Иван „Трћак“ — зову га — позива се Манојловић.{S} Он је син о 
ољства од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у буду 
арна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p 
>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S 
} Волео је своје госте толико, да је се трудио да им жеље из очију прочита, па да их и испуни.< 
ла вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се свима силама, којима располажем, да заштитим 
в јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — 
дић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Ку 
крсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} О 
астало право весеље.{S} Са свију страна трчали су сељаци и руковали се са новим послаником.{S}  
ве па пуцао; како је кад је киша падала трчао гологлав по ономе пљуску да „већи нарасте“...{S}  
ем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да 
.{S} Она беше несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала 
нда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша к 
емогао.</p> <pb n="116" /> <p>— Па ето, ту ми је!..{S} До сад смо били под једним кровом; није  
о писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те 
 <p>Поп Дамњан седе.</p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>—  
..{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> 
 очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S} Он не имађаше никога свога сем 
 настао са свим други живот за њега.{S} Ту не беше више оца и мајке; не смеђаше преко <pb n="17 
p>Разговор се настави и после ручка.{S} Ту је се пило па, богме, и певало.{S} Поп Живко је нате 
гао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро нам дош‘о!< 
који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им  
} Свирачи су свирали; сви су певали.{S} Ту је отишло ваздан здравица....{S} Весеље беше не опис 
о био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је в 
то беху људи озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески  
као њему.</p> <p>Он поста извршитељ.{S} Ту беше извор из кога је могао до миле воље захватати.{ 
ограду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — једном речју 
е један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао се.{S} Али се на скоро ос 
 Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} О 
датле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} 
и је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викн 
ше и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари 
 ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на  
дин начелник. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> < 
 Мара, ја сам се смејао твоме „роману.“ Ту сад нема тешкоћа.{S} Мислим да сте се вас двоје спор 
а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А ту си ти, течо!..{S} Зар тако госте дочекујеш?...</p> < 
вере ми, вам кажем сам нисам веров’о да ту има истине.</p> <p>— За бога!..{S} Така глупост!...{ 
иње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај да видим.{S} А 
 тога да се и државски људи апсе — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уап 
, брате, — рече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете раста 
 младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S 
 и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p>  
} Сада након гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он 
ита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече попа.</p> <pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки 
 <p>— А које?</p> <p>— С...</p> <p>— Та ту сте ви! — рече она и погледа га оним лепим очима.</p 
ад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече попа,  
 ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту бити без ништа!..{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није з 
дај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога леног сна на јави пробудио, ви 
?</p> <p>— Здраво је, течо.{S} И она је ту.</p> <pb n="104" /> <p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо там 
 угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е, ’вала, господине!</p> <p>— И наздравље  
може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је на пример и оваких:</p> <p> 
е њом оженим!..{S} Сад бар могућност је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам ра 
.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и  
ти истога вечера кући.{S} Требало је се ту састати са овим и оним пријатељем, опричати догађај, 
каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта?...</p> 
е.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху људи озбиљни, људи нач 
p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлич 
рији дозволити...{S} Омрзао је још више ту поделу међу људима.</p> <p>Своју љубав није смео ни  
pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате 
а ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљи 
е“ још по једну каву...</p> <p>Попише и ту, наручише и трећу а са ракијом спираше „загорел“...{ 
огла пред њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је  
ао да је од старих остао.</p> <p>Тако и ту.{S} Само се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу 
побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао је први пут мајку где се оцу пр 
ге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од куд овај креве 
з чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их п 
59" /> <p>— А онај допис?...{S} А... (и ту куцну Јову по рамену и насмеја се грохотом) — оно је 
та, мајку му!...</p> <pb n="71" /> <p>И ту се распиштољи његово бећарско задовољство.{S} Дође м 
> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра-ате!</p> <p>И ту га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати. 
 Ево вама — јабуке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, 
хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{S} Дукат, два, три, пет — како кад, али  
? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелник.</p> <p>— Није ваљда начелник него 
p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки који каже 
 ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па — ’тели 
е.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту размишљ’о неку вилу, неку немогућност да мог Јову ви 
} Елем, ’вако сам ја а ’вако, ка’ то ти ту, Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одб 
дио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био п 
’нако, неким мојим пословима...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођ 
{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко 
>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неколико  
д могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се четири стотине 
о.</p> <p>— Где да се састајемо?{S} Зар ту неће бити вребања?</p> <p>— Ево овако. — рече Јова.{ 
им, да се докопа и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У ка 
 да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту беше тешко решити се.{S} Да не иде није лепо; казаће 
и испит и примише га за питомца.</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше  
ни назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, В 
 штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и још неколико сељана.{S} Поздравише се и  
„А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај ми јастучиће под главу, моје јаст 
м спустим на плећа</l> <l>гојна</l> <l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" 
могу ни мом срцу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, 
о власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно 
<p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова поко 
мршај, те је слао држави...{S} Двадесет тужби има против њега и капетан ни на једну главе не ок 
вљао полицији.</p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљу 
оди га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужб 
с!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуш 
од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка 
} Не може се више!..</p> <p>— Ако те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краст 
> <p>— Са свим могуће!</p> <p>— А ко те тужи?</p> <p>— Илија Кончаревић.</p> <pb n="202" /> <p> 
а!...{S} Нека тужи!...{S} Да бог да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!.. 
</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оћемо ли да тужимо свету капетана и началника?</p> <p>— ’Оћемо.</p> 
 те не тужи! рече Аксентије.</p> <p>— А тужио од велики’ краста да бог да!...{S} Нека тужи!...{ 
Нисам, но!</p> <p>— Да те није ко зашто тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p 
p>— Имам.</p> <p>— Онда, врло добро!{S} Тужите ме суду.</p> <p>— Ја сам теби сад и суд и све! — 
p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао тужити?</p> <p>— А нађе се по неки!...{S} Најзад, ја са 
ка би сељанка тек рекла:</p> <p>— Ај’ој тужна ти сам!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У п 
ошка и да слуша господина.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и кој 
и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где с 
сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је тако, гото 
је најстарији ђак.{S} Сад је и он друге тукао и сви су му се морали покоравати... <pb n="15" /> 
атко време он се прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако 
увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пандура — онда имате красне извештаче.</p>  
а тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас позове... пун 
е!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш 
а права осудити једну женску да са мном тумара од једног места до другог и гладна и жедна и гол 
мео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допирао је до мора, 
ни речи, само се молила богу.</p> <p>Он тумараше по соби тамо и амо.{S} Постао је врло осетљив. 
 школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година. 
Иванова дуж...{S} И сад он меникар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће 
ођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и о 
 тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу 
p> <p>- Бога ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p 
о понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч забрању 
{S} И — да ти ка’м — ја тамо се тук’о с Турцима, па ево и овде Турака!..</p> <p>— Где су?</p> < 
 и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једних година, само ђак нешто круп 
b n="150" /> <p>— А зар би ти њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни кр 
е дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p 
он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мен 
, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађ 
и.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p> <p>— Може!</p> <p>А други</p>  
 како је неки моћни и силни капетан или ћата или газда кињио и мучио овога или онога.{S} Није м 
је у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па: ем ти не пресуди по правди — ем ти  
Звр!...{S} Ко ли то иде?...{S} Господин ћата или капетан!{S} Скидају капе па се преклањају до з 
а пута тек би капетан рекао најстаријем ћати:</p> <p>— Овај наш Сава има право детиње срце; неш 
/p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми в 
 прогони.{S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви зн 
 дела.</p> <p>— Велим ја теби, попо, да ће тако бити! — рече Јова и намигну на попу. — Ја сам з 
обом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облета 
ма купе и дају болесници, а он обећа да ће доћи пред вече опет.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде  
о се видело на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто  
е мрзе на нас.</p> <p>— Ја! рек’о је да ће нас и на збору наћи.</p> <p>— Он је луд онда!..{S} К 
 је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи т 
 окрене леђа.{S} Али ипак, мислио је да ће добро бити, да се држи неких отменијих, или боље да  
само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Ј 
ина допустила да је видим — надам се да ће ми допустити и да се њом оженим!..{S} Сад бар могућн 
е за грану једне јабуке, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, 
<p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривци казне по 
ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао ј 
дне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће „његова вила“ бити научена.{S} Међу тим, он гледаше  
а и куће капетанове, јер ту се надао да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле  
 је нагло <pb n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорит 
ге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече ота 
/p> <p>— Дотле!...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочит 
к!...</p> <p>Из почетка је изгледало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је једа 
н лепо живи, закуне се свим на свету да ће и он постати капетан.</p> <p>И већ је почео радити н 
</p> <p>Но тек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је  
ош од зимус.</p> <p>— Па када мислиш да ће се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— 
<p>— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину к 
ем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да.</p> <p>— Зашто?..{S} Д 
Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> <p>Сави писмо и м 
је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов друг.{S} Позва га тога ве 
p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— Полиција?</p> <p>— Полициј 
ни се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Полиција ће морати прекинути над тобом ислеђење.</p> <p>— Како?< 
ожда је она „отменија“ од осталих, која ће презирати његов положај, и неће га ни погледати...{S 
...{S} Она је једна сирота девојка која ће се задовољити положајем кога ти имаш, тим пре, што ј 
убави; тражим жену коју волим, али која ће такође мене волити.{S} Иначе....{S} Милијони пред мо 
оваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим карактером.</p> <p>Љубљаше је и мило 
оста књига?</p> <p>— Имам.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко  
 А после тога, господине капетане, вама ће бити познато, да и ја овде сваког двадесет шестог до 
н.{S} Кад требамо да се састанемо, вама ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и  
 да разберем.</p> <p>— Збиља!..{S} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та 
 таквих лица, доставите ми.{S} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим в 
S} Она је врло добра....</p> <p>— И она ће с нама живети.{S} Ја сам казала попу Живку.</p> <p>— 
ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис 
о ноћи.</p> <p>— Па... још три сата, па ће сванути — рече он. — Дај да прилегнем мало.</p> <p>И 
де.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од кап 
исли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна дружин 
 Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да ниса 
вка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све јед 
 Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.</p>  
 метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкорачи  
ти!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!. 
p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Маруш 
 Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислили су 
како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док нам о 
 Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти твој!{S 
за то и за оне облигације.</p> <p>— Сад ће бити све наређено, рече капетан.</p> <p>— Вала вам,  
у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече кмет и викну кочијаша који се тамо на п 
 — пресече је поп Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јо 
 ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шт 
бро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и он оде те донесе.</p> <milestone un 
ао писаре и да избор почиње.{S} Гласање ће бити по општинама....</p> <p>Избор отпоче.</p> <p>Јо 
она се вас нигда одрећи неће.{S} И наше ће коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите 
год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми 
ни он неће моћи ништа.{S} Међу тим теби ће дозволити да се са мном дружиш да би ме „искусио.“</ 
S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њ 
 сви ће да слушају једну врачару, и сви ће водити рачуна о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у 
ово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ћ 
е и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S 
школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а више пишта!?</p> < 
мо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш пра 
светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукује?{S} Камо то? 
е велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба мајстор, ко 
торији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп  
, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак ниј 
 на оба писмо беше један.</p> <p>„Ко ли ће ово да ми пише? — рече он гледајући. — Дај да видим! 
о?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ићи?</p>  
уда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>—  
него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S}  
купштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> <p>— 30-ог?</p> <p>— 30-ог! 
неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши опет на владу!</p> <p>— Јест!{S} С оне стране г 
 му показ’о! — вели Ђока.</p> <p>— Доћи ће он к’о снаша, Ђошо! — вели капетан.</p> <pb n="88" / 
— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{S} Остаћеш, остаћеш да разговарам 
 сам пустио кући да ради.</p> <p>— Доћи ће, ваљда, довече.</p> <p>— Доћи ће.</p> <p>— Е, па?..{ 
ови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Доћи ће наши о 
6" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пи 
 после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ћ 
ло што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагати се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> < 
 остало.{S} А ти мажи око начелника, он ће те заштити.</p> <pb n="172" /> <p>— Врло паметно! —  
етити, — рече Јова.</p> <p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{ 
е знам ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли 
е оно: окади и ђавола који пут...{S} Он ће сам доћи на лепак!...</p> <p>— Дакле, да са њим живи 
еби једнога старешину између нас.{S} Он ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба д 
<p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> <p>С нестрпљењем је 
, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене и посл’о попа.</p> <p>— 
ни кучета ни мачета.{S} Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове 
у шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати.{S} Међу тим нас је врло мален број, д 
а какве очи да то замотре;</p> <p>— Ово ће бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овак 
ругу.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...< 
S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим 
<p>— Ама, браћо, много је ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, так 
> <pb n="57" /> <p>Он се замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је  
та би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p 
ли да видимо користи!...{S} Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и па 
 он није поднео никаквих доказа.{S} Ако ће се веровати тако на просту реч ма ког било ниткова — 
 није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> 
 ја легао!..{S} Идем с места...{S} Како ће се она обрадовати кад ме види!{S} Поруменеће они бел 
 школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном сп 
— вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по  
.. тражи мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па  
окатски вицева!..{S} Ал, иди!..{S} Дело ће се послати полицији да исљеди, па ако буде кривице:  
се опет састати?</p> <p>— Мислим, скоро ће.</p> <p>— А где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он  
чак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да с 
кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила 
 му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само кад наумим.{S} Сад сам баш купио једну 
цом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Так 
та њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја...{S}  
 има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>— Зар  
н крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим каракт 
„послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нужно.< 
 да будемо на пољу — рече Јова. — Избор ће испасти врло добро.</p> <p>Неколико пута одлазио је  
 <p>Јурио је као на крилима.{S} Та опет ће да види Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад 
љивац и кукавица, а он то није; и живот ће свој дати само да га тим именима не назову.</p> <p>Д 
n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим разговарате.{S 
се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће бити првог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у ње 
ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати деца!..{S} Има, ваљ 
учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да смета! — рече поп Дамњан.</p> <p>— Не зн 
 и ту нађоше једног господина брадата и ћелава.{S} Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учите 
="209" /> <p>— Де да се договоримо кога ћемо за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш друго 
 и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се говори.</p> <p> 
тво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овд 
ш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> < 
p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p>Неко 
имо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабрати себи једнога старешину између нас.{S} Он  
ли још колико да путујемо.</p> <p>— Сад ћемо се спустити низ брдо.</p> <pb n="8" /> <p>И зајист 
срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста  
Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мене, — рече поп Живко и погледа Јов 
тало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Дознаће он, тако вели. 
само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћемо овако? — питао је он.</p> <p>— Не знам! — одговара 
не.{S} Ако нећемо власти нашој, ја коме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур ун 
аду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али не ћемо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се брани 
отруди се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с др 
/p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо тако!... вичу са свију страна.</p> <p>— Ама, браћо 
мо ни ми седети скрштених руку.{S} И ми ћемо се бранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бо 
еко течо?</p> <p>— Није сине.{S} Али ми ћемо около лепши је пут.</p> <p>Мара га запиткиваше то  
нда се сећам.</p> <p>— О Мари.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си м 
 Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! рече по 
p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заједно ћемо — рече Ђока.</p> <p>— И Пера оде.{S} Кад Ђока оста 
упати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — до 
 Батали!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И 
исмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те св 
с деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="3 
зао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћемо се и када скупити!</p> <p>— Доз 
мршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у  
 седела опет до Јове.{S} За ручком није ћеретала као обично.{S} Нешто се заћутала.{S} Образи су 
овор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се 
је ишла лагано поред попе.{S} Поп Живко ћереташе о свачему.</p> <pb n="137" /> <p>Дођоше на лив 
м телеграм да јој данас стиже сестра са ћерком.{S} Него, остаћеш на вечери.</p> <p>- Бога ми, н 
ити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско мес 
ти га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капета 
арио!</p> <p>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног вла 
— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!.. 
о рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само осећам да  
гао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад стар 
ека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да о 
} Вама ће то најлакше ноћи за руком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“.. 
на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Зн 
ље, овде није „закон највиша воља“ него ћеф једнога капетана, против кога се немаш коме жалити. 
{S} Ово је роман историјски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје сте 
ад, ал нећеш ти после.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па  
ас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи о 
рате, знам!{S} Али зар си ти сигуран да ћеш до века моћи трпети? — рене поп. — Нећеш ти до века 
 он се од једаред окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>—  
чку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није н 
— рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и по стрњици па 
ст, богме!</p> <p>— Ожени се, окући, па ћеш и ти имети.</p> <p>— То неће никад бити!</p> <p>— З 
<p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капетан пандуру.</p> <p>— Он неће 
а он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати; сад иди!..</p> <p>Он виде да је капетан попу 
 — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се тек у 
— додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе м 
 Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја 
 отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се скам 
Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши му —  
!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до тебе  
 Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — рече  
вољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по нек 
/p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин  
на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb n="14" /> <p>И сад се сећ 
уром.</p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <pb n="153" /> <p> 
p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџији — донеси једно пос 
псану?</p> <p>- Не знам!</p> <p>— Е сад ћеш знати!</p> <p>— Добро!.</p> <p>— Па теби је баш све 
— Ајој, дијете, прекрсти се ти!.{S} Куд ћеш је јако да се „труцка“ на колима?{S} Мало јој је му 
 <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово  
</p> <pb n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p 
<p>— Их!.. марим ја!..</p> <p>— Бога ми ћеш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш 
о и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, па да и ја знам колико и ти?...</p> 
</p> <p>— Одобриће.</p> <p>— Онда... ти ћеш данас да даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узет 
о!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!....</p> <p>Јова се рукова с њим 
</p> <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека 
/p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у т 
ислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’лебац јести!</p> <p>— Т 
ићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо не 
 Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћас, ноћас 
ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И 
 Ја сам већ разумео!..{S} Ти велиш доћи ћеш сутра.{S} Добро!{S} Ево ти ово писмено...{S} Лаку н 
где?</p> <p>- Питаћу ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави 
ало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Јеси му ти ’вод напис’о?</p> < 
 књижница стоји на расположењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да  
 по његовом такту.</p> <p>— Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Ник 
адије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p 
ше за њим зачуђено.{S} Кад он замаче за ћошак, овај се прекрсти и рече:</p> <p>— Буди бог с нам 
пом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су једн 
штеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом пошт 
 Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дам 
 моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече п 
 говорити.{S} Сад још могу да мислим да ћу се сретно оженити, али доцније, на крају крајева, ја 
исам свлачио или да нисам ни казивао да ћу да спавам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред 
хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети — ја је нађо; дође ми на ноге!...{S} Када  
ако је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на з 
p> <p>- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти  
у.</p> <p>— О како си добар!...{S} Онда ћу бити потпуно срећна!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све 
нешто се мора претрпети.</p> <p>— А, ја ћу њему да се осветим! — јекну поп Дамњан. — Ја се мора 
а „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу“ — рече Арсен и изађе.</p> <p>— Море 
ека раде даље.{S} Мене ако преместе, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају —  
рате, ако ме одвојите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{ 
трпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетани јако немају ’вам’ посл 
 <pb n="218" /> тражићу и за вас!{S} Ја ћу бити најзадовољнији, ако се међу вас могу вратити оп 
ићеш премештен...{S} Све једно!..{S} Ја ћу опет остати овај исти!</p> <p>— Вала, ако до нечега  
олим!</p> <p>- Ама, да ми дете мре — ја ћу дотрчати да ти јавим.</p> <pb n="90" /> <p>— Тако бр 
<p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја ћу те везати па потерати! — рече пандур.</p> <p>Јови се 
 онај допис... — рече Јова.</p> <p>— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу 
 идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је посматраше.{S} Ово б 
оп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњ 
 окрете.</p> <p>— Куда ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.< 
идим да сам овде међ курјацима.{S} И ја ћу бити курјак!...{S} Бар теби могу судити ако другом н 
ишта.{S} Ако ме предусретне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до 
/p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море! 
тне лепо — и ја ћу лепо; ако дрско и ја ћу бити дрзак.</p> <p>Дођоше до савијутка.</p> <p>— Бра 
Баш си ти нека „Петагогија!...{S} Ал ја ћу теби дати сад и твоју „петагогију“ и све!...</p> <p> 
лу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бог 
 сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Истина, најстарија је, али н 
, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја лепо дам све по ду 
и.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је произво 
 архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — рече  
д велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пијемо! 
p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни 
/p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима ’леб 
>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано ожен 
му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па пукош 
p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Су 
а идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо п 
о!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао се  
p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Лука  
дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу  
Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и би 
пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> < 
о га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече поп Живко и оде.</p> <p>Њих двоје ост 
p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— Па можемо заједно.</p> <p>— Заје 
>— Опремите ми коња.</p> <p>— Добро сад ћу.</p> <p>— И дајте рачун.</p> <p>Мејанџија оде и врат 
дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“ — „Ту до мене“!.. — „Дај  
И морали сте да трпите?</p> <p>— А које ћу му јаде? рече Максић.{S} Врана врани очи не вади!... 
 по нас!{S} За сад радим кријући, после ћу јавно!...</p> <p>— А ако те отпусте из службе?</p> < 
м.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </p> <p>— Ако!</p> <p>— Нис 
 Сад сам баш купио једну њиву.{S} Отићи ћу да потврди тапију.{S} Почећу се пренемагати: како је 
 погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина мајка из куће.{S} Поп Живко сед 
и сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S}  
челника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо ћу.</p> <p>— Опреми коња па ћеш ићи с њим! — рече капет 
 учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p> <p>— Донеше послужење те г 
; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то знам требаће па 
е за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опас 
..{S} Сад знате све и реците!...{S} Бар ћу о једном трошку и себи пресуду изрећи!</p> <pb n="74 
никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да 
се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први п 
 кажем — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћ 
 његов!..{S} Ако он не за зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њим 
одними и заћута.{S} Поп Живко је полако ћукорио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође М 
 и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по столу.{S} Посматрао је по 
 насмеја.</p> <p>— Значи: да си ти мала ћурка, која се буд’ зашто љути... ’Ајд’мо да доручкујем 
/p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ  
певати! — рече поп Живко.</p> <p>Она је ћутала.{S} Савладали је њени рођени осећаји, те једва ч 
је каква тужба! — рече Јова после дужег ћутања.</p> <p>— Сигурно!..{S} Али ко ме је то могао ту 
и скакаху по трави.</p> <p>Мара прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже 
 је, Јово!..{S} Поштена ти је реч да ћу ћутати...{S} Сад збогом!..</p> <p>Мрак, већ пао на земљ 
/p> <p>Корачаху преко покошене ливаде и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p 
ма ли још ко да није глас’о?</p> <p>Сви ћутаху.</p> <p>Објављујем да је гласање закључено.{S} О 
ри.{S} О њој ћемо говорити.</p> <p>Јова ћуташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} 
дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш није ништа ни било.{S} Нећем 
ивни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ет 
} Тако и Јова.{S} Он сеђаше до Маре, па ћуташе као заливен!..{S} Толико жудео за њом, па сад —  
е школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Ш 
>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш се ти, 
pb n="198" /> <p>— Господине!</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Господине! — викну мејанџија по други  
 пред-а-њ.</p> <p>— Стиже ли?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>— Попо!</p> <p>— Он диже главу.</p> <p>— 
Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме  
Она ћуташе.</p> <p>— А?</p> <p>Она опет ћуташе.</p> <p>— Ето, неће, — рече поп и погледа све.</ 
руго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Д 
олим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p> <p>— Е онда, ја сам добра! — рече она мазећи  
 шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће по неки прошкрипати: ништа је то!.{S} Д 
ђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бога и поздравише се.</p> <p>Ту по 
е Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућу 
.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрављаше по звездама; а кад кући с 
p> <pb n="166" /> <p>Ишли су неко вреле ћутећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми  
!..{S} Сви могу викати на попа, само ти ћути!...</p> <p>— Тако је!..{S} Тако је!..</p> <p>Газда 
 да ти ка’м — да се парничим.</p> <p>Он ћути.</p> <p>— Молим ти се, господине!</p> <p>— Добро,  
му је баба Смиљана дала бресака да само ћути...{S} Онда је се сетио оног дана кад му отац дође  
једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не мо 
је!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш овом народу о н 
ућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, на мајчиноме крилу спавао...{S} Заи 
ставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да може полаг 
> <pb n="203" /> <p>— Ако код тебе сад, у тим приликама, важи паметна реч — ја бих рекао једну. 
ику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, нису никако повољне.{S}  
 Или, да то нису веште полициске замке, у које мисли да похвата своје противнике?...</p> <p>Ту  
ан млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће про 
} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи и задовољству.</p> <p>— ’Вала, синко,  
гледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва дру 
а — најпре га зађакони, па онда запопи, у његовој деветнајестој години.</p> <p>Пошто је провео  
дини од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> <pb n="1 
отпоче неки разговор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; 
/p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова 
’ се опио од радости!...{S} И ти, Јово, у мојој породици, и од сад да будеш са свим наш!...{S}  
 Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан иза 
ним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост од 
е би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па 
.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану г 
Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог 
вору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, ув 
ћа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једар 
си на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удар 
ће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S}  
инко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година дочекујете, у здрављу, срећи  
м.</p> <p>- Ала ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш 
!</p> <p>...{S}Није и’ ни срамота!..{S} У по дана се загрлили!...</p> <p>Једног дана, баш ће би 
 би мајци више напис’о ни једног!...{S} У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму! 
ао да за њега више не беше тајне....{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки 
> није био нико други него — Мара...{S} У осталом, нису требале бог зна какве очи да то замотре 
 полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он  
није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то  
ну најрадоснију вест: влада је пала.{S} У новом министарству је и Гарашанин.{S} Дођи и то одма. 
 њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, 
учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> 
 <p>— Другарице ми веле да сам лепа.{S} У једно време, до скора, и сама сам мислила да сам лепа 
ини, у петом месецу брачнога живота.{S} У данима кад сва друга срећна <pb n="36" /> браћа гледе 
а пењала га је на оне сјајне звезде.{S} У души осећаше лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да  
учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај, па важи као  
 мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе  
p> <p>Тога дана служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у дру 
 из службе?</p> <p>— Мислим да неће.{S} У противном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p 
собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они назваше бог 
дочекују га пријатељи и непријатељи.{S} У мислима је пролазио преко познатих метта; зауставио с 
набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пред њим ле 
Нисам, нисам!</p> <p>— Не може бити.{S} У вашем срезу није ни један дорастао да онако језгровит 
дио са „требником“ радио је мотиком.{S} У свему му је помагала његова весела домаћица.{S} Она м 
аном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак понижен.</p> <p>По 
чију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је видео чист 
 <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која стајаше уза 
удеће.{S} Тешко је и погледати на њ.{S} У деветнајстој години, у петом месецу брачнога живота.{ 
вати се руком за астал да не би пао.{S} У лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} П 
ом речју: све!</p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само у 
гује кољу...{S} Освртао се тамо амо.{S} У грудима му беше, као да је неко ватру наложио...{S} К 
арод...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:< 
ет не стојимо рђаво! — рече он тихо.{S} У сваком селу с једно на друго — имамо по десет својих  
 да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школ 
> <p>— Ја имам први! — поче поп Лука. — У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газд 
а, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и 
ио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, п 
к, много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па  
а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше панду 
вори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у пет 
 којој години од рукоположења?</p> <p>— У првој, у петом месецу.</p> <p>— Где живиш ти сад?</p> 
p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зло и наопако.</p 
 потревио господине!</p> <p>— Јест, ка’ у ’ладну собу! — рече поп Живко.</p> <p>— Па какав му м 
.. било им је код <pb n="5" /> њега ка’ у мајчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашт 
власти и оној његовој господи тамо дол’ у Београду — и нама је!...{S} Па, опет, онај... ал’ не  
етком неколико пута своје ново одело, а у себи је говорио:</p> <p>— Нека, вала!{S} Ја мислим, д 
 сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек тера, апс и јест за људе није за коње!....“</ 
p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов гос 
ишта.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му т 
<p>— Се’те још! — викао је капетан Сава у највећем „одушевљењу.“</p> <p>— Време је, господине д 
p>Пошто попише и каву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварим 
жена прихвати му коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Бук 
 него појавити се с њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!.. 
ог В. Госпођи, седеше поп Дамњан и Јова у његовој соби и разговараше.{S} Док тек дође послужите 
оз бог! — рече један сељак и прекиде га у мислима.</p> <p>Он диже главу.</p> <p>— Бог ти помога 
 онда <pb n="16" /> је поштен и пазе га у кући као очи; а ако прикрије — онда тешко њему!..{S}  
 да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао 
 и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина брадата и ћел 
ом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>— Полази! — рече пандур. 
сељак.</p> <p>— Где је?</p> <p>— Ето га у авлији.</p> <p>— Добро...{S} Сад ћу ја доћи — рече по 
па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за  
> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега у својој кући има.{S} Кад није радио са „требником“ рад 
не зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку јапију.{S} Југ д 
.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме није поверевало као  
а је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb n="159" /> <p 
е коло расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека  
ек једног дана рече отац да ће да га да у Крагујевац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио. 
колу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој години учи 
подине, и наздравље!</p> <p>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— С 
/p> <p>Он се рукова.</p> <p>— Да бог да у здрављу, Марко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали ци 
лазио!{S} Наздравље.</p> <p>— Да бог да у здрављу.</p> <p>И Ђока оде.</p> <p>— Бога ми ’вала му 
ен машајући се капе.</p> <p>— Да бог да у здрављу!</p> <p>— А има ли ко тамо примити ствари? —  
само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури 
те моје! рече попа, — Ти још не знаш да у нашој Србији има људи, који не мисле само на себе, ве 
гу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина просијаваше кроз прозор на коме н 
.{S} За то морам да идем кући, јер пада у очи.</p> <p>— Ја ћу бити као луда!</p> <p>- Јова је п 
n" /> <pb n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега н 
воме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} Онда се од једаред трже.</p> <p>— А књиге? 
ио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{ 
 ближе Јови стеже му руке па га погледа у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу!..{S} Ства 
у се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже главу и откорача...</p> <p>Не 
ла шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он проговори:</p> <p>— Збиља!...{S} Кад се о то 
и па да сам најлепша!{S} Па кад погледа у ме да му остану очи!...{S} Ја другог нигда не би траж 
 Врло важна, — рече поп Живко и погледа у Мару. — Дакле?</p> <p>— Доћи ћу.</p> <p>Изађе Марина  
аде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну.{S} Јова га дочека на  
страшљива — рече она и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гад 
> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима 
 и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!.. 
“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!...</p> <p>Мара  
гу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико људи на клупи која 
 писму?{S} Извол’те са мном!...“ и онда у бувару и т. д...{S} Зар тако јевтино да се прода и да 
до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опет замисли.</p> <p>— Лажу к 
гледала Јову, и како се заблистала суза у оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза ас 
би је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?< 
павам!...{S} Баш је то лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му 
 ти, синко, букварац!...{S} Поодавна ја у њој таљигам!...{S} Него, спаси бог!...</p> <p>— На сп 
 је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека 
његова ташта?...</p> <p>Писар га дочека у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — у 
 да он не зна.{S} Није познавао прилика у којима је.{S} Њега се само тицало његово рођено задов 
 је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дук 
ише.{S} Она сагла главу па се загледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше  
зимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па се никако не разабираше.{S} Мајка њена оде 
е болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, ча 
} Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце н 
гледала у своје плетење, које је донела у рукама, а он гледаше њену меку, плаву косу и бели вра 
поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жилама, а срде лупало нагло и бурно...</p> <p>Обуче с 
 се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби 
е нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} Нас има на две стотине!.{ 
 по небу...</p> <p>— Ти се баш заљубила у месечину!</p> <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај  
оспођа себи.{S} Нађе је где се завалила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Де 
 и плаче.{S} Болесница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — р 
менима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— 
878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ беше спр 
ке.</p> <pb n="152" /> <p>— Ако је вама у интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ј 
 Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим ј 
<p>— Постарај се и ти, те види, да нема у твојој околини који „бунтовник.“ Сви они, видиш, <pb  
ој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} 
коро оборили.{S} Под Живко ступи с њима у разговор, а Јови рече:</p> <p>— Ти можеш са Маром мал 
м треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удес 
на кретоше се он и поп Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Ви 
али му одговараше са обичним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</ 
b n="18" /> <p>Кад је спустио господина у гроб, покупио јо своје прњице и књижице, па је изашао 
ије могуће да има икаких тајних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и о 
је на јави, зар може бити да је не сања у сну!...</p> <p>Опростите!{S} Нисам му казао имена.</p 
у енглески романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} 
мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одј 
асанио се са свим.{S} Подиже се, напипа у мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се  
ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трже.</p> <p>— Ништа, течо, гл 
/p> <p>— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове 
ђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њему седам дуката!. 
до миле воље захватати.{S} Није да дира у касу, то не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео  
{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да 
ећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова ташта 
те, донеси послужење.</p> <p>Мара отрча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> 
ита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S} Ево  
кон гледа очима, рођеним очима ту љубав у својој кући.</p> <p>„Будући“ смотри да се он колеба.< 
 — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији дозволити...{S} Омрза 
ошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око њега.{S} Као  
едите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци поглед у наоколо и смотри отворен сандук пун књига.</p> <p>Гле 
 мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола државна, која су, но мње 
а волим једно створење које сам једаред у свом веку срео, и које ни пре ни после тога нисам ник 
 за тобом!{S} Видео сам те само једаред у Београду па — више никад!... <pb n="140" /> Мислио са 
ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— Ајд у апс.</p> <p>Јова изађе.</p> <p>Пандур иђаше за њим.{S 
 И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све у једаред.</p> <p>Тако је и по пропису а и за децу је з 
S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад ј 
њи покасаше.</p> <p>Младић се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} По 
 два сата, па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... мо 
вим мирним сеоцем.{S} Да ми је бар овде у близини течиној!..</p> <p>— Па... биће — рече Јова.</ 
 би мало спавао.{S} Поп Живко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже. 
ега; наслонила се на његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p 
ам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о једаред равно два сата,  
ровао да рад’ неких и неких послова иде у срез и да их изврши.</p> <p>И он је ишао и извршивао  
наша да погине, бранећи их, нека не иде у наше коло!...{S} Свакоме поштеном брату, па био он бо 
 с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с ким посла има.{S} Сад је знао ко му је 
куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болес 
} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p> <p>Он  
е јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико о 
нак нашег доба</title>.“</p> <p>Она оде у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Ал 
.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у ба 
<p>Поседеше мало, па се попа диже и оде у нурију неким послом.</p> <p>Пред вече тог дана доби о 
и намести твоје ствари.</p> <p>И он оде у своју собу.</p> <p>После вечеро позва га госпођа себи 
етну на главу, насмеши се, и — тако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе 
Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оћете ручати господин попо? — питаше г 
е сељане, па ако и један потврди наводе у достави — онда.... онда не друго — ја себи изричем пр 
. — Ово је народска ствар.{S} Нека буде у општинској судници.</p> <p>— Најбоље и јест.</p> <p>— 
нагло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} К 
p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи каву на врат на нос, плати рачун па — 
</p> <p>Ту беше друкчије.{S} Он се нађе у „општежићу“.{S} Беше ту старијих другова, али то беху 
игови с обе стране груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, н 
о место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торб 
е одјекује тупо сваки глас.</p> <p>Дође у каФану где је одсео, и одмах оде у собу.</p> <p>— Оће 
мо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор је текао  
 се свлачи.</p> <p>Он остави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</ 
итељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згод 
на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, је 
 Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека га  
 Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам!</p 
аше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</ 
е по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</p> < 
ва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми  
 сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним висо 
гаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам.</p 
седео и ишло је које како; али кад леже у постељу — као да га гује кољу...{S} Освртао се тамо а 
p>Кад поп Дамњан оде он се свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да оста 
е у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију, јер већ беху засели.</p> <p>Иђаше сасма  
глади се — по свом обичају — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на 
јаха коња и предаде арџији а он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи 
јахао коња и мало се очистио он се диже у конзисторију.</p> <p>Јави се момку на вратима и овај  
рете...{S} Славе ми моје!. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S}  
идиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па 
вакога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио 
о живинче немилосрдно...{S} Свега га је у пену обукао.</p> <p>Ни сам не знађаше кад је стигао,  
аке мере.{S} Рана зора дочекивала га је у <pb n="129" /> његовим њивама и ливадама.{S} Сељаци с 
е, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му показ’о! — вели Ђока.</p>  
 по његовом мишљењу, и сматрао је да је у праву да он другог препоручује...</p> <p>Као награду  
 против њега.{S} Све му изгледаше да је у сну...{S} Он погледа око себе, виде да је на путу, да 
аст у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих најприснијих пријатељица...{S} Њено ма 
{S} Као да не стоји на земљи него да је у бесконачности!.{S} Прихвати се за грану једне јабуке, 
е моја.</p> <pb n="47" /> <p>— Твоја је у крагујевачкој најији — далеко је!</p> <p>- Имам ја и  
Искреност од њихове стране изазивала је у њега искреност...{S} Бивао је и кум, и стари сват, и  
 то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Н 
..{S} Морао је преноћити.</p> <p>Док је у друштву седео и ишло је које како; али кад леже у пос 
?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p> <p>— Онда  
потпуно са собом задовољан.{S} Држао је у тврдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту в 
“ књига.{S} Све енглеске романе имао је у својој књижници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и чет 
био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> < 
 неки богат сељак <pb n="100" /> био је у њиховом друштву.{S} И он их све напада; и они њега на 
 радо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађ 
, како је преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носит 
упи?</p> <p>— Вечерас.</p> <p>— Како је у вароши?</p> <p>— Гуди!..{S} То се пије, то се просипа 
песмарицу, истина није нова али било је у њој доста лепих песама.</p> <p>Свој посао вршио је и  
есуди.{S} Ето, ’вако сам ја...{S} То је у потесу знаш.{S} А ’вако је Иван...</p> <p>— Који Иван 
p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиро 
добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мог 
>— Ништа, ништа, господине...{S} Баш је у мог тече леп воћњак.{S} Каквих красних јабука има!... 
лаки.{S} Но он се брзо реши: да истраје у свему.</p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе 
у је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у  
ео једно јагње; има нешто вина и ракије у колима и то ћу дотерати тамо где ви седите; а за то з 
 ништа!...{S} Код оне пусте канцеларије у дугу дану, ка’ орлушина, седи онај ћата Арамбашић, па 
тпоче се разговор о споразуму опозиције у скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корис 
..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми  
pb n="199" /> <p>Он не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не мога 
/p> <p>— Зар он те траве после исписује у књиге.</p> <p>— Ја.</p> <p>Кочијаш се прекрсти.</p> < 
ad> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише ово 
ова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више 
ега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и за 
 знамо! рече попа а сузе му се завртеле у очима.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље  
 чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати да нас н 
етле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; гледаше трепераве звезде к 
 Треба бити с њима у љубави.{S} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном 
ијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају  
S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тумарао је тако неколико година.{S} Допи 
знам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здра 
, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску 
.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктор 
се са децом сеоском играо око неке баре у селу, како је преко јендека скакао, како је у скакању 
само тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и свој 
славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо сван 
је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — тај је 
су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> < 
ору, отвори га, наслони се и загледа се у благу јесењу ноћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватр 
је лепше од мог! — рече он и загледа се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од ка 
ару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срез 
сец и жмиркају звезде; погледа преда се у даљину: — жбунови на месечини изгледаху као људи; леп 
ети како јој срце куца...{S} Пренесе се у мислима у друштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у  
спавамо — рече попа.</p> <p>И дигоше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Ј 
груди.{S} Једва дође у кућу и спусти се у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> < 
кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мислили су: полудеће.{S} Тешк 
> <head>КАПЕТАН САВА</head> <p>Родио се у једноме селу рудничког округа.{S} Мален је остао иза  
ад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну 
сто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био  
 говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привидно мирно.</p 
стих од прекосавских песама, које су се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати 
{S} Јеси!..{S} Ти си пис’о и оне дописе у „<title>Виделу</title>“.</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Али 
исам!</p> <p>— Ниси пис’о ни оне дописе у „<title>Виделу</title>“? </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Ти 
<p>— Молићемо, молићемо!...{S} Извол’те у башту.</p> <pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и у 
/p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше 
више се један другом.</p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p>  
он постао практикант са 60 талира плате у једној среској канцеларији.</p> <p>Капетан му је био  
у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите напретка.</p> <p>- То је друго!< 
 бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо је 
..{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p>— Имаш право! 
у.</p> <p>Сутра дан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> 
мо се пије, пева и пуца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> < 
оше се у кућу.</p> <p>Поша одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> 
нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — ре 
а.{S} Плаво детенце, разбарушене косице у дугој кошуљици, без гаћица и без капе, распојас и бос 
тињства.{S} Сети се оца и мајке, кућице у којој се родио, малог вајатића, у коме је као маза, н 
 гледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S 
с ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља госпо 
а птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову лепу природу...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе 
ојим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.</p> <p>— Маро!..{S} Ја те волим!.{S} А ти?...</p> 
 — рече Јова.</p> <p>Обоје се загледаше у даљину.</p> <p>— Госпођице!{S} Ви волите село!</p> <p 
у иза ране зоре.{S} Капетан Сава сеђаше у мејани те разговараше са некима.{S} С места се видело 
да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежу 
, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коња.{S} На пр 
љику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— З 
у је кмет.</p> <p>Неколико људи стајаше у авлији.{S} Они гледаху путника и питаху се: ко ли то  
 плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва мисао: и  
е поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S} Налакти 
м познанству — ослонити, и њега послаше у један срез где по више таквих „бунтовника“ има, посла 
о је врло осетљив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му 
вече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да  
еше дете, наивно, искрено, које не беше у стању ни једне тајне сакрити.{S} Он је се надао да ће 
 коња па све у трк.</p> <p>Друштво беше у највећем расположењу кад је он стигао.{S} Дочекаше га 
n="208" /> <p>Живели!</p> <p>Сви попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си  
чисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и реч 
е окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</ 
а врућина.{S} Поша и Марина мајка одоше у кујну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми 
ор отпоче.</p> <p>Јова и поп Лука одоше у мејану.</p> <p>— Нема потребе да будемо на пољу — реч 
амо погледаш, затварају дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли глав 
ајте овамо! — рече он.</p> <p>Они одоше у судницу.</p> <p>После неколико минута изађе из судниц 
.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.< 
<p>— Опасно, бога ми!</p> <p>Већ дођоше у авлију.{S} Попа се поздрави са својом свастиком.{S} П 
120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S} Попа с 
у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час п 
 <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике радост 
обу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Баци погл 
 отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше неколико  
>— Збиља!...{S} А ја мислим да је лепше у вароши; бар лети, — рече Јова.</p> <p>— Варате се, го 
је спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина 
 је сигурна!{S} Можете — ако ’оћете — и у напредак нешто да добијете.{S} Ја верујем на вашу реч 
мре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И та 
 учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет.</p> <p>— Од 
лавније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да ид 
 њима разговара, па га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би  
 је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Сврши 
ода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанства преставише се један другом.</p> <p>— И 
ао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном лицу.</p> <p>Оступи од прозора и при 
провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав продај 
ћу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га  
о добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима 
јвећем богаташу.{S} Он је се завлачио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у кона 
рца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели  
е могао, кад год је био докон, ићи му и у кућу, и — разуме се — он је се тим користио.</p> <p>Н 
ролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја... 
 што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волел 
>И он подиже пиштољ, токорсе да га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p> 
 рукова с њим и свима, а Мара их изљуби у руку.</p> <p>— Сад сам расположен!.. рече поп. — Сад  
менио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим роман 
ари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Јова скиде врљику једну те је дотуче.</p> < 
p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућану попише већ и каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет 
 и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену т 
 они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!</p>  
 Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p>Весеље је трајало до зо 
о усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> < 
зник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је право дао закон — рече Јов 
а ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јо 
ни девет — него капетану: а овај долази у општину и враћа му по ново печат, те овај смушењак та 
вали.</p> <p>Достављам ово Конзисторији у нади да ће наредити да се овако недело извиди и кривц 
добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о ве 
ће се јавити.{S} Међу тим, радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</ 
челника.{S} А ви, богме, гледајте сваки у свом крају.</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Гледаћемо — ре 
окретоше свирати.{S} Пошто попише сваки у кап за господарево здравље, заседоше опет.</p> <pb n= 
 је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— П 
itle>“ и другим романима тога доба, али у то није веровао.{S} Сада након гледа очима, рођеним о 
уда по селима.{S} Синоћ су се састајали у Л... код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да 
> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу вина, па онда рече:</p> <p>— Де ову, брато, за здр 
не другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онда смо сиг 
 је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а вечером је ишао то код попа, то код кмета.</p 
каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, канда с 
дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли, млад 
учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око усана.< 
аље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је м 
 — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</p> <p> 
с рачуном - иначе смо пропали!...{S} Ми у народу немамо противника.{S} Наши противници то су по 
 пра бога — једну сироту по онакој зими у апс!...{S} Кад га је пустио, он оде те га тужи капета 
 сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и  
рснику и кошуљи.</p> <p>— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да м 
лазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с 
е.</p> <p>— Ви би нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам ј 
ла да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Прву годину једва издржа без трош 
 старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не говорите о каријери.</p> <p>— Та у 
е своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту до 
атури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у д 
.</p> <p>— Иди, Маро, дете моје, донеси у канти воде да мало разладимо.</p> <p>Мара оде на буна 
ла да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођем! рече она. —</p> <p>— Баш ти се село тако 
зницу.{S} Од те грознице и само се пати у младости...{S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој у 
и више.{S} Корак по корак треба ступати у напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Н 
Он врати коња назад.{S} И Јова се врати у авлију.</p> <p>Одјаха коња и пође посрћући.</p> <p>Јо 
p> <p>Једва једаред реши се да се врати у кућу.</p> <p>Оставио је прозоре отворене па се свуче  
 поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто запо 
иса своју оставку министру, па се врати у Београд, у богословију.</p> <p>Једва измоли допуст да 
нако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати у понедељник; ја сам старатељ.</p> <pb n="39" /> <p>— Д 
остати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p>— Машала’ бога ми!..{S} Т 
ава њима дужан остати!...“ И теби прети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p>  
 <p>— Па теби је баш све једно: ја бити у апсу, ја у слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што 
ало да ће то бити.{S} Почео је одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} 
мали своју војску — лако нам је ступити у борбу.</p> <p>— Па, да!.. кога велиш да почне с капет 
 богат или сиромах, слободно је ступити у наше друштво!...{S} И <pb n="65" /> ја мислим да ћемо 
ате!{S} Зар и ја не би’ волео лешкарити у ’ладу, него да ме пече звезда и да ме бије успара од  
а-дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> 
...{S} И то ми обећао да ће ме превести у полицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати. 
а, и, нечувеном снагом, подиже и спусти у кревет...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од т 
е.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко л 
{S} За пет година доби две класе седећи у истом месту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре м 
било на ино.{S} Морао се вратити и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше н 
асу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</p> <pb n="31" /> <p>И паштио се да свега  
, јер осећаше да ће га срце његово дићи у облаке...</p> <p>— А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње! 
ти! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ј 
срете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у девојчета као да пламен лизну.</p> <p>— Полаже Бог! — 
и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је 
д куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бит 
а, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње.</p> <p>Међу тим ови у дућа 
тапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> <p>Били су је 
што сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене.{S} Није она ништа знала.</p> <p 
У’ватиће Сава њега, па ће он бечити очи у моме подруму!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, ус 
ечо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак. 
омаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> 
орио три дана и три ноћи.{S} Све какоши у авлији он је знао.{S} Нико није смео кокошке насадити 
p>Стекао је добре коње и кола; намештај у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа  
 одлазити у мејану, коју је један сељак у својој кући отворио.{S} Ту је пио, па, богме и картао 
га сравњује са Неждановом (главни јунак у роману „<title>Новини</title>“)...{S} Налазила је да  
а слуша — све бих дала за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb  
да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школск 
; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га дочекивали 
од је био немиран добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег 
е она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што с 
е треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо  
мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њега...{S} 
кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погле 
 ћутим, да се не макнем, да не погледам у те, па — не могу!,..</p> <p>Јова је поглади по коси.< 
д ја заповедам!</p> <p>— Само ја скидам у напред са себе одговорност; и молио бих, да ово, што  
p>— Не!..{S} Помислите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направље 
врше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у неки посао да се пустим, где ми ви опет требате.</p>  
Јула 1880. год. Капетан Сава сеђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, са 
о те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год  
е чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p>— Живели!...</p> < 
 њему!..{S} Па још кад бих отишла с њим у Београд, па га <pb n="111" /> преставила мојим другар 
p>— Састају ли се још на ком месту осим у вашој механи.</p> <p>— Састају.</p> <pb n="87" /> <p> 
т.{S} И онда оде.</p> <p>Попа оде собом у апотеку и донесе лекове...</p> <p>Једно је морало кућ 
— упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би 
 <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му 
Section" /> <p>Пред вече изађе са попом у воћњак.{S} Понели су котарицу да јабука наберу.{S} Ве 
рина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А 
 ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се оца  
</p> <p>Поседаше по реду.{S} Поп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан,  
 и пандура.{S} Он мишљаше да је капетан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман пр 
 главом.</p> <p>— Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јав 
S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дугу дану провлачи се испод њега, а он ништа!{S} Стој 
/p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Људи из других општина и других се 
 оданост народа српског буде алем камен у круни његовој.{S} Живео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} 
 и најдражија..{S} Стапао се поглед њен у снагу његову... та само да јој је, да сме прихватити  
о.</p> <p>И опет се спусти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали 
ре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше да с 
ио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан — Мени не би ништа помог 
 се сити можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то 
.{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, 
е ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Рђа га од бога отела 
’о би гвоздене опанке, а не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љу 
е бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...< 
 покажем, да видиш...{S} Па зар ја иш’о у рат и био — да ти ка’м свуда; и по Јавору и по Делигр 
жио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку озареном 
службе склањао је се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њем 
 да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић и ту је плакао.{S} Слушао 
чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Лепа природа“ за њега не имађаше дражи.{S} 
о улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он се насмеши; ак 
м, опричати догађај, који га је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. 
уги разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Проп 
е то прибележавао, па је после притицао у помоћ нужним и потребним.</p> <p>И њега је „нова“ нау 
да се запрегну коњи.</p> <p>Јова изашао у авлију.{S} Нађе Мару где стоји крај баштице и гледа ц 
/p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин био проФесор.{ 
овну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда 
има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече наклоност 
ише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га вед 
ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, истина, сврш 
<p>— А бога вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта 
о сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p 
труштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај  
у кревет.{S} Он није био код куће, него у нурији.</p> <p>Кад је виде у кревету пренерази се.</p 
>Капетан не само да му даде ћерку, него у његовој листи написа: да је „отличног владања, да је  
ише верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Мара!..{S} Сад сам за 
p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— 
 би требао да буде.{S} Гњев му је кипео у грудма.{S} Он се љутио на себе самог, на послужитеља  
 је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толико воље и снаге, да  
а служио је око софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпав 
ан се трже.{S} Он се био сасвим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л о 
ко попридиже леву руку, коју беше савио у песницу и кажипрстом обухватио дукат, те му показа.</ 
а поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; прекинуо сам над тобом ислеђење, јер нема дел 
> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима сељаци сами створе обичај 
ске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један и исти. 
узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери...</p> <p>Кад доврши песму, она саже гла 
јке и жене!...</p> <p>Са њом је спустио у гроб и своју срећу...</p> <milestone unit="subSection 
о певајући.</p> <p>Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да  
>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече кап 
p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је  
има и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак, да није морао  
<p>И пољубише се.</p> <p>Онда сви онако у друштву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал 
о да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут опаметити, — рече Јов 
вио?...</p> <p>— Лепо.{S} То није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањива 
 види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} Сви могу 
 Живео!...</p> <p>Поп Дамњан изађе мало у напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте 
срећна <pb n="36" /> браћа гледе весело у будућност — он се осврће и гледа прошлост; гледа три  
а тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преобр 
ђаше на око.{S} Он се окреташе тамо-амо у постељи као на ражњу; буве га пецаху...</p> <pb n="11 
тане, није баш ни добро.{S} Пођо’ ’вамо у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради ка 
нда тај народ није независан...{S} Камо у свакој нашој општини по један или два ждрепца да изве 
жући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и белим гаћицама до колена: од колена на ниже  
канти, завидели су му, но он је се само у себи смешио.</p> <p>Тако је живео Сава код свог капет 
ред очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Ш 
а!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p> <p>Тога дана служ 
 донеси нам још по једну каву, али тамо у башту.{S} Ајд’мо Јово, тамо.</p> <p>Мара оде у кујну  
о је рођак неком великом господину тамо у Београду; значи могао га је препоручити.{S} Он му је  
један опозициони лист!...{S} Бар можемо у њему дати гласа.</p> <p>Обојица беху врло задовољни.{ 
на о њеним речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образова 
и се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим  
 и оде.</p> <p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се 
а прекиде ћутање.</p> <p>— Ала је дивно у селу! — рече она и диже главу.</p> <p>— Збиља!...{S}  
ажила од тече једну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте 
ију.</p> <p>- Е ђаво га знао, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам 
о преко познатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је  
 којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу — то, бога ми, није мала ствар.</p> <p>— Ви имат 
знатих метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за с 
 и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први је корак срећно испао — 
{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стајаху  
м — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у твојим књигама...{S} Ти имаш „<title>Стражу</title>.“ 
а богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ј 
м начином он служи службу.</p> <p>— Зар у судници?</p> <p>— Сад служи отаџбини и закону.</p> <p 
нам били врло корисни у том погледу јер у вас нико не сумња.{S} Награда вам је сигурна!{S} Може 
е наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па с 
да дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела коса, и клон 
је доста пута да поведе о томе разговор у друштву; али, ма с ким почео да говори, онај му се ве 
<pb n="112" /> <p>Јекну њен звонки глас у тијој летњој ноћи.{S} И славуј да јој позавиди!{S} Јо 
</p> <p>— Где су?</p> <p>— Ето, код нас у селу...{S} Прво и прво ти је кмет.{S} Њемукар Трћак д 
да ћеш?</p> <p>— Ја ћу да помажем данас у кујни.</p> <p>— Испрљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} 
рица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p> <p>П 
ашна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и  
рачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао  
јерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од к 
/p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са н 
и!...</p> <p>— Живели!...</p> <p>И опет у кап.</p> <p>Бог опрости, ама вино неће!...{S} Капетан 
мназији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном ст 
руштво Нежданова.{S} И осети неку сласт у души...{S} Би јој добро као да је у друштву својих на 
.</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна 
} Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} 
 одведе гошће у њихову собу а попа Јову у собу за њега спремљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево т 
лако подизаше главу, и већ гледаше Јову у очи.{S} Лака румен облила јој образе, а оне плаве очи 
ет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опе 
 видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или  
уташе.</p> <p>— Причао си ми о догађају у Београду.{S} Кад сам те саслушао, мени је било веома  
ачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ваке бразде но трбуву 
 <p>— Ја сам теби казао: да акта морају у архиву, јер нико му ништа, ама баш ништа није доказао 
ледаше трепераве звезде како светлуцају у висини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше ми 
 прослави.{S} Сваког је тукао, као гују у главу који је само зуб обелио.{S} Ако је тај још био  
на, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујмила сву природу, па кроз њу с 
о.</p> <pb n="30" /> <p>Имао је девојку у селу.{S} Добри људи даду му новаца на зајам.{S} Он ис 
, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Немој мислити да ти је намећем!</p> < 
га ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта 
 за један кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, ба 
му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту 
 умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд па ти 
а лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је мој положај, господине 
и да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као уч 
 сам, знате, господине, да зидам мејану у селу.{S} Општина јо добила право, али је рок прош’о а 
баш она жели да он остане, па сва плану у лицу.</p> <p>Јова је погледа.</p> <p>— Па... најзад.. 
а! — рече он одважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</ 
> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> <p>— А... није т 
пита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <pb n="201" /> <p>Сузе су ишле потоком И сл 
!...{S} На поље!..</p> <p>Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, о 
 узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако, на прстима изиђе на поље...{S} У кући 
ти!..{S} Најзад он остави књигу и пирну у свећу.</p> <p>Мрак завлада у соби, само месечина прос 
че се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не б 
о и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.< 
 састанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија 
 само из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи,  
ошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скор 
 читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</title>“ и другим романима тога доба, али  
скаменио гледећи оне куће.{S} Одсели су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и од 
p>— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече 
.{S} Коцкао је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је:  
 до Маре помишљаше на породицу на срећу у породичном животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео  
ш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. леса 
Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} 
 браћом од стричева — и нађе једну кућу у селу где се настани.</p> <p>Живео је срећно са својом 
раху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су  
о беше равно...{S} Малене дојке опираху у кошуљу као јабуке...{S} Ова пуначка прса дизаху се и  
 то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи и младић погл 
или устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са Маром у башти иза куће, која беше цве 
S} А сад?...{S} Слушам само ону двојицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> ка 
лише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — рече 
 тајно, обавештавати људе и позивати их у своје коло.{S} Свакоме од нас нека је дужност, да: гд 
о воћке па је бирао јабуке и спуштао их у котарицу.</p> <p>— Лепо је то: имати овако свој воћња 
ите!..{S} Сад да сам у Београду сад бих у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музик 
.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завес 
лу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одли 
.</p> <p>— Знаш ли ти да тим себе бацаш у веће зло?</p> <p>— Тешто!</p> <p>— Због једног Илије  
 своје.{S} Твога си сина ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала 
?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И там 
> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варош?</p> <p>— Јок море!</p> <p>— Ти си дакле само з 
иш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Јова.</ 
а ’тео да дигнеш у небо а мога да бациш у бездан!...</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта  
варати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!...{S} Па кад с пута 
жалиш!...{S} Бре да знам само да си још у животу би’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужас 
сле нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, велим: дај д 
ицу у вароши како говоре!..{S} И то још у <pb n="177" /> кафани!..{S} Па кад ономе из М... рече 
шлост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У благој јесењој вођи лебдила му је слика њезина пред о 
зне.</p> <p>6.{S} Августа 1880. </p> <p>У К...</p> <p>Понизан</p> <p> <hi>Илија Кончаревић.</hi 
пуст...</p> <p>— Срећни дани!...</p> <p>У трећем разреду био је најстарији ђак.{S} Сад је и он  
па да му очи искачу..{S} Јес!...</p> <p>У тај пар Јова на врата.</p> <p>— Добро вече!</p> <p>По 
да не могу да спавам од бува....</p> <p>У тај пар изађе поп Живко.</p> <p>— Јесу ли готова кола 
 право на општој мајци, земљи...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању 
 се да му се другови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на  
 ретко где да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у ос 
чај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће.{S} Донесе послужење и пос 
!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар дотутњише кола у авлију.</p> <p>— Твоји гости 
орити.{S} Признајем да сам крив.</p> <p>У души Мариној је врило.{S} Љутила је се на њега што се 
и.</p> <p>4.{S} Јануара 1880. г.</p> <p>у Б...</p> <p>Искрен поздрав од твог</p> <p>Ж К...“</p> 
ова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У мејани попи опет кафу, опкорачи коња па у варош.</p>  
орио арију једне сеоске песмице.</p> <p>У том дође Мара и донесе каву.</p> <p>Они попише ћутећи 
ја.{S} И Мара се окрете смејати.</p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро?  
 да ће моћи свој план остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке. 
и на руке.{S} Она клону са свим.</p> <p>У његовом наручју, девојка, девојка коју воли више свег 
би у кућу, и он се пресели тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно гото 
оме ћемо, по богу! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто  
ашури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих ј 
у — па се диже у кафану на каву.</p> <p>У канцелариско време био је на свом месту.{S} Узео перо 
p> <p>И пружи писмо поп Дамњану.</p> <p>У писму се наређивало од стране конзисторије да „с мест 
у коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи  
једну...{S} Дај-де једну „љуту.“</p> <p>У тај пар викнуше да се иде судници.</p> <p>— Зар нећем 
АО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке< 
АО</p> <p>ЈАН.{S} М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ< 
а!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега  
?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапсио?</p> <p>- Јесте!</p> <p>— Их!..{S} Образ му њего 
атер и вели: „ако сад с места не одеш — уапсићу те и ја!...“ Плаче сирота, ка’ киша. „Идем — ве 
а.{S} Није му требало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има ј 
шао је даље.{S} Свуда је радио за своје убеђење.{S} Пред њим стајаху и његови противници.{S} То 
 вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! — (то му је уз 
ошао до положаја практикантског — да ме убијете — не знам; тек, довољно то: да је он постао пра 
дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленбаћа“, јер „зеленбаћ с 
ко вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгоните!...{S} Јер ако ме отерат 
 <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убит 
 са зида па га пружи капетану.</p> <p>— Убите ме к’о бога вас молим!..{S} Убите ме тако вам све 
и. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ са зида па га пружи кап 
 „зеленбаћ се — вели — по закону не сме убити; и ко га убије, да се казни — братац мој љубезни! 
 — теби ће бити жао!</p> <p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш! 
јите од ваше кћери, ја ћу се морати сам убити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да чита 
и што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код старијих и о великом поштовању код млађих.. 
еше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног господина бр 
је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се капетан насмеши — и он 
 што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев 
епо поклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p> 
сам ја добро извештен?</p> <p>— Ако сте увек извештени као синоћ о томе, да сам тукао вашег пан 
 пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би се требало побринут 
а погледа прекорно.</p> <p>— Ти се мени увек ругаш! рече.</p> <p>— Молићемо, молићемо!...{S} Из 
ником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид 
ра седоше једно до другог.</p> <p>Скоро увек, када нас срећа изненади — ми смо неми.{S} Тако и  
рски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо прода.{S} А прода ја!..{S} Никад добра роба  
} Никад добра роба пасти неће.{S} За њу увек има пијаце и увек се добро прода.</p> <p>Онда би с 
 „изглонцовани“ пред светом, али — буди уверен — онда у нашим домовима нећемо имати ни проје!.. 
ћеш красну жену!</p> <p>— О!.. у то сам уверен!..</p> <p>— Али, господине, и — ако бог да зете, 
!</p> <p>— Ја не жртвујем ништа, будите уверени!</p> <p>— Онда ће да вас преместе.</p> <p>— Да. 
<p>— Да бо’ме!{S} Да бо’ме!..{S} Будите уверени да ја немам ништа против тог новог кола.{S} На  
чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то 
 пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао је на време 
</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађа 
/p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме именом;</p> <p>Она г 
ео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је то са свим немогуће.{S} Људи се почеше љути 
овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се уверити.</p> <p>Размести госте за столом тако, да Јова  
их књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у сушти 
ди озбиљни, људи начитани.{S} Ту он тек увиде да није ништа научио, и да су енглески романи јед 
...</p> <p>У разговору с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га дру 
 <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је 
ризна: <pb n="22" /> да не зна ништа, а увидео је да он не зна.{S} Није познавао прилика у који 
ма жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска није никоја друга него Мара, ја сам 
 ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напредујемо.{S} Ми можемо бити „изглонцо 
оме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни састанци!...</p> < 
омоћ потражи?{S} Не требаше му много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу 
e>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који он 
скупштини.{S} Свима је се допао и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око зас 
, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута сво 
близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао 
ече капетан.</p> <p>И опет га повуче за уво.</p> <p>Госпава, најстарија кћи капетанова донесе и 
> <p>И, милоште ради, повуче га мало за уво.</p> <p>— Седи, Саво! — рече капетаница.</p> <p>— Н 
расти.{S} Објасните сваком, кога у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их уме  
> <p>Отац га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} У 
 Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Јова се врати 
ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био нико други него — Мара.. 
преко јендека скакао, како је у скакању угануо једаред руку, те га мајка морала носити некој ба 
совник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе он 
 Ето кревета.</p> <p>„Јевта леже.{S} Од угаси свећу, опкорачи коња па све у трк.</p> <p>Друштво 
абије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се пробудио су 
кревета.</p> <pb n="72" /> <p>Обуче се, углади се — по свом обичају — па се диже у кафану на ка 
н — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пред огледалом и  
 да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он ти је с 
 види у овоме мом новом оделу, па ’вако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора 
 волим лепу природу, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубо 
 савијутку кола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше  
S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> <p>— Готово, вала!..{S} Добр 
 био љут, љутина га је пролазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се п 
>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар зграде, које општина г 
ађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста 
м а ја само измичем из авлије да бих те угледала....{S} Течо!..{S} Ево господин Јове!...</p> <p 
професор иђаше баш крај њега.</p> <p>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он  
S} По зидовима се виђаху бразде ишаране угљеном; неке показиваху по све безобразне слике.{S} Кр 
даћемо — рекоше остали.</p> <p>— Сад да уговоримо састанак.</p> <p>— Где ћемо?</p> <p>— Код мен 
се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> 
- Служи се, молим те!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код 
че се облачити.{S} Кошуља му беше нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде за 
че Васа Каменчић. — Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него ка 
p> <p>— Рђа га од бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то м 
есам.</p> <p>— Јеси му каз’о да ми онај угурсуз више не смета?</p> <p>— Све је ту!</p> <p>— Е,  
p>— Он главом.{S} Мени каже то онај мој угурсуз.</p> <p>— А кад се обично састају?</p> <p>— Ноћ 
.. има и неки’ наши сељака; и један мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако 
та учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јованов брат.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га 
p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и полиција више пу 
оја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај ст 
ли</p> <p>— Па, Марушка?..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се ст 
ан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!. 
— Врло добро! — рече попа. — Онда да те удам овде, па ћеш газити боса до миле воље и по трави и 
?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара обори очи у тањир и ова порумене. 
н ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И обелела  
што попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се 
n="73" /> <p>Он осећаше тешке болове од удараца, али је стегао срце само да би одржао своје дос 
тога кужног ваздуха, који га је давио — удараше јадно живинче немилосрдно...{S} Свега га је у п 
љати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нека раде даље.{S} Мене ак 
а неколико пута добро бичем; једаред га удари по врату и коњ стаде отресати главом.</p> <p>— А, 
 Баци се не нишанећи и са свим случајно удари змију по сред главе.{S} Она се сави у колут.{S} Ј 
не много воле и мази; никад ме још није ударила, па сам ва век могла пред њом бити искрена...{S 
евац на науке.</p> <p>Као да га је гром ударио.{S} Он је побегао у вајат, попео се на таванчић  
{S} Кад се пробудила није могла данути: ударише неки жигови с обе стране груди.{S} Једва дође у 
..{S} Ја нисам мислила седе плести него удати се.</p> <p>— Видиш!..{S} Само да се натовари коме 
осле.</p> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не т 
ваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.</p> <p>— Онда, како ти велиш, 
 и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао 
} И то не у правој љубави, него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако  
n="48" /> <p>Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен 
— рече поп Лука. — Мени сад не треба да удешавам беседе, него ћу вам у кратко казати: за што см 
p> <p>— Имате право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја  
е удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то мрзим.{S} Ја волим лепу прир 
ини небесној као кандила; <pb n="13" /> удисаше мирисави дах богате јесење вечери и слушаше цвр 
етрић не заталаса дотле његово срце.{S} Удовица... њу је сад готово више мрзео но што је волео. 
 сутра дан место код неке своје рођаке, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, пок 
 је од њега могло бити, да је остао код удовице и одао се раскошлуку и лењости.</p> <p>Удесио ј 
разлике између мирног професора и бесне удовице.</p> <p>Она ну показа његову собу; нареди му да 
.{S} Баш при концу године посвађа се са удовицом због „обичних“ ствари и — изађе од ње.{S} Расп 
собице професорове и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професор 
елео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ј 
гао на место, одјаха коња пред мејаном, уђе у мејану и пони кафу, па се онда диже у канцеларију 
ђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и ту виде већ намештен кревет 
.{S} Па кад с пута дође озебо, искисо — уђе у топлу собицу; на њега се смеши ведро лице; дочека 
<p>— Зовни — де га овамо!</p> <p>— Јова уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам 
а раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе.</p> <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о!...{S} И 
р иђаше за њим.{S} Отвори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече о 
— рече Јови.</p> <pb n="157" /> <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув  
дре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђе код вас — одговори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Н 
ужитељ.{S} Он се поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у 
ека се заведе.{S} Кажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе 
вљаше по звездама; а кад кући стиже она уђе у собу па се кроз сузе мољаше богу да га заштити.</ 
ова изађе те отвори врата.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта ј 
и можемо насастајати, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — реч 
ндур и притвори врата.</p> <p>За мало и уђе сељак.{S} Обучен је био газдински.</p> <p>— Ово је, 
— рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег.</p> <p>— 
вши се.</p> <pb n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, в 
S} Сва је горела у ватри..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина 
е састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> <p>Прија 
жели да се састане с вама.</p> <p>— Нек уђе, нек уђе, — рече он окренувши се.</p> <pb n="84" /> 
е.{S} Пандур отвори врата.</p> <p>— Нек уђе господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> 
е појави.</p> <p>— Кажи томе сељаку нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо  
p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ уђе.</p> <p>— Води га тамо, у архиву, нек му прочитају  
Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ево. ово ћеш дати кмету.</p> <p>— Ј 
дио) сиђе и привеза коња за ограду а он уђе у нутра.</p> <pb n="205" /> <p>Застаде пред једним  
оспођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са  
му рече.</p> <p>— Ајде овамо!</p> <p>Он уђе опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледах 
ако оде у капетанове одаје.</p> <p>Како уђе, скиде капу и приђе капетану па онда капетаници руц 
у, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе  
ити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да се састане с вама.</p> 
оме полутабаку и зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <pb n="83" /> <p>— Однеси ово нека се заведе.{ 
/p> <p>И дрмну меденицом.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Води га у апс! — викну капетан.</p> <p>—  
, па везе неки јелек.</p> <p>Кад младић уђе они прекидоше разговор и погледаше сви у њега.</p>  
с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију.</p> <p>— Па баш ниси?</p> <p>— Нисам 
/p> <p>— Пусти тог сељака овамо.</p> <p>Уђе један сељак, омален и поцепан.</p> <p>— Помоз бог,  
p> <p>— Добро, ако бог да!{S} Отвори да уђем, имаш једно писмо од поп Живка.</p> <p>Јова изађе  
pb n="120" /> <p>Пређоше преко авлије и уђоше у другу башту, али ово беше башта са поврћем.{S}  
 даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: 
е.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине су се очи сијале од велике  
звол’те у собу — рече мејанџија.</p> <p>Уђоше.{S} У соби сеђаше око десет људи и ћуте.{S} Они н 
те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>Попа седе.{S} Бац 
 стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у авлију, па онда у дућан.{S} У дућану сеђаше нек 
а је неко ватру наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран д 
S} Све зна, о свачем говори!...{S} Мени ужасно досадно би кад теча поче причати о каламљењу, а  
’ ти ја очи ископала!...{S} Е то ми је „ужасно просто“ (госпођа је имала обичај да обе ове речи 
Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућем једну 
и бити мој разговор.{S} Ја, злато моје, уживам у твоме ћеретању!...</p> <p>Она се загледа у њег 
ела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја! — рече он.</p> <p>Попа отпоче не 
те право.{S} У вароши је све удешено за уживање.{S} Али то је само удешено.{S} И ја баш за то м 
цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p> <p>Око подне стигао је кући поп Живковој 
"148" /> <p>— Пошто је само једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она леш 
ити дивота?</p> <p>Он климну главом.{S} Уживао је у њеној веселости и њеном звонком гласу.</p>  
д се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога старца.</p> 
 и положио на постељу да спава; а он би уживао у њеном равномерном подизању груди и у осмејку о 
 да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш ни 
и, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} У 
би са ћерком капетановом и нешто новаца уз њу, и писарско место у оближњем срезу.</p> <p>— Први 
S} Пфи!... мука!...{S} Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио с 
: да не тражим ваздан.{S} Ево младожење уз њу.{S} Сад, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се уз 
ју ’вам’ посла! — рече један сељак који уз њих стајаше. — Нек ови гледе „концеларију,“ а тако ј 
радио сам својом грбачом — рекли би они уз реч. —</p> <p>Прођоше кроз воћњак свуда.{S} Он их по 
ву одоше у мејану.</p> <p>— Ређај астал уз астал! викнуше неки.</p> <p>Мејанџија одмах послуша. 
имирио, он се подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта 
p>Мећу тим, поп Дамњан и он разговараху уз пут о стварима које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} 
>Испратила га је Мара са мајком.</p> <p>Уз пут он каза мајци Мариној своје намере, своје поглед 
казни — братац мој љубезни! — (то му је уза сваку реч) са 10 година робије у тешком гвожђу!“... 
аше неколико људи на клупи која стајаше уза зид.{S} Дућанџија прекрстио ноге на тезги, па везе  
е он промени положај.{S} Намести јастук уза зид па се наслони.</p> <p>Расанио се са свим.{S} По 
је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p>— Благодарим! — рече Јова од свег ср 
она је онака иста.{S} Помозите ми да је узаберем!...</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе  
ај мало босиљка — рече попа.</p> <p>Она узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> 
<p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко викну:</p> <pb n="103" /> <p>— А т 
то сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова..</p> <p>— Је ли,  
а има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је онака ист 
{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече уч 
тиви и не да да он иде од куће; али све узалуд: — очева оста старија.</p> <p>Отац га метну на к 
у капетану.</p> <p>Он је прочита дваред узастопце, па је онда спусти пред-а-се на астал.</p> <p 
ћаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијој вечери. 
 образе, а оне плаве очи светлише се од узбуђења.</p> <p>Све бих дала, — продужи она видећи да  
 за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце му је нагло <pb n="127 " /> лупало ка 
ма ништа, а већ ни саме мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из к 
, само ако је њена воља.</p> <p>Мара се узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада 
, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвикиваше Мара.</p> <p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јо 
о време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га  
наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила и светла као анђео пред престолом 
ашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди речено: дућанџија је по мало без права и ме 
моћно и јадно, да више верује и више се узда у срећу, него у себе!..</p> <p>— Мојој вили име Ма 
ише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} Али он 
 покварен ваздух у соби! — рече и тешко узда’ну.</p> <p>Онда свуче завесу и отвори прозор...{S} 
 народ, види!...{S} Све је се ово некад уздало у тебе, али твоје поуздање ка врбов клин!..{S} С 
све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S} Она га поздрав 
> <p>Пошто се — по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише ра 
е рече речи.</p> <p>Поп и Јова једва се уздржаше од смеја.</p> <p>Дигоше се судници.</p> <p>Све 
.</p> <p>И она скочи лако као веверица, узе једно кукасто дрво, и стаде се пропињати да њим гра 
> <p>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет 
/p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћ 
ишите.</p> <p>Он потписа име и презиме, узе капу и изађе.</p> <p>Послужитељ му рече.</p> <p>— А 
.</p> <p>Пошто је каФу попио, обуче се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу  
 испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на главу, насмеши се, и — тако оде у к 
рироду...</p> <p>Обуче се на брзу руку, узе дуван и неколико палидрваца, пирну у свећу и полако 
ви позив на астал па изађе.</p> <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p 
p>Прохода још мало по канцеларији, онда узе капу и изађе.</p> </div> <pb n="92" /> <div type="c 
љува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и опет поче савијати.{S} Видело се на њему да 
p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија их као акта, напис 
и му кутију дуванску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир 
<p>Али и Мару савладали осећаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p>  
 он уђе за њом у њену одају.</p> <p>Она узе једну књигу са стола па му је пружи.{S} Он прочита  
p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе кревету; рече ми да легнем 
а.</p> <p>Доктор не рече ништа, него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но  
ми да легнем а она седе крај мене те ме узе миловати.</p> <p>— Није те карала?</p> <p>— А... ни 
е за астал...</p> <p>По доручку Јова се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— 
 узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио, па онда пође и он 
ите!</p> <p>— Благодрим! — рече Јова, и узе кутију с дуваном.</p> <p>— Јесте одавде родом?</p>  
 беше башта са поврћем.{S} Попа стаде и узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— 
коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, госпо 
 упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и 
ћ више издржати.{S} Он се свуче, леже и узе књигу.</p> <p>Али не иде!..{S} Није могао ни једне  
ше.</p> <p>Он седе крај ње на постељу и узе је за руку.</p> <p>— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало  
коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто  
 у своју собу.{S} Пружи се по кревету и узе књигу.{S} Али јој слова играху пред очима.</p> <p>— 
де.{S} Она седе крај њега на креветац и узе његову руку.</p> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја 
черати, — рече Јова. — Збогом!</p> <p>И узе се поздрављати.</p> <p>— Па да те бар испратимо, —  
 бутини рану: само да видиш...</p> <p>И узе засукивати ногавицу.</p> <pb n="81" /> <p>— ’Ајд, о 
ву попио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрав 
а узабра један стручак па му пружи а он узе мирисати.</p> <p>— Тако! — рече Мара. — Разгледала  
седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој 
око.</p> <p>— Ево ове куке.</p> <p>И он узе куку и сави грану.{S} Таман узабра јабуку а неко ви 
> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p>Он узе акт, који је био на астал бацио, и прочита готово г 
<p>— Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на врат и најусрдније мољаше 
усти дукат на астал па изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глуп 
 нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Ш 
оник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и изађе.{S} Кад се врати натраг нађе госпођу гд 
домаћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бо 
ажи томе сељаку нека уђе.</p> <p>Пандур узе акта и изађе.{S} Мало за тим уђе Марко.</p> <p>— Ев 
p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур узе мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врат 
ажем, ја онда само љубим.</p> <p>И опет узе љубити јабуку.</p> <p>Јова би дао све да буде она ј 
енични камен!“...{S} Па је, браћо моја, узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај весе 
па се претуцао од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да 
елариско време био је на свом месту.{S} Узео перо, па пише ли — пише!..{S} Капетан је нешто доц 
ио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књигу; али би му очи само прелетале преко оних  
зда, својих присталица, није више ништа узео него по једно мршаво јуне; а међу тим, од сиротиње 
карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>воља све може</hi>...{S} С 
а „крезицију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за 
емо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју  
часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.</p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. —  
а даш реч овде, пред нама свима: да ћеш узети Мару за жену.{S} После се спреми те проведи обича 
и гоље!..{S} Ја, поп Лука и поп Дамњан; узећемо ти земље, направићемо једну кућицу, па живи мећ 
ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p 
су у једној мејани и ручали.{S} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у  
ренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p>Сељаци се разговараху. 
ваху се „<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу п 
кну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — зап 
} Отаџбина ће вам бити благодарна, а ја узимам на се да наградим ваш труд...{S} Признање треба  
урио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се ни знало да је ђак,  
 само предигне.</p> <p>Међу тим, болест узимаше све више маха.{S} Болесница пала у врућицу па с 
о је се.{S} Решио се да карту у руке не узме.{S} И није ју више узео...{S} Видео је: да: <hi>во 
 је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би у 
То је, сине мој, каламлење с листом.{S} Узмем ево, овако лист са петељком и засечем мало даље.{ 
.{S} И најчистији рачун налаже ми да је узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>—  
о доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само нешто ј 
ти, гмете!...</p> <p>— ’Ајд, ајд!...{S} Узми смоле па намасати! — вели кмет.</p> <p>— Не можи,  
едну књигу.</p> <p>— Ено у књижници, па узми — рече он.</p> <p>— Господине, ајте да ми изберете 
 погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде пиштољ с 
дважно и погледа капетану у очи. — Ево, узмите, узмите овај пиштољ, и убите ме!</p> <p>И скиде  
љ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује.</p> <p>— Дај дијете каву! — викну он.</p> < 
и су дуго обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква туж 
више раздрагаваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она 
 да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац да почне гимназију.{S} У другој 
од немила до недрага.{S} Узео га најпре ујак, па, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S 
 неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.</p> <p>Тум 
 Јова.</p> <p>„Не може отрпети да га не уједе.</p> <p>— А... ја ћу на дужност.</p> <p>— Капетан 
димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!</p> <p>— Куда?</p> <p>— Зо 
</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за посланика вашег, за мене 
њим као жена његова у друштву?{S} И сви указују почаст и мени као и њему!..{S} Па још кад бих о 
идело пуначко, лепо тело.{S} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Ста 
> <p>Глас јој је дрхтао.</p> <p>А он се укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у 
ао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме гос 
 собом пек’о.{S} Има јој три године па „укрпила’“ слатка ка’ млеко....{S} Спаси бог!</p> <p>— Н 
е Ђока.</p> <p>— И реци тамо, жени, нек укува три каве те донеси овамо.</p> <p>— Разумем, госпо 
 није смео кокошке насадити, од његових укућана, сем њега; сам је правио гњиздаре — једном речј 
p> <p>Код куће је нашао поп Живка и све укућане.{S} Мара румена и свесна као пролетње јутро ист 
 с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старијем да те препоручи; онда 
златне јабуке.{S} Он је се морао једној улагати, па на који било начин.</p> <p>И, зајиста, тога 
ћи на лијо!...{S} Та стара сам ја лола, улагаћу се капетаници, па ћу ја онда око Госпаве.{S} Ис 
окоран.</p> <p>И он ти је с места почео улагивати се капетану; увек је гледао у њега, па ако се 
безобразне слике.{S} Кроз малени прозор улажаше мало светлости.</p> <p>— Требао сам искати реше 
мејанско право, па не зна како ће да се улаже друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мисли 
сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био један  
е ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:< 
ориш!...{S} Да се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи  
ре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештица“ па ми те давити ноћас — рече  
обро.</p> <p>— Да затворим прозоре, јер улећу „насјекоме“; а после ложе улетети и каква „вештиц 
нам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— А ко ти је казао?</p> <p> 
а.</p> <p>Он се тужним срцем врати оним улицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Гос 
реко <pb n="17" /> рока да остане ни на улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И 
} Звезде жмиркаху на небесном своду.{S} Улицом нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се л 
...{S} Сад иди.</p> <p>Он изађе.</p> <p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су игр 
оје прњице и књижице, па је изашао на — улицу.{S} Није знао куда ће, али му поможе један његов  
теде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему сину кроз главу ова мисао;</p> <p>Код нас вр 
иле ова сеоска тишина.</p> <p>Повуче га ум у прошлост, он се сети свога детињства.{S} Сети се о 
есму да пева, ни једна јој не падаше на ум!...{S} Да би оставила себи више времена на размишљањ 
о сем очију, али му те плаве очи однеше ум.{S} У њима је видео плаветнило неба; кроз њих је вид 
јајте ви жмире у канцеларијама.{S} Сава уме овако!...</p> <p>Лепо свану, а он се још по кревету 
га по неки доведе и у неприлику, јер не уме да му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, ц 
гова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесне другове...{S} Да  
ебу да рекне нешто; али за жива бога не умеде баш ништа!..{S} Која би му год мисао пала на паме 
чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако т 
фа прострта...{S} Ја, господине, не бих умела одавде!..</p> <p>На једаред врисну и посрте.</p>  
ески тако вама о мени пише — ја онда не умем ништа одговарати.{S} Његов извештај — то је званич 
> <p>— Ђаво га знао! — рече — али ја не умем да кријем!...{S} Мајка је одмах сутра дан, по твом 
{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти  
 се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, веселни 
Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изволите“, да је уве 
и....{S} Кад сам дошао овде — нико није умео зуба обелити.{S} Помени му капетана као да си му п 
него га закон брани.</p> <p>— Та ви све умете подвести под закон.</p> <p>— Ове си законе ти као 
а.</p> <p>— Даје ја бо’ме!{S} Али треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа! 
— А кад га је власт поставила, ваљда ће умети — рече Арсен седајући у кола.</p> <p>И ошину коње 
.. види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се  
> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је в 
поруке.{S} Ту треба мајстор, који ће то умети наместити, па да им свима памет помери...{S} Ми м 
 <p>— Не може!{S} Не може!...{S} Ти ћеш умети с њим — повикаше сви.</p> <p>— Најпосле, нека ђав 
дим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па уметнем овај лист.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p> 
>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што  
ону.</p> <p>— Та већ знам ја да ти њега умеш бранити! — рече газда Ђоша и поче нагло гристи брк 
.{S} Виде те да си вредан и окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри 
 Покушаћу!</p> <p>— Неко мора.{S} Ти му умеш свашта причати.</p> <p>— Та то ће већ ићи, само ка 
Пандур стукну у назад.{S} Поп Дамњан се умеша.</p> <p>— Немој Јово, остави се сад тога!</p> <p> 
 умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и углади, и, пошто је поприлично стајао пре 
њанов момак и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ 
..{S} Боже, спаси је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лиц 
<p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми се, обуче и поиска каву..</p> <pb n="179" /> <p>Пош 
ке ни њему и и оделу!...</p> <p>Вода за умивање, леген — све беше ту.{S} Он се уми, очешља и уг 
— Донеси ми воде — рече и пружи прст на умиваоник где стајаше суд за воду.</p> <p>Он узе суд и  
а ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику, али се присети па скиде и гаћице.{S} Руке и 
ако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образ 
<p>Па се диже да са оном водом запоји и умије болесницу.</p> <p>Станојка је бунцала у ватруштин 
лужи га.</p> <p>Он се само смеши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави  
 сам зовнуо послужитеља те ме је полио; умио сам се на пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хл 
г, на цео свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на нос.{S} Онда изађе у мејану.{S} Попи 
 онда опет нестало!“...</p> <p>Па да би умирио срце и мисли на другу страну одвео — узео би књи 
ућност у којој гледаше остварене наде и умишљаје.{S} Као круна тој срећи узвисила се Мара мила  
ност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактер 
оје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треб 
ши песму, она саже главу.{S} Осетила је умор.</p> <p>— Изврсно! — викву Јова.</p> <p>— То значи 
о о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, 
свуче и леже у постељу.</p> <p>Није био уморан, али је желео да остане сам са својим мислима.{S 
 разболе.{S} Радила нешто једнога дана, уморила се, зазнојила, па приљеже мало на меку траву.{S 
напред.{S} Не треба наглити јер ћемо се уморити.{S} Нека сваки обрати по једног па — доста!...{ 
а у 16. години кад га снађе незгода.{S} Умре му његов господин.{S} Он га је дворио и надгледао  
 да му речник затреба.</p> <p>У то доба умре му отац.{S} Мати му је била доста и у оскудици, ал 
једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} 
који је толико постојан да се решава да умре у оном гробљу, а неће да се одрече своје науке — т 
ко да је, заиста, од свег срца желео да умре.</p> <p>Стигоше већ и у варош.{S} Он се скаменио г 
лињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети једаред како је без сина.{S 
т!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек м 
век мора да живи сто година; ко год пре умре то је лењштина; бега од посла!...</p> <p>Сви се на 
н.{S} Он га је дворио и надгледао — али умре...</p> <pb n="18" /> <p>Кад је спустио господина у 
ао попа својој кући.</p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“  
есту, и стече трговачки капитал.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза  
 како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за во вјеки!{S} Вако 
е водимо непоштено?..{S} То нећу; волим умрети!</p> <p>— Не непоштено него вешто.{S} То је оно: 
ан.</p> <p>— Колико има како ти је жена умрла.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се т 
у, а он и о томе зна!...{S} Ја бих радо умрла кад би ми било дозвољено да само гледам у њега на 
ловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме  
p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана 
ицијску струку где ће ме он нарочито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лук 
 мало који, и да га треба предложити за унапређење.“</p> <p>И он доби са ћерком капетановом и н 
<p>— Добро је.{S} Обећао ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— П 
 мисмо, загледа га отуд и одуд, па онда унесе и врати се.</p> <p>Зазвони звонце.{S} Пандур отво 
 ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те мету пред-а-њ.</p> <p>Он узе једно, 
p> <p>— Јеси говорио? — викну капетан и унесе му се у лице.</p> <p>— Нисам — одговори он привид 
! — рече Петар.</p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољ 
о она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбуђености, те је с тога звук треперио у тијо 
ави се момку на вратима и овај га пусти унутра.{S} За столом сеђаше „пречасни“ прота Милинко и  
 <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— З 
/p> <p>— Није ништа смешно — рече попа, уозбиљивши се.{S} Смејем се ја себи!{S} И Ја сам ти ту  
ицама којима је и дошао и које је добро уочио.{S} Господин му показа одакле ће донети вечеру, и 
p> <p>— Славу ти твоју!..{S} Сад ћеш ме упамтити!... рече пандур.</p> <pb n="153" /> <p>— Само  
у, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Н 
ва сузна плава ока како га прате; он се упијаше у душу младе девојке која му је сада све, сва м 
ва ни дужна везати.</p> <p>Капетан Сава упиљи у њега.{S} Он му издржа поглед.</p> <p>— Па је ли 
твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак играо му је око у 
ћемо даље?</p> <p>— Куда? — рече попа и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ов 
е лаж! — рече Јова.</p> <p>Капетан опет упиљи у њега.{S} Он опет издржа поглед.</p> <p>— Лаж!</ 
о?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ћемо писати  
њима и рече да дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при  
н му даде писмо.{S} Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> 
 ли: „<title>Еј пусто море!</title>“? - упита Јова.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Е, па ту! — рече по 
а!.. кога велиш да почне с капетаном? - упита поп Лука.</p> <p>— Ето, ти! рече поп Дамњан.</p>  
а... попови...</p> <p>— Који попови? —- упита жудно капетан. </p> <p>Та... ова наша рђа, поп -Ж 
="202" /> <p>Јова седе.</p> <p>— Па?... упита.</p> <p>— Полиција ће ислеђивати дело.</p> <p>— П 
лак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки несташан осмејак игра 
бих најсретнија!</p> <p>— Најсретнија?. упита Јова, а срце му се поче стезати. — Зар баш ништа  
 И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А ја не дам!</p> <p>— Па не дај 
{S} Ти сва гореш!..{S} Да ти није зло“? упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда? 
а му стеже руку.</p> <p>— Је си ли жив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као ма 
 предлажем оца Дамњана.{S} Прима ли се? упита поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам,  
но попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} Јова бе 
ељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Спавао сам.{S} Дај ми поли!</p> <p>Уми  
а Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.</p> <p>— Добро би било  
ружину.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S}  
ласу.</p> <p>— Јесмо ли на томе, браћо? упита Јова.</p> <p>— Јесмо!</p> <p>— Е сад за здравље п 
тру.{S} Јеси ли ти начинио какву молбу? упита капетан Петра.</p> <pb n="89" /> <p>— Начинио сам 
а се неки у вашој механи тајно састају? упита капетан.</p> <p>— Па... јесте, господине, одговор 
ој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба  
у, течо.</p> <p>— Зар госпођица пева? — упита Јова и погледа је.</p> <p>— О те још како! — рече 
тране око себе.</p> <p>— Гледаш брда? — упита га кочијаш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам  
е мари ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ д 
нда смо сигурни.</p> <p>— А полиција? — упита Макса.</p> <pb n="170" /> <p>— За њу је лако! — р 
и уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да че 
..{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упита Јова.</p> <p>— Ништа узе ме само за руку и доведе 
ачела него са подлацима.</p> <p>— Па? — упита поп Дамњан и погледа Јову.</p> <p>— Поштено борбу 
 са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у архиву; п 
 Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> < 
у имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p> <p>Смеја 
анџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што г 
о на Јовином прозору.</p> <p>— Ко је? — упита Јова.</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— Који си?</p> <p>— 
</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу пове 
ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p> 
 <p>— Зашто?..{S} Да није због оцене? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко: 
лопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија  
t --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p 
 у једну јабуку.</p> <p>— Је л, море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?< 
 <p>Јова узе позив.</p> <p>- Зове те? — упита поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је? 
.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита капетан Петра.</p> <p>— Па, ’нако, неким мојим по 
 Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам.</p> <pb n="108" />  
</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну у плач.</p> <p 
ици.</p> <p>— Зар нећемо канцеларији? — упита Јова. — До сад је тамо избор свршаван.</p> <pb n= 
 Је л господин капетан у канцеларији? — упита он.</p> <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Че 
>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само ову јабуку — рече Јова 
 па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што муч 
<p>— А има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фа 
 он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— Кући.</p> <p>— И ово је, кућа,  
pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — рече поп Дамњан.</p> <p 
од пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n="21" /> <p>Он пође,  
ате, господине, да ће вас преместити? — упита она Јову.</p> <p>— Каже ми ваш теча?</p> <p>— А о 
ече он.</p> <pb n="101" /> <p>— Је л? — упита поп.</p> <p>— Јест, богме!</p> <p>— Ожени се, оку 
— викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ћеш знати;  
</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Н 
чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта в 
трча у кућу.</p> <p>— Како си спав’о? — упита поп Живко.</p> <p>— Добро, — рече Јова.</p> <p>—  
 требате.</p> <p>А какав је то пос’о? — упита капетан.</p> <p>— Рад сам, знате, господине, да з 
у, сазнала.</p> <p>— Ко јој је казао? — упита Јова.</p> <pb n="187" /> <p>— Ја?</p> <p>— Ти?</p 
 мајка.</p> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи 
у на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> <pb n="95"  
p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учит 
> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S} Обећао ми је на 
 срца попа.</p> <p>— Како ти је рано? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и пока 
це, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са свим најивно рече 
авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, зете — одговори му сваст 
 кола!...</p> <p>— То је село богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ 
Живком.</p> <p>— Примате ли и’ браћо? — упита председник збора.</p> <p>— Примамо!{S} Примамо! — 
воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" / 
а оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — ре 
в му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — рече Јова.</p 
/p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 30-ог Новембра!</p> 
жи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече писар.</p> <p>Он  
аве.</p> <p>— ’Оћете по једну ракицу? — упита он.</p> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћ 
> <p>— За кога ћеш, зете, да је удаш? — упита њена мајка.</p> <p>— Па ја велим: да не тражим ва 
Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си ску 
а се узе опремати.</p> <p>— Куда ћеш? — упита попа.</p> <p>— Морам кући.</p> <p>— Није него још 
Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту господин начелни 
це и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цве 
није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— Са мојом таштом!..</p> <p>—  
 не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, г 
 неће да иде!</p> <p>Најзад реши се: да упита попу.{S} Он ће, зар, знати, ваљда, ко пише.</p> < 
ла себи више времена на размишљање, она упита:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — р 
вом на собу где беше Мара са мајком, па упита:</p> <p>— Да није то?</p> <p>Јова га разумеде.</p 
узе брисати зној.{S} Мара га погледа па упита?</p> <p>— Зар нећемо даље?</p> <p>— Куда? — рече  
нда се понаже Јови ближе, па смешећи се упита.</p> <p>— А бога вам господине: стоји ли ово у ис 
S} Виде-га ведра и весела као обично, и упита:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на п 
 сата по подне изађе председник збора и упита:</p> <p>— Има ли још ко да није глас’о?</p> <p>Св 
а оде.{S} Кад Ђока оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан  
 ја то оног мог; он ћеш знати.</p> <p>— Упитај, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, гос 
! — рече Јова.</p> <p>— Зар баш нико? — упиташе ови.</p> <p>— Нико! рече Јова.</p> <p>— А после 
 да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима 
е? — упита она.</p> <p>— Какве оцене? — уплете се поп Живко:{S} Његова је оцена: одличан.</p> < 
вор са мајком Марином, у који се и поша уплете.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> < 
да Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Онда узе други и о 
есте те одавде негде даље.{S} Ти се тек упозн’о и запазио са људима, а они опет даље...</p> <p> 
 похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одма 
а и поздравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчиће 
 косе — па би се растопио; сада!..{S} И упознао се са њом и разговарао, и стао му близу, да би  
е породице. <pb n="76" /> Он је се тамо упознао са многим личностима од „важности“ — приликом с 
а, где ли седи и како би се могао с њом упознати?...</p> <p>Није осећао да стоји, та стајао би  
служитељу да осече један прут, да казни упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође с 
јави; <pb n="33" /> ништа не знађаше да употреби.{S} Само се мољаше богу:</p> <p>— Боже, спаси  
{S} Светла образа седели дуго и дуго на управи наше отаџбине!..{S} Живели!...</p> <p>— Живели!. 
ђиваху дрскост људи, који <pb n="44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне ис 
 Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавских песама 
огледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријат 
ова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, господине, да ће в 
се врати кући.</p> <p>Некако у то време упразни се парохија његовог оца, на коју је био дошао д 
а до мора!{S} Једне зиме — баш ономлане упрегнем ја њега у с’онице да <pb n="7" /> дотерам неку 
/p> <p>Свану.</p> <p>Он изађе на поље и упреже коње у кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хо 
/p> <p>— Помозите ми, господине!{S} Ево упустих грану.</p> <p>Јова приђе.{S} Она кукачом закачи 
о!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека писма те 
{S} Змија!..</p> <p>Грдна змија беше се упутила правце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је 
 у коло уводите, његова законска права; упутите га нека их уме бранити, и ви сте створили свесн 
 се да је добио са „надлежног“ места и „упутства“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство  
ва“ како да се тамо понаша.</p> <p>Међу упутство је могло изостати.{S} Он је од природе, мрзио  
p> <p>— Јова погледа на адресу.{S} Беше упућено на њега.{S} Он отвори.</p> <p>Поп Живко писаше. 
 тог дана доби он два писма; једно беше упућено на њега а друго на попа Дамњана.{S} Рукопис на  
читању разних књига, на које га другови упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам проз 
смеја се.</p> <p>— Ако мислимо нешто да урадимо, морамо овако! — рече поп Живко.</p> <p>— Није  
народ, да показа како ће се ово или оно урадити, или како се овом или оном справом рукује.{S} Ј 
 <p>— Бог дао!...{S} Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнем 
сад да се братски споразумемо.{S} Да се уредимо и да знамо сваки посао свој.{S} Сад ћемо изабра 
ма, па ти лепо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— В 
а!..{S} Ту ти, ту мајка!,..{S} Све ћемо уредити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као к 
ем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{ 
а од тога: кад бих видео да је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност 
 год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и ч 
се’те!</p> <p>— Јова га погледа.{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило 
а неки несташан осмејак играо му је око усана.</p> <p>Он дигао главу па гледи у једну јабуку.</ 
ати слатко тепање са још слађих румених усана!...</p> <p>И он опет угледа она два лепа ока, оно 
 знао.{S} Живина, стока, башта, поврће, усеви — о томе би говорио три дана и три ноћи.{S} Све к 
.{S} У сваком покрету Марином он виђаше усиљавање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:< 
олесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! — усиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам. 
е пролеће дошло пред-а-њ...</p> <p>Само ускипи крв у жилама његовим, а онај воћњак иђаше око ње 
 брајко мој, једноме народу не стварају услови за живот — онда тај народ није независан...{S} К 
ручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p> <p>Раста 
за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богата 
градим ваш труд...{S} Признање треба за услугу.{S} Није л тако?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Ви б 
е попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> 
што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, реда је, господи 
 оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време већ био приб 
ш дужност нас млађих да нашег старешину услужимо!...</p> <p>— ’Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд 
дите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге 
ао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем.</p> <p>— Збиља 
аше сасма равнодушно.{S} То беше такође усљед неспавања, јер он и иначе не беше равнодушан.</p> 
час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије 
озак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не 
ви...{S} Једна реченица беше му само на уснама, управо један <pb n="176" /> стих од прекосавски 
арили по набубрелој <pb n="4" /> горњој усни.{S} У осталом довољно развијен и снажан.</p> <p>Пр 
ече она напућивши своје нешто набубреле уснице и погледавши га прекорно. — Нећу ништа да ти одг 
 кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливш 
а!.. доста! — прекиде га Мара, и напући уснице.</p> <p>— Нуто, нуто!.{S} Гле како се Марушка љу 
каше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их песма.{S} Поша носаше једно по једно на пос 
ду, него да ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се 
Али је свршио и богословију са одличним успехом.</p> <p>Онда се врати кући.</p> <p>Некако у то  
е свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље 
p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај овамо.</p>  
 n="SRP18891_C2"> <head>II</head> <head>УСПОМЕНЕ</head> <p>На вратима га дочека послужитељ.{S}  
д очи...{S} Али она за њега беше само у успомени.</p> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта 
ега: и мајку, и родбину, и другарице, и успомену на своје ђаковање, која јој је дотле била и на 
> <p>— Па лепо, лепо!..{S} Нека вас поп усрећи!...</p> <p>— Сад... ко био! — Само од тебе нећем 
и могао тако волити и које би га толико усрећило, ма да је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у  
 не би га наш’о у овом народу!</p> <p>— Усрећите се попом! — рене он љутито.</p> <p>— Ако бог д 
 ћуташе, и пандура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А  
два лепа ока, оно румено лице, она лепа уста, онај вити стас.{S} Он зачу онај звучни глас и осе 
на...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу и метну на гл 
 да они свакад могу метити руку на наша уста?{S} Зар ту није понижен српски народ, који је се ч 
/p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код канцеларије, па г 
p>Много казују те три речи кад изађу из уста младог девојчета.{S} Бар Јова је тако осетио, кад  
ило и руменило зорино извуче му жељу из уста:</p> <p>— Господе!..{S} Дај ми среће Господе!..{S} 
раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени бркови, а о 
Од куд сам баш тако? рече Мара и напући уста.</p> <p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим  
мео је а из пуних груди и са насмјаниих уста орила се весела песма, те је оживљавала суморна бр 
пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се кући иде.</p> <p> 
воја!... и само за те две речи из њених уста — он даје све и заборавља све!...{S} Назвати њу св 
о наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него земља самовоље, овде није „закон највиша  
у!..</p> <p>Прочита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p> 
 <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p> <p>- Е 
поноћи кад се Јова пробудио иза сна.{S} Устаде, подиже завесу на прозору.{S} На пољу помрчина.{ 
ан риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево  
ух и биље свежином...</p> <p>Послужитељ устаде.</p> <p>— Зар ти ниси спав’о? упита.</p> <p>— Сп 
ни ја...{S} Ал’ да се леже.</p> <p>И он устаде.</p> <pb n="20" /> <p>— Донеси ми воде — рече и  
 изведен коњ?</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пош 
ао анђелак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се вра 
p> <p>Идем, идем!</p> <pb n="163" /> <p>Устаде и поче се облачити...{S} Крв му је кипела у жила 
пет то исто!...{S} Он се наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ни 
 по обичају — даде дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p> 
 под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре сунца, умивати се на пољу...</p> <p>Б 
агала сам је...{S} Али оне ноћи кад сам устала и стала код прозора диже се и она. (Ја сам мисли 
 онда изађе на поље.</p> <p>Сви су били устали.{S} Поша и Марина мајка беху у кујни а попа са М 
 човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се боримо за законитост.{S} Не тражимо ни 
ве чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе жене...{S} Је л да ће то бити дивота? 
Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш на десну руку.{S} Кад сам изашао на поље, 
ја му кроз главу пројури беше:</p> <p>— Устао сам доцкан; нема јучерање среће!..</p> <p>И то га 
 боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам данас баш никаква посла!...{S} А и т 
 лепо, несташно дете однесе је.{S} Беше устао па стајаше као окамењен.</p> <p>— Помозите ми, го 
оку њеном....</p> <p>Весели и задовољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне 
идаше парче по парче одела пред њим, не устежући се ни најмање.{S} Оста најзад само у кошуљи и  
 ово!...{S} Ко ће ово попити? — рече он устежући се.</p> <p>— Сад, таки му је ред! — викнуше св 
ћаји.{S} Она узе његову руку принесе је устима својим и пољуби.</p> <p>Ка луд он гледаше у њу.< 
</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од жена прихва 
други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— 
рили свесне другове...{S} Да би их боље утврдили у томе, покажите лично како се то ради.{S} Онд 
м гаћицама до колена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она  
а видео сем плавих очију...{S} У њих је утонула душа његова.{S} Питаше се: која је то женска, г 
дан чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја с 
едео је тако неко време, па кад му ноге утрнуше он промени положај.{S} Намести јастук уза зид п 
, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше  
одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То 
ив? упита.</p> <p>— Жив сам.</p> <p>Она утрча у собу као махнита.</p> <p>— Течо!..{S} Течо!..{S 
— Течо! течо!... прекиде их Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те јед 
о, од куд то у мом срезу!..{S} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то 
то — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом разговараше — она га ј 
 рећи сад ни таке ни таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — 
?{S} Мало јој је муке и овако!...{S} Он ућута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дуб 
ећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мислима.</p> <p>Она се трж 
е опет слегао раменима.</p> <p>И тад би ућутали и један и други.</p> <p>Дође и нова 1880 година 
<p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе  
мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу  
/p> <p>У тај пар пандур унесе каву; они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му к 
 кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он 
неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: помози ми казати!...{S} А на вр’ ми је 
бе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — рече и тешко узд 
натера да сад косиш или вежеш?</p> <p>— Ух! мани!.</p> <p>— Само, знаш, да ми је ону господу ма 
га себи у прси опали.</p> <p>Капетан га ухвати за руку.</p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— П 
н је се тим користио.</p> <p>Но једаред ухвати га капетан на „ружном делу са својом ћерком и, з 
 дрхтао као прут.</p> <p>Она му приђе и ухвати га руком за раме, али је руку тако подигла да се 
тако је!... тако је!... повикаше сви. — Уча право вели.</p> <p>Момак дућански донесе каву и рак 
писмо.</p> <pb n="9" /> <p>— Дакле нови уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p>  
Марко; него то мора бити какав попа или уча...</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Газда Ђока жели да с 
е бити! — мишљаше поп Живко. — Није мој уча никад овако женску погледао:{S} Вечерас ћу се увери 
тељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгре 
поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су казали да „атагирају“ код људи. 
е онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само троше речи! 
ом за свагда отресе те проклете књиге и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице. 
затражи сведоџбу.{S} Увери се о његовом учењу и владању, па — пошто не имађаше ништа против мол 
з живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p>— Како с 
 <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијама“!...{S} Ти си, и 
рече дућанџији — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише 
на.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико година један разред па већ и поодрасл 
је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свршили?</p>  
 треба умети!</p> <p>— Покажи!</p> <p>— Учим једнако па ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није  
него началник, рече пандур.</p> <p>— Да учим српски од пандура! — помисли Јова. — Да, господин  
> <p>— Деде, Арсене, мој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би 
руци.</p> <p>— И ја те, капетане молим, учини ми то, ако је могуће.</p> <p>— Оно.. могуће је.{S 
ојом таштом?</p> <p>Јова се скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? —  
укочио, скаменио.{S} Сва крв јурну му — учини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се н 
чно, без и једне речце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чу 
ини му се — у главу.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда цр 
<p>И поче љубити јабуку.</p> <p>Јови се учини да је пољубила баш онде где је он руком држао.{S} 
ке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да помогне другоме...< 
p>— Збиља господине, останите!</p> <p>И учини јој се да су сви приметили да баш она жели да он  
 да почне гимназију.{S} У другој години учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није 
 На првом месту позвана је држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, та 
што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгорем сиротану као и највећем богаташу.{S}  
је: народе!... ми смо ти <pb n="133" /> учинили ово; ми смо ти дали оно; ми смо те створили нез 
<p>— Тако је! рече попа насмејавши се — Учинили су онима услугу.{S} Па, славе ти, да ли мотре д 
о није тешко у Београду.{S} Они би боље учинили да је нису забрањивали.{S} Овако су само учинил 
а је нису забрањивали.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се т 
ледати на све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је п 
Али од куд ти знаш?</p> <p>— Тако ми се учинило...{S} Па?</p> <p>Јова саже главу.</p> <p>— ’Ајд 
ео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И девојка погледа у њега, зарумени се, саже 
....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — рече капетан.</p> <p>— Па, ред 
 господине!...{S} Кад ја то не би’ теби учинио — ја коме би! — рече Арсен.</p> <pb n="10" /> <p 
 <p>— Лажу кад веле да се не може ништа учинити!...{S} Само треба овом свету казати лепо, а што 
ја ону слаботињу, Саву!...{S} Он ће све учинити, само да добије класу.</p> <p>— Јесмо ли на том 
ати — онда: за две—три године ми можемо учинити огроман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испр 
им ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — рече поп Живко.</p> <p>— Баш ће онда тек да  
а сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова.</p> <p>За то се време в 
одине?</p> <p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа нек 
ог препоручује...</p> <p>Као награду за учињене услуге затражио је П... срез и — добио је.</p>  
 да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па се опе 
овине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се сиромаси, бе 
у истом селу.{S} Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Ша 
> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Ниса 
е му је било на расположењу.{S} И он је учио и радио...</p> <p>1878. године премести се учитељс 
 ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу,  
; за сваку ситницу — батине.{S} Међутим учио је добро, а кад год је био немиран добијао је свој 
ао је писати и по новинама, али је опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угуш 
је.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p 
е поздрави с њим па онда уђе разгледати учионицу и друге собе.{S} Уђе најзад и у своју собу и т 
оп Дамњан у прочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси 
ко оном селу где се не слажу свештеник, учитељ и кмет.{S} Ја мислим да по мојој „Педагогици!... 
ad> <head>„ТРАПАВИ“ ДАНИ</head> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долаз 
аговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног свог доброг по 
 Он их прими лепо.{S} Поседеше мало.{S} Учитељ рече да је то дечко о коме је говорио.{S} Господ 
стезаху је.</p> <p>Зађе и сунце већ.{S} Учитељ се диже „да још за сунца — вели — види своју нов 
, пандур отвори врата и викну:</p> <p>— Учитељ из С...</p> <p>— Пусти га, — рече капетан.</p> < 
 <p>— Ко оно пише по новинама?</p> <p>— Учитељ.</p> <p>— Дакле он?</p> <p>— Он главом.{S} Мени  
опа отвори једну свеску и загледа се, а учитељ поче полугласно ћукорити и лупкати прстима по ст 
јединац, па зар баш да јединца да да га учитељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Т 
е сестричина, Мара; а ово је, мазо моја учитељ Јован Васић.</p> <p>Јован се једва прибрао.{S} П 
.</p> <p>— Проказали?!..{S} А ко? упита учитељ изненађен.</p> <p>— Један наш угурсуз.{S} Јовано 
 ништа!...{S} А где је госпођа? — упита учитељ.</p> <p>— Отишла је пред госте.{S} Синоћ добијем 
м дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину.</p> <p>— Пр 
 има ли ко тамо примити ствари? — упита учитељ кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилија 
p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа,  
ирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им  
о школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а уп 
 ким посла има.{S} Сад је знао ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисл 
d> <p>Беше веома велика врућина, кад се учитељ Јова крену попу Живку у Б...{S} Нека тмора обујм 
ле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече учитељ.</p> <p>— Да оставим књиге овде, па када пођем к 
Драге воље!...{S} С драге воље!... рече учитељ.</p> <p>— Незгода, брате!..{S} Не можеш овде књи 
ени <hi>ти!</hi></p> <p>— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p 
> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад ч 
о сељаку?!..</p> <p>— Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „мин 
 у авлију.</p> <p>— Твоји гости! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> 
 ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учитељ.</p> <p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чаш 
Али овако се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после боле 
 Ко ће написати?</p> <p>— Ја ћу! — рече учитељ Јова.</p> <p>— Браћо! — рече поп Дамњан.{S} Кад  
/p> <p>— Не треба кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p 
служи.</p> <p>— Иди донеси каву, — рече учитељ послужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, не пи 
т.{S} Петар.</p> <p>— Не знам га — рече учитељ.</p> <p>— Та једна улизица, бога ти!...</p> <p>— 
 највише рад Светозаревих писама — рече учитељ.</p> <p>— Славе ти, како си је набавио?...</p> < 
на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и насмеши се. — Па тако баш капетан?</p> <p>— Он 
ети у крваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе 
одине!</p> <p>— Та... нешто мало — рече учитељ.</p> <p>— Ја бих мало разгледао, ако је слободно 
/p> <p>— Извол’те у собу г. попо — рече учитељ.</p> <p>Уђоше у собу.</p> <p>— Седите.</p> <p>По 
то год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</p> <p>Мејанџија изађе.</p> <p>— Браћо! —  
оле учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто попа.</p> <p>Тога дана седели су вазда 
од посла!...</p> <p>Сви се насмејаше; и учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кме 
е поздравише одмах и одоше.{S} Попови и учитељ осташе да вечерају.</p> <p>Дуго су седели и разг 
p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, поп Дамњан и учитељ и’ тамо нечем зорли уче, и, веле, и њима су каза 
да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је примао.</p> <p>Дани су му пролазили у раду, а 
брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Јова — кажите сваком брату зашто се ми боримо!.. 
па никаке вајде...{S} Бејаде у нас неки учитељ... како но му би име?...{S} Ух!... молим те: пом 
-Живко, и поп Дамњан, и поп Лука и онај учитељ Јова.</p> <p>— Зар они?</p> <p>— Ја!.. има и нек 
 Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете до 
hi>„трапави“ дани</hi>.</p> <p>Ни један учитељ до сада није радио у те дане.{S} У неким местима 
 близу куће...</p> <pb n="29" /> <p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца  
еља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску  
удише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не 
>— Није то могуће?!... рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па  
вог доброг познаника, који је тако исто учитељ, само старијим ђацима.{S} Казао му је да ће код  
 Била је жива згода за играње, али опет учитељ беше сувише строг.{S} Као да је гледао свога учи 
S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске истор 
I</head> <head>ТАЈНИ САСТАНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео 
>XII.</head> <head>НА КРШТЕЊУ</head> <p>Учитељ Јова не може се, и поред све добре воље, вратити 
p> <p>— Добро.</p> <p>— Сад иди!</p> <p>Учитељ се Јова окрете без „збогом“ и изађе.</p> <p>У ме 
двоје дише, треће се пише, па...</p> <p>Учитељ узда’ну...{S} Лепа слика изађе му пред очи...{S} 
инистер“ ко није ор’о и коп’о...</p> <p>Учитељ се насмеја.{S} Онда се поздрави и крену се даље. 
{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n="11" /> <p>Обредише се сви, п 
обу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју будућност пред собо 
 и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; раскопча прсник и кошуљу раздрљи на 
века, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше најлак; крупне грашке зноја слевах 
ћ на асталу.{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то по 
 ниси мотао ни батином натерати.</p> <p>Учитељ Јова на брзо поста омиљен у својој околини.{S} Љ 
</p> <p>И опет окретоше свирати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло п 
парен — Народ се смејаше за њим.</p> <p>Учитељ Јова уживао је слушајући оштре и живе речи овога 
едно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па га припитују 
ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} Поп Живко нехте да га узнемирује 
не пијеш, него пиј! — рече кмет.</p> <p>Учитељ се насмеја на рече:</p> <p>— Али нисам пио никад 
љу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се врати те узе јабуку коју је мало пре испустио 
</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> <p>— Оженићеш 
ола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су му наговештава 
сувише строг.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут к 
p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он 
таде.</p> <p>— Ја сам овде постављен за учитеља; ево вам писмо од г. капетана — рече младић и п 
 послом.{S} Кажу ми: да си постављен за учитеља код нас.{S} Питам: да ли си пре био учитељ, а о 
наш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људим 
дравише се.</p> <p>Ту поп Дамњан упозна учитеља са поп Жиком, поп Луком, Васом Каменчићем, Митр 
1"> <head>I.</head> <head>ДОЛАЗАК НОВОГ УЧИТЕЉА</head> <p>20.{S} Августа 1879. године, око чети 
само ђак нешто крупнији и нешто јачи од учитеља.{S} Видећи да још „полако“ ноже бити и излупан  
добијао је свој оброк у батинама, ил од учитеља непосредно или од најстаријег ђака.</p> <p>Прот 
свастиком.{S} Поша се обрадова кад виде учитеља Јову.</p> <p>— Баш вам благодарим, господине, ш 
 се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у  
ли долажаху...</p> <p>Поп Дамњан заволе учитеља Јову, да би умро за њега; и учитељ тако исто по 
из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац осети ј 
 каву.{S} Донеше и ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не 
а, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све,  
черас.{S} Иди ти па кажи, да ниси нашао учитеља.</p> <p>— Ал он ће доћи овамо.{S} За то је мене 
> <p>— Јеси задрем’о, Јово? — упита поп учитеља.</p> <p>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу  
— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега дванајест  
ила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети у селу и бити девојка.</p> <p 
ам: да не знам ништа.{S} Ето, могу бити учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за шк 
адио...</p> <p>1878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} С 
учавао друштвене науке.{S} Заволе позив учитељски; он му се учини најсавршенији и најмоћнији да 
се није већ неки ђаволак улег’о у твоје учитељско срце, а?.. упита попа и упиљи у њега, а неки  
у...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али је нигда не в 
о је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> није био нико друг 
" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми нешто рек’о.</p> <p 
е!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свршили?</p> <p>— Јесам, госп 
љ, а они веле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{ 
азији мало.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стањ 
трошка. </p> <p>Онда потражи да му даду учитељство.{S} И дадоше му у једном селу близу куће...< 
оворите о каријери.</p> <p>— Та у каком учитељству!{S} Зар ви не можете у полицију — Да видите  
p>— То неће никад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја 
! — рекоше остали.{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша друж 
 зете — одговори му сваст.</p> <p>— Де, учитељу да седнемо.{S} Би ли било добро по једну ракију 
као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ ч 
 веруј!{S} То су само лудорија Бога ми, учитељу, греши наш сељак, много греши.</p> <pb n="131"  
<p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо ма 
<p>— Знам већ, знам. ’Ајдемо тамо; ајде учитељу!{S} Па опет ниси узео јабуку.</p> <p>Учитељ се  
а бунар а он по ракију.</p> <p>— Ево је учитељу и пашина би је мајка пила...{S} Није љута; тако 
араше са сељацима причајући им о новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш 
 вече вечеру и да почисти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти  
орише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само познамо!“ а сељаци га прихватаху  
>— Кмет испи до дна.</p> <p>— Наслужише учитељу.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...< 
да у очи.</p> <pb n="161" /> <p>— Млади учитељу!..{S} Стварајте себи каријеру.</p> <p>— А немој 
</p> <p>Дете донесе послужење и наслужи учитељу.</p> <p>— Знам — рече поп — али ти проклети пре 
p>— Па какав му мислиш извештај поднети учитељу? — упита поп Лука.</p> <p>— То ћу смислити — ре 
/p> <p>— А... ништа, дијете.{S} Де, пиј учитељу.</p> <p>— Попише ош по једну.</p> <pb n="134" / 
од!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не веруј да је оно прави п 
...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Он 
S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда опасно код тебе бити гост  
ве! — рече капетан Сава и скочи.</p> <p>Учитељу Јови клецнуше колена и задрхта срце.{S} Оваки т 
 бели ти!</p> <p>— А и јесте, вала, оно учитељче!..{S} Да ми га је у’ватити за оне кике, би’ му 
Јест; ал ко ће летети за Европом; ко ће учити да прави бакљаде и параде и сваку комедију тим ве 
 на неке новине, поче набављати књига и учити.{S} Учио је крај свега тога и лекове, којим се си 
 Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А кад га је власт п 
/p> <pb n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учи 
поче гристи бркове.</p> <p>— Остави га, учо, славе ти! — рече један сељак. — Да знаш ти како је 
утећки док ће рећи Јевта!</p> <p>— Ама, учо, немој ми замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шт 
.{S} Они се служише редом.</p> <p>— Па, учо, ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год нов 
о нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; боље је 
раћо, који сте ми дошли!.{S} Спаси бог, учо!...</p> <p>— На спасеније.</p> <pb n="49" /> <p>— К 
а га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Д 
 — онда ту нема добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што са 
емљену.</p> <pb n="113" /> <p>— Ево ти, учо, свећа, а ево и књига, па бирај.</p> <p>— Добро.</p 
годарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добро је то: н 
у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо!</p> <p>— Зар ти нећеш са мном?</p> <p>— Нећу.{S} Ж 
 <p>— Помаже бог!</p> <p>— Бог помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p 
ћера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n 
пасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља п 
о учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> <p>— Море, велим  
/p> <p>— Па дела јако мало.</p> <p>— Де учо, де!{S} То мора онако међу нама.{S} У нас ти нема ш 
и — донеси једно послужење учи.{S} Седи учо.</p> <p>Учитељ седе.{S} Они се окупише око њега па  
пови!{S} Бре платићете ви мени!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде,  
 сачувај боже!</p> <p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учи 
 им не би валило!...{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честит 
атише до саме капије.</p> <p>— Лаку ноћ учо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> </div> <pb n="12" /> <div t 
е господин.</p> <p>Пандур с места поста учтивији.</p> <p>— Изволте! — рече Јови.</p> <pb n="157 
аче.</p> <p>— Господине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не зн 
 одговори он стојећи по свима прописима учтивости.</p> <p>— Не жуље те ни очи?</p> <p>— Ништа,  
рав“! — рекоше други.</p> <p>Поп Дамњан учтивости ради уступаше своје седиште капетану, ал он н 
 <p>— Помаже бог, браћо! — рече капетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан д 
Сава има право детиње срце; нешто ми је ушао у вољу...</p> <p>Елем, таким начином он стече накл 
и — пише!..{S} Капетан је нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-г 
цију“; па је некој баби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану  
 га разумеде.{S} Порумене сва — и преко ушију — и саже главу.</p> <p>Јова виде да је сувише ран 
ост и будућност...{S} Њему зујаху још у ушима речи: само твоја!... и само за те две речи из њен 
..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш образа да говориш ово 
у по каву а они одшеташе.</p> <p>Кад су ушли у башту рече попа:</p> <p>— Е, Јоване, драгане, ка 
 ни поште.{S} Новине добијам од мене на уштап...{S} За то ми је ово добро дошло!...{S} И теби.. 
а или ће плакати деца!..{S} Има, ваљда „фамилијаз.“</p> <p>— Има, али и њега сам пустио кући да 
кмета.</p> <p>— Има, како нема!{S} Има „фамилијаз.“</p> <p>— Добро, онда, ја ћу дати „алемијазу 
Из Крагујевачког округа.</p> <p>— Имате Фамилије?</p> <p>— Имам.{S} Живи су ми још и отац и мај 
.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n="119" /> < 
м засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S} Фењер!.. викну попа кад га угледа.</p> <pb n= 
ке ради — ово!</p> <p>И ту спусти један фишечић капетану у руку.</p> <p>— Вала, Перо, вала’</p> 
ши и тако умиљато одговара: „благодарим Фрајлице“! да је Госпави памет стала.</p> <pb n="70" /> 
а плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му 
Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да му се нека вел 
ке по зиду....{S} Мали попак певаше под Фуруном, са поља му допираху звуци лепе песме славујеве 
 ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лаж 
, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што 
 лој, па ми намаз’о гудало!...</p> <p>— Ха! ха! ха!... захори се смеј са свију страна.</p> <p>— 
и! — рече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набра 
 се.</p> <p>Попа склопи књигу.</p> <p>— Хајд’мо, учитељу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда х 
љу.</p> <p>— Рано је још.</p> <p>- Онда хајд’мо мало доле, до дућана.</p> <p>— То можемо, рече  
ало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с њим.</p> <p>— Седи.</p>  
га изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у кућу.</p> <p>Марине 
јну.{S} Заручници осташе сами.</p> <p>— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање 
ишту под њим виђаше се и нешто спаваћих хаљина...</p> <p>На једаред се окрете кочијаш.</p> <p>— 
ма посла много.{S} Да му очисти обућу и хаљине, да донесе на подне ручак и у вече вечеру и да п 
лицу беше дошао као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p>  
 ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш у варо 
 Арсен.</p> <pb n="10" /> <p>— Е, онда, хвала!</p> <p>— Богу ’вала и наздравље! — рече Арсен ма 
џији да ти како год дотури.</p> <p>— Е, хвала! хвала!</p> <p>— И ја ћу кући.</p> <p>— Зар нећеш 
 је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли породице?</p>  
ика вашег, за мене је врло велика!..{S} Хвала вам браћо на поверењу и љубави...{S} Трудићу се с 
л која вајда!...{S} Нек носи ђаво!..{S} Хвала богу кад су ми бар дуван оставили.</p> <p>Направи 
и јој, реци!...</p> <p>— Ево јабуке.{S} Хвала вам, господине!..{S} Ох!.. ала је дивна! — узвики 
<p>— Дођем ја код тебе, ти код мене.{S} Хвала богу, зар се не може звати „на ручак“, „на вечеру 
од.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасмо један опозициони лист!... 
<p>— А... за то треба препорука, а ја — хвала богу — немам тамо (она показа руком на Београд) н 
тељ послужитељу.</p> <pb n="40" /> <p>— Хвала, не пијем — рече попа. — Него, ја смотрих нешто у 
и је са срећом!</p> <pb n="219" /> <p>— Хвала!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>— Ала је јако мекан 
 у очи и рече:</p> <p>— Једва!</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова.</p> <p>— Сад сам твоја!</p> <p 
а поп Лука.</p> <p>— Прима се!</p> <p>— Хвала вам, браћо, на поверењу.{S} Гледаћу да га оправда 
вети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала, Дамњане, брате!...{S}Али, ја не бих могао примит 
 — рече — нек ти је са срећом!</p> <p>— Хвала, газда Ђошо!</p> <p>И пољубише се.</p> <p>Онда св 
 ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу 
 може оборити!...{S} Како си?.</p> <p>— Хвала богу!</p> <p>— Нека богу ’вала!</p> <p>— Камо пис 
 ракију.{S} Кмет нуди учитеља.</p> <p>— Хвала, не пијем.</p> <p>— Видим да не пијеш, него пиј!  
владавином трују српски народ.</p> <p>— Хвала богу! — рече Јова. — Хвала богу кад и ми дочекасм 
едиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје место!..{S} Да ниј 
а лица и болесница отвори очи.</p> <p>— Хвала ти, господе!... — рече из свега срца попа.</p> <p 
ирно спаво, учо? — упита кмет.</p> <p>— Хвала богу, лепо!</p> <pb n="42" /> <p>— Како ти се доп 
 уча — рече кмет. — Е како си?</p> <p>— Хвала богу.</p> <p>И остали сељаци приђоше и руковаше с 
:</p> <p>— А... како је, Саво?</p> <p>— Хвала на питању, господине, врло добро! — одговори он с 
уд вратим.{S} А сад, браћо, још једаред хвала вам!..{S} Живели!..</p> <p>— Живео!..{S} Живео! г 
ц више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост  
 сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да и ти имаш своју башту.</p> 
закачи грану опет.{S} Јова пружи руку и хватајући грану дотаче се руке њезине....</p> <p>Она је 
кесу дуката.... наполеона!...{S} Да има хиљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S}  
иљада.. две...{S} Мало је!..{S} Бар пет хиљада!...{S} Па одавде, правце да идем, поп Живковој к 
номија беше за њега најмилија наука.{S} Хиљадама ситница из домаће економије он је знао.{S} Жив 
иљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама реченица!{S} Ни једна не беше згодна, свакој ј 
и речи!..{S} Кроз мозак му је пројурило хиљадама мисли; на уснама му се заладнио хиљадама речен 
 као људи; лепа песмица разлегаше се из хиљаду грла птичијих, и — њега нешто силно повуче у ову 
и попише у кап.</p> <p>Свирачи свираху „Химну.“</p> <p>— Кад си из вароши?</p> <p>— Вечерас.</p 
<p>И поздравише се...</p> <p>И појахаше хитре коње па пођоше сватовски.{S} Пуцањ за пуцњем грме 
 на памет, ледила је се на језику!..{S} Хладан зној обливао га је.</p> <p>Међу тим ни њој не бе 
љеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Ка 
p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отвори очи. 
 капут и да донесем дуван; па изађе под хладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се п 
а пољу, каву <pb n="117" /> сам пио под хладником...{S} Е, тако!{S} Сад ћу устајати увек пре су 
рваво.</p> <p>— Разуме се — рече учитељ хладно.</p> <p>— Зна да си ти пис’о и оне дописе.{S} И  
јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене постеље, глед 
 меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа слатко.{S} Кад се пробуди 
Ваздух претежак.{S} Стока сва побегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на  
поздрави и крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на  
та не мисли...</p> <p>Изађе на поље.{S} Хладовина ноћна задржа га, допаде му се.</p> <p>— Да ог 
 у неку башту на пиво.{S} Ту направљена хладовина, музика, друштво — једном речју: све!</p> <p> 
ивко га одведе у собу где беше пријатна хладовина.</p> <p>Учитељ леже.</p> <p>Гледао је своју б 
у се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену травицу, 
— више ничије.{S} А кад је он остао без хлеба други га је спомогао; зар нема неко и од њега пра 
ј мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је стекао и љубав.{S 
отивном нек буде и то!..{S} Зар је мало хлеба?..</p> <p>Поп Живко га гледаше са неким поштовање 
Млад сам, здрав сам; мислим да још могу хлеба зарадити.</p> <p>— Ко говори о томе?..{S} Али ти  
е узмем себи.{S} Сем тога Мара има свој хлебац.</p> <p>— Дакле нена никаква неспоразума?</p> <p 
д ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа више немам!....</p> < 
одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога ми! 
ним одговорима у тим приликама: „е“!.. „хм! хм“!{S} Тако и сад рече:</p> <p>— То је добро, бога 
стане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља где хода по авлији.{S} Одмах се поздравише и у име познанст 
лак а ја — ето!...</p> <p>И опет устаде ходати...</p> <p>Једва једаред реши се да се врати у ку 
 после те најсветије молитве поче нагло ходати тамо — амо...</p> <p>Сунце се роди велико, светл 
и таке!</p> <p>Он се ућута.</p> <p>Јова ходаше преко собе.</p> <p>— Добро! — рече он — Сад не;  
 наљути.</p> <p>Устаде и онако раздрљен ходаше по соби трудећи се да ништа не мисли...</p> <p>И 
<p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега  
ита допис, баци новине, устаде и љутито ходаше тамо амо по канцеларији.</p> <p>Пандур отвори вр 
<p>Улицом је ишао као луд.{S} Људи нису ходили него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но  
гло и бурно...</p> <p>Обуче се, изађе у ходник и погледа на поље.{S} Помрчина као тесто.{S} Кро 
ви ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше никога сем њега и панду 
он се диже у окр. начелство.</p> <p>— У ходнику беше неколико људи; пред вратима сеђаше пандури 
еђаше сам у својој канцеларији.{S} Ни у ходнику не беше никог, само пандур сеђаше на клупи и пу 
коња, а једна га позва у кућу.</p> <p>У ходнику се сусрете с Маром.</p> <p>Букнуше обрашчићи у  
 онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па 
и него су играли око њега.{S} Он као да хођаше но неком бездану, у коме одјекује тупо сваки гла 
 туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на моме имању!</p> <p>— Па јеси јављ’ 
p>Младић се насмеја.</p> <p>— Ништа.{S} Хоће да види: каквих има трава у овом крају.</p> <p>— А 
.{S} И тим сам је облагородио.</p> <p>— хоће ли се сад примити?</p> <p>— Сад неће.{S} Каламлење 
p> <p>У томе стигоше у авлију.</p> <p>— хоће ли ручак скоро? — упита попа.</p> <p>— Скоро ће, з 
аци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног  
а, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видети —  
 господину, јер било је прилике да тиме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго  
о су полицајци и њихове пришипетље који хоће да кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам т 
 нешто из живота, нешто из књиге.{S} Ко хоће да учи научиће...{S} Ево ти једног романа.</p> <p> 
— Он тако!</p> <pb n="98" /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је н 
. код мејане.</p> <p>— Па како сељаци, ’хоће ли да их послушају?</p> <p>— хоће оне будале.{S} О 
ио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита капетан.</p> <p>— А 
го младо!</p> <p>— Ка’ капља!</p> <p>— ’хоће ли ово умети учити ђаке, по богу брате?</p> <p>— А 
p>— Већ... види се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допад 
 Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву  
 него је узе даље прегледати.</p> <p>— ’хоће ли жива остати, но богу, господине?</p> <p>— Мора  
 /> <p>— И баш хоће да сатре?</p> <p>— ’хоће, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срез 
з ведра неба....</p> <p>— Само ако она ’хоће!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Маруш 
="77" /> <p>— Све се може, само кад се ’хоће; ја сам ’тео, и, ето: сад сам капетан!...</p> <p>— 
 допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То ни ви не  
/p> <pb n="88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о д 
> <p>— Па не дај!</p> <p>— Јес, ал’ он ’хоће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе т 
забр’о он то код канцеларије.{S} Петар ’хоће право да може зидати мејану, па је рад тога иш’о к 
<quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непр 
авао</l> <l>„Није дао дика мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Ц 
— Време је! — рекоше још неки.</p> <p>— Хоћемо ли?</p> <p>— Ајде!...</p> <p>— Се’те још! — вика 
ече учитељ.</p> <p>— Ја!</p> <p>— Хајд’ хоћемо ли тамо?</p> <p>— Можемо.{S} Јеси ли набрао јабу 
ажити службу?</p> <p>— Мислим.</p> <p>— Хоћете ли варош?</p> <p>— А... за то треба препорука, а 
— Лепо!... рече учитељ.</p> <p>— Дакле, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Ба 
<p>— Баш ћу се убити!</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — 
...{S} А ’нако је наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хо 
е!..{S} Без њене воље — не дам је!..{S} хоћеш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>- Ако нећеш н 
<p>— И ти данас немаш посла никаква.{S} Хоћеш ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за 
Али молим те, да не говоримо о томе.{S} Хоћеш да спавамо; врло сам уморан.</p> <pb n="147" /> < 
?</p> <p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући у 
 — рече он.</p> <p>— И ја сам!</p> <p>— Хоћеш ли бити моја?</p> <p>— Само твоја!..{S} Ајдмо!... 
p>- Јавићу.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Хоћеш ми дати твога коња?</p> <p>— Послаћу зором.</p> < 
 И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упита поп.</p> <p>- Нећу, попо.< 
рече пандур.</p> <p>Јова пође.</p> <p>— хоћеш да признаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта 
киту коју он задену за прсник.</p> <p>— хоћеш ти, течо?</p> <p>— Мени дај мало босиљка — рече п 
 сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти мени заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што  
 виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упита а већ је грцала...</p> <pb n=" 
оњ.</p> <p>— Ето пред капијом.</p> <p>— Хоћеш ти ићи?</p> <pb n="207" /> <p>— Иш’о би, ама не м 
сали и с мајчиним млеком.{S} Колико год хоћеш образованих и — сви ће да слушају једну врачару,  
} Подвикни му, намршти се мало, па, ако хоћеш, даће ти и ћер и жену — само да га не дираш!...{S 
то видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?</p> <p>— Можемо и овде, на пољу, — рече Ј 
>— Како ти се допада овај наш крај?... ’хоћеш се моћи научити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} О 
>— Да бог да у здрављу, Перо!</p> <p>— ’хоћеш и ти, Ђоко?</p> <p>— Сад ћу и ја Перо.</p> <p>— П 
> <p>— Благодарим! рече попа.</p> <p>— ’хоћеш ти, учо?</p> <p>— Па... могу једну.</p> <p>— Добр 
дну и на другу страну ребара.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запо 
 за посланика! рече Јова</p> <p>— Кога ’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Л 
ео си ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— 
дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте ви жми 
Вала, синко, ’вала!..{S} Е, ’ајд — кад ’хоћеш — иди тамо у кујну па гледај са децом посла.</p>  
>— Вољан сам, — рече Јова.</p> <p>— Ти ’хоћеш Мару?</p> <p>— Јест.</p> <p>— Али, знај, Јово.{S} 
:</p> <p>— Коју ћете?</p> <p>— Коју ти ’хоћеш! — рече попа.</p> <p>— Знате ли: „<title>Еј пусто 
е воље и по трави и по стрњици па, ако ’хоћеш, вала, и по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>—  
а!...{S} Људи „слатки“: — са њима како ’хоћеш!{S} Бога ми!{S} Долазило ти је, вала, нама у ’ну  
ине, социјалиста?..</p> <p>— Зови како ’хоћеш — рече попа.{S} Ми их зовемо „сиротињска браћа“!. 
ад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} 
сиљаваше се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p 
 може.</p> <p>— Доста је само да кажем: хоћу тако!...{S} И тако мора бити! — говорио је он.</p> 
и...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала се мило раз 
што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу ја да будем карактер!....</p> <p>— Ала  
, вере ти, па ми с места јави!</p> <p>— хоћу, господине, како не би!</p> <p>- А... упамтиће они 
ти?...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да призн 
еће, — рече поп и погледа све.</p> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p> 
платимо заједнички ове новине.</p> <p>— Хоћу — рече попа.</p> <p>Поседеше мало, па се попа диже 
е се спреми те проведи обичај.</p> <p>— Хоћу, — рече Јова.</p> <p>У тај пар Мара изађе из куће. 
, хоћеш ли ми бити данас гост.</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Бар да се наразговарамо сити!...{S} Знаш 
 Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!...{S} Јово, бра 
" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо м 
 даље.{S} То је питома воћка.{S} Е, сад хоћу да облагородим ову дивљу.{S} Засечем ево овако, па 
и било да дођеш сутра.</p> <p>— Не знам хоћу ли моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли м 
ане ревности...{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога 
та ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 10. 
јке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и напући 
 n="46" /> <p>— Кад ти мени њега учиш, ’хоћу да знаш и за моју „јабуку“!...</p> <p>И учитељ је  
</p> <p>— Бога ми, хоћеш!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била  
 учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теб 
.</p> <p>— ’хоћеш воде, кућо?</p> <p>— ’хоћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врач 
 кола, па се врати у собу.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па 
 доста за во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући бол 
и моћи. — рече Јова.</p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> 
глађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шт 
ер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лез 
е ни мајке, него кидисала ка’ за очи: „’хоћу! ’хоћу“!</p> <p>— Од куд сам баш тако? рече Мара и 
..{S} Како сад, удавачо?..{S} Па баш: „’хоћу па то ти је!..{S} Ни се стиди мене ни тетке ни мај 
</p> <p>„Наше политичке прилике врло су хрђаве.{S} За то смо се нас неколико пријатеља договори 
лакти се и наслони главу на руке.{S} Не хте палити свеће....{S} Седео је тако неко време, па ка 
ан.</p> <pb n="147" /> <p>Поп Дамњан не хте ноћити, него се поздрави и оде кући.{S} При растанк 
тупаше своје седиште капетану, ал он не хте.</p> <p>— Хвала оче Дамњане!...{S} То је твоје мест 
>Јова би дао све да буде она јабука.{S} Хтеде то и да рекне ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p 
огом!</p> <p>Јова силазећи низ басамаке хтеде пући од смеја.</p> <p>Кад изађе на улицу њему син 
 га загуши јецање....</p> <p>Јова га не хтеде дирати.{S} Нека му сузе олакшају бол на срду...</ 
пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</ 
 а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p>  
моја?</p> <p>— Само твоја!...</p> <p>Он хтеде да је пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаш 
довољни усташе иза астала.{S} Поп Живко хтеде мало „да прилегне,“ јер беше веома јака врућина.{ 
кој висини.{S} Душа <pb n="27" /> му је хтела за њом; срце га је вукло њој.{S} Како би срећан б 
му је била доста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословиј 
ш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг његов у животу, али то јој неће старији 
S} Он је од природе, мрзио људе који су хтели да ремете ред у држави и да заустављају кола држа 
ваше.{S} Песма јој је душу узрујала.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S}  
трио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу завири.</p> <p>— Мучан је  
га није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да буде васпитач, и онда је морао прве да васпи 
 — није знао.{S} Он је више не виде.{S} Хтео је да пита — али кога?... и за коју?...{S} Срце му 
нешто угужвана и он се стаде љутити.{S} Хтео је да не буде замерке ни њему и и оделу!...</p> <p 
ом животу.{S} Готово беше раздраган.{S} Хтео је сам почети разговор да га не претече поп Живко. 
е се од другова и бегао у свој стан.{S} Хтео је пошто по то да буде сам.{S} Њему је било мило д 
читељ, не само деце него и старијих.{S} Хтео је да им отвори очи, да им докаже да су људи који  
{S} Седоше и ручаше.</p> <p>Учитељ Јова хтео је, пошто по то, да буде сам, за то после ручка ре 
ао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; али се на брзо увери да је т 
разред па већ и поодрасла.{S} Једном је хтео да казни једнога ђака.{S} Заповеди му да изађе да  
 је његовом мирном животу!</p> <p>Он је хтео да буде учитељ, не само деце него и старијих.{S} Х 
нак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; доста пу 
 могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi>„трапави 
 не; има се ту и осим касе.</p> <p>Није хтео ништа да изврши док и он сам не би ту добио дела.{ 
<p>Па зажмури од задовољства, као да би хтео да види тај срећни живот.</p> <p>— А завидљивци би 
збијаху пред очима....{S} Он, као да би хтео да изађе из те јаме, да побегне од тога кужног ваз 
ад си ме погледала сузним очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S 
а њега после нема светиње!...{S} Ја сам хтео још у почетку да ту ствар прекинем, али, опет, вел 
. ништа!... рече он и пође брзо.</p> <p>Хтео је пошто по то да забашури.</p> <p>И окрете разгов 
вила мојим другарицама!..{S} Знам да би Цана казала: ђаво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Ш 
иве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал да дође....{S} Они вичу: поп увек скупо пр 
вори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар немам право  
а му одговори.</p> <p>— То би било наше царство, царство свести!... прошапута.</p> <p>— Зар нем 
и оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Обилићево и Ајдук Вељково, м 
.{S} Отад му је при поласку дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша 
ме хоће да кушају млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже  
му није било његових песмарица.{S} Онај цванцик дао је за једну песмарицу, истина није нова али 
 Погледајте само!..{S} Не знате који је цветак од кога лепши!..{S} Да и вама узаберем!..</p> <p 
{S} О!.. како бих га неговала!..{S} Као цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што  
>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају семена! — рече он.</p> <p>— Да в 
ам теткину башту.{S} Јелте да има лепог цвећа?</p> <p>— Заиста! — рече Јова.</p> <p>— Погледајт 
ађе Мару где стоји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвећ 
 и упиљи у њу.</p> <p>— Да видимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово  
идимо твоје цвеће.</p> <p>— Ово је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кро 
 — рече он.</p> <p>— Да видиш само моје цвеће!</p> <p>— Није лепше од мог! — рече он и загледа  
о је моје цвеће! — рече попа.{S} Ово се цвеће зове купус, ово кромпир, ово пасуљ, или како га м 
тоци суза летели су из његових очију те цвеће на гробу поливали...{S} Ту му је лежала жена.{S}  
<p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па немају лепа цвећа!</p> <p>— Немају се 
 Ништа, разговарамо.</p> <p>— И гледамо цвеће, — дода Мара.</p> <p>— хоћеш ти с нама, Јово? упи 
! — рече Мара. — Разгледала сам теткино цвеће; сад да видимо твоју хвалу, течо!..{S} Ти рече да 
па са Маром у башти иза куће, која беше цвећем засађена.</p> <p>— А...{S} Јово!..{S} Фењер!{S}  
сењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лиш 
сави дах богате јесење вечери и слушаше цвркут птица, двојнице, свиралицу и песму девојачку, ко 
ла његова весела домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче  
 његови падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара 
 падаху на земљу; тичице певаху, цврчак цврчаше а скакавци скакаху по трави.</p> <p>Мара прекид 
 во вјеки!{S} Вако, за живота ’хоћу да „цевчим.“</p> <p>— Али овако се може навући болест! — ре 
 рече пренеражено учитељ Јова.</p> <p>— Цела истина, г. учо!</p> <p>— Па јесте се жалили?</p> < 
S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није могао заспати; само се претурао с једне  
ца беху врло задовољни.{S} Прочитали су целе новине од почетка до краја са највећом слашћу.</p> 
исоким, белим спомеником, прекрсти се и целива га па се спусти на земљу крај њега....{S} Потоци 
па се крену а остави ташту код жене.{S} Целим путем мислио је само о њој.{S} Целе ноћи није мог 
жи само једно име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може каз 
расположен усљед неспавања, па је певао целим путем до канцеларије.</p> <p>Кад је стигао на мес 
{S} Око усана играше му осмејак; управо цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и вр 
софре.{S} У вече је био у кујни.</p> <p>Цело вече провео је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше  
Није осећао да стоји, та стајао би тако целог века.{S} Служба божја беше му кратка.{S} После <p 
ој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, целога мога века, ја за себе бољег друга не бих тражио. 
!..{S} Ја бих најрадије остао крај тебе целога века!..{S} Ја сам толико жудео за тобом... али т 
е решио да будем учитељ, и само то бићу целога мога века!</p> <p>Дете донесе послужење и наслуж 
.{S} Али ти нама требаш!..{S} Ти требаш целој овој околини!</p> <p>— Требам ја свуда!...{S} Али 
, вели!</p> <p>— Лако је нама сад!{S} У целоме срезу нема села у коме немамо својих људи.{S} На 
м очима, да сам хтео излудети!</p> <p>— Целу ону ноћ нисам тренула...{S} Претурала сам се по кр 
овори он.</p> <p>— Ја бих преседела сад целу ноћ и не бих тренула: тако уживам.</p> <p>— И ја!  
 мене нешто мине; нека милина прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче... 
али га се морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњ 
 морамо латити, да би постигли цељ, јер цељ је поштена.</p> <p>— Дакле — рече поп Дамњан.</p> < 
{S} Дође трговац с јесени и потражи.{S} Цена никаква: по дукат комад.{S} Мислим ја, мислим: да  
е Радикалне Странке</p> <p>1889.</p> <p>Цена 2 дин.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БОРЦИ< 
м!{S} Нисмо ми главосек!{S} Немојте све ценити по Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновн 
лакоћу и сласт.{S} Срце му је жудело да цео свет загрли једним загрљајем и да пољуби једним пољ 
ебе самог, на послужитеља мејанског, на цео свет...</p> <pb n="164" /> <p>Умио се на врат на но 
нате већ...{S} И тако сврши тога вечера цео роман.</p> <p>Госпођа га је више пута прекидала пра 
о!{S} Договор кућу кући.{S} Да се не би цепали овамо и онамо, ми треба сад да се братски спораз 
ли кога?... и за коју?...{S} Срце му се цепало при помисли: да је више нигда неће видети...{S}  
.{S} На пољу пушка иза пушке грми...{S} Цигани свирају своје обичне „маршеве“ или певају своје  
{S} И сваки ју је „поштено“ испијао.{S} Цигани опет почеше стругати по жицама.{S} Један се од њ 
а“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по двојица 
</p> <p>Он зажмури, наже и попи.</p> <p>Цигани отсвираше свој обични „туш“ викајући једни:</p>  
..</p> <p>— Сад, мулим ти газда! — рече циганин и поче затезати оне две веселе жице.</p> <p>— К 
</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним гњевом.</p> <p>— И 
еј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p 
о, онда слабије и слабије и, најзад.... цигара се угаси...</p> <p>Он заспа....—</p> <p>Кад се п 
а запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово гуташе оне димове, најпре нагло 
етан нареди да никог не пушта, попалише цигаре.</p> <p>— Па којим си послом, брате? — упита кап 
<p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаром.</p> <p>— Ја овако....</p> <p>Уђе у канцеларију 
тан у послу, па извади кутију и направи цигару.{S} Таман припали, пандур отвори врата и викну:< 
нску.</p> <p>Газда Ђока узе кутију сави цигару и сву је упљува лепећи док папир не прште.{S} Он 
и доведе коња.</p> <p>Он се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p>  
</p> <p>И задовољан самим собом, запали цигару и стаде пред огледало, па пушећи, посматраше сва 
мраку кутију дуванску на асталу, запали цигару па се опет наслони онако исто....</p> <p>Кроз гл 
p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу...</p> <p>Цигара сене а он готово  
ико пута преко собе, онда седе и запали цигару.</p> <p>— Ух!.. ала је покварен ваздух у соби! — 
лупе и седоше.{S} Јова направи и запали цигару, па се подними и заћута.{S} Поп Живко је полако  
дуван оставили.</p> <p>Направи и запали цигару.</p> <p>Таман повукао неколико димова, брава шкр 
рко!</p> <p>Марко оде.</p> <p>Он запали цигару, устаде, приђе прозору и загледа се у авлију.</p 
ладник и седе на столицу.</p> <p>Запали цигару па се подними.{S} Ветрић пиркаше по сувом лишћу  
> <p>— Та... по нешто — рече он правећи цигару.</p> <p>Она ућута...{S} И док се он са попом раз 
.</p> <p>Он изађе пушећи.</p> <p>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако 
усти га, — рече капетан.</p> <p>Он баци цигару и уђе.</p> <p>Капетан Сава сеђаше као какав бег. 
е бити да не зна...</p> <p>Пошто попуши цигару, испра уста да не би „ударао“ на дуван, узе капу 
о.{S} Сео је на зелену травицу, запалио цигару, (пропушио је опет) па се дао на уживање...</p>  
чионицу патосати треницом; боље је него цигљом.</p> <p>— И то ће бити.{S} Не може се, знаш, све 
га!</p> <p>— На поље!..{S} На поље!.. — цикаше Јова као гуја.</p> <p>— Молим те, господине, учи 
<p>Јови сенуше очи.</p> <p>— На поље! — цикну он. — Овде сам ја госа а ниси ти!...{S} На поље!. 
и!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Дамњан.</p> <p>— И Јова кад га погледа, стрес 
ају, он би је донео сам кревету, скинуо ципелице и одело и положио на постељу да спава; а он би 
емље, који гледи да је „изглонцује“ ка’ ципелу да би — санћим — други свет увидео како ми напре 
.{S} Пламен од лампе учини му се најпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се  
>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> <p>— Раскопчај р 
на очи не виђаше, само му неке сјајно — црвене искрице избијаху пред очима....{S} Он, као да би 
 да му учитељ није онако лепо причао из црквене и српске историје и да му није било његових пес 
кога већега празника и „започињао“ је у цркви...</p> <p>Сврши се и та година и он је — свршио ш 
ури.</p> <p>И окрете разговор.</p> <p>У цркви није ништа видео сем плавих очију...{S} У њих је  
ола се спустише на ниже.{S} Угледа се и црквица са њеним позлаћеним крстом; виђаше се и неколик 
сте — рече Јова.</p> <p>— Па, ви’те ону црквицу како је лепа...{S} Гле’те на ову страну!..{S} О 
 и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да седи у судници?</p> <p>- То му је 
 је тражио.</p> <p>Једне недеље иђаше у цркву са друговима.{S} Рашћеретао се и прича.{S} Дежурн 
<pb n="214" /> <p>— Он нек гледа његову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на праз 
ајпре црвен, па плав, па зелен, па онда црн...{S} Соба му се окреташе око главе а под гибаше по 
 се једна бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лиц 
 је руку тако подигла да се лепо виђаху црне маље под пазувом.</p> <p>— хоћеш ли полити? — упит 
стро?! — упита она.</p> <p>— Једна жена црни’ очију — рече баба Миљана.</p> <p>— Бог јој судио! 
он.</p> <p>Погледа у наоколо.{S} Зидови црни, неокречени...{S} По зидовима се виђаху бразде иша 
Неколико белих кончића беше међ његовим црним власима; неколико бора попело се и наместило на њ 
} Ми не жалимо утрошити на нашу децу ни црно испод ноката.</p> <p>— То ми је мило! — рече учите 
ење и слободу.{S} Исто онако као и наши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb n="190 
>На углу крај њих две женске у скромном црном оделу.{S} Он случајно баци поглед и застаде.{S} М 
head> <p>Могло му је бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, о 
гу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је Аурора намучила се и на послет 
} Она повади укоснице, па пусти и своју црну косу низ леђа...{S} Стајаше пред њим као вила и ре 
</p> <p>За време говора мотрио је сваку цртицу на лицу Јовановом; хтео је просто, да му у душу  
д огледало, па пушећи, посматраше сваку цртицу на своме лицу.</p> <p>— Нос ми много велики, сла 
се морам напити крви његове до зоре или црћи!</p> <p>— То нећеш.</p> <p>— Морам! — цикну поп Да 
{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча ду 
на тек сад примети Јову.</p> <p>— Даље, цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала по 
и и руковали се са новим послаником.{S} Чак и газда Ђоша приђе.</p> <p>— Е, попе — рече — нек т 
 пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за новац своју љубав  
ва и владе, да тамо буните људе, да сте чак напали и тукли његовог пандура кад је дошао да вас  
и пред једним капетаном или писарем или чак и пандуром.{S} У томе он осећаше да је српски сељак 
/p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и станове да претурају.{S} Полиција једнако трага.< 
 кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него ч 
а Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој бац 
бдијаху пред њим вазда кад се осами.{S} Чар њихов пљенио му је душу.{S} Он је стварао пред собо 
олена: од колена на ниже утегла је бела чарапа ногу врло лена кроја.</p> <p>Она пође умиваонику 
 очекнем до пролећа, појешће ми њих 50. чардак кукуруза па ћу их дати по три талира....{S} И ја 
— Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело....{S 
те нигде не сретнем, онда да распитам у чаршији и да дам оном Срети мејанџији да ти како год до 
} Онда га узеше за руку и одведоше кроз чаршију.{S} Уведоше га у једну кућу и ту нађоше једног  
богу кад си се вратио!..{S} А ја пошо у чаршију.</p> <pb n="165" /> <p>— Ко си ти?</p> <p>— Ја  
и!..{S} Па кад ономе из М... рече један чаршинлија да би боље било да мало „утопли језик“ — он  
{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Попа стајаше крај њене пост 
еше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака беху лепи изгледи  
веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији тамо и амо.</p>  
несташна као веверица.{S} Трчкарала је: час у кујну, час у собу, или је пролетала по авлији там 
S} Пошто земљиште беше брдовито, то се: час пењаху на вис, час спуштаху у дољу.{S} Са брежуљака 
 Живко.“</p> <p>Јова пун радости.{S} За час навуче одело.{S} Јевту питаше где је коњ.</p> <p>—  
</p> <p>Она је сва горела.{S} И Јова за час увиде да то није несташлук него узбуђење.{S} Срце м 
> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене 
је бунцала у ватруштини.{S} Тело јој је час горело сво у ватри, час било хладно као лед.{S} Поп 
, па онда опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања 
или да се поразговарамо; међу тим сваки час стрепимо да нам пандур или какви полицајац не бану  
опкорачи коња.</p> <p>Ишао је час ходом час у касу; био је расположен усљед неспавања, па је пе 
Оде Максићу на крштење.{S} Сад баш мало час срето’ и поп Дамњана, оде и он.</p> <p>— Код Максић 
20.{S} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском путу,  
верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да зајиста постоји  
ња па у варош.</p> <p>Стигао је око три часа по подне.{S} Одјаха коња и предаде арџији а он се  
 рекао бих да је анђео који је сишао за часак на земљу да ми памет узме, па га је онда опет нес 
 али ако се споразумемо ја залажем моју часну реч, која ми је светиња, да ћу је узети за жену.< 
и лећи у постељу.</p> <p>Погледао је на часовник који куцаше на столу.{S} Један по по ноћи.</p> 
сти онако обучен у постељу.</p> <p>Мали часовник тик-такаше; Јова запали цигару а угаси свећу.. 
подине!{S} Будите мало учтивији, јер ја часом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам не 
<p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а највише рад Све 
али.{S} Овако су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што ј 
напредак на рече:</p> <p>— Браћо!...{S} Част коју сте ми указали данас, изабравши ме за послани 
p> <p>— Ти велиш: ту је повређена твоја част?</p> <p>— Са свим!</p> <p>— И ти велиш да то мораш 
ом народу о некаком твом поштењу.{S} На част ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Т 
х он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде да одбије част али Јова рече намигнуши на попа:</p> <p>— Каву.</p 
зна како мило и да то сматра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењ 
>— Ви’те само, господине, како мој теча части своје госте — рече она Јовану.</p> <p>Јован се тр 
подине!,.{S} Та се достава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?< 
о да само гледам у њега на мом самртном часу, а он мене неће ни да погледи....{S}Отојич са течо 
лазила кад је угледа.{S} Заборавио би у часу све непогоде, па би се предао срећи у наручја...</ 
!...{S} Ваљда ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>П 
 увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те здравица к 
неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија а очи с 
 и сваки увиђаше корист од тога.</p> <p>Чаша по чаша — и око засветли.{S} А како неће?{S} Те зд 
ан Сава неће да пије без мезета.</p> <p>Чаша по чаша празнила је се.{S} Лица постајаху руменија 
д је он стигао.{S} Дочекаше га са пуним чашама.{S} Ту се изљубише као на Божић.</p> <p>— Добро  
а донеси!</p> <p>Мејанџија доносаше.{S} Чаше су звечале.</p> <p>— Помаже бог, браћо! — рече кап 
мо.{S} После ручка пијемо вина из једне чаше ја и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</ 
икну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом 
!... виче кмет.</p> <p>И донеше вина, и чаше стадоше звецкати.{S} На пољу пушка иза пушке грми. 
вље посланика — рече поп Живко и наточи чаше.</p> <p>Испише сви у кап....</p> <pb n="210" /> <p 
{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шт 
књажевићем!</p> <p>— Живели!....</p> <p>Чаше зазвечаше; свирачи окретоше свирати.{S} Пошто попи 
етац.{S} Доста пута провео је ноћ и при чаши; ишао је чак и у она места где Евине кћери за нова 
 дар и уздарје и жене устадоше, они при чаши вина продужише разговор.</p> <p>Поп Лука рече:</p> 
<p>Опет наслужише ракију, опет уча попи чашицу; један од сељака рече дућанџији: (узгред буди ре 
ца.{S} Иду из куће у кућу; освићу се са чашом, а тако исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде шко 
у.</p> <p>— А... нећу ја!...{S} Имам ја чашу!...</p> <p>- Реда је!...{S} Реда је.{S} Сви ћемо т 
чи светлије.</p> <p>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших м 
<p>Налише чаше.{S} Капетан се диже, узе чашу у десну руку а левом скиде капу.</p> <p>— Браћо! — 
ћин; ред је да наздравиш.</p> <p>Он узе чашу.</p> <p>— Е... за здравље моји’ гостију.{S} Бог им 
винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један комшија.</p> <p>— Дајде, дијете, „ђ 
Сад дај овамо.</p> <p>Он, метну полић у чашу па спусти на астал.</p> <p>— Није само бојом.{S} А 
>Капетан опет подиже чашу.</p> <p>— Ову чашу, браћо, пијем у здравље наших министара!...</p> <p 
>...{S}За господарево здравље пијем ову чашу.{S} Нека га бог поживи дуго и много са светлом кња 
— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пијем!...{S} Дај ми чашу! — викну један ко 
> <p>— Па... могу...</p> <p>— Дај једну чашу! — викну поп Живко мејанџију.</p> <p>Налише чаше.{ 
рушко!..{S} Дај — де твом будућем једну чашу!</p> <p>Мара донесе.</p> <p>Поп Живко нали у њу ви 
чу“! — викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вили 
е!</p> <p>— Де, Марушко, дај ону водену чашу па успи до пола воде....{S} Тако!..{S} Сад дај ова 
p> <p>Међу њима је важио много са своје чврсте воље и поштења.</p> <p>Међу тим, немојте мислити 
је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та само да карактера имамо,  
десио је свој живот према потребама.{S} Чега није имао могао је бити без њега.{S} Хтео је да бу 
и књиге.</p> <p>— Рад сам да видим: рад чега је овај часопис забрањен.</p> <p>— Рад свега, а на 
ава заболела!...</p> <p>— Та ако ни рад чега другог, а оно бар угледа ради треба: да су нам бар 
 <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега ћу живети?</p> <p>— За то не брини!</p> <p>— Хвала 
вити!...{S} Немамо ни књижара, нигде ни чега...{S} Немамо ни поште.{S} Новине добијам од мене н 
Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „Не може ту би 
ва је поглади по коси.</p> <p>— Говори, чедо, говори!...{S} Ти ћеш ми бити мој разговор.{S} Ја, 
ихвати за главу.</p> <p>— Ти сва гориш, чедо моје, ти си болесна.</p> <p>— Није ми ништа, мамо! 
“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја кажем све.</p> <p>— А она? — упи 
ео Књаз!..{S} Живела Књагиња!{S} Живело чедо њихово!{S} Живели нови министри!{S} Живео народ ср 
ливши је.</p> <p>— И теби је по вољи да чезнем, — рече она.</p> <p>— Не иде то тако, злато моје 
е воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а 
</p> <p>— Знам ја то!...{S} За то сам и чек’о Ти ћеш сад, са мном.</p> <p>— Ноћас?</p> <p>— Ноћ 
ори пандур.</p> <pb n="79" /> <p>— Нек, чека!</p> <p>Пандур затвори врата.</p> <p>Он прође још  
стави суд и пође у своју собу.</p> <p>— Чека да ми полијеш — рече она.</p> <p>Он стаде.{S} Она  
неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по новинама?</ 
ш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Св 
ост је ту; нема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Уст 
 <p>— Јесте.</p> <p>— Јави ме.</p> <p>— Чекај.</p> <p>Он ходаше ходником тамо и амо.{S} Не беше 
/p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва сам чекала да се с мајком на пут кренем и да ти у госте дођ 
st --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево 
</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S} Чекам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек 
 ли?</p> <p>— Дођох.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да 
говарамо сити!...{S} Знаш, да сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгиб 
тне у путу, похитај Максићу, ту ћемо те чекати.</p> <p>Здрави смо.{S} Поздрављају те сви, а нај 
ладали је њени рођени осећаји, те једва чекаше да буде сама.</p> <p>Деца поспаше, успавала их п 
е пољуби али смотри поп Живка.{S} Он их чекаше на путу.</p> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јес 
 бити 26—28 година, црномањаст, зборана чела, помућених очију, дуга лица, оретке браде и бркова 
висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и уста која му као стреја надкриваху опуштени брко 
усте браде и бркова, високог и озбиљног чела и оштра погледа.{S} Могло му је бити тако 32—35 го 
ењено прилично дугом кестењастом косом; чело велико, и на њему се лепо виђаше она долиница што  
; крупне грашке зноја слеваху му се низ чело и он се брисаше марамом.{S} Но све му ништа није п 
/title>“)...{S} Налазила је да има лепо чело и лице; па она кестењаста коса и она је врло лепа. 
попело се и наместило на његовом ведром челу...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>19.{S} О 
 као <pb n="196" /> лист хартије.{S} По челу му избише крупне грашке зноја.</p> <p>Писар примет 
 Мару!...</p> <p>Стиже кући Максића.{S} Чељад се устумарала по авлијИ и послује.{S} Једна од же 
увидоше да те новине пишу против јада и чемера, који онаком владавином трују српски народ.</p>  
еле, биће онда за све добро.</p> <p>— А чему их уче?</p> <p>— А ничему, бога ти!...{S} Само тро 
</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</p> <pb n="154" /> <p>— 
 много греши.</p> <pb n="131" /> <p>— У чему?</p> <p>— У свему.{S} Још да му бог не даје, па зл 
p>Научи руски.{S} Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао там 
 <p>— Први је корак срећно испао — рече честитајући себи — сад, ’ајд даље!...</p> <milestone un 
/p> <p>— Бог добро дао, синко!</p> <p>— Честитам вам празник!{S} У здрављу да много година доче 
 нека ти је са срећом!{S} Маро!{S} Теби честитам од свег срца!{S} Ти ћеш добити ваљана мужа!... 
кој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала богу, опет и жива и здрава ка 
ланика.{S} По закону најпре нам требају четворица за бирачки одбор.{S} Изберите и’...</p> <p>—  
жници и све их прочитао.</p> <p>Сврши и четврти разред гимназије.{S} Баш при концу године посва 
p>Дође и нова 1880 година.</p> <p>Трећи четврти дан по новој години дође му попа и донесе новин 
сти собу.{S} Рече учитељу да га упише у четврти разред.{S} Онда га пусти да иде са њима и рече  
памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му за „леграцију“ доносе мачи 
адо својим друговима...</p> <p>Био је у четвртом разреду гимназије а у 16. години кад га снађе  
 Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда са одличним-успехом.{S} Од другова плодк 
У мене кмет кад је купио реквизицију од четири пет газда, својих присталица, није више ништа уз 
ан остварити.</p> <p>У капетана су биле четири кћери све: ка’ златне јабуке.{S} Он је се морао  
у није понижен српски народ, који је се четири стотине година борио, да дочека слободу, да сме  
ad> <p>20.{S} Августа 1879. године, око четири часа после подне клопараху, по не равном шумском 
од...</p> <p>Избор је текао мирно.{S} У четири сата по подне изађе председник збора и упита:</p 
лим да ћемо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p>  
прљаћеш одело.</p> <p>— Не мари.{S} Има четка па очисти — рече он. — Ја мислим да је баш дужнос 
едалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи је гово 
ма...{S} Имам ту, код суда, на извршењу четри моје облигације, па дођо’ до вас, да вас умолим д 
. ’волике сузе у очима.{S} А одпр’о све четрима па држи с’онице...{S} Е сажали ми се, знаш, па  
ло начин.</p> <p>И, зајиста, тога дана, чешљао је се по сата пред огледалом и увијао оно мало б 
окретан, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — све 
</p> <p>— Ама ја би’ волио — рече Марко чешући се иза врата — кад би ти — да ти ка’м својом рук 
, намршти се, скиде лулу са свога дугог чибука од абоноса и свога ти веселог будућег капетана „ 
, ко је она?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Чија је?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Знаш ли јој бар име 
 нико не иђаше.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати креве 
јева, ја видим једног јектичавог старца чији су синови кочијаши а кћери у куплерају...{S} Не го 
е бога ми, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унес 
 живе речи овога старца.</p> <p>— Вала, чико, ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу диј 
о, спаси бог!...</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p> 
Нико! рече Јова.</p> <p>— А после тога, чим ти будеш изабран и сам ће капетан то учинити. — реч 
p>— Де, де!..{S} Бури се ти!....{S}Ето, чим се испроси а она показа нокте!..{S} Погледај, Јово, 
 њом бити искрена...{S} Тако и ту!..{S} Чим је приметила немир код мене — одмах ме је питала: „ 
ијете.{S} Ја верујем на вашу реч!...{S} Чим сам вас видео — ви сте ми се допали.{S} Дакле, оћет 
о — није могуће да је волила кога...{S} Чим срде девојачко осети љубав — она престаје бити дети 
ложењу... данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја 
тнем десет и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, п 
 су се очи сијале од велике радости.{S} Чим се нађоше на само, она погледа Јову правце у очи и  
ad> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с 
подиже.{S} Јова је стајао уз прозор.{S} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?< 
је...</p> <p>Ташта му уми болесницу.{S} Чим се хладна вода дотаче врелога лица и болесница отво 
<p>Сутра дан кренуо се рано у варош.{S} Чим је одјахао коња и мало се очистио он се диже у конз 
 Нисам знао да је то важно, а јавио би’ чим сам дозн’о.</p> <p>— А од кад су се почели састајат 
<p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, кад ни само не знамо! реч 
а Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени чанак рече:</p> <p>— Наг 
вало од стране конзисторије да „с места чим позив прими престане конзисторији.“</p> <pb n="192" 
и?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је ни чим лечили?</p> <p>— А чим ћемо, по богу, господине, ка 
ина одговарао је расејано.{S} Поп Живко чим је приметио и сам је заћутао.</p> <p>Кад се ручак с 
е продужити гимназију, јер не имађаше с чим.{S} Благодјејање у гимназији мало.{S} Он се пријави 
 на лицу његовом: он виде да ће имати с чим да <pb n="38" /> се занима; виде у исто време и с к 
ршира“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани престану, одмах удешавају сељаци и то по дво 
p> <p>— А јавићу ја теби из они’ стопа, чин дознам!</p> <p>— И њему говори.</p> <p>— Не брини!. 
у умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге, јер не могаше  
 <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, каруце и коњи, зекани, из „прека“...{S 
ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу 
ђоше из ливаде и пођоше путем.</p> <p>— Чини ми се да ћемо имати кише — рече Јова само нек се г 
он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лице.{S 
гој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се 
p>— Нагазила.</p> <p>— А ко ли јој баци чини на пут, по богу сестро?! — упита она.</p> <p>— Јед 
 него тако то удесити да се сваком оном чини да је тако.{S} Кад тако удесимо онда смо на коњу.< 
 му је мана.{S} Будите уверени да он то чини из претеране ревности...{S} Ја то знам, па за то х 
? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини да сам тамо преко потребан.</p> <p>— Батали!..{S}  
цветак!..{S} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му  
} И ма да коњ беше добар и брз, њему се чинило да је милио.{S} Пут му се отегао у бестрагу. „Ле 
S} У кући сви спаваху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној ле 
 ни погледати...{S} Или — а њему се баш чинило да се не вара — можда би она и хтела бити друг њ 
тав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p>— Сутра ће 
ас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задржавати д 
 се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо дуго овде задр 
 да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу  
увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче,  
справа од ти’ светски новина и по један чиновник који ће нас поучити како се тим справама рукуј 
 Сави.{S} Он је врло добра душа, поштен чиновник — али то му је мана.{S} Будите уверени да он т 
 бар заварчити.</p> <p>За то је требало чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега 
ње свога старешине.{S} Било је старијих чиновника од њега у истој канцеларији, али се никоме ни 
{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да живе са наше грбаче, а виш 
га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p> <p>Па зажмури од задо 
њи поветарац расхлађивао их је; он беше чио и ведар; ишао је од воћке до воћке па је бирао јабу 
оју нову кућу“; купи од дућанџије један чирак од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S}  
оклони, да каже: „изволите“, да је увек чист и углађен и да је препокоран покоран.</p> <p>И он  
неш: — Маро, дај да ручамо!“ А ја одмах чист чаршав на астал, па лебац и со, па тањире на јело. 
амо једно овако уживање — мишљаше он. — Чиста, бела постеља.{S} Она лешкари, опружила ноге по д 
дочека га <pb n="25" /> мио пољубац, па чиста и топла постеља, па меки загрљај — зар може бити  
ити. <pb n="188" /> Наша кућа мора бити чиста као кошница!{S} То ће бити моја брига.{S} Све ја  
у косу; доста пута осећао је задај њене чисте девојачке душе као да је ту; — али кад се из тога 
ред огледалом и увијао оно мало брчића; чистио четком неколико пута своје ново одело, а у себи  
о јој срце бије и пријатан дах из њених чистих девојачких уста...</p> <p>Али, време беше: да се 
n="127 " /> лупало као да ће да искочи; чисто га је загушило те не могаше говорити....</p> <p>Ч 
 му је с места постао најбољи пријатељ; чисто је познао и вољу његову из погледа његовог.{S} За 
јила, па приљеже мало на меку траву.{S} Чисто ју је хладила она хладноћа од земље и она заспа с 
ке.</p> <p>— Е, онда да идемо.</p> <p>— Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пр 
има и каже!..{S} Немој мислити да се ја чисто кога год бојим!..</p> <p>— Добро, Милане, добро!< 
 Чисто му лахну на души; само кад је на чисто.</p> <p>Пред вече, тога дана кретоше се он и поп  
поглед од њега.{S} Он је с места био на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учит 
је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и прво: улагати <pb n="75" /> се старије 
ја то умем; мајка ме научила!...{S} Све чисто и уредно, а ти тек дођеш, а ја устанем као старе  
ве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто, само га мали брци гарили по набубрелој <pb n="4" 
у.</p> <p>— Ја ’хоћу њу доктору! — рече чисто заповедајући.</p> <p>— Па... готово, вала.</p> <p 
 је мој труд уродио плодом!...</p> <p>И чисто се загледа у будућност у којој гледаше остварене  
> <p>— Хоћу, злато моје!</p> <p>Бога ми чисто ме стид да признам: да не знам ништа.{S} Ето, мог 
?</p> <p>— Па... мислим нешто — рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш 
мо учинити огроман напредак!....</p> <p>Чисто пролећу испред њега свесни људи.{S} Он с њима раз 
гушило те не могаше говорити....</p> <p>Чисто му свануло.{S} Као да за њега више не беше тајне. 
идео плаветнило неба; кроз њих је видео чисту душу девојачку; бар му се тако учинило.{S} И дево 
лечио је све покојне!...{S} Јеси ли јој чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај 
 је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге, па ретко где да му речник затреба.</p> <p 
и се на скоро остави тога, јер, поче да чита.</p> <p>Претплати се на неке новине, поче набављат 
.{S} Па, славе ти, да ли мотре да се не чита?</p> <p>— О!... те још како!...{S} Умеју чак и ста 
 су само учинили да се тај часопис више чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.< 
 беше у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут 
ече попа смејући се. — — Ја ту замишљ’о читав роман; изгледало као неко „Дете растављених“ — а  
А, Марушко, ти си!..{S} Гле ти ње!..{S} Читава девојка!..</p> <p>— Јест, бога ми!..{S} И велика 
своју љубав продају, те је и са њима по читаву ноћ проводио.{S} Волео је друштво и песму.{S} И  
више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој  
тву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епетрахиљ на  
!...{S} Ево новина! — рече поп Живко. — Читај и уживај!...{S} Марушко!..{S} Дај — де твом будућ 
з енглеског друштвеног живота.</p> <p>— Читај!</p> <p>И он прочита једну страну.</p> <pb n="19" 
чит’о молитву?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Читај!{S} Читај страшну!</p> <p>Он узе књиге; метну епе 
p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јелисијуму</ti 
<title>Видело</title>.“</p> <p>Узеше да читају, и, с места увидоше да те новине пишу против јад 
ресече га она — то су социјалисте...{S} Читала сам „<title>Новину</title>“...{S} Па зар сте ви, 
свим најивно рече:</p> <p>— Ви сте више читали, па ћете се без сумње, боље изразити.{S} Ја само 
/p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— Оди овамо.</p> <p>И он уђе за  
>— Ја мислим да ћете и мене услужити да читам...</p> <p>— Драге воље!...{S} С драге воље!... ре 
 очима, душо?</p> <p>— Та почела сам да читам књигу па.. па.. жалостива је много — слага она ма 
прожма ме целу....{S} Тако ми је као да читам старе лепе приче....</p> <p>Говорећи полако подиз 
сте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећу ни да од 
 се она да се насмеши. — Видиш, хоћу да читам.</p> <p>— А те сузе у очима, душо?</p> <p>— Та по 
у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> < 
ће то бити дивота!..{S} У вече седимо и читамо до неко доба!..{S} Је ли, ти ћеш и мене поучити, 
сподине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Претураше по  
ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И уђоше у ку 
— Јова је донео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отп 
ру с друговима — он увиде да је тако; у читању разних књига, на које га другови упућиваху, увид 
н је тако чинио.{S} Почев од песмарица, читао је библиске приче, па онако причице и за мало: —  
паре.{S} Он је то с места израчунао.{S} Читао је и „Апостол“ свакога већега празника и „започињ 
мало: — књига му поста друг.{S} Неке је читао и дваред и триред и знао је да исприча готово све 
зуме.{S} Седети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то  
 јутра и вечера, кад су се богу молили, читати гласно „Оченаш“, „Богородице дјево“ и „Вјерују“. 
ници.</p> <p>— Је ли?..{S} А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да ро 
 Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете  
 да видим!“</p> <p>Отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Драги брате,</p> <p>„Наше политичке при 
го — слага она мајку.</p> <p>— Немој је читати, душо, кад је жалостива.</p> <p>— Па нећу, мајко 
и учења на памет; само се зарекао да ће читати песмарице.</p> <p>Но тек једног дана рече отац д 
-а-њ.</p> <p>Он узе једно, отвори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Проч 
де, читај!</p> <p>И он узе књигу и поче читати о плавоокој Гертруди и црноокој Аурори, како је  
орист да и о другима мисли.</p> <p>Поче читати и новине.{S} У њима нађе потврду својим мислима. 
b n="19" /> <p>— Лепо.{S} Довече ћеш ми читати, а сад иди и намести твоје ствари.</p> <p>И он о 
>— Нисам, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — реч 
уо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p>— Па... читам, госпођо.</p> <p>— 
да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску и загле 
 њима нађе потврду својим мислима...{S} Читаше дописе из разних крајева наше отаџбине, и врло с 
апетан звонцетом позове.</p> <p>Капетан читаше новине „<title>Видело</title>.“</p> <p>— Опет до 
рочељу; онда други попови, учитељ Јова, чича Милан, па редом.</p> <p>— Вина донеси!</p> <p>Меја 
два се удржаше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n 
ељу.</p> <p>— А ја како ће бити? — пита чича.{S} Онда кад умрем, нећу пити: по сатљика доста за 
...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p>Свет се све више с 
ан чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учи 
т ти твоје поштење!...</p> <p>— Тако је чича!..{S} Тако је чича!.. гракнуше они око њих.</p> <p 
дим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — Отиш’о си само тамо те се надрем’о  
n="221" /> <p>— Амин, да бог да! — рече чича.</p> <p>— Браћо!...{S} Време је да идемо дома. — р 
мо од тебе нећемо среће тражити! — рече чича Милан. — Болан, брајко, видиш овај народ, види!... 
елим!..</p> <p>— Тако капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!... 
 ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану, а за њим онај народ...</p> <p>Избор 
p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ја! — вели чича Станко. — Не учи се ово у тим вашим „благословијам 
/p> <pb n="216" /> <p>— Који ли је онај чича? — питају сељаци један другог.</p> <p>— Милан Гуји 
ваћемо доста када помремо! — вели један чича.</p> <pb n="51" /> <p>— Тако је чича Станко!...{S} 
— Тако је чича Станко!...{S} Видиш како чича зна? — вела кмет учитељу.</p> <p>— А ја како ће би 
епа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од куд смрт може да буде лепа?{S} Ја волим и ст 
ко се може навући болест! — рече учитељ чичи.</p> <p>— Ех, болест!</p> <p>— А после болести дол 
!{S} А ти учо, дечко, и ти ћеш знати за чичу!{S} Скикнућеш овде, а ланућеш тамо негде око Врање 
 шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се 
p>— А где је попа?</p> <p>— Он оста код чколе.</p> <p>— Морам ићи! — рече Јова.</p> <p>— Да веч 
{S} Да ти знаш, мој учо, у какој сам ја чколи учио — нема ни пенџера честито, па ево ме, ’вала  
ече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чколи? — питају сељаци.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Ниси ј 
рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је д 
} Долазило ти је, вала, нама у ’ну нашу чколу вазда којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што  
 опет у заседање.{S} И „пречасни“ и оба члана гледаху га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли ч 
онео новине.{S} И сад отпоче читање.{S} Чланак, дописи, све је прочитано.</p> <p>Отпоче се разг 
а је „нова“ наука запанула.{S} Гутао је чланке у „<title>Раднику</title>“ и тежио је да сазна ш 
мре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко  
, кад он, веселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију бож 
.{S} Као да је гледао свога учитеља.{S} Човек око својих 50 година, натмурен, љут као рис; за с 
 Гуташе сваки редак од Чернишевског.{S} Човек који је за своју науку допао тамнице из које се,  
еселник, искрено прича...{S} Човек је — човек!{S} Створење „по образу и подобију божијем“ тако  
римо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началник, тај  
ужи капетану; а овај, место да га — ка’ човек — саслуша, а он њему оца и матер и вели: „ако сад 
 се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рекнеш...{S} Јер које ја тебикар рекнем 
о чиновника.</p> <p>Он је био „поуздан“ човек.{S} На њега се је могло и по препорукама и по лич 
S} Он је данас министар — сутра није, а човек остаје до века!..</p> <p>— Тако је!</p> <p>— Дакл 
од вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и живот изгуби а да не зажали!...</p> <pb n="148" 
мо шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> <p>Прође поред једне њиве на којој рад 
 поп Дамњан.</p> <p>— Јел-те?...{S} Кад човек иде за ’лебом....</p> <p>— Да бо’ме!..{S} Да бо’м 
— Ала се мило разлева крв по жилама кад човек види да му посао напредује...{S} Куд бих ја тражи 
подине.</p> <p>— То ми је мило!{S} Млад човек!...{S} Како сте прошли са ревизором?</p> <p>— Доб 
риметити и по које бело влакно.{S} Млад човек, али — ето!...</p> <p>Родио се у истом селу.{S} О 
 кочијаш, сељак, а на задњем један млад човек, тако од 21 до 22 године, у варошком руву...{S} Д 
> <p>— Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја са 
ребало много, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на 
Ми се боримо за права наша.{S} Сваки је човек — човек.{S} Тај капетан, тај началник, тај началн 
 неће да се одрече своје науке — тај је човек у његовим очима први до Исуса...</p> <p>Књижница  
таше по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па с 
ком; ви ћете то дознати.{S} Та и ви сте човек од „нових људи“...</p> <p>Јова се насмеја.</p> <p 
 <p>Јова уђе.{S} Господин начелник беше човек висока раста, сув и риђ.{S} Стајаше кад Јова уђе. 
е ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а не у кући, јер се куће не виде; г 
S} По моме рачуну: човек, јес!{S} Сваки човек мора да живи сто година; ко год пре умре то је ле 
епо поступамо...{S} Ја мислим, да си ти човек који ће у стању за време све предурати!...</p> <p 
ла за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међу тим, ја тр 
ки романи једна пешчара пустиња у којој човек може доћи пре до лудила него до знања.{S} Беше га 
новоме учитељу како је то „један сладак човек.“</p> <p>Кочијаш дође.</p> <p>— Деде, Арсене, мој 
одине!...{S} Нужда је, брате!{S} Ја сам човек танког стања, па не могу да ти ка’м — да се парни 
 рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми имање продати!..{S} А у апс нек  
 А за течу веле даје начитан и способан човек..{S} Да ли ми је да се за њега удам!..{S} О!.. ка 
.</p> <p>Би га стид!..{S} Он, образован човек, па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — ре 
тужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он је стекао; свуда су га доче 
p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! 
њаз Мијаило!“ Бога ми јест!..{S} Красан човек!</p> <p>— Постарај се и ти, те види, да нема у тв 
 је, капетане, наш Пера Ивић.{S} Красан човек!</p> <p>— Е, мило ми је! мило ми је! — рече капет 
ожете одрећи!...{S} Види се да је писао човек зналац.</p> <p>— Може бити да је зналац писао, ал 
, после се запопио.{S} Ех!... то је био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да 
ему је водио тачна рачуна.{S} Био је то човек вредан преко сваке мере.{S} Рана зора дочекивала  
n="84" /> <p>Пријављени уђе.{S} Беше то човек висока раста, окошт, дуга лица, великог чела и ус 
аво цело му се лице смешило.{S} Беше то човек пријатан и врло се лепо опходио са свима.{S} Тако 
 и покојног оца који је тако исто добар човек био.</p> <p>Владика му затражи сведоџбу.{S} Увери 
, да дође до убеђења: да је човек — <hi>човек</hi>, и да сваки има једнако право на општој мајц 
 ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је производ околине.“</p> <pb n="160" /> <p>— Да  
>Рачунамо на тебе као на <hi>нашег</hi> човека.{S} Ако си вољан да се нешто ради дођи сутра на  
"85" /> <p>— И довео сам једног „нашег“ човека.{S} Ако ти ’теднеш, он је рад да се с тобом саст 
аред да закуца на грудима овога младога човека...{S} Све би дала за њега: и мајку, и родбину, и 
 се с њим за час завадио.{S} Мрзим тога човека!..</p> <p>— Он у мене сумња — рече поп Дамњан —  
сам једва чекао да нам пошљу за учитеља човека од књиге.{S} Изгибох ти, брате, са људима којима 
ас нека је дужност, да: где год поштена човека нађе код њега поради и око њега устане.{S} Ми се 
а...{S} И... драж обузимаше овог младог човека.{S} Мало се није избезумио и побегао иза астала. 
чим застрашити.{S} Па и сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" 
били свети ии најсветији осећаји једног човека.{S} Она би пре пустила лопова, да се докопа поли 
{S} Вели: „жао ми за учитеља преместиће човека куд далеко а није право да он сам пати за све на 
ко му је учитељ.{S} Знао је да ће имати човека с којим може мисли мењати.{S} А стећи то у селу  
обегла у хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова к 
 виде сиромашна, али сви га поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.< 
оно и радио.{S} Н. пр. капетан је волио човека, који је умео да се лепо поклони, да каже: „изво 
бије у тешком гвожђу!“...{S} И солујијо човека да га тера у апс; а овај, онда, тамо овамо, па њ 
тава...{S} Урођеност нам је да идемо за човеком који је умнији и чвршћи.{S} Карактер!...{S} Та  
</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>Зној га  
та: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створити ’иљаду зала.</p> <p>— То могу!..{S} Али 
акле, боримо се за правду, боримо се за човечанство.{S} Боримо се и још за нешто.{S} Ми смо се  
!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитост.{S} Дош’о <pb n="61" /> па зат 
, док нам он у траг уђе!..</p> <p>— Та, човече, не бојим се ја за то! — рече поп.</p> <pb n="99 
иже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово?</p> <p 
едер!{S} Скини капут!.. „Распиштољи“ се човече!..{S} Погле мене!</p> <p>Попа беше у кошуљама; с 
— рече капетан.</p> <p>— Красан, сладак човечић! — додаде Ђока.</p> <p>- Бога ми, јест! — рече  
море? — упита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па шт 
у дао „здрав“ цванцик и рекао му: да се чува многог трошка и да слуша господина.</p> <p>Он се т 
ра да купи лепињу за доручак и он је то чувао.</p> <p>Долазио му је м отац више пута, па кад је 
нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плакати дец 
p>— Који су?</p> <p>Газда Ђока зинуо од чуда.</p> <p>— Та... попови...</p> <p>— Који попови? —- 
 сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чудан си ти човек! — рече Јова. — Само о рачуну.{S} Међ 
рочитају тужбу.</p> <p>Поп Дамњан изађе чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту п 
а.?</p> <p>— Десет година - одговори он чудећи се томе питању.</p> <p>— У којој години од рукоп 
звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди само.</p> <p>— Звали су ме — рече он промуклим гла 
 само купи каменице и некакве траве.{S} Чудили смо се ја и мој <pb n="6" /> комшија, неки Аћим, 
 се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, 
— Ето, онај наш Пера, угурсуз!...{S} Не чудим се, кад се пре потурчи, него кад пре научи чалму  
увши праведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> <p> 
 <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не  
лу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо пр 
а ми, нећу моћи; кућа ми сама.</p> <p>— Чудна чуда!...{S} Баш ће те погледати жена или ће плака 
Не знам!.. и не знам!...</p> <p>— То је чудно!</p> <p>Он само слеже раменима.</p> <p>У тај пар  
 поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питање чудновато!{S} Начела моје „Педагогике“ вели: тешко оном 
, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} 
— мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очима!...</p> <p>И задовољан самим собом, запали ц 
станемо.{S} Не може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља  
44" /> управљаху земљом.{S} И, за дивно чудо, обојици једне исте мисли долажаху...</p> <p>Поп Д 
ећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радоваше онај изненадни догађај!..{S} Био  
и зраци јесењега сунца; са свију страна чујаше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по  
 звуци лепе песме славујеве; из села се чујаше лавеж паса, а са друма клопарање кола и свирала. 
.{S} Све поспало сем паса чији се лавеж чујаше у селу.</p> <p>Јова се врати кревету и седе.{S}  
 стране године! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Изб 
ан разабирао је: ко ће у варош, само да чује како јој је.{S} Нема никог...</p> <p>Те вечери сти 
 на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за лев 
је опет пољуби.</p> <p>— Маро!</p> <p>— Чујем.</p> <p>— Увери ме: да не сањам!{S} Зовни ме имен 
а реч — ја бих рекао једну.</p> <p>— Да чујем, говори! — рече поп.</p> <p>— Седи.</p> <p>Поп Да 
ену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене нешто мине; нека милина прожм 
у, оваку каква је, не углађену..{S} Кад чујем славуја у жбуну, кад чујем жубор поточића мене не 
ма сеђаше пандури...{S} Тајац — муву да чујеш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — у 
p> <p>И опет чаше зазвече.</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми до 
> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас је овде на скупу свега двана 
 глас?</p> <p>— Данас.</p> <p>— Брзо се чуло свуда?</p> <p>— Ка’ да пуче!...{S} Само погледаш,  
5" /> <p>Осмену се и рече:</p> <p>— Да, чуо сам.</p> <p>— А није то за све — рече поп Живко. —  
бити!...</p> <p>Капетан се скаменио.{S} Чуо је да читају о тој љубави у „<title>Љубомиру у Јели 
p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>— Јес’ учио ово у твојој чкол 
p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, 
си ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— Јеси ли одговорио?</p> <p> 
учитељ се окрете смејати.</p> <p>— Јес’ чуо? — пита кмет.</p> <p>— Чуо сам — рече он.</p> <p>—  
Ваљало би! — рече учитељ.</p> <p>— Јес’ чуо!{S} Не би му дао да буде „министер“ ко није ор’о и  
лазио му је м отац више пута, па кад је чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему  
Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим са 
нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо?</p> <p> 
апетан ушавши у мејану.</p> <p>— Бог те чуо!</p> <p>— Срећан дан!</p> <p>— Амин да бог да!</p>  
га са неким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</ 
авимо тај разговор!</p> <p>— Од кога си чуо да је за састанке дознао капетан? — упита поп Дамња 
. данас ћеш бити мој гост...{S} Чим сам чуо од кмета јутрос да си... да сте дошли, а ја брже бо 
о.</p> <p>„Драги Јово,</p> <p>Синоћ сам чуо да си отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је 
и он ии исприча.</p> <p>— Од кога је он чуо?</p> <p>- Из уста самога капетана.{S} Био јуче код  
е скамени.{S} Учини му се да није добро чуо.</p> <p>— С ким велиш? — упита га по ново.</p> <p>— 
и глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли, лепо 
ма млатараше или их мећаше на раздрљена чупава прса.</p> <p>— Добро јутро, капетане!</p> <p>— Б 
а је и мртво тело своје кћери...</p> <p>Чупао је косе, бусао се у груди, јаукао, плакао — мисли 
азговарао, и стао му близу, да би могао чути њено дисање, да уво зиду примакне, па му срце опет 
је лупало нагло и јако да је и он могао чути...</p> <pb n="125" /> <p>Врућина освајаше...{S} Су 
!</p> <p>— Е ако, ако!{S} То ми је мило чути.</p> <p>— Седи Ђошо.</p> <p>- Он седе.</p> <p>- Пу 
p>Мара седе на клупу и Јова могаше лепо чути како она дише.{S} Она сагла главу па се загледала  
 <p>— А опет вама, господине, неће бити џаба.{S} Ја сам донео једно јагње; има нешто вина и рак 
оћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме глед 
те препоручи; онда постарати се за свој џеп.</p> <p>И једно и друго ишло му је за руком.{S} Кап 
Кад оде тамо он ће само гледати за свој џеп.{S} Мари он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што  
 изађе.</p> <p>Он узе дукат и мету га у џеп, смејући се.</p> <p>— Ја глупа света, ако ико за жи 
мо тамо те се надрем’о и спустио паре у џеп.{S} Ако си кога заклањ’о, заклањ’о си себе и своје. 
упита учитељ Арсена машајући се руком у џеп.</p> <p>— Ништа, господине!...{S} Кад ја то не би’  
 ми, јест! — рече капетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта,  
 се, узе неколико палидрваца те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би  
и прочита га.{S} Онда га сави и метну у џеп.</p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p 
астанци!...</p> <p>Сави писмо и метну у џеп.</p> <p>Онда узе разматрати друга писма, Посавија и 
вљаше непрестано тај стих.</p> <p>Његов џепни сат тикташе на столу.{S} Он изговараше стих по ње 
 на леђима и иде на опредељено место; у џепу један ексер и када дође у опредељену школу, удара  
ога књаза који нас опрости оне несрећне џериме!...{S} Бог му дао царство Душаново, јунаштво Оби 
т.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет не би дао за мл 
!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>— Које? — упита овај.</p> <p 
, ’вала!...{S} Ти жив и здрав!...{S} Ви’ш ти обешењака, како је он то срочио! — рече капетан.</ 
лико сам пута на њу намигн’о, и — да ви’ш осмене се...{S} Сад када ме види у овоме мом новом од 
само Саву!..{S} Онака вуцибатина, па ви’ш ти, молим те!..{S} И стече, и дође до чина и воле га  
уго ка’ крмећа балега!{S} На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гут 
На небо не мо’ш — високо; у земљу не мо’ш — тврдо!...{S} Сада или гутај или једаред зажмури, па 
гибох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канце 
јој је било Станојка.</p> <p>Онда оде у Шабац где је седео владика.{S} Са њим беше неколико отм 
! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја  
ну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију.{S} Ту је свршио сва четири разреда с 
наметан ка’ иксан!{S} хоћеш на премер у Шабац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па сло 
амо из ноћи изађе — с места би’ ја њу у Шабац! — рече попа.</p> <p>Ташта му не рече ни речи, са 
бац.{S} Само реци нек он чује: „’хоћу у Шабац, па слободно затури дизгине за левчу и лези.{S} Т 
/p> <p>— Нисам.</p> <p>— Добро ти ћеш у Шабац код г. начелника.</p> <pb n="155" /> <p>— И тамо  
 тако јевтино да се прода и да им падне шака?...{S} А то може бити врло лако.{S} Полицији нису  
88" /> <p>— Ох!...{S} Да ти ’хоће пасти шака, мајку му његову!..{S} И ја би’ дош’о да га заједн 
 поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од корице до корице; опет  
ва посла...{S} Дотераше и до песме и до шале.</p> <p>Сунце се спушташе на заранке кад поп Живко 
госпођице Марушка, изволте! — рече попа шалећи се.</p> <p>Она погледа прекорно.</p> <p>— Ти се  
— Од куд љубиш, кад не љубиш! — рече он шалећи се.</p> <p>— Баш си ти, течо! — рече она напућив 
е био човек!{S} И са нама, и са женама, шали се, боже, ка’ да је међ нама одраст’о.{S} А деца.. 
!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш красну жену!</p> <p>— 
атовари коме на врат!..{S} Но! но!..{S} Шали се теча, душо, шали!...{S} Бога ми, Јово, имаћеш к 
цура момка!..{S} Но, но!.. но, но!..{S} Шали се теча душо!..{S} Јово!{S} Ово је моје жене сестр 
 лепо прима децу, како се с њима игра и шали а не бије их.{S} Чудили су се како деца јако јуре  
 Бивао је и кум, и стари сват, и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што м 
дети с њом и разговарати се, читати или шалити се, па још у каком мирном сеоцу — то је сласт!.. 
и девер; шалио се са сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и 
м набављају?</p> <p>— И ђаци и грађани; шаље се много у унутрашњост.</p> <p>— Е, баш ћу да је ч 
е је наше друштво код мене.{S} По Јевти шаљем коња.</p> <p>Грли те</p> <p>твој друг</p> <p>поп  
ћу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>Доста пута тек  
н, да умеш да се владаш, па те по чешће шаљу у срез.{S} Добри ручкови, добре вечере — свет луд  
но? — упита је мајка.</p> <p>— Ту гори! шану болесница и показа руком и на једну и на другу стр 
— Је л’ ти лакше?</p> <p>— Мало лакше — шану она.</p> <p>Како би било да те водим доктору.</p>  
 Мо—ја—ма—ти—ћи—лим—тка. и т. д.</p> <p>Шапутање га обујмило.{S} Никако да се заустави....{S} Б 
 примакне, па му срце опет мирно!...{S} Шапутао је њено име и — ништа!..{S} Груди му беху празн 
о име, име Мара, и он га је целим путем шапутао.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је ж 
 не бих тражила бољега јунака од њега.. шапуташе она...{S} Како је дичан, како је поносит <pb n 
вање...{S} Неки му глас иза дубине душе-шапуташе:</p> <p>— Реци јој, реци!...</p> <p>— Ево јабу 
а богу!...{S} Од куд ви?</p> <p>Ми и из Шапца.</p> <p>— Извол’те у собу — рече мејанџија.</p> < 
ури дизгине за левчу и лези.{S} Ти си у Шапцу!...{S} А миран ка’ јагње.{S} Онај мој кићан у дуг 
то је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа својој кући.</p> <p>На скоро  
/p> <p>Млади се човек наслонио на задње шараге, затурио сунцобран, па се замислио.{S} Наочит.{S 
та, ка’ киша. „Идем — вели — началнику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о нача 
, или која је!...{S} Је ли Српкиња, или Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} А 
ијски.{S} Из њега ћеш видети како су се Швајцарци борили за оно своје стење и слободу.{S} Исто  
 мора онако међу нама.{S} У нас ти нема швапског пива.</p> <p>Учитељ се напи.</p> <pb n="11" /> 
кад му отац дође кући и рече: „а... ти, шврћо, сад мораш поћи у чколу!...{S} Сад нема више аљку 
ла домаћица.{S} Она му је цвркутала као шева.</p> <p>Али као да није био љубимче среће.{S} Стан 
кар лепо туп! па одбио нека три откоса ’шенице.{S} И вели: ’хоће да купи...</p> <p>— Па?. упита 
 ме пече звезда и да ме бије успара од ’шенице — ал’ треба леба!</p> <p>— Па ниси се ни ознојио 
најестој години.</p> <p>Пошто је провео шест недеља на поучавању у Шапцу, вратио се као попа св 
и познато, да и ја овде сваког двадесет шестог долазим са квитом за плату.</p> <p>— Познато ми  
ело Мари, више пута кад би их видели да шетају једно с другим „под руку,“ а по нека би сељанка  
> <p>— Ено попе, — рече.</p> <p>— Јесте шетали? упита попа.</p> <p>— Јесмо.</p> <p>И пођоше.{S} 
аву дигоше се њих два у башту.{S} Ту су шетали и разговарали о другим стварима.{S} О Мари ни ре 
љив.{S} Не мило га дираше у срце куцање шеталице на сату дуварском.{S} Досадан му је и онај поп 
.</p> <p>— Од кад те чекам!..{S} Бајаги шетам а ја само измичем из авлије да бих те угледала... 
де и ћутаху.</p> <p>— Јесте ли вољни да шетамо путем?</p> <p>— Можемо, рече Мара.</p> <p>Изађош 
 срце му се раздрага...{S} Како је лепо шетати на овакој месечини, па још са милим створењем, п 
аху; бар се њему тако чинило.</p> <p>Он шеташе.{S} На овој благој и мирној летњој ноћи срце му  
n="SRP18891_C10"> <head>X.</head> <head>ШЕТЊА</head> <p>Сунце је одскочило с копља кад се Јова  
ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари излете реч:</p> <p>— Збиља господи 
 спавала.</p> <p>Пред вече се кренуше у шетњу: поп Живко, Јова и Мара.{S} Поша и мајка Марина о 
се сам. <pb n="123" /> Пред вече ћемо у шетњу, и ту ће вам се дати прилика да једно с другим ра 
ас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само л 
аре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да одбаци те поклоне; а 
т.</p> <p>Слуга донесе неколико парчади шећера и воде.</p> <p>— Јеси мирно спаво, учо? — упита  
Добро јутро! — рече он и прихвати се за шешир.</p> <p>— Бог помог’о! — прихватише попа и Мара.< 
ком стресе мало прашину са одела, скиде шешир и стаде отресати своју дугу косу.</p> <p>Уђоше у  
на бора спушташе међу састављене црне и широке обрве; очи граорасте; трепавице дуге; лице чисто 
ио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... ш 
<p>Као учитељ провео је годину дана.{S} Школа запуштена, деца напуштена, учила по неколико годи 
S} За то ти Јова и говори, да ће његова школа остати упражњена.</p> <p>— Од куд ви знате, госпо 
 „изучи“.{S} Није прошло много и његова школа беше пуна као лубеница.{S} Људи су доносили свега 
> <p>1878. године премести се учитељска школа у Београд.{S} И он, као ђак, дође.{S} Сада већ бе 
изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p> <p>— Ено, оно — рече кмет показујући кроз пр 
/p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет поносито.{S} Ми не жалимо утр 
е још један „сатљик.“</p> <p>— Да ли је школа оправна?</p> <p>— А... све исправно — рече кмет.< 
 дјево“ и „Вјерују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на пам 
чијаш заустави коње.</p> <p>— Зар је то школа?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту 
“!...{S} Ти си, истина, свршио дван’ест школа ал’ ово је тринаеста, <pb n="52" /> и ту си ти, с 
чити?</p> <p>— А... врло лепо!...{S} Од школе је лепо погледати на све странн.{S} Врло сте добр 
 отуд?{S} Ја не видох ни једног ђака те школе да изађу у народ, да показа како ће се ово или он 
дине у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају само чиновнике који ће гледати да ж 
лако“ ноже бити и излупан — он изађе из школе; написа своју оставку министру, па се врати у Бео 
дини учини неку крађу те га истерају из школе.{S} Ујаку није смео на очи, него тумарне у свет.< 
 <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>—  
ред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту дочекују га пријатељи 
ој братац, одбаци учине ствари горе, до школе.</p> <p>— ’хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p> 
о исто и омркну.</p> <p>Испрва он хтеде школи.</p> <p>— Куд ћеш ти? — упита га кмет.</p> <p>— К 
 је већ пао био на земљу кад Јова стиже школи.{S} Ту затече попа Дамњана који ћуташе, и пандура 
м је чуо да је учитељ дошао, похитао је школи да се с њим састане а упозна.</p> <p>Нађе учитеља 
с да си... да сте дошли, а ја брже боље школи.{S} Уз пут мислим: да ли је устао?...{S} Немам да 
е.{S} Он и поп Дамњан кренуше се најпре школи, па онда — пошто узеше књиге попиној кући.</p> <p 
га метну на кола једног дана, уврати се школи, позва учитеља, па — у Крагујевац.{S} Уз пут су м 
 од тенећке, свећу и машину па се крете школи.{S} Они га допратише до саме капије.</p> <p>— Лак 
 Сељаци се чудише овој новини у њиховој школи: како учитељ лепо прима децу, како се с њима игра 
метта; зауставио се то у овој то у оној школи.{S} И ишао је даље.{S} Свуда је радио за своје уб 
ел“...{S} И за сво то време говорише: о школи, о селу; кмет узвикиваше учитељу: „док се само по 
ама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дакле наше школе нама спремају са 
вније посведочити делом!{S} Као год и у школи: очигледна настава...{S} Урођеност нам је да идем 
е чуо како се њиме хвале и код куће и у школи.{S} И њему је годила радост очева.</p> <p>Свршио  
своју будућност пред собом.{S} Напори у школи, борба ван школе.{S} Свуда и на сваком месту доче 
и разред, И положи.{S} После је остао у школи све дотле док није довршио богословију.{S} Пропат 
p> <p>— Седи, учо.</p> <p>— Ама, ја бих школи.</p> <p>— Сад ћеш.{S} Деде, Перо, — рече дућанџиј 
 очима први до Исуса...</p> <p>Књижница школска, књижнице његових другова — све му је било на р 
d>ДОБРИ ПРИЈАТЕЉИ</head> <p>Попа је био школски старатељ.{S} Чим је чуо да је учитељ дошао, пох 
...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш 
 улици; немађаше ни друштва сем другова школских...{S} И би му живот са свим омрзнуо, да му учи 
.{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо отуд?{S} Ја 
цу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{S} Само н 
ишта не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, нешто из живота 
епо судницу мало доправимо и уредимо за школу, а школу узмемо за судницу.</p> <p>— Врло добро.{ 
!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеоска учитељица, па ћу и живети  
ога ми!..{S} И велика девојка и свршила школу и све!..{S} А гле!..</p> <p>Она тек сад примети Ј 
е стигао, у село.{S} Није знао ни да је школу прошао.</p> <p>Јова га је очекивао.</p> <p>Кад га 
 па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — упита он.</p> <p>— Да, свршила сам. 
анн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била школа?</p 
ло ми је!{S} Мило ми је!...{S} Коју сте школу учили?</p> <p>— Учитељску.</p> <p>— Јесте свршили 
угови не смеју...</p> <p>У томе сврши и школу и доби учитељско место, и дође на определење али  
а, пошто није имао деце, да га да изучи школу.{S} Свршио је псалтир а ујак га да у Крагујевац д 
оста и у оскудици, али није хтела да он школу напусти.{S} И тако ступи у богословију.</p> <p>Пр 
како је из свег срца плакао и проклињао школу и учитеља, како је волео да умре да му и тај отац 
p>Сврши се и та година и он је — свршио школу.{S} Мислио је да се једном за свагда отресе те пр 
а дође пред вече.</p> <p>И уписаше га у школу и они одоше кући.{S} Отад му је при поласку дао „ 
ељ туче и пребија...</p> <p>И он пође у школу.{S} Тано нађе пуно дечице.{S} Била је жива згода  
> <p>Поп, учитељ и кмет пописаше ђаке у школу и деца почеше долазити.{S} Сељаци се чудише овој  
 се како деца јако јуре иза ране зоре у школу, а пре их ниси мотао ни батином натерати.</p> <p> 
дне до поклада он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> Т 
рују“...</p> <p>Опет поче школа, опет у школу, опет књигу у шаке па научи „на памет“ све од кор 
— Ама да ми је да ми се ствари однесу у школу.{S} Ту је кочијаш.</p> <p>— Сад ће бити! — рече к 
еле: „није; сад је баш свршио учитељску школу.“ Но!... хвала богу!...{S} Па како?...{S} Имаш ли 
.{S} Он се пријави за испит у учитељску школу.{S} Уверења: о рођењу и сиромашном стању предао ј 
 не би била!{S} Зар свршила вишу женску школу, па да ниси добра!....</p> <p>— Ти ме све пецкаш! 
 Отац му је био поп.{S} Учио је основну школу у месту.{S} Одатле је отишао у Шабац у гимназију. 
 радост очева.</p> <p>Свршио је основну школу и прешао у гимназију.{S} Сад му је његов господин 
пу један ексер и када дође у опредељену школу, удара ексер у зид и веша своју торбу.</p> <p>И о 
<p>Таман повукао неколико димова, брава шкрипну.{S} На вратима се указа пандур.</p> <p>— Ајде!< 
ори апсану и Јова уђе у нутра.{S} Брава шкрипну.</p> <p>— СеФте! — рече он.</p> <p>Погледа у на 
 <p>- А... упамтиће они мене! рече он и шкрипну зубима.</p> <p>— Научи и’ памети, капетане, так 
{S}Отојич са течом разговара о коњима и шљивама и сваком ђаволу, ја стојим а он ништа...{S} Кој 
године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пуш 
и предам ватру по истија.{S} Чим. почну шљиве пуштати пекмез ја и’ тргнем с ватре, па мећем оне 
ђене мећем.{S} И тако осушим.{S} Али су шљиве!...{S} Свака месната, па тешка — на царски астал  
е марим...{S} Код нас знам, неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али вер 
јчином трбуву!...{S} Игра се он, болан, шњима свашта и... и... ја!...{S} Ал и јес пос’ му његов 
 мој угурсуз, брат ми је, и он је тамо, шњима.</p> <p>— Тако дакле.</p> <p>— Ја!..{S} Па, веле, 
.{S} Од први’ људи нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Н 
ваљда ово још мало живе деце, на ’хоћеш шњима на касапницу, је л?</p> <pb n="216" /> <p>— Који  
...{S} Краду деца мачиће, па носе томе „Шокцу.“ Све трпају у недра а маћићи и изгребу, па — ’ва 
а ћу те угостити ручком!{S} Чаша воде и шоља каве, то ти је код бећара!...</p> <p>Попа се послу 
p>Они попише ћутећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову. 
они ућуташе.</p> <p>Пошто пандур изнесе шољице и пошто му капетан нареди да никог не пушта, поп 
о ми је начелник унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпиј 
еп.{S} Он је пристао да буде начелников шпијун.{S} Зар не ноже неко од нас бити капетанов?...</ 
!</p> <p>— Не велим ја да то буде прави шпијун који ће му носити поруке и отпоруке.{S} Ту треба 
 <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Пристао сам.</p> <p 
чито на уму имати.</p> <p>— Ама, збиља, шта је? — упита поп Лука.</p> <p>И Јова исприча све.</p 
и не да баш ни мало да буде срећна, па, шта више, на завршетку је се баш и светила.</p> <p>— А. 
ш?!</p> <p>— Па, ето види!</p> <p>— Па, шта да радимо?</p> <p>Попа је опет слегао раменима.</p> 
јних дружина у моме срезу!..{S} Најзад, шта му знам!{S} Увидећу, и онда ће им пресести тајни са 
ћи.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!.. 
та него једну лепу смрт!...{S} И после, шта: да умре... ко да умре?..{S} По моме рачуну: човек, 
у!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, онда лепо!.. 
ће да се туче!</p> <p>— Па нек се туче, шта се тебе тиче?</p> <p>— Море, хоће да бије мене на м 
и Швабица, или Еврејка?...{S} Где живи, шта ради?...{S} Али ја ништа не знам, а међу тим лудим  
смеја...{S} Је ли, вере ти, знаш ли ти, шта он с оним ради?</p> <p>Младић се насмеја.</p> <p>—  
 Он је луд онда!..{S} Кад је све казао, шта је њему остало?..</p> <p>— Баш ћемо му јавити где ћ 
а и ти....</p> <p>Застаде.</p> <p>— Но, шта је?</p> <p>— Боже!..{S} Ала ја брбљам!{S} А мајка м 
е попу Дамњану.</p> <p>— Знаш ли, попо, шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп 
из Јовино одело.</p> <p>— Дамњане!{S} - Шта је?..</p> <p>Он заусти.</p> <p>— Ах!{S} Јо-о-во бра 
> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претплатимо заједнички ове новине.< 
 /> <p>— Та... то јест, али...</p> <p>- Шта: али?</p> <p>— Подлаци су!..{S} Могу човеку створит 
а кола?</p> <p>— Готова, попо.</p> <p>- Шта ви радите?</p> <p>— Ништа, разговарамо.</p> <p>— И  
p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели: „Ђоко, брате!{S} Тебе сунце г 
редаде.{S} Њега није брига јела о томе: шта ће бити сутра код капетана Саве; није он зазирао од 
дила; доста пута стресао се од помисли: шта је од њега могло бити, да је остао код удовице и од 
’хоћеш другог?{S} Ево поп Дамњана!..{S} Шта велиш попе Луко?</p> <p>— Слажем се!</p> <p>— А ви  
 Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> < 
, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?... 
 поп — али ти проклети премештаји!..{S} Шта ћеш?..{S} Преместе те одавде негде даље.{S} Ти се т 
ема никог да ми смета...{S} Чекај!..{S} Шта сам радио јутрос?..{S} Сећам се!{S} Устао сам баш н 
и ознојио?</p> <p>— А.. почео сам!..{S} Шта би ти радно, славе ти, да те ко натера да сад косиш 
и рече:</p> <p>— Буди бог с нама!...{S} Шта је човеку?...</p> <p>Изјахао је из вароши.</p> <p>З 
леда се у њу.</p> <p>— Јао, боже!...{S} Шта сам претрпела од кад си отишо! — прошапута она.</p> 
дочека на руке.</p> <p>— Дамњане!...{S} Шта је теби? — упита Јова пренеражено.</p> <p>Он бризну 
 једну за другом изговори) криво!...{S} Шта ти велиш?</p> <p>— Мени је жао Ауроре! — рече он го 
а кметују...{S} Дакле сама власт!...{S} Шта нам треба да радимо?{S} Треба бити с њима у љубави. 
 рече Мари!</p> <p>— Па, Марушко?...{S} Шта велиш, да ми тебе нешто сад удамо?...</p> <p>Мара о 
ик. — додаде гласно.</p> <p>— Ту је.{S} Шта ћеш?</p> <p>— Подајте му ово писмо.</p> <p>Пандур у 
рече:</p> <p>— За дружину сазнадоше.{S} Шта мислимо сад?</p> <p>— Да продужимо и даље, — рече п 
 ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, Марушко?</p> <p>Она ћуташе.</p> <p>— А?</p>  
>- А... ти си Јово?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати ко 
 Молим те, да ми даш да је прочитам.{S} Шта нисам чинио да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— 
<p>— Јок!{S} Он ће и до године тако.{S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу 
 замисли.{S} Ко ће бити тај Ж. К...?{S} Шта ће то бити?...{S} Да ли је то одиста једна тајна др 
!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом и Иваном?</p> <p>— Ја!..{S} Елем,  
упита она брижно.... — „Није мамо“!.. — Шта ти је онда?...{S} Кажи мајки чедо моје“!...{S} И ја 
ком доктору? — рече мајка Станојчина. — Шта он зна!...</p> <p>— Зна доктор; немој тако да кажеш 
<p>— Протисли — рече он бришући сузе. — Шта да радимо?</p> <p>— Да идем врачари.</p> <p>— Ја ве 
агати.</p> <p>— Та... да боме — рече. — Шта ћу?.{S} Така ми је била околина.{S} А „човек је про 
нице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо таки!..{S} Лаже сваки ко 
/p> <p>— Ми нисмо противни, рече поп. — Шта велиш ти, свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Шт 
е, и дође до чина и воле га старији и — шта ’хоћеш!...{S} А... славу вам вашу!..{S} Одбијајте в 
ио у архиву, али кад старији заповеди — шта ћу? — рече капетан.</p> <p>— Тако је, господине — р 
нку рече:</p> <p>— Јави — по ком било — шта је с тобом, да знамо.</p> <p>- Јавићу.</p> <p>— Лак 
 конзисторији.“</p> <pb n="192" /> <p>— Шта ли ће то бити? — упита Јова.</p> <p>— Не знам! — ре 
его се ваља отезати као мачка!</p> <p>— Шта лепа!{S} Ко леп!{S} Зар смрт!... — викну чича. — Од 
> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста?{S} Доста је кад туку!...</p> <p>И опет чаше 
.</p> <p>— Није, вала, Милане!</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима  
</p> <p>— Ама чујеш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску  
бога отела!{S} Баш је угурсуз!</p> <p>— Шта ћеш му?</p> <p>— Знаш, прича то мени попа, а ја се  
ет.</p> <p>— Не можи, буга ми!</p> <p>— Шта не може!{S} Пробај!</p> <p>— Не можи да се залепи з 
с!</p> <p>— Само то неће бити!</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ја нећу да идем ноћас!</p> <p>— Ја  
њу.{S} Гледаћу да га оправдам!</p> <p>— Шта би за допис? — упита поп Живко. — Ко ће написати?</ 
— Ја ћу казати да си ти пис’о!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Казаћу да си ти писо!{S} Прво и прво веро 
.</p> <p>— На спасеније, чико!</p> <p>— Шта сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?< 
а доктор; немој тако да кажеш!</p> <p>— Шта зна!...{S} Излечио је све покојне!...{S} Јеси ли јо 
ече домаћин.</p> <p>Јова седе,</p> <p>— Шта је тамо? — упита поп Дамњан.</p> <p>— Добро је.{S}  
леда озбиљно.</p> <p>— Јово!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ништа, ништа!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> 
ис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</p> <p>— Марко попридиже л 
м Јевта, поп Живков комшија...</p> <p>— Шта ради попа? — прекиде га Јова.</p> <p>— Здрав је.{S} 
{S} Па сам дош’о ’вод, тебе...</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Да му ти то како наредиш.{S} Напиши м 
еликом поштовању код млађих...</p> <p>— Шта би ми онда валило?..{S} Масан чин, доста пара, кару 
и могао веровати? — рече Јова.</p> <p>— Шта ћете?..{S} Ја би’ то давно бацио у архиву, али кад  
Дамњан.</p> <p>— Од поп Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бић 
 попине нађе свог послужитеља.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Дош’о пандур.</p> <p>— Какав пандур?</ 
> <p>— Хоћу!.. прошапута Мара.</p> <p>— Шта рече, шта?</p> <p>— Хоћу — рече она.</p> <p>— Е, он 
г’о! — прихватише попа и Мара.</p> <p>— Шта ви радите?</p> <p>— Ето, господине, разгледам тетки 
он.</p> <p>— Не ради се сутра.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Сутра се неради; ово је „трапава“ недеља; 
/p> <p>Мејанџија отвори врата.</p> <p>— Шта је? — упита га поп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа  
и.</p> <p>Пандур отвори врата.</p> <p>— Шта је? — изадре се он.</p> <p>— Један сељак жели да уђ 
ура који је викао на сва уста.</p> <p>— Шта је он да за толико не дође?...{S} А њега треба веза 
/p> <p>— Седи.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p> 
} Чим се он подиже Јова приђе.</p> <p>— Шта је, Дамњане?</p> <p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p 
="35" /> <p>— Јуче, господине.</p> <p>— Шта сте јој давали?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Нисте је н 
ио?</p> <p>— Јесам, господине.</p> <p>— Шта си могао на онаку доставу одговорити?</p> <pb n="19 
е виде у кревету пренерази се.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> 
ори, поче читати и намршти се.</p> <p>— Шта?... рече.</p> <p>Прочита писмо и други пут.</p> <p> 
ји крај баштице и гледа цвеће.</p> <p>— Шта радиш? — упита</p> <p>— Гледам цвеће.{S} О... па не 
оћу.</p> <p>Она напући уснице.</p> <p>— Шта је, лудо мала? — упита он загрливши је.</p> <p>— И  
</p> <p>— Не брини се! — рече.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не брини се!</p> <p>— Како?</p> <p>— Поли 
ему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Шта, течо?</p> <p>— Ништа!{S} Брбљаш једнако ка’ креја. 
 дочека да не може лепше бити.</p> <p>— Шта ћете пити? — питаше их он.</p> <p>Поп Дамњан хтеде  
та.</p> <p>Јевта уђе посрћући.</p> <p>— Шта је, Јевто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта ј 
дине!</p> <p>Он климну главом.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Па, ет, овај... господине, дођо’ до т 
.{S} Био је потпуно задовољан.</p> <p>— Шта ћеш за вечеру, господине?</p> <p>— Нисам гладан — р 
хоћу, како не би’! рече Арсен.</p> <p>— Шта ја имам теби да платим? — упита учитељ Арсена машај 
> <p>— Никад, попо! — рече он.</p> <p>— Шта?.{S} Никад се нећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p> 
унапређење да му будем шпијон.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Понудио ме је да му шпијунирам.</p> <p>—  
е ал у тај пар дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— 
ога?</p> <p>— Нађу, али ретко.</p> <p>— Шта раде с њим?</p> <p>— Ништа.{S} Одузму књиге и казне 
Не могаше остати не примећено.</p> <p>— Шта си ти стао? — питаху га другови.</p> <p>- Ништа...  
 замерити, пит’о би’ те нешто.</p> <p>— Шта, Јевто?</p> <p>- Је л истина да те је капетан уапси 
ати.</p> <p>Учитељ извади сат.</p> <p>— Шта гледаш?</p> <p>Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— 
Задовољан се спустио у кревет.</p> <p>— Шта ћеш!{S} Кад ’оћемо до нечега да дођемо — мора се по 
а сад велиш, учо? — пита кмет.</p> <p>— Шта ћу рећи?</p> <p>— Ваља пити — а?</p> <p>— Па да пиј 
 се опет насмеја а склопи акт.</p> <p>— Шта је, господине? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми ј 
у архиви и пружи му један акт.</p> <p>— Шта има ту? — упита он.</p> <p>— Прочитајте, — рече пис 
— одговара онај несретниковић.</p> <p>— Шта је то? — пита кмет.</p> <pb n="50" /> <p>— Мулим ти 
три..{S} Мајка јој уђе у собу.</p> <p>— Шта је теби душо?</p> <p>— Врућина ми мамо.</p> <p>Мајк 
{S} Та ти је паметна, учитељу.</p> <p>— Шта имамо да се плашимо?{S} Наша дружина напредује.{S}  
ине.</p> <p>Он се свали на њу.</p> <p>— Шта имате да одговорите на ову доставу?...</p> <p>Он до 
S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— Све ми се допада!{S} Једва  
еш.</p> <p>Јова приђе пандуру.</p> <p>— Шта ћеш? — упита га овај оштро.</p> <p>— Је ли ту госпо 
 Мара у речи утрчавши у башту.</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Зове те један сељак.</p> <p>— Где је?< 
сница се сва зајаприла у лицу.</p> <p>— Шта је, по богу!</p> <p>— Протисли — рече он бришући су 
арији је: могу изгубити лебац.</p> <p>— Шта сам ја теби казао?.. викну Јова и пресече пандура о 
оста сам с капетаном упита га:</p> <p>— Шта велиш, капетане?</p> <p>— Ваљан човек! — рече капет 
 пута попу Дамњану са питањем:</p> <p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само сл 
 Пошто овај прочита, упита он:</p> <p>— Шта велиш?...{S} Да л’ да идемо?</p> <p>— Да идемо.</p> 
.{S} Кроз главу му сену мисао:</p> <p>— Шта ће казати ови!...{S}Да се бар нисам свлачио или да  
p>— Он диже главу.</p> <p>— А?</p> <p>— Шта је, човече?</p> <pb n="200" /> <p>- А... ти си Јово 
к премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> < 
еш ти, кмете!</p> <p>— Шта је?</p> <p>— Шта си ми дон’о онај напрстак (винску чашу) да њим пије 
аши Црногорци.</p> <p>— Је ли?</p> <p>— Шта?</p> <pb n="190" /> <p>— Хоћеш ли данас кући?</p> < 
 шта је са оном твојом ствари?</p> <p>— Шта? — упита поп.</p> <p>— Баш сам је јуче оставио у ар 
п Живка.</p> <p>— Шта вели он?</p> <p>— Шта ће рећи!...{S} Вели мени! бићеш премештен...{S} Све 
p> <p>— Јесте прочитали тужбу?</p> <p>— Шта ћу да читам?..{S} Сигурно каква бљувотина!..{S} Нећ 
а. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка ду 
но!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од сад, већ својим зубима  
> <p>— Јеси вољан да се жениш?</p> <p>— Шта ћу?.. „Први је залогај најслађи“!{S} А „ко се рано  
;“ калемио сам на „будно око.“</p> <p>— Шта је то, течо, на „будно око“ ?</p> <p>— То је, сине  
 ти му очита!</p> <pb n="217" /> <p>— А шта ћу дијете!...{S} Гледа смо на образ и поштење, па п 
жао, ти му не би речи рек’о!</p> <p>— А шта ми је жао, Аксентије? — упита газда Ђоша.</p> <p>—  
} Само нешто још не достаје.</p> <p>— А шта, учо?</p> <p>— Треба учионицу патосати треницом; бо 
ју дућане па одоше у мејане.</p> <p>— А шта раде њихови?</p> <p>Сагли главе па ћуте.{S} Тек ће  
шта!.. ’Тедо’ ти нешто рећи.</p> <p>— А шта?</p> <p>Попа показа главом на собу где беше Мара са 
та је?</p> <p>— Болесна сам.</p> <p>— А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} 
/> <p>— Ја сам дознао нешто.</p> <p>— А шта? — упита учитељ.</p> <p>— Проказали су нашу дружину 
- Видим!{S} А где си до сад?</p> <p>— А шта се тебе тиче?</p> <pb n="144" /> <p>— Тиче ме се!{S 
е, овај мој дорат.{S} Ето он — немаш га шта видети, и — ш’но ’нај казо — матор — па, ја га опет 
радите сваки у свом месту и околини: да шта више људи придобијете.</p> <p>— ’Оћемо, Оћемо!...</ 
 <p>— То је добро, бога ми!</p> <p>— Ја шта мислиш!...{S} Ено, ви’ш!{S} Оно је чкола.</p> <p>—  
!..{S} То је нешто озбиљно!</p> <p>— Ја шта ти мислиш?</p> <p>— Шта ћу да мислим?{S} Ти ћеш, од 
ме пријатељу или рођаку?...</p> <p>— Ја шта је брате!</p> <p>— Дакле, браћо, — настави учитељ Ј 
ело богато? — упита младић.</p> <p>— Ја шта море!..{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ћ 
и плашљиво погледа у њега.</p> <p>— Ала шта страшљива!..{S} И ја је се гадим! и ја не марим да  
ом гради да је не разуме.{S} Није знала шта да му одговори...{S} Она погледа у Јову? он прогово 
е.{S} Јова се решио да разговара; па ма шта.</p> <p>— Дакле, свршили сте школу, госпођице? — уп 
ава коснула ваше части.{S} Ви морате ма шта одговорити!</p> <p>— Збиља?</p> <p>— Збиља!</p> <p> 
 не видиш да сам беспослен, па морам ма шта да радим.</p> <p>Јова се насмеја.{S} И Мара се окре 
> <p>— Бог помог’о! — рече прота. — Ама шта ти то тамо радиш?</p> <p>— Шта могу друго радити но 
 рече он чисто тргавши се.</p> <p>— Ама шта му то једнако мислиш?{S} Ништа ти не брини!{S} Све  
за плату.</p> <p>— Познато ми је.{S} Па шта?</p> <p>— Онда сигурно знате и то: да сам ја слуга  
е више био...</p> <pb n="96" /> <p>— Па шта веш поп Лука?</p> <p>— Он ништа!..{S} Вели: „жао ми 
} Гле како се Марушка љути!</p> <p>— Па шта то значи! — рече она и погледа га љутито.</p> <p>Он 
<p>— Пандур из канцеларије.</p> <p>— Па шта ће?</p> <p>— Тражи тебе.{S} Вели: зове те капетан.< 
 па да верује у те ситнице.</p> <p>— Па шта! — рече осечно. — Шта ми ту ваздан!..{S} Сви смо та 
вљ’о кмету?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Па шта ти је он рек’о?</p> <p>— Вели: нек те бије, право и 
друкчије, него достављањем.</p> <p>— Па шта мислиш?</p> <p>— Ићи ћу. </p> <p>— Затвориће те. </ 
а?</p> <p>— Није.{S} Дућан.</p> <p>— Па шта ћемо ту?</p> <p>— Да сиђемо.{S} Ту је кмет.</p> <p> 
Прошло пола ноћи — рече он.</p> <p>— Па шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш 
 — рече он као мало љутито.</p> <p>— Па шта је онда?</p> <p>- Није ништа!</p> <p>— Како ништа?< 
{S} И ја служим ову државу.</p> <p>— Па шта је с тим?</p> <p>— Ја мислим: да нисам дроња!..{S}  
коле, загазио и у политику.</p> <p>— Па шта?</p> <p>— Прилике, у којима се ми данас налазимо, н 
p> <p>— Остав’ то! — викну.</p> <p>— Па шта ћу да чиним? — упита он, бајаги, очајнички.</p> <p> 
ти сад!..{S} Наша Марушка!...</p> <p>Па шта ту има смешно?</p> <p>— Није ништа смешно — рече по 
о да мало „утопли језик“ — он рече: „Па шта они мени могу?{S} Ја сам човек сељак; не сме ми има 
ико пута будила.... <pb n="174" /> Пита шта је, а ја је залагујем: да не могу да спавам од бува 
а њему се никад није познало.{S} Најзад шта му знам?...</p> <p>— Хајде у собу.</p> <p>Он пође с 
жемо пожалити и другој браћи, нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чини 
ction" /> <p>И он пође даље.{S} Знао је шта му треба радити: с тим је био на чисто.{S} Прво и п 
у соби био је госпоцки; јео је и пио је шта му је душа желела.</p> <p>Жена му је била одевена к 
ћ је почео радити на томе.{S} Мотрио је шта капетан воли, па је само оно и радио.{S} Н. пр. кап 
<p>— Не!..{S} Не!..</p> <p>— Већ ако је шта друго ту? — рече поп.</p> <p>Учитељ опет ћуташе.{S} 
рамо да се догонимо за вама...{S} Знате шта се мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’х 
p>— Тако је то, мој учо!</p> <p>— Знате шта?</p> <p>Сви ућуташе да чују учитеља.</p> <p>— Нас ј 
ику; шат код њега буде правде!“ А знате шта му је каз’о началник?... „Сиктер!“...{S} Бога ми је 
вим изгубио у посматрању.{S} Не знађаше шта је лепше на њој: да л оно лепо лице ведро и без и ј 
p>И он беше онемео.{S} Ништа не знађаше шта чини...{S} Љубио јој је косу, врат, па најзад и лиц 
 чудећи се; каква то тужба може бити, и шта у опште ту посла има његова покојна жена и његова т 
он пис’о неке дописе, онда се већ зна и шта њега чека.</p> <p>— Зар ви, господине, пишете по но 
 неки трпају шљивову кору, прже шећер и шта ти ја знам!..{S} Али веруј!{S} То су само лудорија  
, удовице.{S} Он написа оцу писмо, јави шта је с њим, покупи своје имање па се пресели на ново  
а те метну у џеп.{S} Послужитељу нареди шта ће да ради ако он не би дошао довече, па онда опкор 
.{S} Мајка њена оде баба Миљани да види шта је.{S} Баба Миљана чим прву жишку спусти у зелени ч 
ући.</p> <p>Јова не могаше да се начуди шта му је.{S} Очи су му мутне и закрвављене а посрће!.. 
од једну липу на траву.</p> <p>- Има ли шта ново? — упита попа.</p> <p>— Нема, вала, ништа.</p> 
ужном делу са својом ћерком и, знате ли шта је било онда?..{S} Строги капетан поста још строжиј 
а бити!..{S} Они ће се мало џапати, али шта ће — мораће попустити...{S} Ко сме гледати чудо очи 
се од ње...{S} Опрости!...</p> <p>— Али шта да опростим?</p> <p>— Показала сам се страшљива — р 
пита поп.</p> <p>— А?</p> <p>— Чу ли ти шта ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одго 
— рече Максић. — Не може се вама казати шта тај ради!...{S} Кад је све већ отишло у рат, он кре 
.</p> <p>Желео је... али ко може казати шта је желео?...{S} Било је ту жеља свакојаких; било је 
борио, да дочека слободу, да сме казати шта му срце жели?...{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} 
о закону, јер кад овако раде свештеници шта онда остаје простом народу; а то би власт и закони  
асом пресавијем табак.</p> <p>— Не знам шта сам вам неучтиво рекао!</p> <p>— Знајте да говорите 
знаш? — упита капетан.</p> <p>— Не знам шта?</p> <p>— Да си скупљ’о састанке.</p> <p>— Нисам!</ 
 ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише, господине.</p> <p>— Та ман’те га, бога ва 
 <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о чему ме питате није ми познато!</ 
ш.</p> <p>— Гледам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја с 
њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта бих радио!..{S} Поп је вешт, оправиће он посла....< 
} Морам ја ући у траг, па да би не знам шта било...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то  
у!</p> <pb n="184" /> <p>— Само не знам шта ће Мара рећи.{S} Ми нисмо противни.{S} Шта велиш, М 
 отишао начелнику.{S} Рад сам да дознам шта је.{S} Ако те ово писмо сретне у путу, похитај Макс 
> <p>Он климну главом не знајући ни сам шта ради.</p> <p>Налактио се на астал.{S} Мејанџија дон 
ли да идемо?</p> <p>— Да ми је да видим шта ћу за упис деце, а, онако, можемо.</p> <p>— Децу ће 
у твој комшилук, па велим: дај да видим шта нам ради капетан!</p> <p>— ’Вала, Ђошо, ’вала!</p>  
.{S} Ја то знам, па за то хоћу да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> 
 лудо!..{S} Да ја у напред не промислим шта ћу да радим!..</p> <p>Није му било на ино.{S} Морао 
<p>— Кад?</p> <p>— Сутра....</p> <p>— О шта ће то бити? — рече Јова и замисли се.</p> <p>Мислил 
још како!</p> <p>— Само кад је он казао шта ће да ради.{S} Ми се сити можемо насастајати, док н 
а?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Нисмо ваљда ни ми гоље!..{S} Ја, поп Л 
ега дође ти не мораш ићи!</p> <p>— Него шта ћу?</p> <p>— Остаћеш овде, с нама.</p> <p>— Од чега 
млађе, н. пр.: оставе цванцик или друго шта да млађи нађе, па ако одмах каже — онда <pb n="16"  
!...{S} Аха!{S} Јосип!.{S} Е па он — ко шта ради, он само купи каменице и некакве траве.{S} Чуд 
>— ’Оћемо.</p> <p>— Лепо.{S} Казујте ко шта има против њих!</p> <p>— Ја имам први! — поче поп Л 
Срећа, срећа је то, па нек ми говори ко шта хоће!...{S} Кад сам се најмање надао да ћу је видет 
.{S} Има ту „трули“ газда који не знају шта ће с дукатима!....{S} Кулаш!...{S} А... пос’ ти тво 
 ће разашиљати наредбе сваком појединцу шта који треба да ради.{S} О свему он ће се договарати. 
бох ти, брате, са људима којима ни мо’ш шта рећи ни доказати!...{S} Ономад одем среској канцела 
а тешто!{S} Нек премести!</p> <p>— Знаш шта?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Не мораш ићи!</p> <p>— Него 
д кога ја обично одседам.</p> <p>— Знаш шта?</p> <pb n="56" /> <p>- Шта?</p> <p>— Да ми претпла 
апетан и тури руку у џеп.</p> <p>— Знаш шта мени јутрос рече?</p> <p>- Шта, Ђошо?</p> <p>- Вели 
то ништа, господине.</p> <p>— Него знаш шта?</p> <p>— Изволите! — рече Пера.</p> <p>— Немој заб 
вто?</p> <p>— Е, шта је!..{S} Ето видиш шта је!...{S} Веле: пиј Јевто!...{S} Јако је — однеће!. 
а смо пронашли.... — па застаде.</p> <p>Шта смо пронашли? — упита он.</p> <pb n="122" /> <p>— О 
 А шта ти је?</p> <p>— Протисли.</p> <p>Шта да ради?...{S} Он сам не знађаше ништа.{S} Посла бр 
е се и она. (Ја сам мислила да спава). „Шта је теби, чедо моје“ ? — „Ништа мамо“ ! — рекох. — „ 
 Када би баш овде уз брдо, а он стаде. „Шта, болан, дорате, зар јавашио снагом?“ — велим ја, а  
а немир код мене — одмах ме је питала: „шта ти је?“...{S} Ја сам крила: како је књига жалостивн 
капетан, или писар, или какав пред-а-њ „Шта желите, господине?{S} Да нисте дошли према овом пис 
М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>Штампарија Народне Радикалне Странке</p> <p>1889.</p> < 
М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ</p> <p>1889.</p> < 
опет учио.</p> <p>Слобода речи, слобода штампе, биле су угушене.{S} Његов стан претресала је и  
staje tekst --> против овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан.</p> <p>—  
!</p> <p>- А.. ’хоћу баш!..{S} Узећу ја штап, па — ка’ оно кад си била мала, знаш!.</p> <p>— Ви 
>— Добро.</p> <p>Попа остави књиге, узе штап и — сиђоше заједно дућану.</p> <p>Ту беше кмет и ј 
</p> <p>— Јесте.</p> <p>Он устаде и узе штап.</p> <p>— Збогом!</p> <p>— Збогом пошли, господине 
опио нареди посао послужитељу, а он узе штап па се крену поп Живку.</p> <p>Ведро је поздрављао  
 упорника телесно.{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и б 
он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавши: да се он не да тући.</p> < 
{S} Послужитељ донесе штап и он пође са штапом.{S} Но ђак скочи, оте штап и баци у ћошак рекавш 
много да увиди: да саможивост води само штети и самоме појединцу и да је његова корист да и о д 
 преко мере.{S} Место да је добио он је штетово....{S} Тако у свему.</p> <p>— Други ће се пут о 
S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p>— И мени!</p> <p>— 
/p> <p>— А мени кажу да је и због тога, што си ти сазив’о зимус нас те оно говорио.</p> <p>— И  
 хладове; нигде ништа живо, сем човека, што га сунце на раду жеже.</p> <p>Учитељ Јова корачаше  
 његову руку; гледе у њега она два ока, што бејаху свет за њега!...,</p> <p>— Опрости ми! — реч 
едаред се окрете кочијаш.</p> <p>— Ама, што си ми се ти ућуто, господине?</p> <p>— Па... мислим 
пратише је лагано.</p> <p>Међу тим она, што је више певала, све се више раздрагаваше.{S} Песма  
ранити! — рече Јова.</p> <p>— Најпосле, што бог да! — рече поп Дамњан.</p> <p>Поседе још мало п 
 нек уђе — рече капетан.</p> <p>— Томе, што је са мном дошо — рече Ђока.</p> <p>— И реци тамо,  
} Пита њега Аћим: „славе ти, господине, што ће ти толике каменице?“.{S} А он се само насмеја... 
/p> <p>— Баш вам благодарим, господине, што сте нас посетили! — рече она.</p> <p>Седоше.</p> <p 
вољити положајем кога ти имаш, тим пре, што је се и сама спремала за тај положај.</p> <p>— Чуда 
емо за кратко време од ове мале четице, што смо се овде окупили, имати — војску...</p> <p>— Так 
 све странн.{S} Врло сте добро учинили, што сте школу изнели на брдо.{S} Које вам је пре била ш 
само се наша образованост одликује тим, што умемо да прикријемо и да му се смејемо, кад он, вес 
 ми сељаци зовемо гра, ово першун, ово, што лепо мирише, мирођија, ово ротква, ово...</p> <p>Јо 
 себе одговорност; и молио бих, да ово, што вам сад кажем ставите у протокол.</p> <p>— хоћеш ти 
учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упита:</p> <p>— Читаш ли,  
на — биће на руци...{S} Баш врло добро, што се ја њему јуче исповедих, јер... сад не знам шта б 
{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит... сто година да живиш — нећеш ни 
егову цркву!...{S} Зар није брука и то, што је данас, на празник оставио цркву а дош’о воде да  
ју да испуњавају.{S} Њега је болело то, што српски сељак мораше да стрепи пред једним капетаном 
упућиваху, увиде да је тако.</p> <p>То, што је сам прозрео у суштину саме ствари, даде му толик 
е клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегнута са два коњ 
и, добро!{S} Бог да поживи оног чикицу, што ме упути овамо!...</p> <p>Пандур уђе и унесе нека п 
пет рече:</p> <p>— А луд свет!</p> <p>- Што, газда Ђошо?</p> <p>— Ја не би’ никад глас’о попа.{ 
ара донесе тањире да поставља.</p> <p>- Што си се ти, течо, тако наљутио? — упита она.</p> <p>— 
 моћи бити! — рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам те 
p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувши праведним г 
ет.</p> <p>— То је добро.</p> <p>— А... што се тога тиче, наша је школа прва! одговори кмет пон 
е смео ни исповедити никоме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које в 
 боље угости; овако ће морати бећарски: што буде бог дао.</p> <pb n="94" /> <p>— Не мари ништа! 
аведним гњевом.</p> <p>— И ја се чудим: што нисам — одговара онај несретниковић.</p> <p>— Шта ј 
то да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> <p>— Јеси ти!</p> <p>— ’Ајд’, не лажи!</ 
спехом.{S} Од другова плодковао се тим: што је најбоље знао француски; могао је да чита и књиге 
> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само: што не „јордани“, што са сваким лепо разговара.</p> <p> 
тамо.</p> <p>У селу су га волели за то: што је у свако доба оно готов да услугу учини: и најгор 
 узео <hi>седам</hi> дуката само за то: што је овај веселник убио <pb n="62" /> гуштера „зеленб 
едам.</p> <p>— Ја не знам шта му је то: што неки једнако гледе у брда!...{S} Ја сам ти глед’о ј 
капетане!.. —рече чича Милан.— Реци му: што теби желео — мени бог дао!...</p> <p>Једва се удржа 
ечце, да се више пута учини глув и нем; што видео — не видео, што чуо — не чуо.{S} Онда га упит 
робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S} Што ме се тиче Симула и робија?{S} Шта је било са тобом 
.</p> <p>Он седе.</p> <p>— Шта је!..{S} Што су те звали?</p> <p>Он ћуташе.</p> <p>Јова се чуди  
</p> <p>— Шта није!..{S} Шта није!..{S} Што се не покријеш ушима па не ћутиш?...{S} Још имаш об 
 цуро, даље! ’Вали се, само, вали!..{S} Што си морала поруменети?{S} Видела цура момка!..{S} Но 
 врућина!..{S} Шта ти је, бога ти!..{S} Што се на једаред окари?</p> <p>— Ништа — рече учитељ и 
ше од смеја.</p> <p>— Јест, чича!...{S} Што њему ја желео — мени бог дао!</p> <pb n="221" /> <p 
его кад пре научи чалму завијати!...{S} Што ’хоћеш код њега је пре него човечанство и законитос 
{S} Да сам лепа, он би ме гледао!...{S} Што ме, боже, не створи па да сам најлепша!{S} Па кад п 
ад бити!</p> <p>— Збиља, учитељу!...{S} Што си се онако заћут’о данас, кад ти ја помену’ женидб 
ћер и жену — само да га не дираш!...{S} Што ти се да у овоме чину проживети — то нигде!...</p>  
ни заповедати, дроњо један!{S} А?...{S} Што наредим оно бива!</p> <p>— Молим вас, господине!{S} 
нека виде шта се од нас овде чини...{S} Што имамо да чинимо, чиниме у кратко, јер се не смемо д 
во?</p> <p>— Ја сам.{S} Шта ти је?..{S} Што се ниси увратио?</p> <p>Он врати коња назад.{S} И Ј 
ута.{S} Пред вече болесници би горе.{S} Што у ноћ дубље, њој све теже, обоје <pb n="34" /> стај 
сполажем, да заштитим ваше интересе.{S} Што бих за себе тражио <pb n="218" /> тражићу и за вас! 
 свајо.</p> <p>— Зете, теби верујем.{S} Што год ти рекнеш ја порећи нећу!</p> <pb n="184" /> <p 
ве си законе ти као посланик градио.{S} Што се љутиш на своје дело.</p> <p>Газда Ђоша опет поче 
 узбунила.{S} У глави јој је грмело.{S} Што би из ненада, на једаред, као гром из ведра неба... 
ection" /> <p>Срце му је било мирно.{S} Што је волио — то је књига.{S} Други никакав ветрић не  
месте, ја ћу радити на другом месту.{S} Што ме више премештају — горе по њих а боље по нас!{S}  
дође поп Живко.</p> <p>— Шта радите?{S} Што сте поустајали? — упита он.</p> <p>— Узабрали само  
 три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има — па иш’о, а ја бих до 
 душеку, „ка’но патка по дубоку виру“ — што пева песма. — „А где ћу ја да спавам, злато моје?“  
 све пропаде.</p> <p>— Течо! рече она — Што си морао изабрати да баш о томе говориш?</p> <p>И п 
аби Смиљани узео из ушиватка у појасу — што је сиротица оставила за сарану — три дуката, јер је 
pb n="171" /> <p>— Не могу ја!</p> <p>— Што?</p> <p>— Не могу!..{S} Ја би’ се с њим за час зава 
вко.{S} Треба и њему по некад!</p> <p>— Што мора бити — мора! — рече поп Дамњан. — На тај начин 
 женидбу?</p> <p>— Море, мани!</p> <p>— Што, мани?</p> <p>— Тако!...</p> <p>— Ти не радо о томе 
по блату!</p> <p>— Хвала лепо!</p> <p>— Што?</p> <p>— Свршила сам ја школу; сад ћу постати сеос 
аво је однео, баш је срећна!..</p> <p>— Што си се ти, Марушко, ућутала? — прекиде је попа у мис 
 мећу нама!</p> <p>— А.. не!..</p> <p>— Што?</p> <p>— Ја сам се решио да будем учитељ, и само т 
иће тебе, па то неће ваљати!..</p> <p>— Што неће?..{S} Овде је ударен темељ; радина има, па нек 
да је набавим, па — узалуд!...</p> <p>— Што нећу дати?{S} Ево је! — рече учитељ и извади књиге. 
јемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p> <p>— Што ниси!... што ниси! — виче Циганин све жешће планувш 
мене.{S} Није она ништа знала.</p> <p>— Што кријеш очи?</p> <p>— Мани, течо! — промуца она.</p> 
ди нећеш наћи ни једног шњима.</p> <p>— Што ми то ниси раније јавио?</p> <p>— Нисам знао да је  
ахори се смеј са свију страна.</p> <p>— Што лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти ла 
е бих могао примити тога дара.</p> <p>— Што?</p> <p>— Млад сам, здрав сам; мислим да још могу х 
кам ја тебе воде има три сата.</p> <p>— Што си ме чек’о?{S} Што ниси оставио позив — ако има —  
тећи.</p> <p>Мара однесе шоље.</p> <p>— Што си се ућутао? — пита поп Живко Јову.</p> <p>— Мисли 
p> <p>— Неће ваљати због тече.</p> <p>— Што?</p> <p>— Покиснуће сено — рече она.</p> <p>— А...  
шта је?</p> <p>— Ваља спавати.</p> <p>— Што више спаваш — мање живиш.{S} Спаваћемо доста када п 
 лажеш, Циганине? — пита онај.</p> <p>— Што да ти лажем?</p> <p>— И ја се чудим: што лажеш!</p> 
 кава; ја нећу! — рече учитељ.</p> <p>— Што нећеш?</p> <p>— Врућина је.</p> <p>— Ех! врућина!.. 
— Дакле: ниси?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Што имаш посла са поп Дамјаном?</p> <p>— То ми је питањ 
е „пречасни“ и одмахну главом.</p> <p>— Што господине?</p> <p>„Пречасни“ зазвони.{S} Послужитељ 
>— Баци цигару! — рече пандур.</p> <p>— Што?</p> <p>— Баци тако.{S} Идеш пред власт па с цигаро 
рдо: да ће бити капетанов зет.</p> <p>— Што ми ту ваздан облетати око девојке!...{S} Овако, па  
ло мало.</p> <p>Мајка је пита:</p> <p>— Што си ти тако црвена?</p> <p>— Врућина ми, мамо.</p> < 
 од њих озбиљно наљутио, виче:</p> <p>— Што ти је криво моје шјемане?</p> <p>— Ама нисам ја.</p 
рече поп Дамњан.</p> <p>- Што?</p> <p>— Што сам под ислеђењем.</p> <p>— Ја сам теби казао: да а 
г да они тужили од данас па до века ка’ што смо и ми до данас!...</p> <p>И чича пође у мејану,  
..{S} Сад нема више аљку на батаљку ка’ што је до сада било, сад ћеш ти имати госу“...</p> <pb  
о на чисто; видео је: да „онај ђаволак“ што се у Јовино учитељско срце увукао <pb n="107" /> ни 
 Поп Живко је био весео и расположен, а што је најглавније гостољубив.{S} Волео је своје госте  
S} Само треба овом свету казати лепо, а што је најглавније посведочити делом!{S} Као год и у шк 
.</p> <p>— Тако, по канцеларијама!{S} А што је жуљио клупу 3 године у школи то ништа!...{S} Дак 
<p>— Вели: нек те бије, право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: с 
 кад те бијем!...{S} Ја, криво!...{S} А што не бијем дората?...{S} За то, што је добар.{S} А ит 
/p> <p>— „Не знам ’хоћу ли моћи“ ?{S} А што нећеш</p> <p>— Имам посла.</p> <p>— Имаш и код мене 
власт наређује! — рече један сељак. — А што се деце тиче — ништа им не би валило!...{S} Да ти з 
ећеш женити?</p> <p>— Никад!</p> <p>— А што?</p> <p>Учитељ ћуташе.</p> <p>Поп се насмеја:</p> < 
— Ишао сам да мало проходам.</p> <p>— А што си тук’о мог пандура?</p> <p>— Нисам; ал кад је так 
квих има трава у овом крају.</p> <p>— А што ће му то?</p> <p>— То му треба рад науке.</p> <p>—  
петан насмеши — и он се насмеши; ако га што дирка, он се смеје и показује, да му је бог зна как 
раво веле; има бога, има судбине; свега што веле да има — има!....{S}Нашао сем тебе!...{S} Онак 
вас молим!..{S} Убите ме тако вам свега што вам је најмилије!..{S} Убите ме — само ме не одгони 
 не могаше да верује у истинитост свега што је за три часа преживео; не могаше да верује, да за 
риној је врило.{S} Љутила је се на њега што се силом гради да је не разуме.{S} Није знала шта д 
 којекаки учитеља.{S} Ја памтим једнога што је јео мачке, и све, Четвртком нагони ђаке, те му з 
 ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао против њега по новинама.</p> <p>— А мени  
који, тако рећи, даје јој све и сва, за што — питам — она не помогне?..{S} Отворила је „земљоде 
: зове те капетан.</p> <p>— Каже ли: за што?</p> <p>— Јок!...{S} Само вели: иди па га нађи.{S}  
беседе, него ћу вам у кратко казати: за што смо се окупили овде.{S} Ми смо се договорили ја и п 
и, ожењен ниси — не чека те нико!{S} За што журиш? — рече попа.</p> <p>— Све ми се нешто чини д 
какви полицајац не бану на врата.{S} За што да ми стрепимо?{S} Ко је њима дао право да они свак 
е држава да то учини, — рече попа. — За што дакле, да сељаку, који, тако рећи, даје јој све и с 
 поп Дамњан.</p> <p>- Зове!</p> <p>— За што ли је?</p> <p>— Због састанака.</p> <p>— Зар дознал 
> <p>— Он неће ићи са мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја  
<p>— Оптужен сам грозно!...</p> <p>— За што?</p> <p>— За ванбрачан живот.</p> <p>— С ким?</p> < 
. неће бити од свега ништа.</p> <p>— За што?</p> <p>— Ти знаш врло добро да сам ја, сем школе,  
су ме...</p> <p>Па застаде.</p> <p>— За што?</p> <p>Он погледа у Јову, диже се и пође но посрну 
то тужио?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— За што ли ће бити?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Мислиш ли ић 
ом држао.{S} Он се окуражи:</p> <p>— За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упи 
А смем ли ја читати романе?</p> <p>— За што не?</p> <p>— Кажу: да романи не ваљају.</p> <p>— Им 
 али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{S} Распуст школски, ожењен ниси — не чека те 
обојица, али ни један не нађе узрока за што власт зове.</p> <p>— Мора да је каква тужба! — рече 
 пут су му наговештавали; куда иде и за што иде.{S} Учитељ му је казао да га води код једног св 
 и Мара да га испрате.</p> <p>— Знам за што зове.</p> <p>— Не мари ништа.{S} Ако ме предусретне 
 Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што; али њој би врло тешко...</p> <p>— А за што мораш?{ 
смо једнаки <pb n="64" /> пред богом за што да је он овде бољи од нас?..{S} И може ли бити он б 
неће Србија и српски народ!..{S} Ево за што: тешко нама!{S} Мој учитељу, и брате...{S} Никад не 
ече поп.</p> <pb n="99" /> <p>— Него за што?</p> <p>Преместиће тебе, па то неће ваљати!..</p> < 
еким сажалењем,</p> <p>— Јеси ли чуо за што се оптужујеш?</p> <p>— Чуо сам, господине.</p> <p>— 
S} Шта ћеш ти њима!{S} Ево шљиве.{S} Ја што хоћу у пушницу, ја берем руком.{S} Пушница ми је од 
.</p> <pb n="122" /> <p>— Онога ђаволка што мучи твоје „учитељско“ срце...{S} И синоћ си ми неш 
рилу, спавати на њеним грудма — зар има што год вредније!..{S} Та тога ради вреди да човек и жи 
АНАК</head> <p>Учитељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у с 
p>— Шта је ово?</p> <pb n="55" /> <p>На што је попа само слегао раменима.</p> <p>— Па докле ћем 
le>Раднику</title>“ и тежио је да сазна што више. —</p> <p>Ташта га позва себи у кућу, и он се  
p> <p>На скоро му умре мајка, задовољна што је „одржала чин у породици.“ Он се исели из задруге 
 слободи?</p> <p>— То није!</p> <p>— Па што не кажеш?</p> <p>— Не знам шта да кажем!{S} То о че 
ја питам?</p> <p>— Чуо сам.</p> <p>— Па што не одговараш?..{S} Или, можда, немам поверења?</p>  
ло не јасно и рекао му: да га увек пита што не зна.</p> <p>Он је тако чинио.{S} Почев од песмар 
 у кошуљама; само једно ћурченце и чита што казиваху да је попа.</p> <p>Учитељ скиде капут; рас 
, и на њему се лепо виђаше она долиница што се зове „звезда“, одакле се једна бора спушташе међ 
оп Дамњан добио све гласове осим једног што је добио газда Ђоша.</p> <p>Народ викну:</p> <p>— Ж 
м право да се надам?.{S} Ево ово до сад што је учињено даје ми наде и за у будуће!...</p> <p>Па 
тељ Јова се немаше на што потужити; све што би желео да стече један човек у својој околини — он 
зив, ја сам се добро наоружао!..{S} Све што год ми натуре — претрпећу, јер имам зашто!..</p> <p 
цу да заповедам, а где ли туђем.{S} Све што ја могу, то је ствар по себи свршена, јер мајка јој 
е попо добро познајеш.{S} Ти знаш и све што је у мојој души.{S} Ја волим госпођицу Мару, и, цел 
му је да ће код њега морати слушати све што му се заповеди.{S} Још је рекао да мора да буде пош 
 триред и знао је да исприча готово све што је прочитао и причао је радо својим друговима...</p 
 поштују као човека који је утрошио све што је имао за опште добро.</p> <p>То беше врхунац; даљ 
За што, госпођице, морамо да љубимо све што је лепо? — упита.</p> <p>Она га погледа па му са св 
p>— Мора се овде лечити.{S} Учинићу све што могу! — рече доктор.</p> <p>Преписа неке лекове и н 
!</p> <p>— Волим!..{S} Па сад нека буде што бог да!</p> <p>И опет му клону на руке.</p> <pb n=" 
штен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме господину, јер било је п 
? — упита га писар.</p> <p>— Чудо ми је што ме газда Илија доставља конзисторији.{S} Он то није 
 — упита газда Ђоша.</p> <p>— Жао ти је што си и Перу повео кад ниси више!..{S} Он те један гла 
во из куће излазио.{S} Објашњавао му је што је било не јасно и рекао му: да га увек пита што не 
 ништа!</p> <p>— Како то?</p> <p>- Није што они не слушају, него тако некако научило.{S} Ево мо 
е Манојловић.{S} Он је син онога Симуле што је умро на робији па....</p> <p>— Добро, добро!{S}  
ш марити!{S} Кад се ја наљутим, а ти ме што год питаш, а ја нећу да ти кажем — теби ће бити жао 
поп Живко Јову.</p> <p>— Мислим о ономе што си ми рек’о...{S} И... неће бити од свега ништа.</p 
а он није могао завирити у школу.{S} Не што није хтео, него није <hi>могао!</hi> То су били <hi 
атра за највећу част; ако капетан рекне што год иоле шаљиво он се зацењивао од смеја.</p> <p>До 
ћ месечином осветљену.{S} Гледаше ватре што се по селу светле, рекао би човек да су на пољу а н 
до вас, да вас умолим да наредите да се што пре изврше.{S} Знате, треба ми новац, рад сам у нек 
 Попа га дочека весело, и извињаваше се што му жена није код куће да га боље угости; овако ће м 
ине! — рече Максић.</p> <p>— Чује ли се што за скупштину? — упита Јова.</p> <p>— Избори ће бити 
 Молим те, господине, учитељу, немој се што год замерити!..{S} Ји, нако ка’ човек.. није да рек 
/p> <p>— Господине, ајте да ми изберете што год за читање.</p> <p>И оде са Јовом и попом.{S} Пр 
о ван крила материна.{S} Он се радоваше што ће од ње начинити женску која ће светлити својим ка 
 и блажије поступи.</p> <p>— Сад — беше што беше!..{S} Баш да не клањам и њему...{S} Оставимо т 
о је у друштву са Госпавом.</p> <p>Беше што — беше!...</p> <p>Кад је се пред зору спустио на св 
 он јако суди њему по ’атеру; а мене, и што је — да ти ка’м — и моја земља и... све, он менекар 
које се дешаваху у нашој отаџбини.{S} И што су више разговарали, све су се више ближили један д 
— Овако није ни у паклу! — рече он. — И што ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепа 
право има!{S} А што сам ја иш’о у рат и што имам вод’ на бутини рану: само да видиш...</p> <p>И 
ојом руком то меникар испис’о, па да би што и платио!..</p> <p>— Шта! — рече он и намршти се.</ 
 рекао да мора да буде поштен, да не би што украо; па и ако нађе што, он треба да то јави своме 
е, ја сам из Б...</p> <p>— А је ли теби што год познато, да се неки у вашој механи тајно састај 
 је дотерао у варош, припитати: „има ли што новом“?... и т. д. и т. д...{S} Морао је преноћити. 
у да видим шта је у ствари.{S} Стоји ли што од овога у истини.</p> <p>— Не, господине!</p> <pb  
ма добра!.{S} А, славе ти, учо, кажи ми што те уапси?</p> <p>— Па због тога што сам писао проти 
га вам господине: стоји ли ово у истини што ми капетан Сава пише?</p> <p>— Не знам шта вам пише 
есници, о добро намештеној соби, о каси што стоји у једноме ћошку, о великоме уважењу код стари 
 грудима.</p> <p>— Деде, дијете, донеси што год да се полије — рече попа најстаријој својој дев 
 мејанџија капетана.</p> <p>— Па донеси што год.</p> <p>Мејанџија изнесе прасећег печења, јер ј 
баш ћу да је читам.</p> <p>— Завидим ти што је читаш први пут!</p> <p>Попа отвори једну свеску  
м, али би се могло лећи.{S} Могу читати што год.</p> <p>— Па лепо, онда да спавамо — рече попа. 
и се на њему...</p> <p>— ’хоће ли умети што с децом?</p> <p>— Умеће зар?{S} Допада ми се само:  
оп Лука.</p> <p>— ’хоће ли господа нити што год?</p> <p>— Дај нам по каву — рече учитељ Јова.</ 
 <p>— Ја волим месечину.</p> <p>— Певај што год.</p> <p>— Не могу, течо.</p> <p>— Зар госпођица 
...{S} Ко ли ће то бити?{S} Који је тај што то бушкара?{S} Сељак није.{S} Сви су они као овај М 
 помог’о, учо! — рече Арсен, онај сељак што га је довезао.</p> <p>— По богу, Арсене, брате, как 
уварском.{S} Досадан му је и онај попак што пева под фуруном.{S} Груди празне и тесне, као да м 
 Јесте.{S} Ми смо! рече један риђ човек што сеђаше баш до тезге, и устаде.</p> <p>— Ја сам овде 
тевана Петрића — рече поп Лука који тек што беше дошао са поп Живком.</p> <p>— Примате ли и’ бр 
 ти си скоро иа Београда.{S} Причај нам што год ново, рече кмет.</p> <p>— А нема, вала, ништа н 
пише; нарочито стил.{S} Ја кад прочитам што год написано лепим стилом — опростио би ономе ко је 
другим стварима.{S} О Мари ни речи, сем што му поп Живко рече при поласку у башту:</p> <p>— Нем 
 могаше живети а да паре не потреши сем што би дао за каву и шећер.</p> <p>Из најпре је хтео да 
и он за твоје синове!...</p> <p>— Видим што си ми и’ и ти заклонио!... рече чича Милан Грујић — 
 на све даваше одговора.</p> <p>— Волим што овако о свему запиткује, — рече он Јови.</p> <p>— Ш 
оћу.</p> <p>— Мати је запоји оном водом што је од врачаре донела...</p> <p>Мало јој би лакше.</ 
равце њима.{S} Јова се саже и узе камен што је био пред њим.{S} Баци се не нишанећи и са свим с 
за здравље моји’ гостију.{S} Бог им дао што им срце зажелило: род, плод, берићет на много годин 
сам те саслушао, мени је било веома жао што си тако несрећан.{S} Кад сам увидео да та женска ни 
Нисам; ал кад је тако, готово ми је жао што нисам.</p> <pb n="150" /> <p>— А зар би ти њега сме 
 ал ја нисам писао.{S} И врло ми је жао што вас не могу услужити, него потрудићу се да разберем 
наложио...{S} Кајао се, ужасно се кајао што је остао.</p> <p>— Ја сам сигуран да она сву ноћ за 
 који треба да знају и своја права, као што дужности имају, и да се својим правом користе, као  
ве и овог богатог стана удовичиног, као што беше разлике између мирног професора и бесне удовиц 
ају, и да се својим правом користе, као што и дужности морају да испуњавају.{S} Њега је болело  
ва...{S} Ја могу сам отићи у Шабац, као што сам сам и овде дошао.</p> <p>— А кад ја заповедам!< 
{S} И ко понизи Србина? — Србин!{S} Као што су Турци гусле забрањивали тако и ови слободну реч  
 имате врло ваљаних књига!</p> <p>— Као што видите.</p> <p>— Ја мислим да ћете и мене услужити  
Е бога ми си добро уранио!</p> <p>— Као што видиш.</p> <p>— Ајде да седнемо.... ’хоћеш у собу?< 
аше грбаче, а више пишта!?</p> <p>— Као што видиш!</p> <p>— Тешко нама!{S} Па за то ме и тишти  
 мора, „са сто је вуруна ’леба јео“ као што имађаше обичај сам да каже.</p> <p>Сад, како је кој 
отреба.{S} О њој мислити — морао је као што је морао и хлеба јести...</p> <p>И тако, сада је ст 
 мисли његове не узбуђиваху га више као што су мало пре, он се диже из кревета.</p> <pb n="72"  
њега смео тући.</p> <p>— Исто онако као што би он смео мене ни крива ни дужна везати.</p> <p>Ка 
ио и у сиротињске избице онако исто као што је улазио у конаке богатог домаћина, и свуда је био 
азио је и редаре.{S} Њима је било драго што не „јордани“ од њих.{S} Једном речју: свуда је лепо 
коме, не с тога: што се ње стидео, него што није знао ни створења које воли.{S} Бојао се да му  
мо!</p> <p>— То му не гине!....{S} Него што ти брате дође Бога ми, учинио си ми услугу!.. — реч 
ако углађена — е, нема јој друге — него што ’хоћу, оно мора бити!..{S} Они ће се мало џапати, а 
ова вила.</p> <p>Била је још лепша него што ју је његова најбујнија машта стварала...{S} Као да 
алила у меку столицу, па више лежи него што седи.</p> <p>— Деде, читај!</p> <p>И он узе књигу и 
ли полако.{S} Више су застајкивали него што су журили: да само доцније стигну, или, бар, да мра 
 Живко.</p> <p>— А куд ће јој бељи него што има свој сигуран хлебац! — рече Јова. — И ја ништа  
е нешто доцније ушао у канцеларију него што је обично улазио.{S} Виде-га ведра и весела као оби 
романи не ваљају.</p> <p>— Има их много што ваљају, као друштвени, историјски...</p> <p>- А има 
суди по правди — ем ти дигне и оно мало што имаш, јер и њему треба!...</p> <p>— Није то могуће? 
учитељица а ништа не знам, сем оно мало што треба за школу...</p> <p>— Научићеш, злато моје, не 
сматрао је попу.{S} И њему је било мило што је бар свештеника нашао са којим ће радити и слагат 
ли!..{S} Ти остајеш овде.{S} Данас ћемо што год читати па ћемо пред вече у шетњу.</p> <p>И Мари 
сама смрт таког човека више ме дражи но што ме плаши...</p> <pb n="178" /> <p>— Хоћу!..{S} Хоћу 
овица... њу је сад готово више мрзео но што је волео.{S} Сада он сањаше о великој љубави, о бож 
ко је за батина — батину!{S} На пр: оно што ћу теби да дам — нећу учитељу.</p> <p>— То је онда  
е мени не допада код омладине?..{S} Оно што они ’хоће да сруше највећу светињу, владара.{S} То  
> <p>— Које? — упита овај.</p> <p>— Оно што се виде три оџака.</p> <p>— Па то није далеко.{S} И 
.{S} Хтело би јој се да и они осете оно што она осећаше.{S} Глас јој је дрхтао од унутарње узбу 
д је све већ отишло у рат, он креће оно што је остало, те му коси на Преображење...{S} Преображ 
интересу да ја признам да сам радио оно што нисам — ја вам могу учинити ту услугу, — рече Јова. 
гама, знак, да је с коришћу проучио оно што је хтео да научи.</p> <p>Књига га је препородила; д 
?</p> <p>— Шта могу друго радити но оно што ми моја свештеничка дужност налаже? — рече под Дамњ 
ше чита.{S} Ти знаш да се тражи баш оно што је забрањено.</p> <p>— Тако је! рече попа насмејавш 
орочем; и казала ми је да није баш лепо што трчим једнако за тобом..{S} Ја сам пробала да ћутим 
а мном!</p> <p>— За што?</p> <p>— За то што ми прети! — рече Јова...{S} Ја могу сам отићи у Шаб 
з му његов!..{S} А славе ти, је л за то што си ти њега испис’о у новине?</p> <p>— Јесте.</p> <p 
 може ли бити он бољи од нас само за то што је министар?{S} Он је данас министар — сутра није,  
о није никаква осуда.{S} Ако је само то што те тишти, онда....</p> <p>— Течо! течо!... прекиде  
е може се више гледати ово чудо и покор што наша полиција ради.{S} Ово није земља уставна, него 
S} Па је ратне године веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“;  
а зна за врљику ћукни не!...</p> <p>Пут што вођаше у К... беше пред њима.</p> <p>— Збогом, учо! 
сних јабука има!...{S} Н. пр. она синоћ што је ви узабрасте баш кад ја дођем....{S} Ено, она је 
м речима!..{S} Сви ми верујемо у оно, у што верује и овај сељак; само се наша образованост одли 
дала правећи примедбе и грдећи Гертруду што сиротој Аурори не да баш ни мало да буде срећна, па 
ар није који од вас већ био на одговору што је отишао овоме или ономе своме пријатељу или рођак 
устио, и, да не осећаше абоносову ватру што га је пекла, би отишао певајући.</p> <p>Задовољан с 
 те овај смушењак таре сад људе који су што било против њега рекли.</p> <p>Има се, браћо, доста 
b n="114" /> <p>Јова се загледа у свећу што гораше на асталу.{S} И за дивно чудо њега не радова 
се уми, запали цигару и узе сркати каФу што му је служитељ донео.</p> <p>Пошто је каФу попио, о 
— викну кмет.</p> <p>Донеше водену чашу што узима по оке и наточише.</p> <p>— Наслужи Вилипну — 
} Волила бих га изнад свега; чинила бих што би год он од мене затражио; свака би му жеља била и 
ар је теби криво?</p> <p>— Па то је баш што волим?{S} Ја страшно мрзим створења која ћуте.</p>  
— Хајде да ми из течиних књига изабереш што год за читање.</p> <p>— Хајде — рече Јова.</p> <p>И 
ка ме стреља!....</p> <p>— Имате ли још што да кажете?</p> <p>— Ништа више, до то, да је достав 
е веш’о жене о плот што не дају све <hi>што он заиште</hi> за „крезицију“; па је некој баби Сми 
есе „послужење“, и послужи попи.</p> <p>Што ће то?...{S} Ти си тек доселио; то ти није било нуж 
а сељацима „њиховом“ шалом, која је, ка’што мало и „подебела.“ Обилазио је и редаре.{S} Њима је 
 под липом и разговараху.{S} Попа би ка’што дирнуо Мару.</p> <p>— Шта летиш једнако?</p> <p>— С 
о је друштво и песму.{S} И сам је по ка’што певао по нешто...</p> <milestone unit="subSection"  
 ми!</p> <pb n="121" /> <p>И Мару нешто штрецну када Јова рече: да мора кући.{S} Не знам за што 
 помогне?..{S} Отворила је „земљоделско-шумарску“ школу.{S} Па лепо.{S} Какве користи видесмо о 
свуда; и по Јавору и по Делиграду, и на Шуматовцу, где сам и рањен.{S} И — да ти ка’м — ја тамо 
ан кућерак у каком лепом пределу у коме шуме има.{S} Са малом <pb n="126" /> кућицом, баштицом  
се опет даде у мисли.</p> <p>Изађоше из шуме и уђоше у сокаке.{S} Пошто земљиште беше брдовито, 
и за сат — сама вода...{S} А ја идем из шуме, а кола пуна, а вагаши!...{S} Пфи!... мука!...{S}  
ја не пођох раније!{S} Да ми је се само шуме дочепати!...{S} Мука је то, кад човек обећа!</p> < 
..</p> <p>Као јаре јурио је по пољима и шуми; књиге није ни узимао никако у руку, и — не би се  
 крену се даље.</p> <p>Дебели хладови у шуми хлађаху његово врело тело.{S} Сео је на зелену тра 
’те на ову страну!..{S} Они дољашци под шумом <pb n="138" /> како су дивни!.{S} Као да је кадиф 
 у варошком руву...{S} Дан леп.{S} Кроз шумско лишће просијаваху ситни зраци јесењега сунца; са 
аса после подне клопараху, по не равном шумском путу, што вођаше у село С... једна кола запрегн 
Дамњан на коњима у Б...{S} Ишли су кроз шуму и разговарали полако.{S} Више су застајкивали него 
ледаше за њим све дотле док не замаче у шуму.{S} Онда уздану.</p> <p>Ишли су најлак ћутећи.{S}  
л.</p> <p>Умре му таст, али, опет стиже шурак са наука из Париза и ожени се од врло велике поро 
ностима од „важности“ — приликом свадбе шуракове; са некима се још и тикао.{S} Дакле: стекао је 
ше се цвркут птица а ветрић тајанствено шушташе по опалом лишћу...</p> <p>Млади се човек наслон 
у.{S} Међу <pb n="67" /> тим, њега мука шчеличила, па — видећи — како капетан лепо живи, закуне 
ајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaje gornji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо ли, браћо,  
м Стокићем, <pb n="59" /><!-- nedostaje gornji desno ugao --> Маринком Ракићем, Николом Макси < 
етили и олајали.</p> <pb n="60" /> <!-- nedostaje gornji levi ugao --> <p>— Па лепо.{S} Оћемо л 
в овога зла, путем штампе? — упита <!-- nedostaje tekst --> њан.</p> <p>— ’Оћемо.</p> <p>— ’Оће 
-> Маринком Ракићем, Николом Макси <!-- nedostaje tekst --> и осталим.</p> <p>— Само смо вас че 
по.{S} Оћемо ли, браћо, да дигнемо <!-- nedostaje tekst --> против овога зла, путем штампе? — у 
p>— Само смо вас чекали — рече поп <!-- nedostaje tekst --></p> <p>— Ево и нас.</p> <p>— Сад мо 
ћем, Митром Стокићем, <pb n="59" /><!-- nedostaje gornji desno ugao --> Маринком Ракићем, Никол 
тка</l> <l>„хоће мене да уда“....</l> </quote> <p>Он понављаше непрестано тај стих.</p> <p>Њего 
 мира</l> <l>„хоће да маршира“...</l> </quote> <pb n="48" /> <p>Чим Цигани престану, одмах удеш 
/l> <l>„Окром момче и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„ 
l>„Тугу кад драга изгуби војна?..</l> </quote> <pb n="186" /> <p>...поп Живко је смотрио како ј 
 <l>„Нек пролази војска Миланова.</l> </quote> <p>— Пиј!</p> <p>- Доста је!</p> <p>— Шта: доста 
у се у оно време најрадије певале.</p> <quote> <l>„Моја мати ћилим тка</l> <l>„хоће мене да уда 
ем.{S} Кад је дошла до оног стиха:</p> <quote> <l>„Ал да вам спустим на плећа</l> <l>гојна</l>  
 удешавају сељаци и то по двојица:</p> <quote> <l>„Зелен листак са горице слеће,</l> <l>„Милан  
и девојче“...</l> </quote> <p>Или:</p> <quote> <l>„Око моје гараво</l> <l>„Сву ноћ није спавао< 
или певају своје обичне песме као:</p> <quote> <l>„Вишњичица род родио,</l> <l>„Од рода се сало